Računarski oblak, šta je to

Učlanjen(a)
19.09.2009
Poruka
27.643
data-centri-x.jpg


Sve češće čujemo, kada se govori o novim informacionim tehnologijama, za Cloud Computing. I najbolji poznavaoci ove tehnologije se zamisle kada treba da prevedu ovaj termin. Iako ga je moguće prevesti kao računarski oblak, ipak ga je preporučljivo objasniti da bismo znali o čemu se radi. Osnovna ideja se sastoji u tome da će se u budućnosti informacione tehnologije tretirati kao usluga i ugovaraćete ih kao usluge za telefon, električnu energiju ili gas. Zašto? Analogija se može naći u razvoju elektrana za proizvodnju električne energije.


Korišćenje računskih centara
Danas u Srbiji ima preko 2,5 miliona domaćinstava i da nema elektroenergetskog sistema, svako domaćinstvu bi trebalo da ima svoju elektranu od 10 kW da bi zadovoljilo maksimalne potrebe u toku dana. Kada se to sabere, to bi bilo preko 25.000 MW, a kada bi i privreda imala svoje elektrane, to bi značilo da bi u Srbiji kapaciteti svih ovih elektrana iznosili preko 65.000 MW. Na sreću, za zadovoljenje svih energetskih potreba dovoljno je osam puta manje instalisanih kapaciteta koji dolaze iz elektrana širom Srbije zato što nije svima potrebna u isto vreme maksimala potrošnja.

Skoro svako preduzeće u Srbiji danas ima svoj data centar ili, kako se to ranije zvalo, ERC ili računarski centar koji je projektovan tako da zadovolji maksimalno očekujuća opterećenja. Prosečno iskorišćenje data centara u radno vreme iznosi svega 17 odsto. Ako se uzme u obzir da data centar radi gotovo u praznom hodu u druge dve smene, tokom vikenda i praznika to iskorišćenje pada ispod osam odsto. Cifra koja se ulaže u preduzećima i institucijama u Srbiji u data centre je ogromna, a ukupno iskorišćenje je 12 puta manje od izgrađenog. Ako tome dodamo oko milion personalnih računara u domaćinstvima čije je iskorišćenje svega šest odsto i sličan stepen korisnog dejstva za blizu dva miliona računara u privredi i javnom sektoru slika je još drastičnija.
Upravo ova činjenica navela je nosioce razvoja IT industrije u svetu da nađe rešenje za ovaj problem. Ideja o koncentraciji računarskih kapaciteta na manji broj data centara koji bi bili dostupni uvek i na svakom mestu svim korisnicima nazvana je Cloud Computing ili računarski oblak. Ideja je da korisnici računarskih usluga ne moraju imati svoje data centre, već da koriste usluge provajdera ovih servisa, a da se stepen iskorišćenja resursa podigne na što veći nivo.
Prvi računarski oblaci su počeli da se pojavljuju u svetu, a među njima je i Srbija, koja će već krajem godine imati svoj računarski oblak. Predviđa se da će ova tehnologija dostići svoju punu zrelost 2015. godine.

Prednosti računarskog oblaka
Šta su prednosti računarskog oblaka? Cena koštanja korišćenja IT servisa iz računarskog oblaka je manja za četiri do osam puta u odnosu na posedovanje svog data centra. Mnogi će biti primorani da redukuju svoje ne male troškove kako bi održali konkurentnost, efikasnost i profitabilnost. Ako se zna da uspešne firme u svetu izdvajaju dva do četiri odsto godišnje od prometa kompanije za IT, onda je redukcija troškova presudan činilac koji će uticati da ukupni rezultat kompanije bude daleko bolji i to će neminovno dovesti do širokog prihvatanja ove tehnologije koja je već jednom nogom ozbiljno iskoračila.
Prema tome, računarski oblak je jedan ili više povezanih data centara u jedan sistem koji će biti dostupan korisnicima putem raznih vrsta komunikacija bez obzira na to gde se oni nalazili.
Po vrsti računarski oblaci mogu biti privatni, što znači da data centar jedne velike kompanije opslužuje sve svoje korisnike na teritoriji koju pokriva.
Komunalni računarski oblak je jedan ili dva data centra koji opslužuju, na primer, sve javne i komunalne službe jedne opštine ili sve vladine agencije i institucije bez potrebe da svaka od njih ima svoj data centar.

Vrste mogućih usluga

Vrste usluga koje se mogu dobiti u računarskom oblaku su od najosnovnijih, kao što su infrastrukturne gde korisnik zakupljuje računarske kapacitete opreme (procesorsku snagu, memorijske resurse, kapacitete za skladištenje podatka i prenosne kapacitete), pa sve do iznajmljivanja širokog spektra programa za koje nije dužan da plaća licence, već da plaća po obimu i vremenu korišćenja. Pored ostaloga, mogu se iznajmljivati privatni virtualni računari koji se nalaze u računarskom oblaku zajedno sa vašim programima i podacima kojima možete pristupati putem internet sa bilo koje tačke u svetu, bilo preko nekog stonog računara, tankog klijenta ili mobilnog telefona sa istim komoditetom i brzinom koju ste imali na svom računaru, sigurni da će svi vaši podaci biti sačuvani.
U računarskom oblaku u periodima kada se ne koriste intenzivno može se napraviti najmoćniji superkompjuter, koji je u stanju da za kratko vreme izračuna kakva će biti vremenska prognoza ili sličan kompleksni zadatak, za šta se inače izdvajaju ogromna sredstva za tu opremu.
I pored svih prednosti koje donosi računarski oblak, postoje određene bojazni korisnika, a najvažnija i najčešća jeste sigurnost i tajnost podataka, što je razumljivo kada kao potencijalnog korisnika imate na primer banku. Razvojem tehnologije Cloud Computinga razvijane su i tehnologije zaštite i može se s velikom sigurnošću reći da ova tehnologija pruža ako ne veću, onda bar istu sigurnost kao i u postojećim data centrima.
U Srbiji se godišnje troši oko 900 miliona evra za informacione tehnologije, od toga 72 odsto je za opremu, 12 za softver i oko 13 odsto za usluge. Iako se u Srbiji troši svega 11,2 odsto za IT u odnosu na evropski nivo, primenom ove tehnologije mogle bi se napraviti velike uštede koje bi mogle da se mere stotinama miliona evra godišnje.

Autor: Drago Samardžić
 
Top