Šta je novo?

Radna snaga Srbije na kazanu narodnih kuhinja

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Radna snaga Srbije na kazanu narodnih kuhinja

Novosti


Na spisku primalaca socijalne pomoći nalazi se čak 43 odsto radno sposobnih. Oko 93.000 građana u stanju da zarađuje, ali žive od novca koji im daje država

dru-radnici-u-narodnim-kuhi.jpg

LISTA siromašnih koji žive samo od socijalne pomoći, uprkos tome što su radno sposobni, svake godine je sve duža. U ovom trenutku, potvrđuju u Ministarstvu rada i socijalne politike, čak 93.000 odraslih prima stalnu novčanu pomoć od najmanje 60 evra mesečno, iako su u stanju da sami zarađuju.

- Oni ne mogu da se trajno radno angažuju, jer za njih nema mesta na tržištu rada. Većina ima veoma nizak stepen obrazovanja, a njihovo upošljavanje dodatno otežava i to što, uglavnom, stanuju po nerazvijenim opštinama - objašnjava Suzana Paunović, pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku. - Mnogi su već negde radili, pa su ostali bez posla. I zato su upućeni na centre za socijalni rad.

Paunovićeva iznosi računicu da je u ukupnom broju korisnika socijalnih pomoći, ne tako davno, udeo radno sposobnih bio oko 30 odsto, dok ih je danas više od 43 odsto. Zato će država na različita socijalna davanja ove godine izdvojiti čak 26 milijardi dinara:

- Poseban problem je što se oni veoma dugo zadržavaju u sistemu socijalne zaštite, iako je zamišljeno da se pomoć daje najugroženijima kako bi premostili krizu, a ne da se u tom sistemu zadržavaju godinama i žive od socijalnih davanja.

U poslednjih godinu dana povezuju se centri za socijalni rad sa službama za zapošljavanje da bi prednost u dobijanju poslova imali korisnici socijalnih usluga. U centrima za socijalni rad se prave "planovi aktivacije" za korisnike koji bi mogli sami da zarađuju za život i njihova se imena prosleđuju Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ipak, kako primećuje i pomoćnica ministra, u praksi ovo ide veoma teško:

- Na tržištu rada su nepovoljni uslovi, pa bi sve moglo da ostane mrtvo slovo dok privreda ne stane na noge.

I u NSZ potvrđuju da su uspostavili "vezu" sa gotovo svim lokalnim centrima za socijalni rad, ali kažu da je plan tek "u povoju". U prošloj godini spiskove radno sposobnih korisnika poslalo je samo pet centara za socijalni rad i na njima je bilo tek 300 imena. U ovoj se godini, međutim, nadaju većem učinku.

- Te korisnike pomoći mi svrstavamo u kategoriju takozvanih ranjivih grupa i uvek je akcenat na njihovom zapošljavanju - kažu u NSZ. - A u radu sa njima smo otkrili da ih čak 85 odsto ima "višestruku ranjivost", jer osim što su korisnici usluga centara za socijalni rad, često su romske pripadnosti, neobrazovani, samohrani roditelji...

"ZAMRZNUTO"
KORISNICI socijalnih pomoći ranije nisu bili zainteresovani da rade, jer bi tada gubili sva prava na pomoć. Danas je to izmenjeno, a u Ministarstvu objašnjavaju da se, praktično, socijalna davanja samo "zamrzavaju" dok traje radni angažman. Gubitkom posla, stari korisnici odmah mogu da se vrate u sistem socijalne zaštite.

OSIROMAŠILE CELE PORODICE

POMOĆNICA ministra za rad i socijalnu politiku kaže da je i ukupan broj svih korisnika socijalne pomoći u stalnom porastu. Tako je u 2004. od državne pomoći živelo 47.000 porodica, odnosno 116.000 pojedinaca, dok je u februaru ove godine od ovih davanja živelo 90.000 domaćinstava, odnosno 225.000 njihovih članova.
 
Top