Prva sintetička živa ćelija

[markosNS]

Koristeći veštačke gene naučnici u SAD stvorili prvu sintetičku živu ćeliju. Rezultat daljih istraživanja kreće se u pravcu stvaranja sintetičkog života u laboratorijskim uslovima i bakterijskih ćelija koje će proizvoditi lekove i goriva, čak i apsorbovati štetne gasove.

Američki naučnici uspeli su da razviju prvu sintetičku živu ćeliju tako što su najpre konstruisali bakterijski „genetički softver" koji su potom presadili u ćeliju. Formirani mikrob izgleda i ponaša se poput vrsta kojima upravlja sintetička DNK.


rts

Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Sajens (Science), predstavlja krupni prodor u nauci, smatraju istraživači, dok kritičari ističu moguće opasnosti razvijanja sintetičkih organizama.

Naučnici se nadaju da će u dogledno vreme uspeti da razviju i bakterijske ćelije sposobne da proizvode lekove i goriva, pa čak i da apsorbuju štetne gasove.

Neke grupe u Americi upozoravaju da bi se upotrebljena tehnologija mogla iskoristiti za proizvodnju biološkog oružja, a predsednik Barak Obama zatražio je od svojih savetnika izveštaj o posledicama ovog dostignuća.

Tim stručnjaka sa Instituta u Merilendu u Kaliforniji, sa dr Kregom Venterom na čelu, proizveo je genom sintetičke bakterije, a zatim je presadio genom jedne bakterije u drugu.

Naučnici su potom objedinili oba ova metoda i stvorili takozvanu „sintetičku ćeliju" premda je sintetički samo njen genom.

Naučnici su kopirali postojeći genom bakterije, sekvensirali su njegov genetski kod, a zatim upotrebili mašine za sintetizovanje kako bi hemijskim putem konstruisali kopiju.

„Sada smo u mogućnosti da presadimo naš sintetički hromozom u ćeliju recipijenta - drugog organizma", objasnio je dr Venter za Bi-Bi-Si.

Prema njegovim rečima, onog momenta kada novi softver prodre u ćeliju, ona ga učitava i konvertuje u vrstu datog genetičkog koda.

Nova bakterija umnožava se više od milijardu puta, proizvodeći kopije koje sadrže veštački, sintetički DNK koji ih kontroliše.

„Ovo je prvi put da sintetički DNK u potpunosti kontroliše ćeliju", naveo je dr Venter, dodajući da će njegov tim raditi na dizajniranju i izgradnji nove bakterije sposobne da obavlja korisne funkcije.

Nova industrijska revolucija?

Dr Venter ubeđen je da ovo otkriće može da dovede do nove industrijske revolucije.

„Ukoliko budemo uspeli da dođemo do toga da ćelije proizvode ono što želimo, mogle bi nas osloboditi od korišćenja nafte ili pomoći nam da popravimo štetu nanetu životnoj sredini usisavanjem ugljen-dioksida", rekao je dr Venter.

Kritičari, međutim, smatraju da su potencijalne prednosti sintetičkih organizama prenaglašene.

Doktorka Helen Valas iz organizacije za praćenje razvoja genetičke tehnologije „Džinvoč" (GeneWatch), upozorila je na opasnost sintetičkih bakterija.

„Puštanje u prirodu novih organizama može uzrokovati više štete nego koristi", smatra dr Valas, dodajući da se njihovim oslobađanjem u zagađenim sredinama da bi se one očistile zapravo stvara nova vrsta zagađenja.

Niko ne zna kako će se ovi organizmi ponašati u novom okruženju, istakla je dr Valas.

Profesor Džulijan Savulesku sa Oksfordskog univerziteta, smatra da će potencijal ove nauke biti iskorišćen tek u dalekoj budućnosti, ali da je on realan i važan.

Savulesku ne poriče da su rizici prisutni i zbog toga insistira na uvođenju novih standarda bezbednosti za radikalna istraživanja i zaštitu od vojne i terorističke zloupotrebe.

 

[vladales]

sve je lepo,to sto je ovako napisao,ali kladim se da su ovo uspeli pre par godina,a tek sada objavili.
samo me zanima koju ce novu boljku posle ovog HIV-a da puste u promet...
bice veselo

 

[goxy16]

igraju se boga,vratiće im se sve jednog dana!

 

[vladales]

ma sto je najzalosnije vratice se nama,ni krivima,ni duznima

 

[bokalika]

nije jos tu ispricana cela prica...tek ce biti veselo

 

[bohumin]

овде уопште није у питању синтетичка жива ћелија већ природна ћелија са вештачки убаченим генетским материјалом која се размножава. дакле још једном је потврђено да се живот не може створити ни из чега. то што је у новинама сензационалистички објављено како је створена прва синтетичка жива ћелија је чиста обмана. ово се може упоредити са трансплатицијом органа с тим да је ово злосутније јер се ти људи играју генетским материјалом на начин који је потпуно неприродан и врло опасан.

