LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Proročke moći budžeta
Kreatori ekonomske politike planirali su da zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima dogodine dva puta povećaju lična primanja
Kakva sudbina dogodine čeka građane Srbije delimično može da se pročita i iz predloga budžeta za 2012. godinu. Kreatori ekonomske politike planirali su da zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima dogodine dva puta povećaju lična primanja. U aprilu za četiri i oktobru za 0,9 procenata. Plan je i da cene dogodine ne porastu više od 5,5 odsto.
Što opet znači da će obećane povišice „pojesti“ inflacija. Sudeći prema predlogu budžeta, čeka nas i poskupljenje akciznih proizvoda, kao što su cigarete, na primer, a posle izbora moguće je i povećanje nekih poreza jer su javni prihodi optimistično planirani.
.jpg)
(Ilustracija Novica Kocić)
Nadležni planiraju da dogodine broj zaposlenih ostane na istom nivou. To se vidi po tome što prihodi od poreza na zarade, na nivou cele države, stagniraju. Ipak, članovi Fiskalnog saveta sumnjaju da će biti moguće ostvariti rast privrede od 1,5 odsto i da će on, po svemu sudeći, biti nula.
U tom slučaju, poslodavci će svoje troškove, nastaviti da smanjuju preko smanjenja broja zaposlenih. Stopa nezaposlenosti već je veća od 22 odsto, a Međunarodni monetarni fond takođe prognozira blago povećanje.
Šta da rade oni kojima se poslodavac zahvali na saradnji i vrati radnu knjižicu? Gde da pokušaju da nađu uhlebljenje? Kako se spremiti za drugi talas krize, da li je 2012. godina dobar trenutak za kupovinu stana ili automobila, kao i u šta da ulože novac oni koji ga možda imaju, „Politika“ je pokušala da odgovori uz pomoć ekonomskih stručnjaka.
Zanat je i danas zlato
Da Mirko Todorović nije vlasnik Konfekcije „Todor“ iz Vrnjačke banje i da ostane bez posla uradio bi isto što i pre 30 godina. Iako matematičar po struci sa suprugom, koja je lekarka, gajio je koke nosilje i prodavao jaja.
– Sećam se da sam hteo i da pozajmim pare pa da s drugaricom pravim palačinke, ali ne bih više da o tome elaboriram. Poenta je da odnekud mora da se krene da bi se nešto imalo. Iako to možda demagoški zvuči jer čujem mnoge kako kažu da je lako onima koji imaju prvi milion i nekako kao da važi mišljenje da su marifetlucima došli do novca. To nije baš tako. Jer i onda i sada – zanat je bio zlato. Dobar stolar, električar, konobar, pekar, kuvar i u ovim vremenima je tražen. Dnevnica za neke od zanatskih poslova je od 25 do 50 evra dnevno, što nije malo – ovim rečima Todorović pokušava da posavetuje one koji strahuju da će dogodine, ne daj bože, ostati bez posla.
U situaciji kada, kako kaže, svi očekuju da će biti crno, „treba da stavimo prst na čelo i eliminišemo subjektivne slabosti“. Čini mi se da su mnogi građani i privrednici to uradili, dodaje. Ali napominje da to mora da učini i država.
Najsiromašnijima je najteže
Ekonomista Vladana Hamović uverena je da će lična primanja građana Srbije dogodine biti realno manja, bez obzira na to što će zaposleni u javnom sektoru i penzioneri moći da se nadaju nekim povećanjima. Njih će, smatraju oni koji se bave standardom, zasigurno obezvrediti inflacija.
– Da su naše zarade realno manje vidimo svi jer više za isti iznos novca ne možemo da kupimo isti broj artikala. Sve češće se građani odlučuju za manje kvalitetnu robu. Nezdravo i nekvalitetno se jede – primetila je Hamovićeva.
Na pitanje čega potrošači u 2012. godini treba da se liše, kako bi uštedeli, odgovara:
– Kad se pogleda struktura potrošačke korpe, čini se da se najviše novca troši na hranu. Iako izgleda da postoji prostor za uštedu ja zaista nemam obraza da savetujem ljudima da štede na hrani, kad znam da su se mnogo toga odrekli i da ogromna većina stanovništva živi na socijalnim marginama. A najsiromašnijima je najteže – kaže Hamovićeva.
