- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.034
Psiholozi: U Srbiji mnogi puni agresije i na kratkom fitilju!
Psiholozi, sociolozi i kriminolozi saglasni su da je nasilje u srpskom društvu zastupljeno u skoro svim sferama i uzroke vide, kako u gubljenju tradicionalnih vrednosti, tako i u izneverenim očekivanjima i nadama zbog čega je, tvrde, "fitilj kod mnogih sve kraći".
Ubistava i samoubistava postaju svakodnevne vesti, a stručnjaci za Tanjug kažu da je u ljudima mnogo agresije koja traži način da se ispolji i ističu da je u Srbiji nasilje i socijalna i lična dimenzija.
Iako ukazuje da je nezahvalno globalno govoriti o pojedincačnim slučajevima, psihijatar i psihoterapeut Milan Milić napominje da je nesumnjivo da su ubistva i samoubistva trend koji je posledica iscrplejnosti i naboja u ljudima, osećanja potrošenosti nadanja i ciljeva.
"Srećan čovek to ne čini, svako želi sebi najboje, da izbegne bol i da postigne zadovoljstvo, a ako ne uspe nijedno ni drugo - odustaje", ističe Milić.
On objašnjva da su uzroci brojni i da je to u Srbiji i lična i socijalna dimenzija.
"Ta potrošenost koja traje već 20 godina sada se naplaćuje i to neće skoro stati", napominje on i podseća na staru izreku da "onaj kome nije stalo do sopstvenog života postaje gospodar vašeg".
Analizirajući profile ljudi koji se odluče da probleme rešavaju na taj način, Milić kaže da je mahom reč o srednjovečnim ljudima, između 40 i 60 godina, jer su to, ukazuje, godine u kojima se danas gubi posao, plate su male, rasturaju se porodice...
I hroničan stres koji se gomila godinama i koji nije vidljiv okolini takođe može biti uzročnik, smatra Milić i napominje da je "mnogo agresije u ljudima, koja traži način i vreba momenat da se ispolji".
"Vremenom, odbrambeni mehanizmi se podrivaju, svi planovi su mnogima ostali u prošlosti, sada se suočavaju sa mnogo toga što je izazov za psihu. Nedostatak vere, gubljenje tradicionalnih vrednosti - postaje sve vidljivije i ovo što se deštava će svakako trajati", objašnjava Milić.
Međutim, da nikada nije kriv niko spolja, već je presudno kako sami prepoznajemo život, stručnjaci vide kao polaznu osnovu, ali i dodaoju da je istovremeno važno i kakva je stvarnost u kojoj živimo.
U srpskom društvu, kako upozorava socijolog Ratko Božović, nema nijedne sfere života u kojoj ne vlada nasilje i agresivno ponašanje, od vršnjačkog do nasilja u porodici, a razlozi su brojni - od rasturanja tradicionalne porodice do "dramatične tranzicije" u životima pojedinaca, porodice i društva koja nikako da se dovrši.
"Imamo siromaštvo, teskobu, beznađe, apatiju, stes, strah i naročito depresiju", ukazuje Božović govoreći o mogućim uzročnicima nasilja.
Kako objašnjava, upravo bezvrednost života i poraz stila življenja mogu biti neki od "okidača", pa ljudi u tom beznađu mogu da odluče i da sami sebi presude.
"Ljudi su na kratkom fitilju, jer su izgubili nadu - njihova očekivanja su bila uzaludna nada, a čovek bez nade je čovek koji je spreman da ide ka samoponištavanju, autodestrukciji. Izgubljena nada dolazi sa tim dar-marom u načinu života, stilom življenja koja je poražen i to je jedan od najvećh problema", ukazuje Božović.
On upozorava da je tako nešto već dobilo patološke razmere i da su to ekstremna ponašanja, a to što se ljudi odlučuju na takav korak je više iracionalan u afektivan čin nego racionalan.
Izvor: Tanjug
Psiholozi, sociolozi i kriminolozi saglasni su da je nasilje u srpskom društvu zastupljeno u skoro svim sferama i uzroke vide, kako u gubljenju tradicionalnih vrednosti, tako i u izneverenim očekivanjima i nadama zbog čega je, tvrde, "fitilj kod mnogih sve kraći".
Ubistava i samoubistava postaju svakodnevne vesti, a stručnjaci za Tanjug kažu da je u ljudima mnogo agresije koja traži način da se ispolji i ističu da je u Srbiji nasilje i socijalna i lična dimenzija.
Iako ukazuje da je nezahvalno globalno govoriti o pojedincačnim slučajevima, psihijatar i psihoterapeut Milan Milić napominje da je nesumnjivo da su ubistva i samoubistva trend koji je posledica iscrplejnosti i naboja u ljudima, osećanja potrošenosti nadanja i ciljeva.
"Srećan čovek to ne čini, svako želi sebi najboje, da izbegne bol i da postigne zadovoljstvo, a ako ne uspe nijedno ni drugo - odustaje", ističe Milić.
On objašnjva da su uzroci brojni i da je to u Srbiji i lična i socijalna dimenzija.
"Ta potrošenost koja traje već 20 godina sada se naplaćuje i to neće skoro stati", napominje on i podseća na staru izreku da "onaj kome nije stalo do sopstvenog života postaje gospodar vašeg".
Analizirajući profile ljudi koji se odluče da probleme rešavaju na taj način, Milić kaže da je mahom reč o srednjovečnim ljudima, između 40 i 60 godina, jer su to, ukazuje, godine u kojima se danas gubi posao, plate su male, rasturaju se porodice...
I hroničan stres koji se gomila godinama i koji nije vidljiv okolini takođe može biti uzročnik, smatra Milić i napominje da je "mnogo agresije u ljudima, koja traži način i vreba momenat da se ispolji".
"Vremenom, odbrambeni mehanizmi se podrivaju, svi planovi su mnogima ostali u prošlosti, sada se suočavaju sa mnogo toga što je izazov za psihu. Nedostatak vere, gubljenje tradicionalnih vrednosti - postaje sve vidljivije i ovo što se deštava će svakako trajati", objašnjava Milić.
Međutim, da nikada nije kriv niko spolja, već je presudno kako sami prepoznajemo život, stručnjaci vide kao polaznu osnovu, ali i dodaoju da je istovremeno važno i kakva je stvarnost u kojoj živimo.
U srpskom društvu, kako upozorava socijolog Ratko Božović, nema nijedne sfere života u kojoj ne vlada nasilje i agresivno ponašanje, od vršnjačkog do nasilja u porodici, a razlozi su brojni - od rasturanja tradicionalne porodice do "dramatične tranzicije" u životima pojedinaca, porodice i društva koja nikako da se dovrši.
"Imamo siromaštvo, teskobu, beznađe, apatiju, stes, strah i naročito depresiju", ukazuje Božović govoreći o mogućim uzročnicima nasilja.
Kako objašnjava, upravo bezvrednost života i poraz stila življenja mogu biti neki od "okidača", pa ljudi u tom beznađu mogu da odluče i da sami sebi presude.
"Ljudi su na kratkom fitilju, jer su izgubili nadu - njihova očekivanja su bila uzaludna nada, a čovek bez nade je čovek koji je spreman da ide ka samoponištavanju, autodestrukciji. Izgubljena nada dolazi sa tim dar-marom u načinu života, stilom življenja koja je poražen i to je jedan od najvećh problema", ukazuje Božović.
On upozorava da je tako nešto već dobilo patološke razmere i da su to ekstremna ponašanja, a to što se ljudi odlučuju na takav korak je više iracionalan u afektivan čin nego racionalan.
Izvor: Tanjug