Propaganda 117

[peciovac]

Рози Рози​

Кад ти кажем да си храбра, одмах дигнеш нос
Не видиш, не осећаш мирисом да крећем
Стаклено је лице опет направио круг
А ти као Роза Луксембург

Патуљци су одгледали и последњи филм
Рекли су ти да си фина, ал’ ниси за њих
Стаклено је лице опет направио круг
А ти као Роза Луксембург

Шај-лај-ла шај-ла-ла

Реф:
Звали смо је Рози, Рози
Плазили смо се за њом
Гледала нас једним оком
Махала нам гузицом

Покриваш нас језиком док сањамо на друму
Поспани детектив тражи утопљен у ноћ
Стаклено је лице опет направио круг
А ти као Роза Луксембург

Гардијски је потпоручник краљици на трен
С маском ружног патка рек’о: „Имаш лепе груди“
Стаклено је лице опет направио круг
А ти баш као Роза Луксембург

(Са албума "Ова басна ником није јасна", 1998)

 

[peciovac]

Сит сам к’о дете​

Кад испијем до капи Млечни пут
Сит сам к’о дете и остављам траг у пелени
Сит сам опружен у Кумовој слами
Сањаћу лаж на ексеру(?) све док не позелени

Кад испијем до капи Млечни пут
Сит сам к'о дете и бљујем кајмак из устију
Кајак што ме љуља по небеском своду,
По небеском жуљу, давно прошао је пустињу

Реф:
Твоје лице од приче о стварима
За које једва знаш да постоје
Твоје руке нарасле до рамена
Чисте флеку упорне ерозије
Тла на Месецу…

Куц, куц, по вратима
Куц, куц, пред вратима
Куц, куц, по вратима
И тако сатима, већ сатима

(Са албума "Ова басна ником није јасна", 1998)

 

[peciovac]

Март 1.​

Погледај здраво кроз отворен прозор
Ако можеш од тих плавих очију
Загрли куком(?) скорбут(?) морнара
Ако има ветра у твојим рукама

Причај им причу о острву
Где сребро расте на дрвећу
А књигу трача и интриге
Чувају мртве папиге

Реф:
Сретни хероји без ордења
Скупљачи песка без камења
Сви филозофи у свом цинизму
Најзад у комунизму

Мајка је гладна, тела им труну
Земља треба да се нахрани
К’о човек хлебом, тако природа људима
Чујем душе после лутају небом

Понедељак, недеља, субота, петак
Једва чекам да се раздани
Још месечев прах само улива наду
У сваком оку стоји скривен страх

(Са албума "Ова басна ником није јасна", 1998)

 

[peciovac]

Све је зелено​

Да ли је икад Алтамира била пуна еликсира
Да ли је икад Алтамира била место разврата
Смејао се мени луд али узалуд му труд
(?)

Реф:
Читао је Лорку дуго, дуго
(Зелено, све је зелено)
Зелено, зелено, ништа друго

Нарасла је од слободе
Читав метар, к’о из воде
Једна врба и на врби
Птица што је за вас сврби

Кугла на плафону стоји
Сијалица плафон боји
На корак од робије
И клаустрофобије

Смеју нам се филмске диве
За грдобу време криве
Знам једног господина
Леп је већ сто година

Знам, он зна, он то зна

(Са албума "Ова басна ником није јасна", 1998)

 

[peciovac]

Једног дана када не будем жив​

Здраво!

Пливам по води као по земљи
Ноге ми само остављају траг
Ово је раскршће без семафора
Над њиме летим прикован, млад

Пливам по води као по земљи
Ноге ми само остављају траг
Мислим да сањам, а лек сан даје
Из божјих препона, кап по кап

Реф:
Једног дана кад не будем жив
Једног дана кад не будем

Млади је месец исечен нокат
Дадиље космоса мирног сна
Не ћелаве ми очи, напротив, вид ми је окат
Видеће земљу без добра и зла

Пливам по води као по земљи
Ноге ми само остављају траг
Мислим да сањам, а лек сан даје
Из божјих препона, кап по кап

Ако сад већ не могу децу да ти нахраним,
Нахранићу их у будућем животу,
Јер ти ћеш бити ласта, а ја ћу бити црв

Здраво!

