- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Prve disciplinske mere za opasne klince
Deci je potrebna sloboda da bi učila i rasla zdravo ali, pre ili kasnije, neophodno je postaviti granice, naročito da bismo obezbedili njihovu sigurnost. Ograničavanjem njihove slobode i zabranama treba da izbegnete njihovo povređivanje, a da ipak ne budete mnogo strogi.
Zapamtite, pretnje i kažnjavanja su obaveštenje detetu da nije postupilo u skladu sa vašim željama, ali ga pritom ne nauče kako bi njegovo ponašanje trebalo da bude. Ostavljaju samo trag vaše nadmoći i njegove frustracije i nikada neće uspeti da stvore kod deteta osećaj "da je dobro.“
Još uvek je rano da očekujete da dete razume zašto mu branite da trči na ulicu kojom prolaze automobili, ili da prinosi ustima šta god mu padne pod ruku. Isto tako je teško predvideti posledice njihovog ponašanja, ali posle dvadesetog meseca oni će biti u stanju da razumeju naredbu i da se ponašaju u skladu sa njom. Skoro da će uvek odreagovati kad odlučno kažete ne ugledavši ga da čini nešto opasno. U ovom periodu dete ima izuzetnu potrebu da dobije vaše odobravanje, stoga je verovatnije da će slediti vaša uputstva da biste vi pokazali koliko ste zadovoljni njegovim ponašanjem kad čini pravu stvar.
Stroga kažnjavanja i batine su pogrešne i kod male dece daju suprotne efekte od željenih. Pretnje („ako ne jedeš zvaću doktora“, „ako ne budeš dobar doći će vuk“) predstavljaju vrstu ponašanja koja ne vodi ničemu, osim stvaranja straha i otpora prema odraslima. Dete će shvatiti da je jedini mogući odnos taj odnos sile: brzo će se navići i odgovoriti vam istom merom.
Pogrde i kazne
Ukoliko dete napravi nešto loše ili opasno pre je potrebno prekoriti ga nego ga kazniti. Ali i prekor mora biti vaspitnog karaktera, nikada previše strog ili nerazumljiv. Cilj je da dete razume da to što je uradilo ne treba nikada više da ponovi.
Deci je potrebna sloboda da bi učila i rasla zdravo ali, pre ili kasnije, neophodno je postaviti granice, naročito da bismo obezbedili njihovu sigurnost. Ograničavanjem njihove slobode i zabranama treba da izbegnete njihovo povređivanje, a da ipak ne budete mnogo strogi.
Zapamtite, pretnje i kažnjavanja su obaveštenje detetu da nije postupilo u skladu sa vašim željama, ali ga pritom ne nauče kako bi njegovo ponašanje trebalo da bude. Ostavljaju samo trag vaše nadmoći i njegove frustracije i nikada neće uspeti da stvore kod deteta osećaj "da je dobro.“
Još uvek je rano da očekujete da dete razume zašto mu branite da trči na ulicu kojom prolaze automobili, ili da prinosi ustima šta god mu padne pod ruku. Isto tako je teško predvideti posledice njihovog ponašanja, ali posle dvadesetog meseca oni će biti u stanju da razumeju naredbu i da se ponašaju u skladu sa njom. Skoro da će uvek odreagovati kad odlučno kažete ne ugledavši ga da čini nešto opasno. U ovom periodu dete ima izuzetnu potrebu da dobije vaše odobravanje, stoga je verovatnije da će slediti vaša uputstva da biste vi pokazali koliko ste zadovoljni njegovim ponašanjem kad čini pravu stvar.
Stroga kažnjavanja i batine su pogrešne i kod male dece daju suprotne efekte od željenih. Pretnje („ako ne jedeš zvaću doktora“, „ako ne budeš dobar doći će vuk“) predstavljaju vrstu ponašanja koja ne vodi ničemu, osim stvaranja straha i otpora prema odraslima. Dete će shvatiti da je jedini mogući odnos taj odnos sile: brzo će se navići i odgovoriti vam istom merom.
Pogrde i kazne
Ukoliko dete napravi nešto loše ili opasno pre je potrebno prekoriti ga nego ga kazniti. Ali i prekor mora biti vaspitnog karaktera, nikada previše strog ili nerazumljiv. Cilj je da dete razume da to što je uradilo ne treba nikada više da ponovi.
- Nemojte vikati i pretiti mu. Izloženo vašem besu dete će se preplašiti, ali će ga brzo proći i više se toga neće ni setiti.
- Pokažite svoju čvrstinu i sigurnost. Vaše ponašanje će ga ubediti da ste u pravu.
- Ne protivrečite sami sebi. Ne dajte da vam danas promakne isti nestašluk zbog koga ste se juče ljutili. Ukoliko ne postavite precizne granice vaše dete neće znati da se orjentiše niti da ih poštuje.
- Odlučno i smireno mu objasnite zbog čega je to što je uradio pogrešno. Ako je polomio igračku svog malog druga recite mu da je pogrešio i da se tuđe stvari moraju poštovati, ukoliko vam se istrgao na ulici objasnite mu da su ga mogla udariti kola. Važno je da dete razume zašto ga grdite. Nema nikakvog smisla da stalno ponavljate „jer si bio bezobrazan“. Nema toga što bi dete moglo da pogreši, a što bi opravdalo batine ili stroge kazne (stavljanje u mračnu sobu): ovakvi postupci ne samo da nisu vaspitni, nego razvijaju i strahove i srdžbu koji su u osnovi budućeg agresivnog ponašanja.