Pyotr Ilyich Tchaikovsky

[nikdemark]

Чайковский Пётр Ильич

Petar Iljič Čajkovski

Biografski podaci
Datum rođenja: 7. maj 1840.
Mesto rođenja: Votkinsk (Rusko Carstvo)
Datum smrti: 6. novembar 1893.
Mesto smrti: Sankt Peterburg (Rusko Carstvo)

Delo
Poznata dela:
Labudovo jezero
Krcko Oraščić
Evgenije Onjegin
IV. simfonija
VI. simfonija "Patetična"
Koncert za klavir i orkestar br.1
Uvertira 1812
Koncert za violinu i orkestar

Petar Iljič Čajkovski (ruski: Чайковский, Пётр Ильич) bio je ruski kompozitor poznog romatizma. Rođen je 7. maja 1840. godine. Pojavio se u ruskoj muzici istovremeno sa kompozitorima 'Ruske petorke', ali nije bio njihov član. Njegova muzika, koja je sadržala ruski karakter, bila je jako dobro prihvaćena. Ipak, sadržala je više zapadnih elemenata i ako je uspešno kombinovao internacionalne elemente sa elementima ruske narodne muzike. Predavao je harmoniju na konzervatorijumu u Moskvi i pisao muzičke kritike. Materijalnu nezavisnost i boravak u inostranstvu omogućila mu je njegova mecenatkinja Nadežda von Mek, a njihovo dopisivanje važan je izvor podataka o stvaralačkom radu i estetskim pogledima Čajkovskog. Nastupao je kao dirigent sopstvenih dela po Rusiji, Evropi i SAD.


Detinjstvo

Petar Iljič Čajkovski rođen u gradiću Votkinsk (u današnjoj Ruskoj republici Udmurtiji, u to vreme Vjatka Gubernija, administrativna pokrajina Carske Rusije). Njegov otac je radio u vladinim rudnicima kao rudarski inženjer. Njegova majka (druga od tri žene njegovog oca), zvala se Aleksandra (Ruskinja francuskog porekla). Njegov deset godina mlađi brat bio je Modest Iljič Čajkovski, dramaturg, liberal i prevodilac. Od svoje pete godine išao je na časove klavira i već za nekoliko meseci svirao je odlično. 1850, njegov otac je dobio posao na institutu za tehnologiju u Petrogradu. Na tom univerzitetu Čajkovski je završio filozofiju prava i nastavio sa časovima klavira kod direktora muzičke biblioteke. Čajkovski je sa četrnaest godina komponovao valcer u pomen na svoju majku koja je umrla od kolere.

Napustio je školu 1859. i zaposlio se kao sekretar u ministarstvu pravde, gde se ubrzo zatim priključio horu ministarstva. 1861. Čajkovski je nastavio da proširuje svoje znanje o muzici. Počeo je da uči teoriju muzike uz pomoć prijatelja Nikolaja Zarembe. Zaremba se upisao na Petrogradski konzervatorijum. Od 1862. do 1865. Čajkovski je nastavio da proučava harmoniju i kontrapunkt sa Zarembom a orkestraciju i kompoziciju sa direktorom i osnivačem konzervatorijuma Antonom Rubinštajnom.


Muzička karijera

Nakon što je Čajkovski diplomirao, Nikolaj, mlađi brat Antona Rubinštajna, mu je ponudio mesto profesora harmonije, kompozicije i istorije muzike. Čajkovski je vrlo rado prihvatio tu ponudu jer se njegov otac bio penzionisao i izgubio imanje. Sledećih deset godina je bio predavač i kompozitor. Pokazalo se da je posao predavača iscrpljujući pa je 1877. godine doživeo nervni slom. Nakon jednogodišnje pauze pokušao je da se vrati poslu predavača ali se ubrzo povukao sa tog položaja. Neko vreme je živeo u Italiji i Švajcarskoj, ali se na kraju nastanio kod svoje sestre, koja je imala posed u neposrednoj blizini Kijeva.

Čajkovski se posvećuje orkestarskom dirigovanju nakon premijere u Moskvi njegoveopere Trnoružica (1885-7). Nakon što je prevazišao strah od javnog nastupa, koji ga je pratio tokom čitavog života, samopouzdanje mu vremenom raste do te mere da se u potpunosti posvećuje dirigovanju svojih dela.

