- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Prvi srpski ustanak
Dolazi do slabljenja turaka i krize u 18. i 19. veku. Slabi i ekonomska i vojna moć, to uslovljava gubljenje ratova, samim tim gubljenje teritorija, propadaju spahiluci, nezadovoljne spahije, slabi sultanova moć. Krajem 18. i početkom 19. veka bile su reforme sultana Selima trećeg. U sklopu reformi popravljen je položaj stanovništva u Beogradskom pašaluku. Beogradski pašaluk prostire se od Save i Dunava do Užica. Ovo je najistureniji, granični pašaluk do neprijatelja. Više se uvažuju verska prava i crkva, uvedena je seoska samouprava. Turska vojska nalazi se u gradovima, a srbi po selima. Srbi sami skupljaju poreze. Srbima je priznato pravo slobode, trgovine na celom turskom carstvu. Bilo je i protivnika reformi u turskoj, neki uticajni krugovi, konzervativni krugovi.
1800. u Beogradski pašaluk upadaju janičari, ubijaju Beogradskog vezira Mustafapašu. Režim nasilja, zuluma, terora. Janičari predvodjeni sa 4 dahija, Mulajusuf, Kučukalija, Aganlija i Fočić mehmed aga. Tada počinje ustanak, zbog prevelikog terora, turci su saznali i u januaru 1804. dogodila se „seča knezova“ , pobiti sve najistaknutije vodje i poplašiti narod kako bi odustali od ustanka. Nisu uspešno izveli akciju, pobili su oko 80 glava. Ovo je samo ubrzalo ustanak, i 15. februara 1804. na Sretenje, u Orašcu podignut je ustanak. Za vodju ustanka izabran je Đorđe Petrović Karađordje. Kada je izbio ustanak nije bio mlad, imao je oko pedeset godina. Bio je najviši, najjači, najlepši, najsnažnije gradje, lepo se oblačio, bogatiji sloj, oženio se u 32. godini sa Jelenom. Obogatio se trgovinom svinjama sa Austrijancima. Prva zapovest Karadjordjeva bila je: „Svaki svoga ubite subašu“.
Ustanak se brzo širi po beogradskom pašaluku, bilo je sela koji su bili pasivni, iz straha. Karadjordje to nije hteo da dozvoli, drastičnim merama je terao ljude u bunu. Bacao je turske leševe u sela gde nisu podržali ustanak. Za oko dva meseca skoro ceo Beogradski pašaluk bio je oslobodjen, a dahije se povlače u utvrdjene gradove, Beograd i Šabac. Sultan naredjuje bosanskom veziru da krene u beogradski pašaluk, Bećir paša. Njegova misija bila je da ubije dahije i umiri srbe. Dahije beže ka djerdapu, ka Bugarskoj ka Vidinskom pašaluku. Srpski ustanici su ih stigli i uz dozvolu Bećir paše pogubili na Adi Kale.
Karadjordje traži da neka hrišćanmska sila (Austrija ili Rusija) bude garant sporazumu. Sultan to ne prihvata. U leto 1805. sultan šalje jaku vojsku sa juga iz pravca Niša. Dolazi do čuvene bitke na Ivankovcu, završenu porazom Turske. Do ove bitke ustanak je imao karakter bune protiv dahija, a od 1805. goidne postaje otvoreni sukob ustanika i turske vojske, postaje otvoreni rat za nezavisnost.
1806. sultan šalje dve vojske, jednu sa juga, jednu iz bosne sa zapada. Obe turske vojske su potučene u dve velike bitke, na Mišaru i Deligradu. Posle ovih bitki obnovljena je nova srpska država. Vodja je bio vožd Karadjordje, nije bio apsolutista pa niz važnih odluka vrše drugi ljudi, vlada tj praviteljstvujući sovjet. Imao je šest poprečitelja tj. Ministara.
1807. Rusija počinje rat protiv Turske na balkanu. Počinje Rusko – Turski rat, Srbi i Rusi saradjuju. To sve dovodi do razvijanja sribje. Karadjordje je osvojio šest nahija izvan beogradskog pašaluka. Poraz Srba na Čeru u pokušaju da se oslobodi Niš. Napoleon sprema napad na Rusiju. Rusija ne može da ratuje na dva fronta i sklapa mir sa Turskom u Bukureštu.
1812. osma tačka Bukureškog mira, tu su se Rusi založili za Srbiju, predvidjeno je da Srbi prestanu sa borbom, vrate se pod sultanovu vlast uz obećanje sultana da će im biit vraćene privilegije kao pre dahija. Pošto nema garancija da će turci poštovati mir, Karadjordje i druge vodje odlučuju da nastave borbu.
1813. Turska napada Srbiju sa svih strana. Krajem te godine nastupa slom ustanka. Karadjordje sa delom narada se sklanja u Austriju. Iako ugušen, ustanak ima veliki značaj. Skoro deset godina srbija je bila slobodna, i pokazalo se da turci nisu nepobedivi.