Izričito napominje da reč standard uopšte ne želi da spomene. Jer, standard podrazumeva mnogo više od hrane i pića. To znači i odlazak na zimovanje i letovanje, u pozorište i bioskop, ali i kupovinu knjiga.
Krava bolja od auta
Dragan Jovanović iz Beograda je, posle svadbe, u kovertama od rodbine i prijatelja na poklon dobio četiri hiljade evra. Ovih dana obilazi auto-pijace i lista oglase u nadi da će za taj novac uspeti da nađe auto. I ekonomista Miroslav Zdravković ima slične planove. Kako naže, namerio je da do proleća uštedi 2,5 hiljade evra pa da kupi polovnjaka starog desetak godina.
Prethodno, napominje, mora da položi vozački ispit.
– Mislim da je dobro s kupovinom automobila sačekati do proleća, jer će cene znatno da padnu kad „Fijat“ počne serijsku proizvodnju vozila u Kragujevcu – smatra Zdravković.
Iako su cene polovnih automobila već pale zbog krize, Zdravković smatra da je onima koji planiraju da pazare četvorotočkaša bolje da se strpe još malo. Za one koji ipak žele novo vozilo, naravno da je bolje da, ukoliko nemaju novca, ne uzimaju kredit. „Ipak, to zavisi i od plate svakog pojedinca“, dodaje Zdravković.
Mirko Todorović, vlasnik „Todora“, smatra da mladoženja koji je pare dobio na svadbi i hoće da ih potroši za auto greši.
– To je dokaz da nas je modernizacija navukla i prevarila. Pa smo svi zaboravili šta imamo i da nismo na grani rođeni. More, neka kupi kravu, pa neka ide u selo ako ga ima. Cene zdrave hrane rastu, i tek će da rastu. A mnogi od nas imaju gde da se vrate i imaju od čega da počnu, jer su sela opustošena. Svako bi trebalo da se vrati svom dvorištu – smatra Todorović.
Kvadrati jeftiniji, kupaca nema
Ekonomista Goran Nikolić primetio je da su cene nekretnina u prestonici znatno pale od početka krize. Zbog toga je namerio da stan od 69 kvadrata u naselju Braće Jerković proda i zameni ga većim.
– U ovom stanu nemam grejanje i terasu i hteo bih da te nedostatke nadomestim kupovinom novog. Međutim, za to mi nedostaje nekih 40.000 evra, pa bih morao da uzmem kredit. To činim iako znam da nije najpametnije zaduživati se u ovom trenutku naročito kada se samo zarada bankara na stambene kredite kreće od četiri do 4,5 odsto. Ali, ako budem čekao da prođe kriza – skočiće cene stanova – poverava se Nikolić.
To nije jedini problem koji muči ovog mladog ekonomistu. Jer, uopšte mu ne polazi za rukom da stari stan proda. Iako je cena nekretnina pala, kupaca nema.
Isti problem muči Dragicu M. iz Majdanpeka. Namerila je da za 15.000 evra proda stan od 80 kvadrata i da za taj novac kupi plac na periferiji Beograda. Zatim da se zaduži kod banke za tridesetak hiljada evra i podigne montažnu kuću od stotinak kvadrata. Rata bi joj bila znatno manja nego da na uzme duplo manji stan na kredit. Međutim, ekonomista Goran Nikolić, koji je dobar deo života proveo u kući, ne misli da je to pametna ideja, naročito za one koji su posvećeni poslu. Jer, kuća zahteva održavanje, a i teže se prodaje od stana.
Slamarice donose gubitak
Danilo K. iz Prokuplja u slamarici čuva oko dve hiljade evra i ovih dana je zabrinut da će ostati bez ičega ako evropska valuta propadne. Na drugoj strani Srbije, u Čačku pedesetčetvorogodišnji R. I. razmišlja šta da radi sa oko 10.000 evra koje je dobio od otpremnine.
„Ko god ne zna šta će s parama da treba da ih stavi na štednju“, kaže Goran Nikolić, ekonomista. „Zato banke i služe, one su posrednici između onih koji nemaju ideju a imaju para i onih koji imaju ideje, ali ne i novca“ i dodaje.
– Oni koji drže novac u slamarici realno godišnje gube oko tri odsto jer je tolika inflacija u Evropskoj uniji. A pri tom neko može i da mu ukrade pare – kaže Nikolić.