Čajkovski je boravio u SAD tokom 1891, kao dirigent svojih dela na trijumfalnoj turneji. 5. maja, dirigovao je Njujorškim simfonijskim orkestrom prilikom izvođenja Marš Solenel na otvaranju njujorškog Karnegi Hola. Nakon te večeri slede izvođenja njegovih dela Third Suite 7. maja, i a kapela horova Pater Noster i Legenda 8. maja.

Samo devet dana nakon premijere njegove 6. simfonije, Patetična simfonija, 1893, u Sankt Peterburgu, Čajkovski je preminuo.

Neki muzikolozi (npr. Milton Kros, Dejvid Even) veruju da je Čajkovski svesno napisao Šestu simfoniju kao sopstveni rekvijem. Čajkovski je sahranjen na Tikvin groblju kod Manastira Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu.

Njegova muzika obuhvata neke od najznačajnijih komada iz romantičarskog perioda. Mnoga od dela Čajkovskog inspirisana su događajima iz njegovog života.


Privatni život

Tokom svog školovanja u Jurisprudensu, Čajkovski se zaljubio u soprana, ali se ona udala za drugoga. Jedna od njegovih konzervativnih studentkinja, Antonjina Miljukova, je počela da mu šalje strastvena pisma otprilike u vreme kad je odlučio da "oženi bilo koju koja ga prihvati." Nije je se čak ni sećao sa svojih predavanja, ali je bila veoma uporna u svojim pismima, tako da se na brzinu oženio njom 18. jula, 1877. Kroz nekoliko dana, dok su još bili na medenom mesecu, gorko se pokajao zbog svoje odluke. Dve nedelje nakon venčanja kompozitor je pokušao da se ubije u hladnoj reci. Kasnije je pobegao u Sankt Peterburg, i razišao se sa suprugom nakon samo šest nedelja. Nikad se više nisu videli. Antoljina Miljukova je preminula u ustanovi za mentalno obolele 1917. godine. Zvanično su bili u braku do njegove smrti.

Kompozitorova homoseksualnost, kao i njen uticaj na njegov život i muziku, bila je dugo vremena priznata, mada je ova činjenica naročito bila zataškavana tokom sovjetskog perioda. Iako ga neki istoričari i dalje smatraju heteroseksualcem, mnogi drugi - kao što su Riktor Norton i Aleksandar Poznanski - prihvataju to da su neke od veza Čajkovskog bile homoseksualne, kao na primer njegova veza sa slugom Aljošom i sa njegovim nećakom Vladimirom Davidovim. Dokazi da je Čajkovski bio homoseksualac se izvode iz njegovih pisama i dnevnika, kao i iz pisama njegovog brata, Modesta, koji je takođe bio homoseksualac.
​

Mladi Petar Iljič Čajkovski (1874)

Žena koja je imala daleko veći uticaj na život Čajkovskog je bogata udovica, Nadežda fon Mek, sa kojom je razmenio 1200 pisama u periodu između 1877 i 1890. Na njeno insistiranje nikad se nisu sastali; sasvim slučajno su se susreli dva puta ali nisu razmenili ni reči. Pored finansijske podrške u vidu 6000 ruskih rubalja godišnje koju mu je pružala, bila je veliki ljubitelj njegove muzike i bila je zainteresovana za njegovu muzičku karijeru. Međutim, iznenada je prekinula njihov odnos nakon 14 godina, navodeći bankrot kao razlog. Upravo je u ovom periodu Čajkovski doživeo veliki uspeh širom Evrope a 1891, još veće hvale u Sjedinjenim Američkim Državama. Zapravo, bio je glavni dirigent, 5. maja, 1891, na zvaničnom otvaranju Karnegi Hola.

Tvrdnju Mekove o finansijskoj propasti osporavaju neki istoričari koji veruju da je prekinula pokroviteljstvo Čajkovskog zato što je navodno saznala za njegovu homoseksualnost. Moguće je da je planirala da uda jednu od svojih ćerki za Čajkovskog, kao što je navodno pokušala da jednu od njih uda za Kloda Debisija, koji je neko vreme živeo u Rusiji kao profesor muzike za njenu porodicu. Takođe, jedan od njenih sinova, Nikolaj, je bio oženjen Anom Davidovom, nećakom Čajkovskog.

