Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Park Jae-sang (Hangul: 박재상; rođen 31. decembra 1977) je južnokorejski pevač-tekstopisac, reper, dens muzičar i muzički producentpoznatiji pod svojim scenskim imenom PSY (싸이). Poznat je po svojim humorističnim videima i scenskim nastupima, a takođe se pojavljivao u brojnim TV programima, uključujući The Ellen Degeneres Show, Extra (TV serija), Good Sunday: X-Man, The Golden Fishery, i Saturday Night Live. Njegov muzički spot Gangnam Style najgledaniji je K-pop video na sajtu YouTube.
Video spot „Gangnam Style” južnokorejskog repera za dva i po meseca pregledalo je 532 miliona korisnika interneta, a budući da pesma traje četiri minuta, to znači da je na slušanje ove pesme u svetu „potrošeno” 36 miliona časova!
Kao i mnoga druga letnja uzbuđenja i mode, tako i „Gangnam Style”, pesma korejskog repera PSY-a, mogla je lako da iščezne sa muzičkog neba – kao munja. Da za čas izgori kao zapaljena slama. Međutim, nije. Svetski podaci govore nešto drugo. Od kada se pojavila na Jutjub, internet stranici za razmenu video snimaka (datoteka), a to se desilo sredinom minulog jula, takozvani pregledi ređali su se neverovatnom brzinom. Vrtoglavom! Brojka od 532 miliona pregleda, odnosno slušanja i gledanja, valjda nam dovoljno govori da je stvar sasvim ozbiljna. Brojke su zatim skočile na 583 miliona!
Uspeh pesme korejskog muzičara na svetskoj računarskoj mreži iznenadio je čak i urednike i novinare uglednog britanskog nedeljnika „Ekonomist” (osnovanog još 1843) koji se inače bavi isključivo političko-ekonomskim pitanjima. U članku koji su posvetili pesmi „Gangnam Style”, između ostalog, došli su do uzbudljivih podataka. Izračunali su da, budući da video-spot traje oko četiri minuta, 532 miliona pregleda podrazumevaju i 36 miliona časova gledanja! To je oko 4100 godina! Manje-više, isto onoliko koliko nas deli od podizanja Keopsove piramide (4582 godine)!!! Eto, u kakvom mi vremenu živimo. Drugačijem nego što je „maločas” bilo! Da ne govorimo da se pregledi svakim danom sve više i više uvećavaju, te da će ih u trenutku objavljivanja ovog članka biti svakako još više.
I ozbiljni igraju
Statistike govore još nešto. Najveći obožavatelji korejskog repera su devojčice između trinaeste i sedamnaeste godine. Njih prate dečaci, odnosno mladići istih godina, kao i oni između osamnaeste i dvadeset četvrte. Ali, ne lezi vraže. Među poklonicima PSY-a su i ozbiljni ljudi. Ban Ki-Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, između ostalih, ili britanski premijer Dejvid Kameron. Uz sve brige, on verovatno vole da čuju i nešto veselo. Možda i da zaigraju? Kamere „Skaj Njuza” uhvatile su Ban Ki-Muna kako podražava pokrete koji idu uz pesmu. „Gangnam stila”. Kineski disident Ai Veivei takođe nije mogao a da ne uhvati nevidljive uzde nevidljivog konjića…
Neodoljiva privlačnost ove pesme – a toga su svesni i najveći nepoznavaoci muzike i poezije – svakako se ne krije u njenim veličanstvenim harmonijama, pa ni u rečima, već u ritmu koji je mogućno lako pratiti uz određene unapred smišljene pokrete. Sredinom pedesetih godina prošlog veka švajcarski kompozitor Verner Tomas napisao je dečju pesmicu „Il ballo del qua qua qua”, odnosno „The Chicken Dance”, ili „La danse des canards”. Tridesetak godina kasnije, prema taktovima pesme Vernera Tomasa ali u izmenjenom aranžmanu, pesmu je otpevala i odigrala američko-italijanska zabavljačica Romina Pauer u televizijskoj seriji „Fantastiko 2”. Uspeh je bio ogroman i to u celom svetu. S jednom razlikom: tada nije bilo ni interneta, pa ni Jutjuba da tu popularnost do tančina izmeri. Veza između muzike i igre, kao i mnogo puta pre toga, ispostavila se kao ključna: urođeni poriv da se pomeramo u taktu (ska, tvist, rok).