(Са албума "Ова басна ником није јасна", 1998)

 

[peciovac]

Летећу сам​

Цврчак цврчи, не може да прича
Мравињак се напио па креће
Ти и ја – део намештаја
Доли Бел се убила од среће

Реф:
Као Че Гевара ја летећу сам

Замишљени гутач соли воли
Кад се смеши уврнутом ходу
Крупно воли, значи памет соли
Броду што је заволео воду

Мислио сам да познајем себе
Таман кол’ко иште се у рају
Етика је моја синтетика
Не пролази у родноме крају

(Са албума "Ова басна ником није јасна", 1998)

 

[peciovac]

Тик​

Ја сам последњи живи властелин
У земљи коју зовеш Параноја
И не смеш да ме гледаш
Мој поглед топи образе

Око нас су људи, својим нерођеним сузама смеју се
На небу, место сунца, јаје на око слаће ми поздраве
Све док људи, земљо, не оздраве

Реф:
Куда иду године
Куда дани одлазе
Ту нестаје сећање

Све се тако мења, тако измиче
Баштован у жутом име ти помиње
Цеди се боја с твојих усана
И миришеш фино, роса јутарња сад је
Сад је – не знам где

(Ноћ пред нуклеарну катастрофу…)

Смишљена је превара
Играчице окретних игара
Један окрет траје
Двадесет чет’ри (?) пара(?)

Изгледа ми усамљено
Жели да сам сам
Мањи сам од Сунца
Зато не праштам
Не праштам, размишљам

(Са албума "Ова басна ником није јасна", 1998)

 

[peciovac]

Драгом пријатељу​

После свега кад те сретнем
Драги пријатељу мој
Не знам просто шта да рекнем,
Осим да си поган сој

Ведро небо, нигде сунца
Где се дену, ко га склони?
Проглашена за бегунца
Звезда крупне сузе рони

Рефрен:
А пророци ваздан проричу васељенску кризу
Глупа мула чула да је крај већ јако близу
Све је стало, само деца расту више кише
Да за потоп вечно људи не страхују више

Дани иза нас што одлазе
Уплакани као кишне године

После свега, гледам њега
Сад је фин к'о дворска дама
Попео се на вр' брега,
Па још маше ручицама

Упрег'о је старог вола
У воловска нова кола
Па још зове јадну рају
Да му мало погурају

(Рефрен)

Одвајкад верни вражјој вери
Зулум чине људождери
Прешло преко сваке мере,
Поједимо људождере!

И боље да метнем улар
На свој верни вокабулар
Смешно, људи, да се збори
Док се миш рађа у гори

(Рефрен)

После свега кад те сретнем
Драги пријатељу мој
Не знам стварно шта да рекнем…

(Са албума "Нема 'леба без мотике ни визије без бунике", 2000)

 

[peciovac]

Е, мој стари​

Е, мој стари, како стоје ствари
И светом владају будале...
Дође лето, најзад прође све то,
Кренуше воде што су стале

Е, мој стари, шта све стомак свари...
Ооо... Шта све грбача истрпи
Што више човек слеп, то живот више леп
Судбина свој крој ретко крпи

У овом свету вазда се знало ко је газда...
Господ бог и анђели на небу
Да смо живи и ти и ја, па и нек је утопија
Џем од шљива на ражаном хлебу

Рефрен:
На крају века мене чека:
Крамп, лопата и мотика,
Со, хлеб, масло и паприка,
Голо брдо, пусто поље,
Жедна вода, зла слобода,
Нада да ће бити боље!

Е, мој стари, ко још за правду мари...
Ма, ко још звижди за лепотом
Свет се мења, померен праг поштења
И начин игре са животом

Е, мој стари, шта кажу мемоари
Светаца двадесетог века...
Кад сретно остаре, кад мудрост оставе
Да 'залуд залуднога чека

(Рефрен)

(Са албума "Нема 'леба без мотике ни визије без бунике", 2000)

 

[peciovac]

Име и презиме​

Живим у овом граду 'иљаду година,
А нико ни за шта ме не пита
Моји су бродови давно потонули
Еј, много раније нег' што су ме родили

Рефрен:
Име и презиме, име и презиме
Па тек онда можемо да причамо

Када би' мог'о да се поново родим овде
Хтео бих исто што и сад
Пркосим твоме хиру, рачунам на папиру
Још колико година сам млад

Живим у овом граду хиљаду година,
А нико ни за шта ме не пита
Моји су бродови давно потонули
Еј, много раније нег' што су ме родили

Било је то у земљи сељака
На брдовитом Балкану
Умрла је од масти и печења…

Познат си ми ликом,
Али не знам како ти је…

(Рефрен)

(Са албума "Нема 'леба без мотике ни визије без бунике", 2000)