Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Kairo -- Ustavni sud Egipta odložio je "iz administrativnih razloga" donošenje odluke o legalnosti ustavotvorne komisije koja je sastavila sporni nacrt ustava.
Prethodno se na hiljade pristalica egipatskog predsednika, islamiste Mohameda Morsija okupilo jutros ispred Ustavnog suda u Kairu, sprečavajući sudije da uđu u zgradu. Sud je stupio u štrajk na neodređeno vreme, nakon što su demonstranti islamisti blokirali sudijama ulaz u sudnicu. U svom saopštenju Ustavni sud kaže da će nastaviti rad "kada budu mogli da donose odluke bez psihološkog i materijalnog pritiska", prenose agencije.
Očekuje se da će sudije doneti odluku o zakonitosti ustavotvorne komisije, čime će sud direktno prekršiti odredbu predsedničkog dekreta kojim se bilo kom sudskom telu zabranjuje da raspusti komisiju.
U četvrtak, prošle nedelje egipatska Ustavotvorna skupština prihvatila je nacrt novog ustava u kome se navodi da su principi šerijata temelji egipatskog zakonodavstva.
Morsi je dao parlamentu rok do februara 2013. godine, da dovrši rad, ali su poslanici, većinom islamisti koji ga podržavaju, iznenadili naciju i odlučili o nacrtu ustava.
Morsi je sinoć raspisao referendum o nacrtu ustava za 15. decembar i u govoru preko nacionalne televizije pozvao Egipćane da iskoriste svoje demokratsko pravo, a pošto se više od 100.000 ljudi okupilo na skupovima širom Egipta u znak podrške predsedniku i njegovom dekretu kojim je sebi dao veća ovlašćenja.
Dan ranije nekoliko desetina hiljada protivnika Morsija održalo je protest na kairskom trgu Tahrir da bi protestovali protiv dekreta o proširenju predsedničkih ovlašćenja i brzog usvajanja nacrta ustava.
Nacrt ustava izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu poštovanja ljudskih prava, uključujući verske slobode, navode opozicioni aktivisti.
Ustav je postao centralno pitanje u najtežoj političkoj krizi kroz koju Egipat prolazi otkako je Morsi došao na čelo zemlje u junu, a koja je izazvana dekretom koji je ovaj islamistički predsednik izdao 22. novembra, dodeljujući sebi ogromna ovlašćenja i stavljajući sopstvene odluke izvan dometa pravnog preispitivanja.
Usvojeni nacrt sadrži istorijske promene egipatskog sistema vladavine kao što je to da će predsednik moći da bude biran u dva uzastopna mandata od po četiri godine, dok je svrgnuti predsednik Hosni Mubarak bio na vlasti tri decenije.
Nacrt sadrži i članove koji se odnose na status islama, vojnu ulogu i ljudska prava u eri posle Mubaraka. Opozicija je zamerila što se donošenje nacrta ustava "zbrzalo" i protivi se nekim odredbama o slobodama i pravima, dok se hrišćani protive zadržavanju "šerijatskih principa" kao glavne osnove zakonodavstva.
Kairo -- Protivnici egipatskog predsednika Mohameda Morsija nastavili su protest u Kairu, zahtevajući od njega da ukine akte koji mu daju velika ovlašćenja.
Istovremeno je islamistički pokret Muslimanska braća pozvao je na protest ispred predsedničke palate u Kairu, radi davanja podrške predsedniku Mohamedu Morsiju, a potom je i opozicija pozvala svoje pristalice da se okupe ispred palate. Iako je većina demonstranata napustila mesto protesta u Heliopolisu, u prestižnom delu prestonice, tokom noći nekoliko stotina ostalo je da kampuje ispred predsedničke palate, ističući da će tu ostati sve dok Morsi ne ukine sporni dekret koji mu daje velika ovlašćenja i kontraverzni nacrt novog ustava, javlja BBC.