Novakova igračka pobeda
Ali, možda je najveći uspeh „Gangnam stilu”, bar što se interneta tiče, ipak doneo teniser Novak Đoković. On se iznenada našao u središtu igračke pomame, na vrlo neobičnom mestu. Na otvorenom teniskom terenu – po završetku turnira. Ne bi se mogao steći utisak da se naročito zbunio. Toliko gromoglasan aplauz nije dobio ni kada je pobedio Žoa Vilfreda Congu u filnalu teniskog turnira u Pekingu. Reklo bi se – bila je to najupečatljivija igra toga dana. Računajući i sportski meč. Žo Vilfred gledao je bezmalo zabezeknuto u Novaka kako se šarmantno osmehuje igrajući.
U prvi mah, činilo se da ni Novak ne zna baš tačno o čemu se radi. Ipak, o onome što će se dogoditi posle završetka turnira, bio je obavešten tokom intervjua po završetku meča. Bilo mu je jasno da organizatori turnira nikako neće prihvatiti odbijanje! Odložio je pehar i stao iščekujući da počne muzika.
„Ništa nismo planirali!” – izjavio je Novak posle ovog događaja koji je poznatom reperu doneo još veću popularnost. Možda Đokovića nisu obavestili, ali organizatori su imali u vidu starog šaljivdžiju i imitatora. „Moji navijači su me zamolili da odigram igru ukoliko pobedim, pa sam pomislio kako bi bilo lepo da ih ne izneverim”, izjavio je Novak za „Franspres”. „Naravno, bilo je jasno da sam ja najlošiji igrač od male grupe koja je zaigrala na teniskom terenu. Svejedno, bilo je zabavno!” – zaključio je Nole.
Bilo kako bilo, to nije jedini Novakov video gde igrajući doprinosi sopstvenoj popularnosti, kao i slavi letnjeg hita. Na Jutjubu može da se vidi i snimak gde igra s kolegom Nikolasom Almagrom. Ista igra, ista muzika. Lako je uočiti da Nole bolje „jaše” nevidljivog ponija od Almagra!
Inače, „Gangnam Style” pesma je južnokorejskog repera koji sebe naziva PSY (a pravo ime mu je Park Je-Šang) Rođen 1977. godine u dobrostojećoj porodici, u delu Seula koji nazivaju Gangnamom. On je pevač, igrač i muzički producent. Svetsku slavu postigao je pesmicom „Gangnam stil”. PSY nije bio naročito dobar đak. Naprotiv. U školi je najviše voleo da zabavlja drugove i profesore. To nije sprečilo njegove roditelje da budu vrlo ambiciozni. Nameravali su da ga u Sjedinjenim Američkim Državama, 1996. godine, u Bostonu upišu na univerzitet kako bi izučavao ekonomiju i biznis. To su i ostvarili. Ma kakva ekonomija, razmišljao je budući reper. Mladi Južnokoreanac pohađao je kurseve muzičke produkcije na čuvenom muzičkom fakultetu Berkli zaključivši da je su devojke najlepši deo Bostona, a sneg - nešto najodvratnije!
Vrativši se u Seul, došao je na ideju da bi u svojoj zemlji mogao da učini nešto slično onome što je učinio svojevremeno Fredi Merkjuri i grupa „Kvin”. Ispalo je sasvim drugačije. U svakom slučaju, ne loše. U stvari, svetski fenomen. Sada uživa u slavi sa svojom suprugom, čelistkinjom, i kćerkama, bliznakinjama. Napominje da je mesec dana smišljao koji bi bili najprikladniji pokreti uz muziku i reči koje govore o savršenoj devojci koja zna kada treba da bude prefinjena, a kada divlja. Naposletku je shvatio da je jahanje konjića, uz podražavanje galopa, bacanje lasa i upravljanje uzdama ono pravo.
Za kraj još jedan podatak. Dvadesetog septembra 2012. godine ”Gangnam stil” ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao pesma sa najviše „lajkova” (izraza dopadanja) na Jutjubu – četiri i po miliona!
