LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Radnike maltretiraju prekovremenim
Izvor: Blic
Beograd -- Zloupotrebe prekovremenog rada od poslodavaca u Srbiji nije retkost, a radnici se u strahu od gubitka posla retko usuđuju da nepravilnosti prijave.
Niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko na ovaj način država gubi radnih mesta, a poslednji podaci iz 2008. godine pokazuju da je to oko 50.000.
Od ove paradoksalne situacije profitira samo poslodavac jer, prema nekim procenama, za jedan prekovremeni sat rada uštedi 100.000 dinara mesečno, koje bi morao da izdvoji za novog zaposlenog.
Premda je za nepravilnosti zaprećena kazna i do milion dinara, još jedna prepreka da radnici ostvare svoja prava jeste težak put da se prekršaj dokaže. I nisu samo zaposleni na gubitku, već i oni koji čekaju na zaposlenje.
Kada firma ovako preoptereti svoje radnike, logično je da neće tražiti nove kandidate koji bi obavljali višak posla. I država gubi sa mnogo manjim brojem zaposlenih nego što bi trebalo, pa se postavlja pitanje šta može da učini. Preko svojih inspektora rada, ne mnogo.
Prekovremenim radom računa se svako prekoračenje utvrđenog radnog vremena, osim onog do koga je došlo preraspodelom radnog vremena. Po Zakonu o radu zaposleni je dužan da radi prekovremeno u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Ovakvo tumačenje ostavlja mnoge mogućnosti za zloupotrebe, pa nije ni čudo što je sve više onih koji na poslu često ostaju i po 10, 12, pa i 16 sati.
Slavko Vlaisavljević iz Unije granskih sindikata Nezavisnost kaže da je ova pojava svakako uzela maha kod nas. "Svakoga dana se bar jedan zaposleni javi sa žalbom da mu se ne plaća prekovremeni rad. Firme rade sa mnogo manjim brojem radnika, nego što im je potrebno jer je veliki broj ljudi otpušten. Ljudi rade na po tri radna mesta za jednu platu jer je tako jeftinije poslodavcu, a kriza je bila izgovor za otpuštanja", navodi Vlaisavljević i dodaje da ljudi dugo ćute i trpe ovakvo stanje jer se boje otkaza.
"Poslodavci su vešti u tumačenju zakona i zato im je teško doskočiti. Boje se jedino krivičnih prijava, a njih je moguće podneti. Postojao je jedan slučaj da je jedan strani poslodavac nakon podnošenja krivične prijave pristao da plati sve", ističe Vlaisavljević.
Kako kaže, zadovoljan je kakva saradnja postoji sa inspektorima rada, mada se svi sagovornici slažu da je zloupotrebu prekovremenog rada teško dokazati. "I inspektori su nemoćni u nekim situacijama. Treba promeniti zakon da mogu da kazne nekoga na licu mesta", kaže Vlaisavljević.
Poslodavci se slažu da zloupotrebe u srpskim preduzećima s prekovremenim radom postoje, ali mahom u manjim firmama. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da postoje firme u IT sektoru gde ljudi rade i po 10 i 12 sati dnevno.
"U bankarskom sektoru je slična situacija. Zaposleni se doduše ne bune jer su plate dvostruko ili trostruko veće od proseka. Poslodavci za tih dodatnih sat vremena dnevno ne žele da angažuju novog radnika koji će ih koštati još 100.000 dinara mesečno. U nekim delovima Srbije, istočnoj i južnoj, ova pojava je uzela maha. Najčešće u manjim firmama koje imaju do 20 radnika, a takvih je kod nas najviše. Nema sindikata kome zaposleni mogu da se obrate i da se oni bore za njihova prava", objašnjava Rajić.
Iako su u sindikatima uglavnom zadovoljni saradnjom sa Inspekcijom rada, slažu se da oni nemaju puno ovlašćenja i da su poslodavci u našoj državi i sa našim zakonima najmoćniji. Vera Milovanović iz Inspekcije rada kaže da inspekcija svakodnevno kroz redovne nadzore po službenoj dužnosti vrši kontrolu radnog vremena zaposlenih.
"Ipak, zbog prirode ovog radno-pravnog instituta kontrolu primene zakonskih odredbi o prekovremenom radu vršimo najčešće po zahtevu stranke. U toku 2010. godine inspekcija rada je donela 102 rešenja kojima nalaže poslodavcu da otkloni nepravilnosti u obračunu i isplati prekovremenog rada u skladu sa zakonom", ističe Milovanovićeva.
Ona napominje da osnovni problem u inspekcijskom nadzoru predstavlja strah zaposlenih da će zbog postupanja inspekcije rada trpeti posledica. "Iz tog razloga nam se retko obraćaju", zaključuje Milovanovićeva.
Koliko se radi u Evropi
Najkraće zakonom propisano radno vreme u Evropskoj uniji ima Francuska sa 35 sati nedeljno. Posle Francuske, najkraće, po zakonu rade Holanđani, od 36 do 40 sati, Danci rade 37 časova, dok se u Belgiji radi 38 sati nedeljno. U Nemačkoj se radi 38 do 40 sati, zavisno od branše, a tako je i u Austriji i Italiji. U Velikoj Britaniji može da se radi maksimum 48 sati nedeljno, ali je ugovorni prosek 37,2. Portugalski limit je 40, a prosek 38,3 časa.