"Odlazi!", na desetine hiljada demonstranata poručilo je svom predsedniku tokom sinoćne dramatične opsade predsedničke palate, što nije viđeno ni tokom demonstracija tokom kojih je srušen bivši predsednik Hosni Mubarak s vlasti prošle godine, dodaje AFP.
Egipatska policija sukobila se sa hiljadama demonstranata ispred palate u Kairu, zbog čega je Morsi napustio zgradu. On se jutros vratio na posao u predsedničku palatu, potvrdio je Morsijev savetnik britanskoj agenciji Rojters.
Muslimanska braća pozvala su na protest kao odgovor opoziciji i njihovom, kako kažu, "opresivnom ponašanju", prenela je agencija Rojters. Morsi se danas vratio na posao, dan pošto je napustio predsedničku palatu zbog izliva besa demonstranata, koji se protive njegovom dekretu i nacrtu novog ustava.
Portparol Muslimanske braće, Mahmud Gozlan, na fejsbuk stranici je istakao da su nasilje počinile grupe koje "smatraju da mogu da uzdrmaju legitimitet ili da uspostave svoje gledište silom".
Egipatska levičarska opoziciona partija, na čelu sa bivšim predsedničkim kandidatom Hamdenom Sabahijem, pozvala je svoje članove da dodju ispred predsedničke palate i podrže demonstrante koji su ostali tokom prethodne noći zahtevajući da Morsi ukine dekret kao i da obustavi planove o održavanju referenduma 15. decembra o nacrtu ustava. Policijski službenici bacili su suzavac na oko 100.000 demonstranata i 18 učesnika protesta je povređeno. Pojedini demonstranti su probili policijske blokade postavljene oko palate, navodi BBC.
Suočen s najvećom krizom tokom svog šestomesecnog mandata, islamistički predsednik nije pokazao znakove da popušta pred pritiskom, naveo je Rojters.
Morsi je raspalio krizu u zemlji prošlog meseca dekretom o privremenom proširenju svojih nadležnosti i prošle nedelje kada su islamisti u nacionalnom parlamentu odobrili nacrt novog ustava koji uvodi šerijatske standarde i raspisao opštenarodni referendum.
Nacrt ustava uvodi šerijatske standarde i ograničava ljudska prava i verske slobode, ističu protivnici tog nacrta.
Novi sukobi u Kairu, referendum o ustavu ipak 15. decembra
Pristalice i protivnici egipatskog predsednika Mohameda Morsija sukobili su se i danas u centru Kaira, a potpredsednik Mahmud Meki poručio je da će se referendum o novom ustavu, čiji su sporni nacrt izradili islamisti, održati kako je planirano.
Sukobi su izbili kada su se hiljade Morsijevih pristalica islamista sjurile do predsedničke palate, gde se nalazilo oko 300 njegovih protivnika, koji protestuju otkako je, pre dve sedmice, usvojen predsednički dekret kojim je predsednik sebi dao široka ovlašćenja, javio je AP.
Opozicioni demonstranti su pred velikim brojem napadača pobegli u bočne ulice, a za sada nema informacija o eventualno povređenim u tom sukobu.
Lider opozicije Mohamed el-Baradej optužio je pristalice predsednika za "okrutan i smišljen" napad na mirne demonstrante, a Morsiju je poručio da treba da zaštiti učesnike protesta oko palate ako hoće da sačuva "ono što mu je još ostalo od legitimnosti", javio je Rojters.
Istovremeno, egipatski potpredsednik je novinarima u predsedničkoj palati rekao da će se referendum o ustavu održati kako je planirano, 15. decembra, a opoziciju je pozvao da u pisanom obliku dostavi svoje primedbe na pojedine članove nacrta.
Uprkos tome što ne posustaju protesti protiv nacrta novog ustava i predsedničkog dekreta, Meki je izrazio nadu da će u narednim danima doći do pomaka u rešavanju krize u zemlji.
Nemiri u Egiptu izbili su 22. novembra, kada je Morsi doneo sporni dekret, a kulminirali su usvajanjem nacrta ustava u skupštini, koji, kako kritičari tvrde, ne garantuje ni slobodu veroispovesti, ni slobodu štampe, i otvara put za strogu interpretaciju šerijatskog zakona.