Život Čajkovskog je tema filma Kena Rasela Ljubitelji muzike. Druga dva filma zasnovana na njegovom životu su - niskobudžetni i u velikoj meri fiktivni Pesma moga srca, pušten u prodaju 1948, a iz 1969. je film na ruskom jeziku "Čajkovski ", nominovan za Oskara za najbolji strani film. Njegovo prezime je izvedeno od reči čajka (чайка), što znači galeb u mnogim slovenskim jezicima. Moguće je da njegovo poreklo nije u potpunosti rusko. U jednom od prvih pisama upućenih Nadeždi fon Mek, Čajkovski kaže da se zove Poland i da su njegovi preci "verovatno bili Poljaci."


Dela

Baleti

Čajkovski je poznat po svojim baletima. Balete je počeo da komponuje poslednjih godina svog života. Nakon poslednja dva, njegovi savremenici su počeli da ga cene kao jako dobrog kompozitora baleta.

• (1875–1876): Labudovo jezero, op. 20. Prvi balet Petra Čajkovskog. Prvi put je izveden 1877. u Boljšoj teatru u Moskvi sa nekoliko propusta. Konačna verzija je predstavljena 1895., a pisali su je Marius Petipa i Lev Ivanov. Poslednju preradu napisao je kompozitor Rikardo Drigo i tako se izvodi i dan danas.
• (1888–1889): Uspavana lepotica, op. 66. Čajkovski je ovaj balet smatrao za svoje najbolje delo. Prvi put je izveden 1890. u teatru Marinski u Petrogradu.
• (1891–1892): Krcko Oraščić, op. 71. To je poslednji balet koji je napisao Čajkovski. On sam nije bio mnogo zadovoljan ovim delom. Nerado je prihvatio ponudu da komponuje ovaj balet. Između ostalog ovaj balet je poznat po upotrebi čeleste, instrumenta koji je već koristio u svom manje poznatom simfonijskom delu Vojvoda (premijera 1891).

Opere

Čajkovski je završio deset opera, mada su neke od njih izgubljene ili postoje u dve značajno različite verzije. Njegove najpoznatije opere su Evgenije Onjegin i Pikova dama.

• (1867–1868): Vojvoda, op. 3. Čajkovski je uništio ceo notni tekst, ali je posthumno rekonstruisan.
• (1869): Undina. Nedovršena. Samo je marš iz ove opere ugledao svetlost dana kao drugi stav Simfonije br. 2. I pored toga što je Čajkovski dva puta revidirao Simfoniju br. 2, drugi stav je oba puta ostao nepromenjen. Čajkovski je uništio preostali deo notnog teksta Undine.
• (1870–1872): Opričnik. Premijerno je izvedena 1874. u Sankt Peterburgu.
• (1874): Kuznec Vakula, op. 14. Premijerno je izvedena 1876. u Sankt Peterburgu.
• (1877–1878): Evgenije Onjegin, op. 24. Premijerno je izvedena 1879. na Moskovskom konzervatorijumu.
• (1878–1879): Orleanska devojka. Premijerno je izvedena 1881. u Sankt Peterburgu.
• (1881–1883): Mazepa. Premijerno je izvedena 1884. u Moskvi.
• (1885): Čerevički. Premijerno je izvedena 1887. u Moskvi.
• (1885–1887): Čarobnica. Premijerno je izvedena 1887. u Sankt Peterburgu.
• (1890): Pikova dama, op. 68. Premijerno je izvedena 1890. u Sankt Peterburgu.
• (1891): Jolanta, op. 69. Premijerno je izvedena 1892. u Marinski teatru zajedno sa Krckom Oraščićem.

Simfonije

Ranije simfonije Petra Čajkovskog su optimistična dela nacionalnog karaktera, dok su kasnije simfonije, koje su duboko dramatične (posebno Šesta simfonija), tumačene kao izliv očaja. Njegove poslednje tri simfonije ocenjene kao veoma originalni primeri simfonijskog oblika i često se izvode.

