Srbija je jedna zemlja koja u potpunosti finansira zaštitu protiv grada
Tanjug | 02. 07. 2011. - 10:47h
Srbija je jedina zemlja u svetu čija se protivgradna odbrana u potpunosti finansira iz budžeta i sprovodi pod "komandom" države, a efikasnost postojećeg sistema protivgradne zaštite procenjuje se na između 10 i 20 odsto.
Protivgradne rakete
Iako država godišnje izdvaja oko 10 miliona evra za odbranu protiv grada, jednog od "najvećih neprijatelja" domaće poljoprivredne proizvodnje, efikasnost protivgradne zaštite značajno zaostaje za Evropom gde je taj procenat daleko veći.
Jedini sistem koji se u našoj zemlji koristi za odbranu od grada jesu protivgradne rakete i sistem radarskih stanica za meteorološko osmatranje, a kako stručnjaci ukazuju, metodologija zasejavanja oblaka nije značajnije menjana više od 40 godina.
General major u penziji Miroslav Lazović kazao je Tanjugu da to što se protivgradna zaštita u Srbiji sprovodi organizovano i pod "komandom" države ima svoju i dobru i lošu stranu.
Lazović kao pozitivno navodi to što smo "zemlja sa najviše iskustva u ovome i država praktično preuzima na sebe odgovornost za sprovođenje eksperimenta i pokušava da zaštiti poljoprivrednu proizvodnju" .
" Loša strana je da poljoprivredni proizvođači, za razliku od svojih evropskih kolega, zbog toga što misle da su stvarno zaštićeni ne osiguravaju svoje poljoprivredne proizvode, ni svoja imanja od šteta koje nastaju od grada", naveo je Lazović, dodajući da je neophodno da država informiše građane o "stvarnim mogućnosti protivgradne zaštite".
"U Srbiji je metodologija zasejavanja (oblaka) preuzeta od bivšeg Sovjetskog Saveza i do sada se značajno nije promenila od 1967. kada smo počeli sa protivgradnom odbranom", tvrdi Lazović i ističe da je "ova metodologija u međuvremenu napuštena od svih zemalja koje sprovode protivgradnu zaštitu".
Govoreći o broju raketa koje su potrebne godišnje u sistemu protivgradne odbrane, Lazović je rekao da se sa tom brojkom "često licitira", dodajući da " u Srbiji nikada nije ispaljeno više od 20.000 raketa bez obzira na broj raketa u magacinu".
U Srbiji je locirano oko 1.800 stanica, ali radi oko 1.600, a ovako projektovan sistem može da ispali maksimum 50 odsto raketa koje poseduje, rekao je Lazović, dodajući da se "godinama stanice urušavaju, a niko ih ne opravlja, tako da nisu bezbedne za rad".
Miroslav Lazović kaže i da je veličina površina koja se u Srbiji brani (od grada) "često predmet paušalnih ocena", tvrdeći da je ona manja nego što to zvanični podaci MUP-a i RHMZ pokazuju, a to je da se pod odbranom od grada se nalazi više od sedam miliona hektara, od čega je 5,5 miliona poljoprivredno zemljište.
"Dok se ne uvede nova tehnologija i ne promeni sistem neće biti nikakvih novosti u protivgradnoj zaštiti. Svakog maja i juna ćemo slušati istu priču i ponovo mahnito kupovati rakete", zaključio je Lazović.
Protivgradna zaštita pod "komandom" države
Tanjug | 02. 07. 2011. - 10:47h
Srbija je jedina zemlja u svetu čija se protivgradna odbrana u potpunosti finansira iz budžeta i sprovodi pod "komandom" države, a efikasnost postojećeg sistema protivgradne zaštite procenjuje se na između 10 i 20 odsto.
Protivgradne rakete
Iako država godišnje izdvaja oko 10 miliona evra za odbranu protiv grada, jednog od "najvećih neprijatelja" domaće poljoprivredne proizvodnje, efikasnost protivgradne zaštite značajno zaostaje za Evropom gde je taj procenat daleko veći.
Jedini sistem koji se u našoj zemlji koristi za odbranu od grada jesu protivgradne rakete i sistem radarskih stanica za meteorološko osmatranje, a kako stručnjaci ukazuju, metodologija zasejavanja oblaka nije značajnije menjana više od 40 godina.
General major u penziji Miroslav Lazović kazao je Tanjugu da to što se protivgradna zaštita u Srbiji sprovodi organizovano i pod "komandom" države ima svoju i dobru i lošu stranu.
Lazović kao pozitivno navodi to što smo "zemlja sa najviše iskustva u ovome i država praktično preuzima na sebe odgovornost za sprovođenje eksperimenta i pokušava da zaštiti poljoprivrednu proizvodnju" .
" Loša strana je da poljoprivredni proizvođači, za razliku od svojih evropskih kolega, zbog toga što misle da su stvarno zaštićeni ne osiguravaju svoje poljoprivredne proizvode, ni svoja imanja od šteta koje nastaju od grada", naveo je Lazović, dodajući da je neophodno da država informiše građane o "stvarnim mogućnosti protivgradne zaštite".
"U Srbiji je metodologija zasejavanja (oblaka) preuzeta od bivšeg Sovjetskog Saveza i do sada se značajno nije promenila od 1967. kada smo počeli sa protivgradnom odbranom", tvrdi Lazović i ističe da je "ova metodologija u međuvremenu napuštena od svih zemalja koje sprovode protivgradnu zaštitu".
Govoreći o broju raketa koje su potrebne godišnje u sistemu protivgradne odbrane, Lazović je rekao da se sa tom brojkom "često licitira", dodajući da " u Srbiji nikada nije ispaljeno više od 20.000 raketa bez obzira na broj raketa u magacinu".
U Srbiji je locirano oko 1.800 stanica, ali radi oko 1.600, a ovako projektovan sistem može da ispali maksimum 50 odsto raketa koje poseduje, rekao je Lazović, dodajući da se "godinama stanice urušavaju, a niko ih ne opravlja, tako da nisu bezbedne za rad".
Miroslav Lazović kaže i da je veličina površina koja se u Srbiji brani (od grada) "često predmet paušalnih ocena", tvrdeći da je ona manja nego što to zvanični podaci MUP-a i RHMZ pokazuju, a to je da se pod odbranom od grada se nalazi više od sedam miliona hektara, od čega je 5,5 miliona poljoprivredno zemljište.
"Dok se ne uvede nova tehnologija i ne promeni sistem neće biti nikakvih novosti u protivgradnoj zaštiti. Svakog maja i juna ćemo slušati istu priču i ponovo mahnito kupovati rakete", zaključio je Lazović.