- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
PODSEĆANjA
Stihovi u boji
Posle tri i po decenije objavljeno je fototipsko izdanje knjige Đačko doba Milovana Vitezovića, koju je oslikao akvarelima Radomir Stević Ras
Knjiga pesama Đačko doba Milovana Vitezovića, sa izuzetnim slikama, akvarelima Radomira Stevića Rasa, nedavno je opet fototipski objavljena. Kada je prvi put ugledala svetlost dana 1977. godine nije bilo značajnijeg lista ili revije u tadašnjoj Jugoslaviji koji nije doneo prikaz ove knjige, dok su revije za Rasove slike odvajale i po nekoliko strana. Tiraž od šest hiljada primeraka ponovljen je posle samo dva meseca. U Kulturnom dodatku „Politike” o knjizi je pisao nadahnuto Vlada Bulatović Vib, u „Borbi” se o knjizi raspevao Moma Dimić, Ljubomir Simović je napisao prikaz i izabrao pesmu za svoju tadašnju emisiju na programu Radio-Beograda, Pero Zubac je predstavljao u Nedeljnom popodnevu JRT... Arsen Dedić je nekoliko pesama izabrao iz knjige i komponovao, Kada sretnem devu bajnu postala je hit. Zabavni program RTB je napravio emisiju „Šansona jedne knjige”, u kojoj su pesme pevali Gorica Popović, Bora Đorđević, Biljana Krstić i Snežana Jandrlić, a učestvovale su grupe „Suncokreti”, „S vremena na vreme”, „Vlada i Bajka”... Sada već legendarna dramska grupa Bate Miladinovića napravila je predstavu, u njoj su se prvi put predstavili Žarko Laušević, Sonja Savić, Svetislav Goncić, Olivera Ježina i drugi. Vitezović i Stević su dali desetine intervjua i stotine izjava. Na takmičenjima mladih recitatora Srbije stotine mladih ljudi recitovale su stihove iz ove knjige, a među njima i sada čuveni filmski reditelj Predrag Gaga Antonijević.
– Nije bilo tog pisca koji nije želeo da sarađuje sa Radomirom Stevićem Rasom. Posle rukom pisane bibliofilske knjige Početak bune na dahije u deset primeraka, uradio je isto bibliofilsko izdanje Bećkovićeve Vere Pavladoljske i izašao na glas najvećeg kreativca knjige– kaže Milovan Vitezović koji je sa Rasom prijateljevao od 1966. godine, kada ga je slikar podržao posle zabrane kabarea Rezervni osmeh za radničku klasu.
– On je bio čudesan. Kao slikar najbolje se snalazio u akvarelima. Čini mi se da je bio čovek duge. Tako su ga boje htele. Sve ga je htelo čega se dotakao, od velikog poštovaoca knjiga koje je opremao kao relikvije, da po njemu budu prepoznatljive, preko slikarskog i grafičkog opusa do velikog poštovaoca pozorišta i utemeljitelja Teatra nacionalne drame. Njegova Rasova azbuka, koja je bila predstavljena velikom izložbom u ULUSU, najtemeljnije je i najdarovitije grafičko oblikovanje ćirilice. Mnoge državne povelje pisane su njegovom rukom i njegovom azbukom. Povelje o Vukovoj nagradi, o Zlatnom beočugu i Zlatnoj znački i danas se dodeljuju kao grafički otisci. Svetski pisac i nobelovac Vilijam Sarojan bio je toliko zadivljen njegovim opremama knjiga i njegovim slikarskim umećem da je odlazeći iz Beograda rekao kako mu je Ras najveći utisak iz Jugoslavije–svedoči Milovan Vitezović.
Ras je za knjigu napravio celu izložbu. Originali su velikog formata, uglavnom 100 sa80, u knjizi ih je ukupno 25. Posle izlaska knjige Đačko doba održano je nekoliko izložaba ovih slika (u knjizi ih je ukupno 25, originali su velikog formata, uglavnom 100 sa 80) ne samo u Srbiji nego i u Sloveniji. Zahvaljujući Radomiru Steviću, koji bi ove godine napunio 80 godina, na doprinosu popularnosti Đačkog doba pesnik Vitezović naglašava da veruje u romantizam današnjih generacija mladih ljudi.
– Verujem u romantizam današnjih generacija mladih ljudi. Ove pesme korespondiraju sa mojim romanom Lajanje na zvezde, koji je imao do sada više od trideset izdanja i koji je, sudeći po Fejsbuku, kultni naslov mladih ljudi sa nekoliko stotina hiljada fanova, pa očekujem da moja nada nije zaludna – kaže pesnik.
D. Stevanović
Objavljeno: 17.07.2011.