Nebojša Savić, profesor na Fefa fakultetu, savetuje građaninu koji dve hiljade evra čuva u slamarici da razvija poljoprivrednu proizvodnju, jer će cene hrane nastaviti da rastu i tokom krize i posle toga. Tu vidi šansu za one sa relativno malim sredstvima.
– Oni koji imaju zemlju mogu lakše i jednostavnije da počnu biznis i razvijaju poljoprivrednu proizvodnju. Mogu i da udruže kapital sa komšijama – savetovao je Savić.
S druge strane, oni koji žive u gusto naseljenim gradovima treba, ukoliko imaju sredstava, da sugrađanima ponude neku vrstu usluge. Da ulože u trgovinu, otvore radnju za hemijsko čišćenje, perionicu... Odnosno, ponude niz sitnih usluga za koje nije potreban veliki kapital za počinjanje posla.
– Ali i država tu mora da odigra ključnu ulogu i da pojednostavi procedure za osnivanje malih preduzeća u kojima će građani da zaposle sebe i članove porodice i tako preuzmu brigu o svom životu – kaže Savić.
KARLOV UGAO
. Ko je preživeo ovu godinu, kvalifikovao se za novu.
. Poručujem novoj godini da ni ona od mene ne očekuje ništa dobro.
. I tajkuni će morati da se odreknu mnogo toga: drugog aviona, treće ljubavnice, četvrte vile, petog mercedesa, šestog roleksa...
. Da li će, u opštoj štednji, satiričari morati da pišu kraće aforizme!?
. Srpski Božić Bata bi nam doneo mnogo toga, kad bi evropski Deda Mraz izdvojio malo više za nas.
. U zemlji dinara drhti se šta će biti sa evrom.
. Da li ćemo u opštoj nestašici morati da se odreknemo i – Kosova!?
. U novoj godini su i novi izbori. A mi sve stariji.
. Štedećemo i benzin. Nastavljamo nizbrdo.
. Deda Mraz će zaobići Srbiju. Da mu ne pojedu irvase.
. U novoj godini bićemo znatno rasterećeni. Potrošačka korpa biće lakša.
Politika
Kreatori ekonomske politike planirali su da zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima dogodine dva puta povećaju lična primanja
Kakva sudbina dogodine čeka građane Srbije delimično može da se pročita i iz predloga budžeta za 2012. godinu. Kreatori ekonomske politike planirali su da zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima dogodine dva puta povećaju lična primanja. U aprilu za četiri i oktobru za 0,9 procenata. Plan je i da cene dogodine ne porastu više od 5,5 odsto.
Što opet znači da će obećane povišice „pojesti“ inflacija. Sudeći prema predlogu budžeta, čeka nas i poskupljenje akciznih proizvoda, kao što su cigarete, na primer, a posle izbora moguće je i povećanje nekih poreza jer su javni prihodi optimistično planirani.
(Ilustracija Novica Kocić)
Nadležni planiraju da dogodine broj zaposlenih ostane na istom nivou. To se vidi po tome što prihodi od poreza na zarade, na nivou cele države, stagniraju. Ipak, članovi Fiskalnog saveta sumnjaju da će biti moguće ostvariti rast privrede od 1,5 odsto i da će on, po svemu sudeći, biti nula.
U tom slučaju, poslodavci će svoje troškove, nastaviti da smanjuju preko smanjenja broja zaposlenih. Stopa nezaposlenosti već je veća od 22 odsto, a Međunarodni monetarni fond takođe prognozira blago povećanje.
Šta da rade oni kojima se poslodavac zahvali na saradnji i vrati radnu knjižicu? Gde da pokušaju da nađu uhlebljenje? Kako se spremiti za drugi talas krize, da li je 2012. godina dobar trenutak za kupovinu stana ili automobila, kao i u šta da ulože novac oni koji ga možda imaju, „Politika“ je pokušala da odgovori uz pomoć ekonomskih stručnjaka.
Zanat je i danas zlato
Da Mirko Todorović nije vlasnik Konfekcije „Todor“ iz Vrnjačke banje i da ostane bez posla uradio bi isto što i pre 30 godina. Iako matematičar po struci sa suprugom, koja je lekarka, gajio je koke nosilje i prodavao jaja.