Musa: Morsi treba da uputi zvaničan poziv na dijalog
Egipatski opozicioni lider Amr Musa izjavio je danas da bi predsednik Morsi trebalo da uputi zvaničan poziv na dijalog, u cilju okončanja krize u zemlji, nastale zbog predsedničkog dekreta i spornog nacrta novog ustava.
"Spremni smo ako postoji zvaničan poziv... nećemo ga ignorisati", rekao je Musa za Rojters, ističući da o tome razgovara sa drugim političarima.
Kairo -- Vodeći egipatski opozicioni pokret "6. april" odbacio je poziv predsednika Mohameda Morsija na dijalog i za danas najavio novi protest.
Pokret "6. april", koji je imao istaknutu ulogu u podsticanju pobune protiv režima bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka, objavio je saopštenje na svojoj Fejsbuk stranici i istovremeno najavio da će današnji protest biti održan pod sloganom "crveni karton" za Morsija.
Egipatski predsednik obratio se sinoć naciji i pozvao političke grupe, sudije i druge ličnosti opozicije da se sastanu u subotu u cilju nacionalnog dijaloga kako bi se rešila politička kriza u zemlji.
U međuvremenu oglasio se i američki predsednik Barak Obama. On je pozvao Morsija kako bi izrazio "duboku zabrinutost" zbog pogibije i ranjavanja demonstranata u Egiptu i istakao da dijalog između dve suprotstavljene strane treba bude održan bez preduslova, saopštila je Bela kuća.
"Predsednik je naglasio da svi politički lideri u Egiptu treba jasno da poruče svojim pristalicama da je nasilje neprihvatljivo", navedeno je u saopštenju Bele kuće, preneo je Rojters.
"On je pozdravio poziv predsednika Morsija za dijalog sa opozicijom, ali je istakao da takav dijalog treba da se dogodi bez preduslova. Predsednik je naglasio da su Sjedinjene Države takođe pozvale opozicione lidere da se priključe tom dijalogu bez preduslova", dodaje se u saopštenju.
Jučerašnji ulični sukobi u Kairu, u kojima je poginulo sedmoro ljudi, najintenzivnije su nasilje otkako je počela kriza u Egiptu 22. novembra, kada je Morsi usvojio dekret kojim je sebi dao široka ovlašćenja.
Kairo -- Na ulicama Kaira jutros je mirno nakon velikih demonstracija održanih tokom noći protiv predsednika Mohameda Morsija.Više od 100 demonstranata prespavalo je noć u šatorima ispred predsedničke palate ili u obližnjoj džamiji, dok vojnici, potpomognuti tenkovima, čuvaju barikade od bodljikave žice oko zgrade palate, javila je agencija Frans pres.
Tokom noći, više od 10.000 demonstranata satima je protestovalo na trgu ispred palate, pozivajući Morsija da podnese ostavku, a u jednom trenutku probijena je barikada, a pojedini učesnici protesta popeli su se na vojne tenkove i razvili zastave.
Palatu od četvrtka čuva veliki broj vojnika i tenkova, koji su raspoređeni nakon sukoba pristalica i protivnika islamističkog predsednika, u kojima je poginulo sedmoro ljudi.
Vrhovni verski vođa egipatskog Muslimanskog bratstva Mohamed Badi pozvao je sunarodnike da okončaju nasilje i poručio da su izbori najbolji put za izlazak zemlje iz političke krize.
Badi je kazao da pristalice Muslimanskog bratstva nisu inicirale sukobe ispred predsedničke palate.
Morsi je pozvao protivnike da danas razgovaraju o načinu za izlazak iz krize, ali je opozicija taj poziv odbila i poručila da predsednik najpre mora da otkaže referendum o nacrtu ustava zakazan za 15. decembar.
Potpredsednik Egipta Mahmud Meki rekao je u petak Frans presu da Morsi "može da prihvati da odloži referendum" o predlogu Ustava koji je podelio zemlju.
