- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Rajko Milošević Gera: Crtežom osvojio Tarantina
Beogradski crtač o stripu “Đangova osveta” i saradnji sa čuvenim režiserom. Album će imati 120 strana i za četvrtinu više materijala od aktuelnog filma
Rajko Milošević Gera
SLAVNI Kventin Tarantino, američki režiser i scenarista, izabrao je beogradskog crtača Rajka Miloševića Geru da mu uradi strip verziju “Đangove osvete”.
Za ovaj film Tarantino je dobio Oskara za originalni scenario, a sada ga lično adaptira za strip. Oko izbora crtača nije se dvoumio, i posao je poverio srpskom autoru koji se već dvadesetak godina profesionalno bavi stripom u Barseloni, i važi za jednu od svetskih zvezda stripa.
R. M. Guera, kako se potpisuje, specijalno za “Novosti” otkriva kako je sve počelo:
- Još 2009. me je nazvao Rob Vilson iz “Plejboja” i ponudio saradnju na kratkom strip isečku iz scenarija filma “Prokletnici”, rekavši da Kventin ceni moj rad. Nisam znao to za njega, znao sam za Samjuela Džeksona, jer je u nekom tok-šouu izjavio da voli Scalped, moj serijal rađen tokom skoro sedam godina za DC/”Varner bros”. Prihvatio sam naravno, i to je prvo objavljeno ekskluzivno za “Plejboj” pa onda u DVD specijalnom izdanju. Radimo sada i na kompletnoj knjizi po scenariju “Đangova osveta”, opet po njegovom zahtevu da radi sa mnom - kaže nam Gera.
* Da li ste se onda i sreli sa Tarantinom?
- Ne, još se nismo upoznali. Komuniciramo mejlovima preko mog izdavača (DC/”Varner bros”) i njegovog producenta Redžija Hadlina. Kada to kažem, ljudi malo zastanu, ali je to potpuno u redu. Mi ćemo se družiti kad se završi posao na knjizi. Užasno se mnogo radi, verujte da nikom na pamet ne pada da okreće to na zezanje. Mejlovi koje razmenjujemo su jako precizni, sa nešto uobičajene kurtoazije, ali nema zabave, za stolom sam minimum 12 sati dnevno. Kada se bude promovisao strip u završenom albumu, sve će biti opuštenije.
* Dokle ste stigli sa “Đangom”?
- Trenutno radim na mesečnim epizodama, ide super, prvi tiraž je potpuno rasprodat, štampa se drugi. Na kraju će biti kompletirano u knjigu forme strip/grafička novela, i tada ćemo sve propušteno od druženja nadoknaditi.
* Ima li razlike u njegovim filmskim i stripskim scenarijima za “Prokletnike” i “Đangovu osvetu”?
- Najočiglednija razlika je u tome što sam za “Prokletnike” radio samo jednu scenu od šest strana stripa, a “Đango” ide u kompletan album sa najmanje 120 strana. Strip će imati za četvrtinu više materijala od filma. U celinu te vrste moram da uđem sa drugačijim pristupom. Radim prvu, originalnu verziju scenarija za film, sa dosta scena koje u film nisu ušle. A za “Prokletnike” kompletan scenario nisam ni video. To su dve teme koje je obrađivao isti čovek, to je sve. Drugačije je vođena priča, različite su ideje kraja. Sam stil je prepoznatljiv u oba, dugi dijalozi, sa specifično njegovim šarmom. Izvrstan scenario, jedino što mi adaptacija sa filmskog na strip dosta vremena nekad pokupi.
* Koliko često se dogovarate?
- U “Đangu” Kventin mi je dao zeleno svetlo na bukvalno svaki predlog. To je počelo ranije, 2009, još dok sam radio na “Prokletnicima”, počeo sam da menjam ono što je on opisivao u scenariju, pa je došlo do zategnutosti sa Robom Vilsonom, koji je bio izdavač, koji treba da pravda te stvari Kventinu. Ni na moj argument da ne menjam ni reč dijaloga već izvođenje, Vilson se nije smirivao, i ja uradim skice kompletnih tabli do kraja. Tarantino je na to rekao: “Pustite čoveka da radi”, i od tada do današnjeg dana, radim po sopstvenom kriterijumu. Potpuna podrška sa njegove strane.
* U kojoj meri su film i strip bliske umetnosti?
