Šta je novo?
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
Psihoterapija

Krstarica 22.03.2011 16:16

200522_a.jpg

O psihoterapiji postoji puno predrasuda. Razmotrićemo koje su koristi od ove vrste tretmana, koliko nam psihoterapija može pomoći i u kojim situacijama.

Psihoterapija se preporučuje kao samostalan tretman, ili u kombinaciji sa odgovarajućim lekovima. Ovaj termin obuhvata više raznih vrsta tretmana u lečenju mentalnih bolesti. Tokom psihoterapije, osoba koja ima psihički problem razgovara sa obučenim licenciranim profesionalcem koji joj pomaže da identifikuje faktore koji su okidač bolesti.

Na koji način psihoterapija pomaže?


  • Pomaže osobi da prepozna ponašanja, emocije i ideje koje pogoršavaju stanje.
  • Pomaže osobi da prepozna probleme ili događaje koji pogoršavaju stanje (kao što su teška bolest, smrt u porodici, gubitak posla, razvod ili slično). Kroz taj proces osoba može da uvidi šta može da učini da bi umanjila probleme koje ima.
  • Vraća osobi osećaj kontrole nad sopstvenim životom i osećaj uživanja u životu.
  • Osoba kroz psihoterapiju uči veštine savladavanja problema.
Tipovi psihoterapije

  • Individualna: ova vrsta terapije uključuje samo pacijenta i terapeuta.
  • Grupna: dva pacijenta ili više pacijenata mogu participirati u terapiji u isto vreme. Tako su pacijenti u mogućnosti da podele svoja iskustva i da uvide da se i drugi ljudi mogu osećati slično i imati slične doživljaje.
  • Bračna: ova vrsta terapije pomaže bračnom partneru da shvati zašto njegova voljena osoba ima psihičke probleme, koje promene u komunikaciji i ponašanju bi mogle pomoći i šta mogu da učine da uspešno izađu na kraj sa partnerovom bolešću.
  • Porodična: porodica je ključna za ljude sa mentalnim oboljenjima. Zato je nekad korisno da članovi porodice učestvuju u psihoterapiji i uvide kroz šta njihov voljeni prolazi, da bi znali kako da mu pomognu na putu ka ozdravljenju.
Posle detaljnog razgovora sa pacijentom, lekar bira jednu od navedenih vrsta psihoterapije. Takođe, lekar bira i metod koji odgovara pacijentu.

Različiti metodi psihoterapije


  • Psihodinamična terapija - terapija zasnovana na pretpostavci da je osoba mentalno bolesna zbog nerešenih podsvesnih konflikata, koji vuku korene iz detinjstva.
  • Interpersonalna terapija - tip terapije koja fokus stavlja na interakciju pacijenta sa familijom i prijateljima i glavni cilj joj je da popravi komunikacijske veštine pacijenta.
  • Kognitivno-bihevioralna terapija - tip terapije koji se kod nas najčešće koristi. Ona pomaže ljudima sa psihičkim problemom da prepoznaju i izmene pogrešne percepcije sebe i sveta koji ih okružuje.
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
Art psihoterapija: Duša uvek misli u slikama

Art psihoterapija: Duša uvek misli u slikama

Podjednako dobri rezultati u radu sa pacijentima svih uzrasta. Može da se radi individualno, grupno ili sa celom porodicom, na bilo kom mestu i u bilo koje vreme

1.jpg
Art psihoterapija predstavlja spoj psihoterapije, nauke i umetnosti

"AKO JE duša važnija od tela i ako sa za telo brinu umeća i veštine kao što su medicina i telesne vežbe, očigledno je da neka briga i neko umeće postoji i za dušu. A duša uvek misli u slikama", govorio je čuveni starogrčki filozof Aristotel. Slika predstavlja vezu između našeg svesnog i nesvesnog, ona je u stvari naš nesvesni plan akcije, onoga što radimo ili ćemo tek da radimo.

Na primer, kada gradimo kuću, uvek imamo plan gradnje. Isto je i u životu. Ako na platnu ili listu hartije naslikamo ili nacrtamo naše emocije, strahove, nemoć i ljutnju, na površinu će izaći ono što osećamo, sve ono što nas plaši, ljuti ili nervira.

A kada se sa tim negativnim osećanjima suočimo, možemo i da ih se oslobodimo tako što ćemo da uspostavimo emocionalnu ravnotežu i bolje upoznamo sebe. A sebe treba prvo da zavolimo jer ćemo tako moći da volimo i druge.

To može da se postigne art psihoterapijom, o kojoj za "Život plus" govori dr Snežana Milenković, redovna profesorka na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, član Evropskog borda za psihoterapiju i predsednica Naučno-istraživačkog komiteta za psihoterapiju u Evropskom udruženju za psihoterapiju.

Naša sagovornica je i direktorka novoosnovanog švajcarskog Internacionalnog instituta za art terapiju u Luganu, osnivač i počasna predsednica Saveza društava psihoterapeuta Srbije i predsednica Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju i a ističe da art psihoterapija predstavlja spoj psihoterapije, nauke i umetnosti, a da je naročito u poslednjoj deceniji prošlog veka postala vrlo popularna, prvo u Evropi, a zatim i kod nas.