Morsi je spreman da razmotri odlaganje referenduma ako opozicija garantuje da neće dovesti u pitanje buduće održavanje referenduma koji bi, po zakonu, trebalo da bude dve nedelje posle podnošenja teksta budućeg ustava šefu države, rekao je Meki.
Nemiri u Egiptu ne jenjavaju otkako je Morsi 22. novembra doneo dekret kojim je znatno proširio svoja ovlašćenja, a parlament, u kojem dominiraju islamisti, prošle sedmice usvojio ustav kojem se protive brojni liberali i hrišćani.
Opozicione grupe odbacile su ranije danas Morsijev poziv na dijalog, nakon što je predsednik saopštio da neće odustati od referenduma o spornom ustavu, zakazanom za 15. decembar.
Kairo -- Egipatski predsednik Mohamed Morsi zatražio je da se promeni njegov dekret koji mu daje šira ovlašćenja, a koji je bio povod za proteste širom Egipta.
Morsi je zadužio šest osoba na današnjem sastanku da "promene ustavnu deklaraciju", izjavio je premijer Hišam Kandil.
Grupu eksperata čine pravnici i političari. "Oni su se okupili da sastave novi tekst koji će biti završen kasno večeras ili sutra", dodao je Kandil.
Dekret, koji je izdao Morsi 22. novembra, izazvao je talas protesta u zemlji, koji su ove nedelje prerasli u sukobe Morsijevih pristalica i protivnika u Kairu, čiji je bilans sedam mrtvih i više od 600 povređenih.
Izjava premijera je usledila posle izjave glavne opozicione koalicije, Fronta nacionalnog spasa da će nastaviti proteste protiv Morsija.
"Raspoloženje egipatskog naroda više je orijentisano prema generalnom štrajku", izjavio je predstavnik opoizcije Mohamed Abu el Gar.
Egipatska vojska poručila je ranije danas da se politička kriza u toj zemlji mora rešiti dijalogom i da će, u suprotnom, uslediti "katastrofalne posledice".
Kairo -- Egipatska vojska pozvala je na pregovore o nacionalnom jedinstvu kako bi se okončala sve teža kriza u zemlji.Na ulicama prestonice okuplja na hiljade protivnika i pristalica vlade.
Predsednik Mohamed Morsi je, prema rečima jednog njegovog saradnika, podržao poziv vojske na pregovore. Islamistički pokret Muslimansko bratstvo saopštio je da će pristustvovati sastanku, dok je glavna opoziciona koalicija rekla da će sutra ujutro odlučiti da li će učestvovati u ovim razgovorima.
Sastanak, koji bi trebalo da se održi sutra popodne, sazvan je zbog brojnih protesta koji destabilizuju zemlju, a ne prestaju otkako je Morsi 22. novembra usvojio dekret kojim je sebi dao široka ovlašćenja i insistira da se u subotu održi referendum o spornom nacrtu novog ustava, koji je usvojio parlament kojim dominiraju njegovi islamisti.
Komandant oružanih snaga i ministar odbrane Abdel Fatah al-Sisi sazvao je sastanak "nacionalnog jedinstva iz ljubavi prema Egiptu, kako bi se okupili partneri u zemlji u prisustvu predsednika republike", rekao je ranije portparol vojske, javio je Rojters.
Za to vreme, na ulicama Kaira je napeto, budući da se na samo par kilometara udaljenosti okupljaju i Morsijeve pristalice i njegovi protivnici.
Agencija Frans pres javlja da su hiljade opozicionih demonstranata potisnuli barikadu ispred predsedničke palate i primorali vojnike da se povuku bliže zidu zgrade ispred koje se nalazi i šest tenkova.
Strahuje se da bi suparnički tabori mogli da se sukobe, kao što se dogodilo tokom protesta prošle sedmice, kada je ubijeno sedmoro ljudi.