– Sećam se da sam hteo i da pozajmim pare pa da s drugaricom pravim palačinke, ali ne bih više da o tome elaboriram. Poenta je da odnekud mora da se krene da bi se nešto imalo. Iako to možda demagoški zvuči jer čujem mnoge kako kažu da je lako onima koji imaju prvi milion i nekako kao da važi mišljenje da su marifetlucima došli do novca. To nije baš tako. Jer i onda i sada – zanat je bio zlato. Dobar stolar, električar, konobar, pekar, kuvar i u ovim vremenima je tražen. Dnevnica za neke od zanatskih poslova je od 25 do 50 evra dnevno, što nije malo – ovim rečima Todorović pokušava da posavetuje one koji strahuju da će dogodine, ne daj bože, ostati bez posla.
U situaciji kada, kako kaže, svi očekuju da će biti crno, „treba da stavimo prst na čelo i eliminišemo subjektivne slabosti“. Čini mi se da su mnogi građani i privrednici to uradili, dodaje. Ali napominje da to mora da učini i država.
Najsiromašnijima je najteže
Ekonomista Vladana Hamović uverena je da će lična primanja građana Srbije dogodine biti realno manja, bez obzira na to što će zaposleni u javnom sektoru i penzioneri moći da se nadaju nekim povećanjima. Njih će, smatraju oni koji se bave standardom, zasigurno obezvrediti inflacija.
– Da su naše zarade realno manje vidimo svi jer više za isti iznos novca ne možemo da kupimo isti broj artikala. Sve češće se građani odlučuju za manje kvalitetnu robu. Nezdravo i nekvalitetno se jede – primetila je Hamovićeva.
Na pitanje čega potrošači u 2012. godini treba da se liše, kako bi uštedeli, odgovara:
– Kad se pogleda struktura potrošačke korpe, čini se da se najviše novca troši na hranu. Iako izgleda da postoji prostor za uštedu ja zaista nemam obraza da savetujem ljudima da štede na hrani, kad znam da su se mnogo toga odrekli i da ogromna većina stanovništva živi na socijalnim marginama. A najsiromašnijima je najteže – kaže Hamovićeva.
Izričito napominje da reč standard uopšte ne želi da spomene. Jer, standard podrazumeva mnogo više od hrane i pića. To znači i odlazak na zimovanje i letovanje, u pozorište i bioskop, ali i kupovinu knjiga.
Krava bolja od auta
Dragan Jovanović iz Beograda je, posle svadbe, u kovertama od rodbine i prijatelja na poklon dobio četiri hiljade evra. Ovih dana obilazi auto-pijace i lista oglase u nadi da će za taj novac uspeti da nađe auto. I ekonomista Miroslav Zdravković ima slične planove. Kako naže, namerio je da do proleća uštedi 2,5 hiljade evra pa da kupi polovnjaka starog desetak godina.
Prethodno, napominje, mora da položi vozački ispit.
– Mislim da je dobro s kupovinom automobila sačekati do proleća, jer će cene znatno da padnu kad „Fijat“ počne serijsku proizvodnju vozila u Kragujevcu – smatra Zdravković.
Iako su cene polovnih automobila već pale zbog krize, Zdravković smatra da je onima koji planiraju da pazare četvorotočkaša bolje da se strpe još malo. Za one koji ipak žele novo vozilo, naravno da je bolje da, ukoliko nemaju novca, ne uzimaju kredit. „Ipak, to zavisi i od plate svakog pojedinca“, dodaje Zdravković.
Mirko Todorović, vlasnik „Todora“, smatra da mladoženja koji je pare dobio na svadbi i hoće da ih potroši za auto greši.
– To je dokaz da nas je modernizacija navukla i prevarila. Pa smo svi zaboravili šta imamo i da nismo na grani rođeni. More, neka kupi kravu, pa neka ide u selo ako ga ima. Cene zdrave hrane rastu, i tek će da rastu. A mnogi od nas imaju gde da se vrate i imaju od čega da počnu, jer su sela opustošena. Svako bi trebalo da se vrati svom dvorištu – smatra Todorović.
Kvadrati jeftiniji, kupaca nema
Ekonomista Goran Nikolić primetio je da su cene nekretnina u prestonici znatno pale od početka krize. Zbog toga je namerio da stan od 69 kvadrata u naselju Braće Jerković proda i zameni ga većim.