- Zavisi sa koje strane se gleda, ali je jasno da su u velikom srodstvu. Po vokaciji, više naginjem stripu, pruža veću mogućnost uživanja. Film ima zvuk, ali nema likovnost. Potrebni su vam tek Tarkovski, Roselini, Kurosava, ljudi takvih visina da biste uopšte uhvatili najbitniju notu, a to je tačka posmatranja života, stav, a ne samo protok događaja. Dakle, u filmu imate to konstantno nestajanje prethodne slike i pojavu nove, i to vam stvara utisak života, skup momenata koji teku, vise hipnotiše nego što uvlači, potrebno je posebno majstorstvo vladanja tempom. Posebno komplikuje činjenica da se film radi sa užasno mnogo ljudi. Autorstvo je tu dosta diskutabilno.
* A u stripu?
- Sem činjenice da je skoro sve neposrednije, postoji dosta specifična mogućnost zaustavljanja nad nečim. Specifična, jer se radi o priči koju treba pratiti bez ograničenja na vreme. Tu onda mnogo očiglednije i jasnije igra ulogu grafizam, kompozicija, dramaturgija, sve što film ne može da zaustavi. Film čak ima problem da često isuviše liči na život da bi se do vas probila njegova umetnost. A u vrhunskom stripu po njegovoj prirodi lakše iznosite stav. Često sam video ljude da jednostavno zastanu nad nečim na nekoj izložbi, ni sami ne znaju zašto, kao da ih udari nešto, a tabla je bez nasilja, samo crtež.
MEŠAVINA
* KAKO se Tarantino snalazi u stripu?
- On verovatno poznaje strip, ako je to ono što vas zanima. Kod njega je u pitanju neka specifična mešavina raznih jakih uticaja iz mladosti u svim segmentima kojih se on dotiče. Meni to odgovara, jer je ozbiljno shvatanje svog obrazovanja je uvek dobro. Gde god, i kako god se ono odvijalo.
OPORAVAK
* ŠTA je potrebno našoj strip sceni?
- Ekonomski bum, oporavak je tema. On je mnogo važniji za strip scenu; da ljudi bolje žive, da žele da se zabave na kvalitetan način, da sa zabavom nešto i razumeju. Ne u kafanu na alkohol, već kod kuće sa kolekcijom, dobrom muzikom. Videli biste i porast kvalitetnih albuma koji se kupuju, i kvalitetnih klubova sa živom muzikom. Posećene, a bez bančenja. Prava briga je zašto ljudi kao Geto, Janjetov, Pahek, dakle autoriteti svoga posla, ne mogu da žive od stripa, barem na Balkanu, ako ne samo u Srbiji.
(Večernje novosti)
Beogradski crtač o stripu “Đangova osveta” i saradnji sa čuvenim režiserom. Album će imati 120 strana i za četvrtinu više materijala od aktuelnog filma
Rajko Milošević Gera
SLAVNI Kventin Tarantino, američki režiser i scenarista, izabrao je beogradskog crtača Rajka Miloševića Geru da mu uradi strip verziju “Đangove osvete”.
Za ovaj film Tarantino je dobio Oskara za originalni scenario, a sada ga lično adaptira za strip. Oko izbora crtača nije se dvoumio, i posao je poverio srpskom autoru koji se već dvadesetak godina profesionalno bavi stripom u Barseloni, i važi za jednu od svetskih zvezda stripa.
R. M. Guera, kako se potpisuje, specijalno za “Novosti” otkriva kako je sve počelo:
- Još 2009. me je nazvao Rob Vilson iz “Plejboja” i ponudio saradnju na kratkom strip isečku iz scenarija filma “Prokletnici”, rekavši da Kventin ceni moj rad. Nisam znao to za njega, znao sam za Samjuela Džeksona, jer je u nekom tok-šouu izjavio da voli Scalped, moj serijal rađen tokom skoro sedam godina za DC/”Varner bros”. Prihvatio sam naravno, i to je prvo objavljeno ekskluzivno za “Plejboj” pa onda u DVD specijalnom izdanju. Radimo sada i na kompletnoj knjizi po scenariju “Đangova osveta”, opet po njegovom zahtevu da radi sa mnom - kaže nam Gera.
* Da li ste se onda i sreli sa Tarantinom?
- Ne, još se nismo upoznali. Komuniciramo mejlovima preko mog izdavača (DC/”Varner bros”) i njegovog producenta Redžija Hadlina. Kada to kažem, ljudi malo zastanu, ali je to potpuno u redu. Mi ćemo se družiti kad se završi posao na knjizi. Užasno se mnogo radi, verujte da nikom na pamet ne pada da okreće to na zezanje. Mejlovi koje razmenjujemo su jako precizni, sa nešto uobičajene kurtoazije, ali nema zabave, za stolom sam minimum 12 sati dnevno. Kada se bude promovisao strip u završenom albumu, sve će biti opuštenije.
* Dokle ste stigli sa “Đangom”?