Ranije danas, uoči protesta, devetoro ljudi je ranjeno u pucnjavi na Trgu Tahrir u centru grada, gde danima kampuju Morsijevi protivnici.
Demonstracije Morsijevih pristalica i protivnika u toku su i u drugom gradu po veličini Aleksandriji.
Kairo, Aleksandrija -- Egipatski islamisti sukobili su se sa opozicionim pristalicama u Aleksandriji. Demonstracije i u Kairu, dan uoči referenduma o spornom ustavu.
Kriza zbog tog akta, praćena talasom nasilnih protesta, traje već tri nedelje. Svedoci kažu da je povređeno više ljudi u sukobima koji su se proširili od džamije gde je održana molitva, pa sve do glavnih ulica Aleksandrije. Ekstremne pristalice ustava vitlali su mačevima, dok je opozicija bacala kamenice na njih, nakon molitve koju je održao sveštenik salafista, javio je AP. u sukobima su zapaljena najmanje dva vozila.
Verske starešine su izdale naređenje da džamije ne smeju biti korišćenje da bi se manipulisalo sutrašnjim referendumom na kojem će se građani izjasniti da li prihvataju nacrt novog ustava. Nekoliko sveštenika, međutim, posebno u oblastima konzervativnog južnog dela zemlje, iskoristili su govornicu da bi s nje poručili da je glasanje za ustav pobeda islama.
U nameri da suzbije sukobljavanja, umešala se i egipatska policija u Aleksandriji, drugom po veličini egipatskom gradu. Policija je dejstvovala u opremi za razbijanje demonstranata.
Za sada nema više izveštaja o povređenima i uhapšenima, ali su svedoci rekli za AFP da je zapaljen automobil sveštenika koji je pozvao na podršku referenduma o ustavu.
Danas su i u glavnom gradu održani brojni masovni protesti, obe strane. Pristalice predsednika Morsija i referenduma održali su protest na kojem se okupilo više od 2.000 ljudi.
Opozicioni lider i dobitnik Nobelove nagrade Mohamed el-Baradej pozvao je Morsija da otkaže referendum "pre nego što bude prekasno", dok je drugi opozicioni lider Amr Musa pozvao Egipćane da se izjasne protiv nacrta novog ustava.
Kriza u Egiptu traje od 22. novembra, kada je Morsi usvojio dekret, kojim je sebi dao široka ovlašćenja, a ubrzo nakon toga je parlament, kojim dominiraju islamisti, usvojio nacrt novog ustava, kojem se protive mnogi liberali i hrišćani, tvrdeći da on ograničava slobode i prava manjina.
Najmanje osmoro ljudi je poginulo, a stotine su povređene tokom istovremenih demonstracija Morsijevih pristalica i protivnika proteklih dana.
Na referendumu, koji će se održati sutra i naredne subote, jer nema dovoljno sudija koji bi pratili proces glasanja na svim biralištima, građani će se izjasniti o osnovnom zakonu koji mora da se usvoji pre opštih izbora početkom sledeće godine.
Očekuje se da će sporni nacrt novog ustava biti usvojen, s obzirom na to što su, nakon pada režima Hosnija Mubaraka prošle godine, islamisti pokreta Muslimanska braća odneli pobedu na svim izborima.
Referendum će se sutra održati u Kairu i u drugim velikim gradovima, dok će se naredne subote glasati u drugom delu zemlje, a zvanični rezultati biće poznati tek posle drugog dana glasanja, navodi AFP.
Tokom glasanja, birališta i zgrade vlade obezbeđivaće oko 130.000 policajaca, 120.000 vojnika i 6.000 tenkova, uz oklopna vozila.
Kairo -- U Egiptu su otvorena glasačka mesta zbog referenduma na kom se građani izjašnjavaju o usvajanju novog ustava, što podržavaju islamisti i egipatski predsednik.
Odbacivanje ustava traži opozicija, koja strahuje da bi takav ustav mogao označiti početak sprovođenja šerijatskog prava. Zbog novog ustava u Egiptu su održavani višenedeljni protesti u kojima je bilo okršaja između pristalica predsednika Egipta Morsija i njegovih protivnika, a u kojima je ubijeno osam ljudi. Zbog velikih tenzija, glasačka mesta jutrso zajednički obezbeđuju vojnici i policija.