• (1886): Simfonija br. 1, op. 13
• (1872): Simfonija br. 2, op. 17, Mali Rus
• (1875): Simfonija br. 3, op. 29, Poljska
• (1878): Simfonija br. 4, op. 36
• (1885): Manfred simfonija, op. 58; nadahnuta je Bajronovom poemom Manfred; Čajkovski je ovo delo nazvao "simfonijska poema u četiri stava"
• (1888): Simfonija br. 5, op. 64
• (1893): Simfonija br. 6, op. 74, Patetična

Za hor, pesme, kamerna muzika i solističke kompozicije za klavir i violinu

• (1871) Gudački kvartet Br. 1 u D duru, Op. 11
• (1876) Varijacije na Rokoko temu za čelo i orkestar, Op. 33.
• (1876) Klavirski komadi "Meseci godine", Op. 37a
• Tri komada: Meditacija, Skerco i Melodija Op. 42, za violinu i kalvir
• (1882) Trio klavira u a molu, Op. 50
• (1886) Dumka, klavirski komad u C duru Op. 59
• (1890) Gudački sekstet "Suvenir iz Firence", Op. 70

Drugo

• (1876) Slovenski marš, u originalu Srpsko-ruski marš, muzička kompozicija ispirisana kada se vodio Srpsko-turski rat,1876., kada se veliki broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srba.

Izvor: Vikipedija

Slovenski marš
[video=youtube;AxlytWahi7M]YouTube - Slavonic March[/video]

Krcko Oraščić - Valcer Cveća
[video=youtube;Cg1dMpu4v7M]YouTube - Tchaikovsky, The Nutcracker, Waltz of the Flowers.[/video]

Labudovo jezero - Balet
[video=youtube;1ea90L91eZk]YouTube - Swan Lake Ballet (Music)[/video]
​

 

[PYC]

Meni najdraži.

 

[crvendac_011]

Osim b-moll koncerta, meni najdraži, u najomiljenijem izvođenju Mihaila Barišnikova.

 

[crvendac_011]

Evgenije Onjegin

Evgenije Onjegin

Evgenije Onjegin je opera u tri čina P.I.Čajkovskog, na tekst M.Čajkovskog prema Puškinu (Moskva 1879). prema romanu u stihovima, u kojem je Puškin opisao galeriju zanimljivih likova svog vremena u Rusiji, čajkovski je komponovao operu lirskog štimunga i neobično produhovljenog psihološkog prikazivanja osećanja pojedinih junaka. Evgenije Onjegin nije opera u klasičnom smislu i kompozitor je delo označio kao lirske scene.
na imanju u dalekoj provinciji živi majka Larina sa ćerkama, setnom Tatjanom i živahnom Olgom. Olgi se udvara sused, pesnik Lenski, koji predstavlja svog prijatelja, mladog, blaziranog Onjegina, koji se vratio sa dugog puta po inostranstvu. Usamljena Tatjana zaljubljuje se u elegantnog Onjegina, i u noći mu tajno piše uzbuđeno pismo. Onjegin uljudno odbija njena osećanja: on je ceni, ali misli da joj ne bi bio dobar suprug. Na plesu, povodom Olginog rođendana, Onjegin, da bi izbegao ogovaranja koja ga povezuju sa Tatjanom, stane da se udvara Olgi, čime izaziva ljubomoru Lenskog i tvrdoglavo prima njegov izazov na dvoboj. U dvoboju Onjegin ubija Lenskog. Posle nekoliko godina on u petrogradu opet sreće Tatjanu, koja je sada lepa i otmena dama, udata za starijeg kneza Grjemina. Sada Onjegin plane ljubavlju, koju Tatjana, želeći da ostane časna supruga, odlučno odbija.

Izvor: neciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika



​

 

[crvendac_011]

