Psihologija
- Začetnik teme Ana_ana
- Datum pokretanja
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Nauka o duši
ŠTA JE PSIHOLOGIJA
Psihologija je skup akademskih, kliničkih i industrijskih disciplina koje se bave proučavanjem, objašnjavanjem i predviđanjem ponašanja, razmišljanja, osjećaja (emocija), motivacije, ljudskih međuodnosa i njihovih potencijala.
Često ljudi pogrešno pomišljaju da su psiholozi čudotvorci, da umeju da čitaju misli, da se bave telepatijom ili da su hipnotizeri. Parapsihologija se bavi proučavanjem neobjašnjivih parapsiholoških pojava. Ona je nenaučna i nepriznata nauka. Psihologija je priznata nauka koja se bavi pojavama koje su naučno proverene i dokazane.
Laici ponekad izjednačavaju psihologiju sa psihijatrijom. Psihijatri stavljajaju u jezgro svog interesivanja organsku osnovu duševnog poremećaja, dok psiholozi proučavaju probleme življenja. Iz ovoga proizilazi da se psiholozi bave zdravim ljudima, dok se psihijatri bave duševno poremećenim ljudima. Psiholozi traže način kako da zdrav čovek živi još zdravije, a psihijatar medikamentima leči organski bolesnu
osobu.
Psihologija se kao nauka sredinom XIX veka izdvojila iz filozofije zahvaljujući Vuntu. Vilhelm Vunt, nemački filozof i psiholog, je 1874, objavio svoju knjigu „Fiziološka psihologija” kojom je psihologija odvojena od medicine i filozofije. Godine 1879. Vunt je osnovao i prvu psihološku laboratoriju.
Psihologija je grčka kovanica nastala od reči „psiho”(duh) i ”logos”(nauka). U prevodu bi to značilo "nauka o duši".
Psihologija se bavi proučavanjem psihičkog života. Psihički život čine: psihički procesi (opažanje, učenje, mišljenje, osećanja, motivacija i dr.), psihičke osobine (navike, sposobnosti, interesovanja, sposobnosti i dr.) i manifestacije u ponašanju (u postupcima i reagovanjima)
To je nauka koja proučava psihički život ljudi i životinja, a na osnovu proučavanja ponašanja i neposrednog iskustva. Teorijski zadatak psihologije je upoznavanje karakteristika i zakonitosti psihičkog života, a praktični zadatak se odnosi na primenu rezultata psiholoških istraživanja u praksi.
www.psihologija.autentik.net
ŠTA JE PSIHOLOGIJA
Psihologija je skup akademskih, kliničkih i industrijskih disciplina koje se bave proučavanjem, objašnjavanjem i predviđanjem ponašanja, razmišljanja, osjećaja (emocija), motivacije, ljudskih međuodnosa i njihovih potencijala.
Često ljudi pogrešno pomišljaju da su psiholozi čudotvorci, da umeju da čitaju misli, da se bave telepatijom ili da su hipnotizeri. Parapsihologija se bavi proučavanjem neobjašnjivih parapsiholoških pojava. Ona je nenaučna i nepriznata nauka. Psihologija je priznata nauka koja se bavi pojavama koje su naučno proverene i dokazane.
Laici ponekad izjednačavaju psihologiju sa psihijatrijom. Psihijatri stavljajaju u jezgro svog interesivanja organsku osnovu duševnog poremećaja, dok psiholozi proučavaju probleme življenja. Iz ovoga proizilazi da se psiholozi bave zdravim ljudima, dok se psihijatri bave duševno poremećenim ljudima. Psiholozi traže način kako da zdrav čovek živi još zdravije, a psihijatar medikamentima leči organski bolesnu
osobu.
Psihologija se kao nauka sredinom XIX veka izdvojila iz filozofije zahvaljujući Vuntu. Vilhelm Vunt, nemački filozof i psiholog, je 1874, objavio svoju knjigu „Fiziološka psihologija” kojom je psihologija odvojena od medicine i filozofije. Godine 1879. Vunt je osnovao i prvu psihološku laboratoriju.
Psihologija je grčka kovanica nastala od reči „psiho”(duh) i ”logos”(nauka). U prevodu bi to značilo "nauka o duši".
Psihologija se bavi proučavanjem psihičkog života. Psihički život čine: psihički procesi (opažanje, učenje, mišljenje, osećanja, motivacija i dr.), psihičke osobine (navike, sposobnosti, interesovanja, sposobnosti i dr.) i manifestacije u ponašanju (u postupcima i reagovanjima)
To je nauka koja proučava psihički život ljudi i životinja, a na osnovu proučavanja ponašanja i neposrednog iskustva. Teorijski zadatak psihologije je upoznavanje karakteristika i zakonitosti psihičkog života, a praktični zadatak se odnosi na primenu rezultata psiholoških istraživanja u praksi.
www.psihologija.autentik.net
- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.630
Po meni treba razlikovati psihologiju, kao nauku, od psihoterapije. Kada neko završi studije psihologije nije automatski i psihoterapeut.
