Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Радио


Уз помоћ радио-апарата, спољни свет је на велика врата ушао у сваку собу на планети


radio-aparati-03.jpg


Као што су пред првом захукталом локомотивом биоскопски гледаоци вриштећи бежали из сале, тако су и слушаоци, после радио-вести о инвазији Марсоваца на планету Земљу, бежали из својих кућа. Године 1958. позориште „Меркјури”, под управом „анфан терибла” Орсона Велса, емитовало је радио-продукцију Х. Џ. Велса „Рат светова”. Емисија комбинована од лаке музике, прекидане вестима о искрцавању Марсоваца на тло САД, довела је до добро познате панике која је одржавала ефикасност радија као најбржег медија за комуникацију током двадесетих и тридесетих година прошлог века.

Гебелс, Хитлеров министар за пропаганду, тврдио је да је за фирера радио био исто оно што је за Наполеона била штампа, па је овај медиј немилосрдно експлоатисао у циљу афирмације злочиначке нацистичке ратне стратегије.
Радио-апарати су били међу првим производима масовне потрошње у САД и Западној Европи. Године 1922, када су у Великој Британији уведене радио-емисије, било је 36.000 претплатника; 1931. било је 4.300.000, да би 1939. било чак 9.000.000!
Ушавши безмало у сваку кућу, радио је током прошлог века постао нешто без чега се заиста не може. Почео је као центар окупљања ради слушања вести, музике, радио-драма, да би временом постао извор најразличитијих сазнања ...
Што се дизајна радио-апарата тиче, било је неколико различитих фаза. У почетку, купце је највише интересовала техничка страна: број програма, квалитет звука, таласних дужина, много више него облик. Касније, пажња је била усмерена и на материјал од којег је направљен (у почетку дрво, затим бакелит), као и на облик, који је постепено стекао тенденцију да се уклапа са осталим елементима намештаја у кући, по стилу, боји...
Из 1924. познат је радио-апарат који је дизајнирао Сир Амброуз Хил за Џорџа Петог. Био је то ормарић са вратима иза којих је са једне стране био радио, а са друге стране грамофон. Сам ормарић био је израђен од племенитог махагонија са интарзијама од седефа. Када је био затворен, ормарић није наговештавао шта се крије иза врата. Из 1933. познат је пример радија уграђеног у полуфотељу којој су се расклапали руконаслони и делови доњих страна, при чему би се појављивали уређаји радио-апарата.
Касније су се дизајнери позабавили дизајном на другачији начин, трагајући за облицима који ће одговарати функцији предмета. Било је великих радио-апарата који су стајали у углу собе као део намештаја, али највише је било оних који су се са лакоћом могли наћи на столу или комоди.

Радмила Милосављевић


објављено: 20/09/2010
Извор: Политика



 
Natrag
Top