Pikova dama

Pikova dama

Pikova dama je opera u tri čina P.I.Čajkovskog, prema Puškinu (Petrograd 1890). Najpopularnije opersko delo Čajkovskog ispunjeno romantičnom atmosferom.
U petrogradskom društvu govori se o čudnoj prošlosti stare Grofice, koja je, znajući tajnu triju karata, uvek pobeđivala u igri, pa je zato zovu Pikova dama. Mladi, siromašni oficir Herman zaljubio se u grofičinu unuku Lizu, koja je verena s njegovim drugom, bogatim knezom Jeleckim. Herman noću prodire u Lizin budoar i uspeva da izazove njenu ljubav. Ona mu pri igri zakazuje sastanak u svojoj sobi i daje mu ključ od tajnih vrata; put vodi kroz grofičinu spavaonicu. A to je ono što Herman podsvesno traži, jer skriva u sebi želju da se obogati na kartama, te se nada da će od Grofice saznati tajnu triju karata. Međutim, kada stupi pred nju ona se toliko uplaši da je udari kap a da ni reč nije izustila. U besanoj noći, u svojoj sobi u kasarni, Herman vidi avet starice, koja mu odaje tajnu triju karata: to su trojka, sedmica i as. Hermana je Liza pozvala na sastanak, noću, kraj Nevskog mosta, oprostivši mu bakinu smrt. Herman zaista dolazi, ali Lizina sreća je kratkotrajna, jer Hermana spopada ludilo za igrom i on žuri u kockarnicu. Liza očajna, baca se u reku. U kockarnici, gde je vladalo vedro raspoloženje, svi su iznenađeni dolaskom Hermana, koji prvi put želi da igra. Tu je i knez Jelecki, koji zna da ga je Liza napustila zbog Hermana. Herman dobija igru na trojku i sedmicu, i kada niko više ne želi da igra s njim, izazove ga Jelecki. Herman igra na asa, ali izvlači pik damu. Smatrajući to osvetom stare Grofice, on se probode nožem i umire s Lizinim imenom na usnama.

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika






​

 

[crvendac_011]

Labudovo jezero

Labudovo jezero

Labudovo jezero je balet u četiri čina P.I.Čajkovskog na scenarij Begičeva i Gelcera (Moskva, 1877). Verovatno najpopularniji i najlepši romantični balet, veoma osećajne muzike.
Lepi princ Sigfrid sledi u lovu trag jata labudova i stiže na obalu začaranog jezera, gde se labudovi pretvaraju u devojke, kojima vlada zli čarobnjak. Sigfrid se zaljubi u Belog labuda Odetu, ali jato mora da odleti. Na velikoj svečanosti u svom dvorcu Sigfrid treba da odabere verenicu, ali nijedna mu se ne sviđa od mnogobrojnih zvanica. Tada se pojavljuje Odilija sa demonskim kavaljerom i igra ples Crnog labuda. Ona je zli dvojnik Odetin i uspeva da ovlada princom sve dok mu se ne javi vizija Odete koja zove u pomoć i on panično beži natrag na jezero. Tamo ga presreće čarobnjak kojeg princ u borbi ubija i time skida čari sa Odete i svih začaranih devojaka-labudova.

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika





​

 

[crvendac_011]

Ščelkunščik

Ščelkunščik

Ščelkunščik je balet u tri čina P.I.Čajkovskog, na libreto Petipa, prema Hofmanu (Petrograd, 1890). Najpitoreskniji balet Petra Čajkovskog, zasnovan na snu dečje priče.
U građanskoj porodici slavi se praznično veče. Deca dobijaju darove pod jelkom. Tu je i lutka Ščelkunščik, koja može da drobi orahe. Mali Fric kvari i odbacuje lutku, ali je devojčica Klara nežno prihvata. I kada se svi razilaze i deca zaspe, Klara ustaje iz postelje i u mraku traži Ščelkunščika. Započinje dečji san. U sobu navali vojska miševa, koje Ščelkunščik uspeva da suzbije uz pomoć olovnih vojnika. Tada se on pretvara u princa i vodi Klaru pod jelku, najpre u zemlju zime, gde igraju Snežne pahuljice, a zatim u zemlju cveća kolača i igračaka. Tako veći deo baleta protiče u širokim divertismanima, od kojih su neke muzičke numere veoma popularne (Kineska igra, Valcer cveća i dr).

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika



​

 

[crvendac_011]

Uvertira 1812.

Uvertira 1812.

Uvertira 1812, P.I.Čajkovskog, op.49. Komponovana 1880. Izvedena u Moskvi 1882.god.
Uvertira muzički opisuje istorijske događaje od Borodinske bitke do Napoleonovog poraza u Moskvi 1812.god. U uvodnom delu izvodi se ruska himna Bog čuva tvoj narod. U srednjem delu prepliće se tema Marseljeze i ruske himne, da bi u finalu trijumfovala himna Rusa, koja simbolizuje veliku pobedu nad Francuzima. Neobična je upotreba topovskog pucnja na završetku uvertire kao sastavnog dela orkestarske partiture.

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika



​