– U ovom stanu nemam grejanje i terasu i hteo bih da te nedostatke nadomestim kupovinom novog. Međutim, za to mi nedostaje nekih 40.000 evra, pa bih morao da uzmem kredit. To činim iako znam da nije najpametnije zaduživati se u ovom trenutku naročito kada se samo zarada bankara na stambene kredite kreće od četiri do 4,5 odsto. Ali, ako budem čekao da prođe kriza – skočiće cene stanova – poverava se Nikolić.
To nije jedini problem koji muči ovog mladog ekonomistu. Jer, uopšte mu ne polazi za rukom da stari stan proda. Iako je cena nekretnina pala, kupaca nema.
Isti problem muči Dragicu M. iz Majdanpeka. Namerila je da za 15.000 evra proda stan od 80 kvadrata i da za taj novac kupi plac na periferiji Beograda. Zatim da se zaduži kod banke za tridesetak hiljada evra i podigne montažnu kuću od stotinak kvadrata. Rata bi joj bila znatno manja nego da na uzme duplo manji stan na kredit. Međutim, ekonomista Goran Nikolić, koji je dobar deo života proveo u kući, ne misli da je to pametna ideja, naročito za one koji su posvećeni poslu. Jer, kuća zahteva održavanje, a i teže se prodaje od stana.
Slamarice donose gubitak
Danilo K. iz Prokuplja u slamarici čuva oko dve hiljade evra i ovih dana je zabrinut da će ostati bez ičega ako evropska valuta propadne. Na drugoj strani Srbije, u Čačku pedesetčetvorogodišnji R. I. razmišlja šta da radi sa oko 10.000 evra koje je dobio od otpremnine.
„Ko god ne zna šta će s parama da treba da ih stavi na štednju“, kaže Goran Nikolić, ekonomista. „Zato banke i služe, one su posrednici između onih koji nemaju ideju a imaju para i onih koji imaju ideje, ali ne i novca“ i dodaje.
– Oni koji drže novac u slamarici realno godišnje gube oko tri odsto jer je tolika inflacija u Evropskoj uniji. A pri tom neko može i da mu ukrade pare – kaže Nikolić.
Nebojša Savić, profesor na Fefa fakultetu, savetuje građaninu koji dve hiljade evra čuva u slamarici da razvija poljoprivrednu proizvodnju, jer će cene hrane nastaviti da rastu i tokom krize i posle toga. Tu vidi šansu za one sa relativno malim sredstvima.
– Oni koji imaju zemlju mogu lakše i jednostavnije da počnu biznis i razvijaju poljoprivrednu proizvodnju. Mogu i da udruže kapital sa komšijama – savetovao je Savić.
S druge strane, oni koji žive u gusto naseljenim gradovima treba, ukoliko imaju sredstava, da sugrađanima ponude neku vrstu usluge. Da ulože u trgovinu, otvore radnju za hemijsko čišćenje, perionicu... Odnosno, ponude niz sitnih usluga za koje nije potreban veliki kapital za počinjanje posla.
– Ali i država tu mora da odigra ključnu ulogu i da pojednostavi procedure za osnivanje malih preduzeća u kojima će građani da zaposle sebe i članove porodice i tako preuzmu brigu o svom životu – kaže Savić.
KARLOV UGAO
. Ko je preživeo ovu godinu, kvalifikovao se za novu.
. Poručujem novoj godini da ni ona od mene ne očekuje ništa dobro.
. I tajkuni će morati da se odreknu mnogo toga: drugog aviona, treće ljubavnice, četvrte vile, petog mercedesa, šestog roleksa...
. Da li će, u opštoj štednji, satiričari morati da pišu kraće aforizme!?
. Srpski Božić Bata bi nam doneo mnogo toga, kad bi evropski Deda Mraz izdvojio malo više za nas.
. U zemlji dinara drhti se šta će biti sa evrom.
. Da li ćemo u opštoj nestašici morati da se odreknemo i – Kosova!?
. U novoj godini su i novi izbori. A mi sve stariji.
. Štedećemo i benzin. Nastavljamo nizbrdo.
. Deda Mraz će zaobići Srbiju. Da mu ne pojedu irvase.
. U novoj godini bićemo znatno rasterećeni. Potrošačka korpa biće lakša.
Politika