LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Radnici zakinuti čak i na minimalcu
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Vlada Srbije je tek 29. novembra prošle godine, dakle s pet meseci zakašnjenja, utvrdila minimalnu cenu rada koja je trebalo da važi za drugo celo polugodište.
Zbog toga je od jula do oktobra 2010. godine važila jedna cena – 90 dinara po radnom satu, a za novembar i decembar druga – 95 dinara po radnom satu.
U sadašnjim razgovorima to nisu pomenuli ni sindikati, ni država, ni gazde. Svi se prave kao da se to nije dogodilo i nastavljaju pregovore kao da je cena rada bila 95 dinara po satu.
Međutim, da je država na vreme utvrdila minimalnu cenu rada – a po zakonu je to bila dužna da učini pre isteka stare, a to, opet, znači još u junu da bi stupila na snagu 1. jula – radnici bi na ime minimalca dobijali više.
Drugim rečima, svi radnici koji dobijaju minimalac bili su četiri meseca prošle godine zakinuti za po najmanje 1.000 dinara mesečno, a to više niko ne pominje.
Upravo zbog onoga što se dogodilo zaposlenima prošle godine, sada se mora insistirati na tome da se minimalna cena rada utvrdi što pre da se priča ne bi ponovila.
Kako kaže lider UGS Nezavinost Branislav Čanak, sindikati se nisu „navlačili” s gazdama i neće to ni činiti jer, da je država iznela svoj predlog, priča bi bila sasvim drugačija.
Zato, kako kaže, sve zavisi od države, a ne od njih niti od privatnih gazda jer, zašto bi privatnik davao i dinar više ako država to od njega nije tražila?
Istovremeno, pokušaj da se socijalni partneri dogovore o novoj minimalnoj ceni rada za prvo polugodište ove godine nije uspeo pa će se sesija nastaviti narednih dana ili nedelja.
Čak i kada bi sindikati imali moć koju nemaju, radnicima ne bi bilo bog zna koliko bolje jer ni sa 105 dinara po radnom satu ne mogu preživeti mesec. Naime, trenutno radnici u Srbiji – a sindikalni podaci govore da pola miliona njih živi od minimalne zarade – primaju mesečno 16.720 dinara.
Osim njih, postoji i još oko 250.000 radnika koji mesečno „ne dobace” ni tog iznosa jer im gazde ili ne isplaćuju zaradu redovno ili im daju manje od minimalca.
Sve u svemu, gotovo 800.000 zaposlenih u Srbiji treba da spoji početak i kraj meseca s minimalcem, i u takvoj situaciji njima povećanje od deset dinara po radnom satu – a to je ono što sindikati traže – ne bi znatno popravilo trenutnu bedu.
Kada bi sindikat uspeo da zaista „izboksuje” 105 dinara minimalac bi bio oko 20.000 dinara mesečno, što je manje od 200 evra, a da za osam sati rada dobije 840 dinara, ili manje od deset evra. Za te pare može se kupiti trećina potrošačke korpe, što znači da bi radnicima za dve trećine i dalje nedostajalo novca. Drugim rečima, radnicima bi se moglo posrećtii da dobiju osam evra dnevno za puno radno vreme, a za taj novac niko danas neće da radi u poljoprivredi ili nekoj drugoj delatnosti jer je ustaljeno da se dnevnice kreću između 10 i 20 evra.
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Vlada Srbije je tek 29. novembra prošle godine, dakle s pet meseci zakašnjenja, utvrdila minimalnu cenu rada koja je trebalo da važi za drugo celo polugodište.
U sadašnjim razgovorima to nisu pomenuli ni sindikati, ni država, ni gazde. Svi se prave kao da se to nije dogodilo i nastavljaju pregovore kao da je cena rada bila 95 dinara po satu.
Međutim, da je država na vreme utvrdila minimalnu cenu rada – a po zakonu je to bila dužna da učini pre isteka stare, a to, opet, znači još u junu da bi stupila na snagu 1. jula – radnici bi na ime minimalca dobijali više.
Drugim rečima, svi radnici koji dobijaju minimalac bili su četiri meseca prošle godine zakinuti za po najmanje 1.000 dinara mesečno, a to više niko ne pominje.
Upravo zbog onoga što se dogodilo zaposlenima prošle godine, sada se mora insistirati na tome da se minimalna cena rada utvrdi što pre da se priča ne bi ponovila.
Kako kaže lider UGS Nezavinost Branislav Čanak, sindikati se nisu „navlačili” s gazdama i neće to ni činiti jer, da je država iznela svoj predlog, priča bi bila sasvim drugačija.
Zato, kako kaže, sve zavisi od države, a ne od njih niti od privatnih gazda jer, zašto bi privatnik davao i dinar više ako država to od njega nije tražila?
Istovremeno, pokušaj da se socijalni partneri dogovore o novoj minimalnoj ceni rada za prvo polugodište ove godine nije uspeo pa će se sesija nastaviti narednih dana ili nedelja.
Čak i kada bi sindikati imali moć koju nemaju, radnicima ne bi bilo bog zna koliko bolje jer ni sa 105 dinara po radnom satu ne mogu preživeti mesec. Naime, trenutno radnici u Srbiji – a sindikalni podaci govore da pola miliona njih živi od minimalne zarade – primaju mesečno 16.720 dinara.
Osim njih, postoji i još oko 250.000 radnika koji mesečno „ne dobace” ni tog iznosa jer im gazde ili ne isplaćuju zaradu redovno ili im daju manje od minimalca.
Sve u svemu, gotovo 800.000 zaposlenih u Srbiji treba da spoji početak i kraj meseca s minimalcem, i u takvoj situaciji njima povećanje od deset dinara po radnom satu – a to je ono što sindikati traže – ne bi znatno popravilo trenutnu bedu.
Kada bi sindikat uspeo da zaista „izboksuje” 105 dinara minimalac bi bio oko 20.000 dinara mesečno, što je manje od 200 evra, a da za osam sati rada dobije 840 dinara, ili manje od deset evra. Za te pare može se kupiti trećina potrošačke korpe, što znači da bi radnicima za dve trećine i dalje nedostajalo novca. Drugim rečima, radnicima bi se moglo posrećtii da dobiju osam evra dnevno za puno radno vreme, a za taj novac niko danas neće da radi u poljoprivredi ili nekoj drugoj delatnosti jer je ustaljeno da se dnevnice kreću između 10 i 20 evra.