Da bi mogao da se bavi psihoterapijom ili savetovanjem, potrebno je da završi specijalizaciju za kliničkog psihologa (uglavnom savetovanje, početni intervju, prikupljanje informacja, itd.) ili specijalizaciju psihoterapije, kojih ima različitih vrsta.
Interesantno je napomenuti da specijalizacija psihoterapije može da traje i duže od fakulteta. Najduže traje specijalizacija psihoanalitičke psihoterapije (6-7 godina, a može i duže). Naravno, postoje i druge vrste psihoterapija čija je specijalizacija kraća.
Psihoterapija, kao praksa pomaganja ljudima da reše svoje psihičke teškoće jeste veština. Ona se naravno zasniva na određenom teorijskom okviru, ali zahteva i neke praktične veštine koje se stiču iskustvom i dugorajnim vežbanjem.
Dakle,po meni nije svako ko je završio studije psihologije istovremeno i psihoterapeut.
Da bi mogao da se bavi psihoterapijom ili savetovanjem, potrebno je da završi specijalizaciju za kliničkog psihologa (uglavnom savetovanje, početni intervju, prikupljanje informacja, itd.) ili specijalizaciju psihoterapije, kojih ima različitih vrsta.
Interesantno je napomenuti da specijalizacija psihoterapije može da traje i duže od fakulteta. Najduže traje specijalizacija psihoanalitičke psihoterapije (6-7 godina, a može i duže). Naravno, postoje i druge vrste psihoterapija čija je specijalizacija kraća.
Psihoterapija, kao praksa pomaganja ljudima da reše svoje psihičke teškoće jeste veština. Ona se naravno zasniva na određenom teorijskom okviru, ali zahteva i neke praktične veštine koje se stiču iskustvom i dugorajnim vežbanjem.
Dakle,po meni nije svako ko je završio studije psihologije istovremeno i psihoterapeut.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Naravno da nije, i neki to nikada i ne postanu, ili bar ne budu dobri u tome.
Skot Pek na jednom mestu u "Putu kojim se reše ide" kaže da je "svaki iskren odnos, pun ljubavi, neka vrsta psihoterapije". Slažem se. Neko je jednostavno talentovan, pa i bez škole pomaže ljudima, ali se za njega ne može reći da je psihoterapeut, naravno.
Psihologija kao psihologija jeste samo nauka. Psihoterapija je, bar za mene, nešto kao primenjena psihologija.
Skot Pek na jednom mestu u "Putu kojim se reše ide" kaže da je "svaki iskren odnos, pun ljubavi, neka vrsta psihoterapije". Slažem se. Neko je jednostavno talentovan, pa i bez škole pomaže ljudima, ali se za njega ne može reći da je psihoterapeut, naravno.
Psihologija kao psihologija jeste samo nauka. Psihoterapija je, bar za mene, nešto kao primenjena psihologija.
Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 174
Uvek me je jako zanimalo da neko strucan da misljenje o mojoj licnosti. Mislim da je posao psihologa jako odgovoran i bitan za jedno drustvo. Covek treba da ima visoku svest i sirinu da bi obavljao takav posao a najvise ljubav. Ja kad imam neki problem pokusam sebe da analiziram kao da sam strucnjak i mislim da sam dobra u tome iako te drugi uvek moze videti bolje nego ti samog sebe.Mislim da to kod nas nije dovoljno razvijeno i da postoje predrasude da je covek da ne kazem "lud" ako se obraca takvim strucnjacima.Sucajno sam naisla na sajt koji je hrvatski i gde mladi izmenjuju iskustva o odlasku na psihoterapiju,a nisam primetila da to u Srbiji postoji. Mislim da bi to pomoglo mnogim mladim a i starijim ljudima da lepse i srecnije zive i da upoznaju sebe i svoje kvalitete i mane. Ako neko slaze sa mnom ili ima iskustva sa psihoteraoijom neka mi pise moze i na moj e-mail seronle@yahoo.com
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 19.01.2010
- Poruka
- 684
Lepo si rekla, bolje te vide drugi nego ti samu sebe, ali postavlja se i kod njih pitanje objektivnosti....imajući u vidu da rade za "pare", postoji sumnja da li su objektivni u odnosu sa/prema tebi...