- Trenutno radim na mesečnim epizodama, ide super, prvi tiraž je potpuno rasprodat, štampa se drugi. Na kraju će biti kompletirano u knjigu forme strip/grafička novela, i tada ćemo sve propušteno od druženja nadoknaditi.
* Ima li razlike u njegovim filmskim i stripskim scenarijima za “Prokletnike” i “Đangovu osvetu”?
- Najočiglednija razlika je u tome što sam za “Prokletnike” radio samo jednu scenu od šest strana stripa, a “Đango” ide u kompletan album sa najmanje 120 strana. Strip će imati za četvrtinu više materijala od filma. U celinu te vrste moram da uđem sa drugačijim pristupom. Radim prvu, originalnu verziju scenarija za film, sa dosta scena koje u film nisu ušle. A za “Prokletnike” kompletan scenario nisam ni video. To su dve teme koje je obrađivao isti čovek, to je sve. Drugačije je vođena priča, različite su ideje kraja. Sam stil je prepoznatljiv u oba, dugi dijalozi, sa specifično njegovim šarmom. Izvrstan scenario, jedino što mi adaptacija sa filmskog na strip dosta vremena nekad pokupi.
* Koliko često se dogovarate?
- U “Đangu” Kventin mi je dao zeleno svetlo na bukvalno svaki predlog. To je počelo ranije, 2009, još dok sam radio na “Prokletnicima”, počeo sam da menjam ono što je on opisivao u scenariju, pa je došlo do zategnutosti sa Robom Vilsonom, koji je bio izdavač, koji treba da pravda te stvari Kventinu. Ni na moj argument da ne menjam ni reč dijaloga već izvođenje, Vilson se nije smirivao, i ja uradim skice kompletnih tabli do kraja. Tarantino je na to rekao: “Pustite čoveka da radi”, i od tada do današnjeg dana, radim po sopstvenom kriterijumu. Potpuna podrška sa njegove strane.
* U kojoj meri su film i strip bliske umetnosti?
- Zavisi sa koje strane se gleda, ali je jasno da su u velikom srodstvu. Po vokaciji, više naginjem stripu, pruža veću mogućnost uživanja. Film ima zvuk, ali nema likovnost. Potrebni su vam tek Tarkovski, Roselini, Kurosava, ljudi takvih visina da biste uopšte uhvatili najbitniju notu, a to je tačka posmatranja života, stav, a ne samo protok događaja. Dakle, u filmu imate to konstantno nestajanje prethodne slike i pojavu nove, i to vam stvara utisak života, skup momenata koji teku, vise hipnotiše nego što uvlači, potrebno je posebno majstorstvo vladanja tempom. Posebno komplikuje činjenica da se film radi sa užasno mnogo ljudi. Autorstvo je tu dosta diskutabilno.
* A u stripu?
- Sem činjenice da je skoro sve neposrednije, postoji dosta specifična mogućnost zaustavljanja nad nečim. Specifična, jer se radi o priči koju treba pratiti bez ograničenja na vreme. Tu onda mnogo očiglednije i jasnije igra ulogu grafizam, kompozicija, dramaturgija, sve što film ne može da zaustavi. Film čak ima problem da često isuviše liči na život da bi se do vas probila njegova umetnost. A u vrhunskom stripu po njegovoj prirodi lakše iznosite stav. Često sam video ljude da jednostavno zastanu nad nečim na nekoj izložbi, ni sami ne znaju zašto, kao da ih udari nešto, a tabla je bez nasilja, samo crtež.
MEŠAVINA
* KAKO se Tarantino snalazi u stripu?
- On verovatno poznaje strip, ako je to ono što vas zanima. Kod njega je u pitanju neka specifična mešavina raznih jakih uticaja iz mladosti u svim segmentima kojih se on dotiče. Meni to odgovara, jer je ozbiljno shvatanje svog obrazovanja je uvek dobro. Gde god, i kako god se ono odvijalo.
OPORAVAK
* ŠTA je potrebno našoj strip sceni?
- Ekonomski bum, oporavak je tema. On je mnogo važniji za strip scenu; da ljudi bolje žive, da žele da se zabave na kvalitetan način, da sa zabavom nešto i razumeju. Ne u kafanu na alkohol, već kod kuće sa kolekcijom, dobrom muzikom. Videli biste i porast kvalitetnih albuma koji se kupuju, i kvalitetnih klubova sa živom muzikom. Posećene, a bez bančenja. Prava briga je zašto ljudi kao Geto, Janjetov, Pahek, dakle autoriteti svoga posla, ne mogu da žive od stripa, barem na Balkanu, ako ne samo u Srbiji.
(Večernje novosti)