Član
- Učlanjen(a)
- 07.12.2009
- Poruka
- 1.053
Koristeći veštačke gene naučnici u SAD stvorili prvu sintetičku živu ćeliju. Rezultat daljih istraživanja kreće se u pravcu stvaranja sintetičkog života u laboratorijskim uslovima i bakterijskih ćelija koje će proizvoditi lekove i goriva, čak i apsorbovati štetne gasove.
Američki naučnici uspeli su da razviju prvu sintetičku živu ćeliju tako što su najpre konstruisali bakterijski „genetički softver" koji su potom presadili u ćeliju. Formirani mikrob izgleda i ponaša se poput vrsta kojima upravlja sintetička DNK.
rts
Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Sajens (Science), predstavlja krupni prodor u nauci, smatraju istraživači, dok kritičari ističu moguće opasnosti razvijanja sintetičkih organizama.
Naučnici se nadaju da će u dogledno vreme uspeti da razviju i bakterijske ćelije sposobne da proizvode lekove i goriva, pa čak i da apsorbuju štetne gasove.
Neke grupe u Americi upozoravaju da bi se upotrebljena tehnologija mogla iskoristiti za proizvodnju biološkog oružja, a predsednik Barak Obama zatražio je od svojih savetnika izveštaj o posledicama ovog dostignuća.
Tim stručnjaka sa Instituta u Merilendu u Kaliforniji, sa dr Kregom Venterom na čelu, proizveo je genom sintetičke bakterije, a zatim je presadio genom jedne bakterije u drugu.
Naučnici su potom objedinili oba ova metoda i stvorili takozvanu „sintetičku ćeliju" premda je sintetički samo njen genom.
Naučnici su kopirali postojeći genom bakterije, sekvensirali su njegov genetski kod, a zatim upotrebili mašine za sintetizovanje kako bi hemijskim putem konstruisali kopiju.
„Sada smo u mogućnosti da presadimo naš sintetički hromozom u ćeliju recipijenta - drugog organizma", objasnio je dr Venter za Bi-Bi-Si.
Prema njegovim rečima, onog momenta kada novi softver prodre u ćeliju, ona ga učitava i konvertuje u vrstu datog genetičkog koda.
Nova bakterija umnožava se više od milijardu puta, proizvodeći kopije koje sadrže veštački, sintetički DNK koji ih kontroliše.
„Ovo je prvi put da sintetički DNK u potpunosti kontroliše ćeliju", naveo je dr Venter, dodajući da će njegov tim raditi na dizajniranju i izgradnji nove bakterije sposobne da obavlja korisne funkcije.
Nova industrijska revolucija?
Dr Venter ubeđen je da ovo otkriće može da dovede do nove industrijske revolucije.
„Ukoliko budemo uspeli da dođemo do toga da ćelije proizvode ono što želimo, mogle bi nas osloboditi od korišćenja nafte ili pomoći nam da popravimo štetu nanetu životnoj sredini usisavanjem ugljen-dioksida", rekao je dr Venter.
Kritičari, međutim, smatraju da su potencijalne prednosti sintetičkih organizama prenaglašene.
Doktorka Helen Valas iz organizacije za praćenje razvoja genetičke tehnologije „Džinvoč" (GeneWatch), upozorila je na opasnost sintetičkih bakterija.
„Puštanje u prirodu novih organizama može uzrokovati više štete nego koristi", smatra dr Valas, dodajući da se njihovim oslobađanjem u zagađenim sredinama da bi se one očistile zapravo stvara nova vrsta zagađenja.
Niko ne zna kako će se ovi organizmi ponašati u novom okruženju, istakla je dr Valas.
Profesor Džulijan Savulesku sa Oksfordskog univerziteta, smatra da će potencijal ove nauke biti iskorišćen tek u dalekoj budućnosti, ali da je on realan i važan.
Savulesku ne poriče da su rizici prisutni i zbog toga insistira na uvođenju novih standarda bezbednosti za radikalna istraživanja i zaštitu od vojne i terorističke zloupotrebe.
Američki naučnici uspeli su da razviju prvu sintetičku živu ćeliju tako što su najpre konstruisali bakterijski „genetički softver" koji su potom presadili u ćeliju. Formirani mikrob izgleda i ponaša se poput vrsta kojima upravlja sintetička DNK.
rts
Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Sajens (Science), predstavlja krupni prodor u nauci, smatraju istraživači, dok kritičari ističu moguće opasnosti razvijanja sintetičkih organizama.
Naučnici se nadaju da će u dogledno vreme uspeti da razviju i bakterijske ćelije sposobne da proizvode lekove i goriva, pa čak i da apsorbuju štetne gasove.
Neke grupe u Americi upozoravaju da bi se upotrebljena tehnologija mogla iskoristiti za proizvodnju biološkog oružja, a predsednik Barak Obama zatražio je od svojih savetnika izveštaj o posledicama ovog dostignuća.
Tim stručnjaka sa Instituta u Merilendu u Kaliforniji, sa dr Kregom Venterom na čelu, proizveo je genom sintetičke bakterije, a zatim je presadio genom jedne bakterije u drugu.
Naučnici su potom objedinili oba ova metoda i stvorili takozvanu „sintetičku ćeliju" premda je sintetički samo njen genom.
Naučnici su kopirali postojeći genom bakterije, sekvensirali su njegov genetski kod, a zatim upotrebili mašine za sintetizovanje kako bi hemijskim putem konstruisali kopiju.
„Sada smo u mogućnosti da presadimo naš sintetički hromozom u ćeliju recipijenta - drugog organizma", objasnio je dr Venter za Bi-Bi-Si.
Prema njegovim rečima, onog momenta kada novi softver prodre u ćeliju, ona ga učitava i konvertuje u vrstu datog genetičkog koda.
Nova bakterija umnožava se više od milijardu puta, proizvodeći kopije koje sadrže veštački, sintetički DNK koji ih kontroliše.
„Ovo je prvi put da sintetički DNK u potpunosti kontroliše ćeliju", naveo je dr Venter, dodajući da će njegov tim raditi na dizajniranju i izgradnji nove bakterije sposobne da obavlja korisne funkcije.
Nova industrijska revolucija?
Dr Venter ubeđen je da ovo otkriće može da dovede do nove industrijske revolucije.
„Ukoliko budemo uspeli da dođemo do toga da ćelije proizvode ono što želimo, mogle bi nas osloboditi od korišćenja nafte ili pomoći nam da popravimo štetu nanetu životnoj sredini usisavanjem ugljen-dioksida", rekao je dr Venter.
Kritičari, međutim, smatraju da su potencijalne prednosti sintetičkih organizama prenaglašene.
Doktorka Helen Valas iz organizacije za praćenje razvoja genetičke tehnologije „Džinvoč" (GeneWatch), upozorila je na opasnost sintetičkih bakterija.
„Puštanje u prirodu novih organizama može uzrokovati više štete nego koristi", smatra dr Valas, dodajući da se njihovim oslobađanjem u zagađenim sredinama da bi se one očistile zapravo stvara nova vrsta zagađenja.
Niko ne zna kako će se ovi organizmi ponašati u novom okruženju, istakla je dr Valas.
Profesor Džulijan Savulesku sa Oksfordskog univerziteta, smatra da će potencijal ove nauke biti iskorišćen tek u dalekoj budućnosti, ali da je on realan i važan.
Savulesku ne poriče da su rizici prisutni i zbog toga insistira na uvođenju novih standarda bezbednosti za radikalna istraživanja i zaštitu od vojne i terorističke zloupotrebe.