Ipak je najbolje i najistinitije sam sa sobom i pred Bogom...Nekom to pred Bogom smeta a nekome pomaže...
Ipak je čovek zatvoren i treba mu neko/nešto što će da ga "otvori" i obezbedi objektivnost...
Problem humanističkih nauka kao i i drugih nauka, je uopštanje pojava, pa se na osnovu tog javljaju i greške, ne zlonamerne u većini slučajeva ali mogu da zavedu jedinku...
Ipak je najbolje i najistinitije sam sa sobom i pred Bogom...Nekom to pred Bogom smeta a nekome pomaže...
Ipak je čovek zatvoren i treba mu neko/nešto što će da ga "otvori" i obezbedi objektivnost...
Problem humanističkih nauka kao i i drugih nauka, je uopštanje pojava, pa se na osnovu tog javljaju i greške, ne zlonamerne u većini slučajeva ali mogu da zavedu jedinku...
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 17.01.2010
- Poruka
- 749
Moje iskustvo sa psiholozima i psihijatrima mi kaže da su to mahom ljudi koji imaju neki svoj (uglavnom pozamašan) problem koga se ili stide ili su previše samoljubivi da bi potražili pomoć i rešenje od drugoga, pa s toga završavaju, specijaliziraju psihologiju ili psihijatriju. Znači, prvenstveno da bi pomogli sami sebi. Ne kažem da su 100%svi takvi, ali ogromna većina jeste.
Imam prijateljice psihologe i psihijatre i od svih njih sam dobila potvrdu svoje sumnje. Jedna od njih mi je čak bez ustezanja i prenemaganja (psihijatar) priznala da je to tako i kod nje i kod njenih kolega.
Jedan njen kolega, vodi odeljenje za lečenje zavisnika i svojim pacijentima govori sledeće "Ja sam ti Bog i Otac, samo mene ćeš slušati, ja sam GLAVNI i JEDINI", a sam ima problem u odnosu sa sopstvenom ženom koja ga ne tretira 2% i potpuno je inferioran u porodici. Njemu je profesija (klinički psiholog) mesto gde leči sopstvene frustracije i komplekse i jedino mesto gde može biti GLAVNI i da ga SVI bespogovorno slušaju.
Druga prijateljica (radi u centru za soc. rad-psiholog) čak kaže da ne bi znala kako da živi i vaspitava decu da nije završila psihologiju. I na žalost, to je tačno. Sve joj je organizovano "po knjizi".
Psihoterapija podrazumeva da terapeut dovede osobu do toga da spozna sebe samu i svoj problem kroz razne priče, sećanja i osećanja iz prošlosti. Da sagleda samu sebe ali onako kako je drugi vide i doživljavaju. Da razume ko je i šta je, ne subjektivno već objektivno, realno. Dalje, da tu osobu dovede do zaključka i do donošenja odluke u vezi njih samih i problema koji ima. Nikako ne bi smeli da sugerišu šta i kako raditi i koju odluku treba doneti.
Na žalost to u praksi nije baš uvek tako. Međutim to i nije toliko opasno, opasije je to što se dosta terapeuta (s obzirom na to da i sami imaju svoj problem) "projektuje" kroz svoje pacijente i istoga prosto slude umećući elemente svog problema u pacijentov i dodatno komplikujući i sluđujući ionako raslabljenog i zbunjenog pacijenta.
Imam prijateljice psihologe i psihijatre i od svih njih sam dobila potvrdu svoje sumnje. Jedna od njih mi je čak bez ustezanja i prenemaganja (psihijatar) priznala da je to tako i kod nje i kod njenih kolega.
Jedan njen kolega, vodi odeljenje za lečenje zavisnika i svojim pacijentima govori sledeće "Ja sam ti Bog i Otac, samo mene ćeš slušati, ja sam GLAVNI i JEDINI", a sam ima problem u odnosu sa sopstvenom ženom koja ga ne tretira 2% i potpuno je inferioran u porodici. Njemu je profesija (klinički psiholog) mesto gde leči sopstvene frustracije i komplekse i jedino mesto gde može biti GLAVNI i da ga SVI bespogovorno slušaju.
Druga prijateljica (radi u centru za soc. rad-psiholog) čak kaže da ne bi znala kako da živi i vaspitava decu da nije završila psihologiju. I na žalost, to je tačno. Sve joj je organizovano "po knjizi".
Psihoterapija podrazumeva da terapeut dovede osobu do toga da spozna sebe samu i svoj problem kroz razne priče, sećanja i osećanja iz prošlosti. Da sagleda samu sebe ali onako kako je drugi vide i doživljavaju. Da razume ko je i šta je, ne subjektivno već objektivno, realno. Dalje, da tu osobu dovede do zaključka i do donošenja odluke u vezi njih samih i problema koji ima. Nikako ne bi smeli da sugerišu šta i kako raditi i koju odluku treba doneti.
