LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma
Prosečna carina na robu iz EU 1,8 odsto
Tanjug |
BEOGRAD - Prema odredbama Prelaznog trgovinskog sporazuma (PTS) sa EU, ove godine će prosečna carina na uvoz robe iz EU iznositi 1,8 odsto, dok će prosečna carina na uvoz iz ostalih zemalja sa kojima nisu zaključeni povlašćeni sporazumi iznositi 6,2 odsto, objavila je Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije.
Nastavlja se dalja liberalizacija i smanjene carina na robu iz EU, pa su za pojedine industrijske proizvode carinske stope od početka ove godine smanjene, a za automobile iznose 2,5 i pet odsto, u zavisnosti od kubikaže motora, dok je za nova vozila iz ostalih zemalja carina 12,5 odsto.
Za frižidere i zamrzivače carinska stopa iznosi dva odsto (iz ostalih zemalja 10) za veš mašine šest 6 odsto (iz drugih zemalja 15), za televizore šest i tri, dok je za druge zemalje carina 15 odsto. Snižavanje carine će omogućiti smanjenje cena uvezenih proizvoda, na domaćem tržištu.
Nastavak liberalizacije u skladu je sa dinamikom predvidjenom Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kojim se između Srbije i Evropske unije stvara zona slobodne trgovine i našoj zemlji omogućava bescarinski pristup evropskom tržištu od pola milijarde potrošača.
Četvorogodišnja primena PTS-a dovela je do smanjenja deficita i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom u EU. U prvih 10 meseci 2011. godine, procenat pokrivenosti uvoza izvozom dostigao je nivo od 61,4 odsto, koji je ujedno i najviši u poslednjih 15 godina.
U 2011. godini, u periodu januar-oktobar, izvoz Srbije u EU iznosio je 4,05 milijardi evra, što predstavlja rast od 18,8 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz 6,59 milijardi evra, odnosno 14,4 odsto rasta u odnosu na 2010. godinu.
Izvoz u EU već u 2010. godini dostigao je nivo pre krize odsnosno iz 2008. godine, dok maksimalni iznos uvoza, koji je ostvaren 2008., još uvek nije dostignut.
Na rast izvoza, pored kontinuiranog rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda, su svakako uticali i pozitivni efekti sve većeg dolaska stranih kompanija u oblasti industrije, koje svoje proizvode plasiraju i na tržište zemalja EU.
Srpska poljoprivreda u razmeni sa EU, kontinuirano ostvaruje suficit, koji se iz godine u godinu povećava. U 2009. godini suficit je iznosio oko 200 miliona evra, a u 2010., 487 miliona evra. U prvih 10 meseci 2011. ostvaren je suficit od oko 494 miliona evra, što je više za 47 odsto, u odnosu na isti period 2010.
Srbija najviše izvozi u Italiju, Nemačku, Rumuniju i Sloveniju, a najviše uvozi iz Nemačke, Italije i Madjarske.
U periodu od 2009. godine, zaključno sa oktobrom prošle godine, evropski izvoznici su ostvarili ukupnu korist od izvoza na srpsko tržište u inosu od 423 miliona evra. Koristi koje su imali srpski izvoznici se iz godine u godinu povećavaju i u proseku su tri i više puta veće od koristi koje ostvaruju evropski.
Od početka primene sporazuma, zaključno sa 10 meseci 2011, ukupna korist od preferncijalnog izvoza za srpske privrednike iznosi 1,4 milijarde evra.
EU je naš najveći spoljnotrgovinski partner i učestvuje sa 57 odsto u razmeni Srbije sa svetom. Ukoliko se uzmu u obzir i zemlje CEFTA, koje su druge su po značaju izvoz Srbije, jasno je da više od 80 procenata srpskog izvoza usmereno ka sadašnjim članicama EU ili zemljama koje će to postati u budućnosti.
Izvoz u samo dve zemlje EU - Nemačku i Italiju, skoro je tri puta veći od našeg ukupnog izvoza u Rusiju, Kinu, Severnu i Južnu Ameriku i Afriku, navodi Kanvelarija za evropske integracije.