2.jpg

- Kada je 2004. godine u Beču otvoren prvi fakultet za psihoterapiju, "Sigmund Frojd", ova vrsta terapije postala je nova profesija nezavisna od psihologije i psihijatrije. Jer, art psihoterapija je laka, zanimljiva i bezbolna, a rezultati su relativno brzo vidljivi. Slikanje, crtanje, vajanje, muzika, pokret i igra, drama, priča, poezija, video, film i kombinovane tehnike samo su neki od umetničkih načina da ispoljimo ono što je u nama. Ove forme, nezavisno od dijagnoze, daju podjednako dobre rezultate jer pomoću njih mogu da se otklone psihički problemi i da se ojača ličnost. Art psihoterapija nam omogućava da sve što smo sakrili negde duboko u sebi ili raznim mehanizmima odbrane otuđili od sebe ponovo oslobodimo i krenemo dalje sa jasno određenim životnim ciljevima. Pacijenti, ili klijenti, ne moraju da imaju prethodno iskustvo ili veštinu u nekoj umetničkoj formi izražavanja, a po završetku terapije uglavnom nastavljaju da se bave nekom vrstom umetnosti.

* Autor ste originalnog načina rada pod nazivom integrativna art psihoterapija. Šta su njene osobenosti?


- Ona omogućava bolju sintezu verbalnog i neverbalnog, svesnog i nesvesnog, spoljašnjeg i unutrašnjeg, govorenja i činjenja, realnosti i fantazije, racionalnosti i intuicije, a sve to dovodi do integracije, jedinstva duše, duha i tela. Zato se i zove integrativna art psihoterapija. Umesto da samo pričamo o našim iskustvima kada je dominantna naša leva, racionalna moždana hemisfera, stižemo do naših potisnutih, nesvesnih, neverbalnih i simboličkih iskustva izraženih slikama, što predstavlja aktivnost desne moždane hemisfere.

U tome je i suština i prednost integrativne art psihoterapije, jer ona omogućava bolje povezivanje obe hemisfere i različitih nivoa iskustava i izražavanja. Iako smo svi rođeni kao kreativna bića, naša zapadna, previše racionalna kultura, u dovoljnoj meri ne ceni kreativnost.

3.jpg

Baveći se umetnošću, idemo od reči ka slikama, odnosno osećanjima a art psihoterapeut nam samo pomaže da ih prepoznamo. U praistoriji je postojala improvizovana igra, muzika, drama, a kreativni čin razvio se mnogo kasnije u ljudskoj civilizaciji. Karakteristike kreativnog čina su spontanost, doživljaj neočekivanog, akcija, iznenađenje, nerealnost. U toku života sve više postajemo kreature, umesto kreatori, stvaraoci. Primitivni čovek živeo je i stvarao u trenutku, ali je s vremenom sve više postajao obuzet sadržajem, očuvanjem i procenom vrednosti kreativnog čina. Tako je nastao novi tip civilizacije, civilizacije očuvanja umesto civilizacije kreacije i trenutne improvizacije.

* Kome je namenjena ova vrsta terapije? Kako izgleda rad art psihoterapeuta i korisnika terapije?


- Namenjena je psihijatrijskim pacijentima, čak i onima sa najtežim dijagnozama, psihozama, ali i svima onima koji imaju svakodnevne životne probleme. I pacijentima i klijentima može da pomogne da prevaziđu usamljenost i ojačaju, a daje podjednako dobre rezultate u radu sa svim kategorijama i uzrastima. Može da se radi individualno, grupno ili sa celom porodicom, na bilo kom mestu i u bilo koje vreme. Uz druženje i muziku, pacijenti slikaju i crtaju, a onda te slike i crteže komentarišu zajedno sa art psihoterapeutom. Pre započinjanja terapije, pacijent ne mora da prolazi kroz neki od klasičnih načina psihološkog ili psihijatrijskog lečenja.

* Ko bira tehniku terapije, art psihoterapeut ili pacijent? I koliko je ona važna prilikom postavljanja dijagnoze?


- Prateći svog pacijenta ili klijenta, art psihoterapeut bira i kreira tehnike terapije, odnosno načine izražavanja koji kasnije mogu da budu dobri pokazatelji u postavljanju dijagnoze. Pacijent u toku terapije stvara svoje umetničko delo i stiče umetničko iskustvo, što izaziva pozitivne promene u njegovoj ličnosti. Slika se koristi kao dijagnoza stanja u kome se pacijent nalazi, zatim kao terapijsko sredstvo, odnosno način rada, kao sredstvo koje nam pokazuje da li je terapijski cilj ostvaren i, na kraju, slika postaje i način uspostavljanja i održavanja terapijskog odnosa sa pacijentom ili klijentom.

* Ko može da se bavi ovom vrstom psihoterapije?