Izvor: Politika magazin
Stihovi u boji
Posle tri i po decenije objavljeno je fototipsko izdanje knjige Đačko doba Milovana Vitezovića, koju je oslikao akvarelima Radomir Stević Ras
Knjiga pesama Đačko doba Milovana Vitezovića, sa izuzetnim slikama, akvarelima Radomira Stevića Rasa, nedavno je opet fototipski objavljena. Kada je prvi put ugledala svetlost dana 1977. godine nije bilo značajnijeg lista ili revije u tadašnjoj Jugoslaviji koji nije doneo prikaz ove knjige, dok su revije za Rasove slike odvajale i po nekoliko strana. Tiraž od šest hiljada primeraka ponovljen je posle samo dva meseca. U Kulturnom dodatku „Politike” o knjizi je pisao nadahnuto Vlada Bulatović Vib, u „Borbi” se o knjizi raspevao Moma Dimić, Ljubomir Simović je napisao prikaz i izabrao pesmu za svoju tadašnju emisiju na programu Radio-Beograda, Pero Zubac je predstavljao u Nedeljnom popodnevu JRT... Arsen Dedić je nekoliko pesama izabrao iz knjige i komponovao, Kada sretnem devu bajnu postala je hit. Zabavni program RTB je napravio emisiju „Šansona jedne knjige”, u kojoj su pesme pevali Gorica Popović, Bora Đorđević, Biljana Krstić i Snežana Jandrlić, a učestvovale su grupe „Suncokreti”, „S vremena na vreme”, „Vlada i Bajka”... Sada već legendarna dramska grupa Bate Miladinovića napravila je predstavu, u njoj su se prvi put predstavili Žarko Laušević, Sonja Savić, Svetislav Goncić, Olivera Ježina i drugi. Vitezović i Stević su dali desetine intervjua i stotine izjava. Na takmičenjima mladih recitatora Srbije stotine mladih ljudi recitovale su stihove iz ove knjige, a među njima i sada čuveni filmski reditelj Predrag Gaga Antonijević.
– Nije bilo tog pisca koji nije želeo da sarađuje sa Radomirom Stevićem Rasom. Posle rukom pisane bibliofilske knjige Početak bune na dahije u deset primeraka, uradio je isto bibliofilsko izdanje Bećkovićeve Vere Pavladoljske i izašao na glas najvećeg kreativca knjige– kaže Milovan Vitezović koji je sa Rasom prijateljevao od 1966. godine, kada ga je slikar podržao posle zabrane kabarea Rezervni osmeh za radničku klasu.
– On je bio čudesan. Kao slikar najbolje se snalazio u akvarelima. Čini mi se da je bio čovek duge. Tako su ga boje htele. Sve ga je htelo čega se dotakao, od velikog poštovaoca knjiga koje je opremao kao relikvije, da po njemu budu prepoznatljive, preko slikarskog i grafičkog opusa do velikog poštovaoca pozorišta i utemeljitelja Teatra nacionalne drame. Njegova Rasova azbuka, koja je bila predstavljena velikom izložbom u ULUSU, najtemeljnije je i najdarovitije grafičko oblikovanje ćirilice. Mnoge državne povelje pisane su njegovom rukom i njegovom azbukom. Povelje o Vukovoj nagradi, o Zlatnom beočugu i Zlatnoj znački i danas se dodeljuju kao grafički otisci. Svetski pisac i nobelovac Vilijam Sarojan bio je toliko zadivljen njegovim opremama knjiga i njegovim slikarskim umećem da je odlazeći iz Beograda rekao kako mu je Ras najveći utisak iz Jugoslavije–svedoči Milovan Vitezović.
Ras je za knjigu napravio celu izložbu. Originali su velikog formata, uglavnom 100 sa80, u knjizi ih je ukupno 25. Posle izlaska knjige Đačko doba održano je nekoliko izložaba ovih slika (u knjizi ih je ukupno 25, originali su velikog formata, uglavnom 100 sa 80) ne samo u Srbiji nego i u Sloveniji. Zahvaljujući Radomiru Steviću, koji bi ove godine napunio 80 godina, na doprinosu popularnosti Đačkog doba pesnik Vitezović naglašava da veruje u romantizam današnjih generacija mladih ljudi.
– Verujem u romantizam današnjih generacija mladih ljudi. Ove pesme korespondiraju sa mojim romanom Lajanje na zvezde, koji je imao do sada više od trideset izdanja i koji je, sudeći po Fejsbuku, kultni naslov mladih ljudi sa nekoliko stotina hiljada fanova, pa očekujem da moja nada nije zaludna – kaže pesnik.
D. Stevanović
Objavljeno: 17.07.2011.
Izvor: Politika magazin