Prosečna carina na robu iz EU 1,8 odsto
Tanjug |
BEOGRAD - Prema odredbama Prelaznog trgovinskog sporazuma (PTS) sa EU, ove godine će prosečna carina na uvoz robe iz EU iznositi 1,8 odsto, dok će prosečna carina na uvoz iz ostalih zemalja sa kojima nisu zaključeni povlašćeni sporazumi iznositi 6,2 odsto, objavila je Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije.
Nastavlja se dalja liberalizacija i smanjene carina na robu iz EU, pa su za pojedine industrijske proizvode carinske stope od početka ove godine smanjene, a za automobile iznose 2,5 i pet odsto, u zavisnosti od kubikaže motora, dok je za nova vozila iz ostalih zemalja carina 12,5 odsto.
Za frižidere i zamrzivače carinska stopa iznosi dva odsto (iz ostalih zemalja 10) za veš mašine šest 6 odsto (iz drugih zemalja 15), za televizore šest i tri, dok je za druge zemalje carina 15 odsto. Snižavanje carine će omogućiti smanjenje cena uvezenih proizvoda, na domaćem tržištu.
Nastavak liberalizacije u skladu je sa dinamikom predvidjenom Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kojim se između Srbije i Evropske unije stvara zona slobodne trgovine i našoj zemlji omogućava bescarinski pristup evropskom tržištu od pola milijarde potrošača.
Četvorogodišnja primena PTS-a dovela je do smanjenja deficita i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom u EU. U prvih 10 meseci 2011. godine, procenat pokrivenosti uvoza izvozom dostigao je nivo od 61,4 odsto, koji je ujedno i najviši u poslednjih 15 godina.
U 2011. godini, u periodu januar-oktobar, izvoz Srbije u EU iznosio je 4,05 milijardi evra, što predstavlja rast od 18,8 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz 6,59 milijardi evra, odnosno 14,4 odsto rasta u odnosu na 2010. godinu.
Izvoz u EU već u 2010. godini dostigao je nivo pre krize odsnosno iz 2008. godine, dok maksimalni iznos uvoza, koji je ostvaren 2008., još uvek nije dostignut.
Na rast izvoza, pored kontinuiranog rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda, su svakako uticali i pozitivni efekti sve većeg dolaska stranih kompanija u oblasti industrije, koje svoje proizvode plasiraju i na tržište zemalja EU.
Srpska poljoprivreda u razmeni sa EU, kontinuirano ostvaruje suficit, koji se iz godine u godinu povećava. U 2009. godini suficit je iznosio oko 200 miliona evra, a u 2010., 487 miliona evra. U prvih 10 meseci 2011. ostvaren je suficit od oko 494 miliona evra, što je više za 47 odsto, u odnosu na isti period 2010.
Srbija najviše izvozi u Italiju, Nemačku, Rumuniju i Sloveniju, a najviše uvozi iz Nemačke, Italije i Madjarske.
U periodu od 2009. godine, zaključno sa oktobrom prošle godine, evropski izvoznici su ostvarili ukupnu korist od izvoza na srpsko tržište u inosu od 423 miliona evra. Koristi koje su imali srpski izvoznici se iz godine u godinu povećavaju i u proseku su tri i više puta veće od koristi koje ostvaruju evropski.
Od početka primene sporazuma, zaključno sa 10 meseci 2011, ukupna korist od preferncijalnog izvoza za srpske privrednike iznosi 1,4 milijarde evra.
EU je naš najveći spoljnotrgovinski partner i učestvuje sa 57 odsto u razmeni Srbije sa svetom. Ukoliko se uzmu u obzir i zemlje CEFTA, koje su druge su po značaju izvoz Srbije, jasno je da više od 80 procenata srpskog izvoza usmereno ka sadašnjim članicama EU ili zemljama koje će to postati u budućnosti.
Izvoz u samo dve zemlje EU - Nemačku i Italiju, skoro je tri puta veći od našeg ukupnog izvoza u Rusiju, Kinu, Severnu i Južnu Ameriku i Afriku, navodi Kanvelarija za evropske integracije.