- Art psihoterapijom može da se bavi svako ko završi edukaciju iz art psihoterapije. U okviru Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju postoji edukacija za art terapeute. Ova vrsta terapije najviše pomaže onima koji žele da donesu neke važne odluke u svom životu. Jer, umetnost i art psihoterapija podstiču nas da kreiramo svoj život i obogatimo svoju ličnost.

I UMETNOST I TERAPIJA

4.jpg

Integrativna art terapija, pored umetničkih tehnika, koristi i psihoterapijske metode kao što su transakciona analiza, geštalt terapija, telesna terapija, psihodrama, sistemska porodična terapija itd. Terapeut i klijent ne pridržavaju se samo jedne terapijske metode, već postoji veliki broj različitih pristupa i njihovih kombinacija:

* Rad sa grupom nemih pacijenata isključivo kroz sliku ili literarno delo

* Neverbalni dijalog u lečenju shizofrenih pacijenata

* Korišćenje spontanih crteža klijenata

* Crtež koji predstavlja odnos između supružnika

* Crtež između klijenta i art terapeuta, brzo izvedene serije skica ovog odnosa

* Kombinacija crteža, slike i drame

* Kombinacija serije crteža i dramatizacije priče oko njih kao filmski scenario

* Projekcija crteža na zid, pri čemu se terapijski rad odvija kao psihodrama

* Podučavanje pacijenata da prave filmove sa sadržajem koji opisuje njihove emocionalne probleme (psiho-kino-art terapija)

* Upoređivanje crteža i snimljenog video-materijala (video-art terapija u radu sa porodicama)
Prednosti korišćenja umetničkog stvaralaštva su što kroz umetnost svi mogu da se iskažu, posebno oni koji teško verbalizuju svoja osećanja. Umetničko stvaranje u grupi omogućava mnoštvo materijala koji ubrzava i proces i dinamiku terapije. Nedostaci grupnog rada su što je grupu teže organizovati i što se u njoj sporije uspostavlja poverenje između članova, a manje pažnje se poklanja pojedincu, koji u grupi može da bude i uplašen tuđim umetničkim veštinama.

5.jpg

GRUPNE TERAPIJE


* Otvoreni studio je prvi primenjeni tip art psihoterapije. Članovi grupe u istoj sobi crtaju i slikaju, svako radi za sebe i svojim tempom, atmosfera je opuštena. Terapeut komentariše radove individualno.

* Tematske grupe okupljaju ljude sa sličnim ili zajedničkim problemima ili iskustvom kao što je gubitak, ljubav, različite životne faze kroz koje prolaze, poput alkoholizma.

* Analitičke art grupe zasnovane su na koncepcijama britanskog psihoanalitičara Sigmunda Henriha Fuksa u kojima nema postavljanja određenog problema već je cilj da grupa istraži i analizira samu sebe.

* U grupnoj interaktivnoj art terapiji podjednako su važni i individualni umetnički rad i dinamika između članova grupe, pri čemu grupa postaje važna za učenje ljudskih odnosa. Jedna od prednosti umetničkog izražavanja u grupnoj art terapiji je mogućnost istovremenog uključivanja većeg broja ljudi koji će delovati individualno ili u okviru zajedničkog projekta.

* Art psihoterapijske grupe istražuju socijalne i životne probleme, na primer rad sa konfliktima, duhovnim problemima, azilantima itd. Neke od ovih grupa vode umetnici, jer postoji potreba za art terapijskim veštinama i znanjima u radu sa vulnerabilnom populacijom ljudi, onima koji na bilo koji način ne mogu normalno da funkcionišu u svakodnevnom životu (deca bez roditeljskog staranja, invalidi, starije nemoćne osobe, hronični bolesnici, umno zaostali, ometeni u psihofizičkom razvoju i sl.)

MIKELANĐELO SOPSTVENOG ŽIVOTA

Postoje dve vrste tendencija u art psihoterapiji, prva koja naglasak stavlja na umetnost i druga koja akcenat stavlja na psihoterapiju. Terapeuti koji su više orijentisani ka umetnosti smatraju da je već sam proces umetničkog stvaranja osnova za terapijski napredak. Pioniri ovog pristupa su britanski psiholog Adrijan Hil i Amerikanka Edit Kramer, autorka knjige "Umetnost kao terapija" koji su verovali da je umetnost sama po sebi lekovita. Druga grupa terapeuta, među kojima je i pionir art terapije u Americi, Margaret Naumburg, više je orijentisana ka psihoterapiji. Slike daju magijsku moć onome što predstavljaju, tvrdi austrijski psihoanalitičar Ernest Kris u svojoj knjizi "Psihoanalitička istraživanja u umetnosti". Zbog verovanja u magijsku moć slika, umetnost je bila zabranjena u hebrejskoj, muhamedanskoj, a privremeno i u hrišćanskoj civilizaciji. Slike životinja koje su na zidovima pećina crtali praistorijski ljudi predstavljale su, u stvari, njihovu moć da ih uhvate. Slično je i sa decom u terapiji igrom i sa odraslima u art psihoterapiji. Realnost slike postaje naša realnost, a mi smo najvrednije delo svog života. Cilj je postati Mikelanđelo sopstvenog života.

Izvor: Večernje novosti
 
Top