Na referendumu glasaju građani Kaira, Aleksandrije i još osam guvernija, dok će ostatak zemlje izaći na birališta nedelju dana kasnije, 22. decembra.
Glasanje je organizovano na ovaj način pošto su mnoge sudije odbile da nadgledaju referendum, u znak protesta.
Pre referenduma građani su pozivani na glasanje preko plakata koji su bili oblepljeni po ulicama, ali i predizborni slogani na Internetu. Takođe, poruke su slali i protivnici ustava. "Ti ćeš snositi posledice ako budeš glasao za ustav. Zaokruži 'ne'!", poručila je građanima opoziciona grupa "Šesti april".
Sekularna i liberalna opozicija smatra da nacrt ustava, u čijoj su izradi učestvovali pretežno islamisti, preti da ugrozi ljudska prava, prava žena i nezavisnost sudstva. Opozicija, takođe, strahuje da će Morsi i Muslimanska braća, zajedno sa ultraortodoksnim salafistima, želeti da pretvore Egipat u islamsku državu u kojoj će vladati šerijatski zakon.
Opoziciona grupa Nacionalni front spasa najavila je da bi mogla da pozove na bojkot referenduma, ukoliko glasanje ne bude transparentno.
Morsijev tabor, s druge strane, tvrdi da će ustav doneti zemlji stabilnost i da će doprineti uspostavljanju demokratije, posle svrgavanja 30-godišnjeg režima predsednika Hosnija Mubaraka.
Tokom održavanja referenduma, 130.000 policajaca i 120.000 vojnika razmešteno je radi veće bezbednosti širom Egipta, zemlje sa više od 80 miliona stanovnika. Biračka mesta otvorena su od sedam do 18 sati po srednjoevropskom vremenu.
Kairo -- Egipatska opozicija optužila je pokret Muslimanska braća predsednika Mohameda Morsija za "lažiranje glasanja" na referendumu o Ustavu koji se održava u Egiptu.
Front nacionalnog spasa izrazio je u saopštenju "duboku zabrinutost...zbog brojnih nepravilnosti i kršenja tokom održavanja referenduma" i dodao da ona "ukazuju na jasnu želju Muslimanske braće za lažiranje glasanja", preneo je AFP. U Egiptu su jutros otvorena glasačka mesta zbog referenduma na kome će se građani izjasniti da li žele usvajanje novog ustava, što podržavaju islamisti i egipatski predsednik ili su za njegovo odbacivanje, što traži opozicija, koja strahuje da bi takav ustav mogao označiti početak sprovođenja šerijatskog prava.
Posle višenedeljnih protesta i okršaja između Morsijevih pristalica i protivnika, u kojima je ubijeno osam ljudi, glasačka mesta zajednički obezbeđuju vojnici i policija.
Na referendumu glasaju građani Kaira, Aleksandrije i još osam oblasti (guvernija), dok će ostatak zemlje izaći na birališta nedelju dana kasnije, 22. decembra.
Glasanje je organizovano na ovaj način pošto su mnoge sudije odbile da nadgledaju referendum, u znak protesta.
Sekularna i liberalna opozicija smatra da nacrt ustava, u čijoj su izradi učestvovali pretežno islamisti, preti da ugrozi ljudska prava, prava žena i nezavisnost sudstva.
Opozicija strahuje i da će Morsi i Muslimanska braća, zajedno sa ultraortodoksnim salafistima, želeti da pretvore Egipat u islamsku državu u kojoj će vladati šerijatski zakon.
Tokom održavanja referenduma, 130.000 policajaca i 120.000 vojnika razmešteno je radi veće bezbednosti širom Egipta, zemlje sa više od 80 miliona stanovnika.
Biračka mesta otvorena su od sedam do 18 sati po srednjoevropskom vremenu.