Kolike su kazne
- ako u toku inspekcijskog nadzora inspektor rada utvrdi postojanje prekovremenog rada, doneće rešenje kojim nalaže poslodavcu da obračuna i isplati prekovremeni rad
- moguće je podneti prekršajnu prijavu sudu za prekršaje, a zaprećene su kazne za pravno lice od 600.000 do 1.000.000 dinara
- za odgovorno lice u pravnom licu od 30.000 do 50.000 dinara
- za preduzetnika od 300.000 do 500.000 dinara
Izvor: Blic
Beograd -- Zloupotrebe prekovremenog rada od poslodavaca u Srbiji nije retkost, a radnici se u strahu od gubitka posla retko usuđuju da nepravilnosti prijave.
Od ove paradoksalne situacije profitira samo poslodavac jer, prema nekim procenama, za jedan prekovremeni sat rada uštedi 100.000 dinara mesečno, koje bi morao da izdvoji za novog zaposlenog.
Premda je za nepravilnosti zaprećena kazna i do milion dinara, još jedna prepreka da radnici ostvare svoja prava jeste težak put da se prekršaj dokaže. I nisu samo zaposleni na gubitku, već i oni koji čekaju na zaposlenje.
Kada firma ovako preoptereti svoje radnike, logično je da neće tražiti nove kandidate koji bi obavljali višak posla. I država gubi sa mnogo manjim brojem zaposlenih nego što bi trebalo, pa se postavlja pitanje šta može da učini. Preko svojih inspektora rada, ne mnogo.
Prekovremenim radom računa se svako prekoračenje utvrđenog radnog vremena, osim onog do koga je došlo preraspodelom radnog vremena. Po Zakonu o radu zaposleni je dužan da radi prekovremeno u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Ovakvo tumačenje ostavlja mnoge mogućnosti za zloupotrebe, pa nije ni čudo što je sve više onih koji na poslu često ostaju i po 10, 12, pa i 16 sati.
Slavko Vlaisavljević iz Unije granskih sindikata Nezavisnost kaže da je ova pojava svakako uzela maha kod nas. "Svakoga dana se bar jedan zaposleni javi sa žalbom da mu se ne plaća prekovremeni rad. Firme rade sa mnogo manjim brojem radnika, nego što im je potrebno jer je veliki broj ljudi otpušten. Ljudi rade na po tri radna mesta za jednu platu jer je tako jeftinije poslodavcu, a kriza je bila izgovor za otpuštanja", navodi Vlaisavljević i dodaje da ljudi dugo ćute i trpe ovakvo stanje jer se boje otkaza.
"Poslodavci su vešti u tumačenju zakona i zato im je teško doskočiti. Boje se jedino krivičnih prijava, a njih je moguće podneti. Postojao je jedan slučaj da je jedan strani poslodavac nakon podnošenja krivične prijave pristao da plati sve", ističe Vlaisavljević.
Poslodavci se slažu da zloupotrebe u srpskim preduzećima s prekovremenim radom postoje, ali mahom u manjim firmama. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da postoje firme u IT sektoru gde ljudi rade i po 10 i 12 sati dnevno.
"U bankarskom sektoru je slična situacija. Zaposleni se doduše ne bune jer su plate dvostruko ili trostruko veće od proseka. Poslodavci za tih dodatnih sat vremena dnevno ne žele da angažuju novog radnika koji će ih koštati još 100.000 dinara mesečno. U nekim delovima Srbije, istočnoj i južnoj, ova pojava je uzela maha. Najčešće u manjim firmama koje imaju do 20 radnika, a takvih je kod nas najviše. Nema sindikata kome zaposleni mogu da se obrate i da se oni bore za njihova prava", objašnjava Rajić.
Iako su u sindikatima uglavnom zadovoljni saradnjom sa Inspekcijom rada, slažu se da oni nemaju puno ovlašćenja i da su poslodavci u našoj državi i sa našim zakonima najmoćniji. Vera Milovanović iz Inspekcije rada kaže da inspekcija svakodnevno kroz redovne nadzore po službenoj dužnosti vrši kontrolu radnog vremena zaposlenih.
"Ipak, zbog prirode ovog radno-pravnog instituta kontrolu primene zakonskih odredbi o prekovremenom radu vršimo najčešće po zahtevu stranke. U toku 2010. godine inspekcija rada je donela 102 rešenja kojima nalaže poslodavcu da otkloni nepravilnosti u obračunu i isplati prekovremenog rada u skladu sa zakonom", ističe Milovanovićeva.
Ona napominje da osnovni problem u inspekcijskom nadzoru predstavlja strah zaposlenih da će zbog postupanja inspekcije rada trpeti posledica. "Iz tog razloga nam se retko obraćaju", zaključuje Milovanovićeva.
Koliko se radi u Evropi
Najkraće zakonom propisano radno vreme u Evropskoj uniji ima Francuska sa 35 sati nedeljno. Posle Francuske, najkraće, po zakonu rade Holanđani, od 36 do 40 sati, Danci rade 37 časova, dok se u Belgiji radi 38 sati nedeljno. U Nemačkoj se radi 38 do 40 sati, zavisno od branše, a tako je i u Austriji i Italiji. U Velikoj Britaniji može da se radi maksimum 48 sati nedeljno, ali je ugovorni prosek 37,2. Portugalski limit je 40, a prosek 38,3 časa.
Kolike su kazne
- ako u toku inspekcijskog nadzora inspektor rada utvrdi postojanje prekovremenog rada, doneće rešenje kojim nalaže poslodavcu da obračuna i isplati prekovremeni rad
- moguće je podneti prekršajnu prijavu sudu za prekršaje, a zaprećene su kazne za pravno lice od 600.000 do 1.000.000 dinara
- za odgovorno lice u pravnom licu od 30.000 do 50.000 dinara
- za preduzetnika od 300.000 do 500.000 dinara