 

[sendi]

Da li se „igramo Boga“?

Da li se „igramo Boga“?


Posle 15 godina rada, tim američkih istraživača razvio je prvu autoreproduktivnu živu ćeliju, koju kontroliše sintetički genom. Kritičari upozoravaju na opasnosti od razvijanja veštačkih organizama.





„Reč je o ćeliji koja u potpunosti potiče od sintetičkih hromozoma, napravljenih sa četiri boce hemikalija, koje čine delove DNK“, kaže Kreg Venter, glavni istraživač na Institutu „Džej Kreg“. Venter je novinarima rekao da je taj eksperiment počeo sa živom ćelijom, koja je potom prerađena pomoću sintetizovanog genoma, posle čega je ćelija prošla kroz „million koraka replikacije“. Tim naučnika je najpre konstruisao svojevrsni „genetički softver“ bakterije, koji su potom presadili u ćeliju, koja je na kraju zamrznuta. Inače, Venter je rekao da je još pre dve godine uspeo da izvrši sintetizaciju genoma bakterije, ali da tada nije bio u mogućnosti da ga presadi u ćeliju.

Osim što su sintetizovali genom (kompletnu naslednu osnovu jednog organizma) tako što su spajali hromozome u čijem je sastavu geni - DNK organizma, istraživači su na genome dodali i „vodene žigove“ kako bi ih razlikovali od prirodnih. Te oznake, zapravo, sadrže imena svih 46 autora i istraživača koji su radili na projektu, kao i zvaničnu internet stranicu, kako bi svako ko uspe da izvrši dekodiranje i mogao da pošalje e-mail timu. Osim toga, uključena su i tri citata irskog pisca Džejma Džojsa. Jedan od njih glasi ovako: „Živeti, biti u zabludi, pobediti, stvoriti život iz života”. S razlogom, očigledno.

Venter je dodao da je „ovo prvi put da sintetički DNK u potpunosti kontroliše jednu ćeliju“. Zato će, kaže, i nadalje „raditi na konstruisanju bakterije koja će biti sposobna da obavlja korisne funkcje”.

Algama iz staklene boce protiv „staklene bašte“

Ovaj metod bi mogao da se koristi u proizvodnji lekova, vakcina, ali i biogoriva, nove tzv. „čiste energije“ za rafinerije. Takođe, mogao bi i da omogući proizvodnju algi za apsorpciju i čišćenje ugljendioksida, najopasnijeg zagađivača životne sredine, navedeno je u izveštaju, objavljenom u magazinu „Nauka“.

„Na putu smo da razvijemo veoma moćnu aparaturu u nameri da upravljamo biološkim procesima“, kaže Kreg Venter, istraživač koji je učestvovao i u prvom mapiranju ljudskih genoma 2000. godine, tokom kojeg je vršeno lociranje svakog ljudskog gena, kao i određivanje njegove specifične strukture i funkcije.

Otvaranje Pandorine kutije

Kritičari upozoravaju da Venter i njegovi saradnici na ovaj način ulaze u opasnu zonu, budući da „stvaraju veštačke organizme koji nisu u potpunosti proučeni i shvaćeni“. Venter je izašao pred javnost i u svoju odbranu rekao da „ne pokušava da izigrava Boga“.

„To je klasična optužba koju kritičari upućuju naučnicima kada otkriju nešto novo u oblasti medicine ili biologije. Oduvek je čovek živeo u nastojanju da kontroliše prirodu. Zar nisu tako nastale i domaće životinje”, rekao je istraživač.

On smatra da ovo ne predstavlja čin otvaranja Pandorine kutije, već naprotiv – „Ovo je korak, mali korak dalje u shvatanju i razumevanju prirode i načina funkcionisanja života, a možda otkrivanju načina za kontrolu mikrobakterijskog sveta, u cilju poboljšanja života ljudi”.

Ovaj eksperiment je pokrenuo niz etičkih pitanja. Pat Muni, direktor ETC grupe iz Kanade, kaže da stvaranje veštačke ćelije „nije SOS radnja za sve naše nevolje u društvu. Verovatnije je da će ovo stvoriti čitav niz novih problema.” Među njima, navodi se i mogućnost zloupotrebe, pre svega kao bio-terorističko oružje.

Odbacujući takvu mogućnost, Vinter je zaključio da „tehnologija i ćelije nisu na prodaju. Nastojimo da tehnologiju iskoristimo kako bismo unapredili kvalitet vakcina, kao i da bismo poboljšali znanje i shvatanje ćelijskog života”.

rb/idj/afp


Izvor: Deutsche Welle

 

[Drazenbg]

Ovi vestacki organizmi su macji kasalj u odnosu na organizme koji nas vec godinama osiromasuju i vode u neminovnu propast.