Na žalost to u praksi nije baš uvek tako. Međutim to i nije toliko opasno, opasije je to što se dosta terapeuta (s obzirom na to da i sami imaju svoj problem) "projektuje" kroz svoje pacijente i istoga prosto slude umećući elemente svog problema u pacijentov i dodatno komplikujući i sluđujući ionako raslabljenog i zbunjenog pacijenta.
Član
- Učlanjen(a)
- 05.11.2009
- Poruka
- 109
WOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOW. 
Napokon "psihologija" na ovom forumu, kao studentica psihologije, odusevljena sam. Mnoge teme se svrstavaju npr. u filozofiju, a pripadaju grani psihologije.
U pravu ste, neko ko zavrsi osnovni studij, ne moze biti psihoterapeut, ali svakako dobro moze uz pomoc psiholoskih testova i teorija da tumaci licnost pojedinca. yes3
Dodato posle 20 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Napokon "psihologija" na ovom forumu, kao studentica psihologije, odusevljena sam. Mnoge teme se svrstavaju npr. u filozofiju, a pripadaju grani psihologije.
U pravu ste, neko ko zavrsi osnovni studij, ne moze biti psihoterapeut, ali svakako dobro moze uz pomoc psiholoskih testova i teorija da tumaci licnost pojedinca. yes3
Dodato posle 20 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 17.01.2010
- Poruka
- 749
Lepo ja kažem da psiholozi/psihijatori
)) imaju neku frku sa sobom ili sa okolinom!Savremena psihologija je nauka, u pravom smislu reči, i najpreciznija formulacija objekta interesovanja psihologije je psihički život ljudi i životinjnja uključujući celokupnu ljudsku delatnost u odnosu prema sebi i okolini. Ona je nauka sa jednim metodom više od drugih nauka. Taj metod jedino primenjiv u psihologiji je - introspekcija ili samoposmatranje. Niti jedna druga nauka ne primenjuje u svojim istraživačkim postupcima introspekciju - prostije rečeno lično iskustvo - što ovu oblast čini posebnom ali i daje mogućnost kritičarima da joj pripisuju magijske oblike mišljenja. Umesto ekperimenta kao najkvalitetnijeg metoda ili tehnike istraživanja, uvodi sistematsko neeksperimentalno posmatranje s kojim dolazi do kvalitetnijih podataka i u praktičnom i u teorijskom smislu. Kao i svaka nauka ima precizno definisan objekat istraživanja, svoju metodologiju - kojoj se pravom zamera da je nakad isuviše matarijalistički orijentisana i poreklo vodi iz prirodnih nauka - ima i svoju teoriju kojom odgovara na pitanja uzročno-posledičnih veza ka i prediktivne /predvidjanje/ mogućnosti. i ako postoji veliki broj prividno suprotnih teorija svaki psiholog može u svojim sznanjima koristiti onu teoriju koja mu najviše leži.
Primer:/Teorija o kretanju električnih čestica - korpuskularna ili talasna - ne smeta nikome da dobro koristi električnu energiju/.
Da li medju psiholozima ima ljudi koji su je studirali radi lične promocije ili izgradnjesvoje ličnosti kao zamerka slična je zamerci koja se može uputiti svakom izboru zanimanju - recimo ginekologu muškarcu se može zameriti da po ovome da je to izabrao zbog kompleksa sa ženskim genitalijama itd. Ovo čak i neki psiholozi potenciraju posebno. Izbor zanimanja se vrši iz kolektivnog nesvesnog /Szondijevog učenja/ tako da se svako zanimanje može tumačiti kao kompenzacija ili nadkompenzacija ličnog problema - što su pak termini iz Adlerovog učenja.
Primer:/Teorija o kretanju električnih čestica - korpuskularna ili talasna - ne smeta nikome da dobro koristi električnu energiju/.
Da li medju psiholozima ima ljudi koji su je studirali radi lične promocije ili izgradnjesvoje ličnosti kao zamerka slična je zamerci koja se može uputiti svakom izboru zanimanju - recimo ginekologu muškarcu se može zameriti da po ovome da je to izabrao zbog kompleksa sa ženskim genitalijama itd. Ovo čak i neki psiholozi potenciraju posebno. Izbor zanimanja se vrši iz kolektivnog nesvesnog /Szondijevog učenja/ tako da se svako zanimanje može tumačiti kao kompenzacija ili nadkompenzacija ličnog problema - što su pak termini iz Adlerovog učenja.