Dolazi do slabljenja turaka i krize u 18. i 19. veku. Slabi i ekonomska i vojna moć, to uslovljava gubljenje ratova, samim tim gubljenje teritorija, propadaju spahiluci, nezadovoljne spahije, slabi sultanova moć. Krajem 18. i početkom 19. veka bile su reforme sultana Selima trećeg. U sklopu reformi popravljen je položaj stanovništva u Beogradskom pašaluku. Beogradski pašaluk prostire se od Save i Dunava do Užica. Ovo je najistureniji, granični pašaluk do neprijatelja. Više se uvažuju verska prava i crkva, uvedena je seoska samouprava. Turska vojska nalazi se u gradovima, a srbi po selima. Srbi sami skupljaju poreze. Srbima je priznato pravo slobode, trgovine na celom turskom carstvu. Bilo je i protivnika reformi u turskoj, neki uticajni krugovi, konzervativni krugovi.
1800. u Beogradski pašaluk upadaju janičari, ubijaju Beogradskog vezira Mustafapašu. Režim nasilja, zuluma, terora. Janičari predvodjeni sa 4 dahija, Mulajusuf, Kučukalija, Aganlija i Fočić mehmed aga. Tada počinje ustanak, zbog prevelikog terora, turci su saznali i u januaru 1804. dogodila se „seča knezova“ , pobiti sve najistaknutije vodje i poplašiti narod kako bi odustali od ustanka. Nisu uspešno izveli akciju, pobili su oko 80 glava. Ovo je samo ubrzalo ustanak, i 15. februara 1804. na Sretenje, u Orašcu podignut je ustanak. Za vodju ustanka izabran je Đorđe Petrović Karađordje. Kada je izbio ustanak nije bio mlad, imao je oko pedeset godina. Bio je najviši, najjači, najlepši, najsnažnije gradje, lepo se oblačio, bogatiji sloj, oženio se u 32. godini sa Jelenom. Obogatio se trgovinom svinjama sa Austrijancima. Prva zapovest Karadjordjeva bila je: „Svaki svoga ubite subašu“.
Ustanak se brzo širi po beogradskom pašaluku, bilo je sela koji su bili pasivni, iz straha. Karadjordje to nije hteo da dozvoli, drastičnim merama je terao ljude u bunu. Bacao je turske leševe u sela gde nisu podržali ustanak. Za oko dva meseca skoro ceo Beogradski pašaluk bio je oslobodjen, a dahije se povlače u utvrdjene gradove, Beograd i Šabac. Sultan naredjuje bosanskom veziru da krene u beogradski pašaluk, Bećir paša. Njegova misija bila je da ubije dahije i umiri srbe. Dahije beže ka djerdapu, ka Bugarskoj ka Vidinskom pašaluku. Srpski ustanici su ih stigli i uz dozvolu Bećir paše pogubili na Adi Kale.
Karadjordje traži da neka hrišćanmska sila (Austrija ili Rusija) bude garant sporazumu. Sultan to ne prihvata. U leto 1805. sultan šalje jaku vojsku sa juga iz pravca Niša. Dolazi do čuvene bitke na Ivankovcu, završenu porazom Turske. Do ove bitke ustanak je imao karakter bune protiv dahija, a od 1805. goidne postaje otvoreni sukob ustanika i turske vojske, postaje otvoreni rat za nezavisnost.
1806. sultan šalje dve vojske, jednu sa juga, jednu iz bosne sa zapada. Obe turske vojske su potučene u dve velike bitke, na Mišaru i Deligradu. Posle ovih bitki obnovljena je nova srpska država. Vodja je bio vožd Karadjordje, nije bio apsolutista pa niz važnih odluka vrše drugi ljudi, vlada tj praviteljstvujući sovjet. Imao je šest poprečitelja tj. Ministara.
1807. Rusija počinje rat protiv Turske na balkanu. Počinje Rusko – Turski rat, Srbi i Rusi saradjuju. To sve dovodi do razvijanja sribje. Karadjordje je osvojio šest nahija izvan beogradskog pašaluka. Poraz Srba na Čeru u pokušaju da se oslobodi Niš. Napoleon sprema napad na Rusiju. Rusija ne može da ratuje na dva fronta i sklapa mir sa Turskom u Bukureštu.
1812. osma tačka Bukureškog mira, tu su se Rusi založili za Srbiju, predvidjeno je da Srbi prestanu sa borbom, vrate se pod sultanovu vlast uz obećanje sultana da će im biit vraćene privilegije kao pre dahija. Pošto nema garancija da će turci poštovati mir, Karadjordje i druge vodje odlučuju da nastave borbu.
1813. Turska napada Srbiju sa svih strana. Krajem te godine nastupa slom ustanka. Karadjordje sa delom narada se sklanja u Austriju. Iako ugušen, ustanak ima veliki značaj. Skoro deset godina srbija je bila slobodna, i pokazalo se da turci nisu nepobedivi.