Proizvodnja povrca kao drugog useva

[Nostradamus]

Za proizvodnju kineskog kupusa zemljište treba obraditi odmah nakon skidanja predhodnog useva, ali ne dublje od 20 santimetara. Nakon obrade treba pristupiti površinskoj pripremi zemljišta radi što boljeg usitnjavanja zemljišta i ocuvanja rezervi vlage. Za kineski kupus treba upotrebiti 80-90 kg azota, 40-50 kg fosfora i 90-100 kg kalijuma po hektaru (u cistim hranivima). U našim uslovima kineski kupus najbolje je proizvoditi direktnom setvom semena na stalno mesto, i to od polovine do kraja jula. Potrebno je 1-1,5 kg semena po hektaru seje se u redove na razmak redova 50-60cm a izmedu redova i 20-30 cm u redu.
Nega kineskog kupusa ogleda se u medurednoj kultivaciji sve dok biljke ne sklope redove. Kineski kupus je veoma osetljiv na nedostatak zemljišne i vazdušne vlage, pa ga treba redovno i obilno zalivati. U toku vegetacije treba obaviti jedno prihranjivanje azotnim dubrivom i to polovinom od ukupne kolicine azota (200 kg KAN-a ili 100 kg uree po hektaru).

 

[Nostradamus]

Prihrana se izvodi u vreme intezivnog rasta rozete listova.

Narocitu pažnju treba obratiti na zaštitu od štetocina. Pojavljuju se iste štetocine kao i na obicnom glavicastom kupusu - buvaci, kupusna muva, kupusar, kupusna sovica, kupusni moljac i druge. O zaštiti od štetocina treba voditi racuna narocito u prvom delu vegetacije. Kineski kupus se odlikuje relativno kratkom vegetacijom oko 60 dana, izuzetno neke sorte do 90 dana. Ako se seje krajem jula i pocetkom avgusta, za berbu stiže kraj oktobra i pocetkom novembra. Težina glavice je 1-2 kilograma, mada neke sorte mogu imati i teže glavice. Prinos je 40- 60 tona po hektaru. Nakon berbe kineski kupus može dobro da se cuva u svežem stanju cak i do dva meseca.

 

[Nostradamus]

PROIZVODNJA PAPRIKE, PARADAJZA I PLAVOG PATLIDŽANA

Proizvodnja ovih useva je narocito uspešna posle useva koji se rano skidaju kao što je salata, spanac, rotkvica, grašak pa cak i posle jecma. Uspešna proizvodnja paprike kao drugog useva može se ostvariti sa sortama kratke vegetacije, kao što su sorte: beli kalvil, novosadanka, župska rana, una i druge.
Na obradenom, podubrenom i pripremljenom zemljištu treba izvršiti inkorporaciju Treflana u kolicini 2 kg/ha, radi sprecavanja porasta korova. Sadnja kvalitetnog rasada sa 6-8 dobro razvijenih listova vrši se na razmak redova 50-60 cm i u redu 15-20 cm uz obilato navodnjavanje.

Paradajz kao drugi usev je posebno interesantan jer se pored zrelih plodova koji uglavnom služe za preradu u sok dobijaju i nezereli plodovi, interesanti za turšiju i naknadno dozrevanje posle pojave mrazeva.

 

[Nostradamus]

Obrada za paradajz, papriku i plavi patlidžan je ista kao i za druge kulture. Dubrenje stajnjakom je veoma preporucljivo. Kolicine mineralnih dubriva se krece od 100-120 kg azota, 80- 100 kg fosfora i 120- 140 kg/ha kalijuma. Paradajz treba saditi na razmak redova 80 cm i u redu 30-40 cm. Dok plavi patlidžan na razmak redova 60 cm i u redu 30-40 cm. Pri ovoj proizvodnji kod paradajza treba koristiti determinantne sorte namenjene industrijskoj preradi. Nega useva paradajza i plavog patlidžana je slicna kao i kod paprike s tim što usev paradajza treba intezivnije štititi od bolesti, narocito od plemenjace a plavi patlidžan od krompirove zlatice.
PROIZVODNJA KRASTAVCA I TIKVICA

U našim uslovima kao drugi usev veoma uspešno se proizvode krastavci za turšiju i industrijsku preradu, i to krastavci sitnih plodova u tipu kornišona. Tikvice u drugom usevu se uglavnom koriste kao sasvim mlade za varivo. Za tikvice su posebno povoljni prostori na kojima je predhodno bila proizvodnja rasada (otvorene i zatvorene leje, plastenici i staklenici) gajenjem tikvica na tim terenima ne dolazi do zakorovljenosti a zbog visoke plodnosti, tikvice veoma dobro uspevaju. Za krastavce i tikvice posle skidanja predhodnog useva vrši se obrada na dubini do 20 cm uz unošenje stajnjaka i mineralnih dubriva. Tikvice se obicno dubre stajnjakom koji se unosi u kucice dok krastavac se dubri po celoj površini a može i u brazde ili kucice.

Minerana dubriva se daju samo pre setve u kolicini 400-500 kg/ha kompleksnog dubriva formulacije 15:15:15.

 

[Nostradamus]

Setva može da traje sve do 10. jula. Krastavci u tipu kornišona seju se najcešce u redove 80-90 cm. Red od reda a izmedu biljaka 10-15 cm ili pak u kucice sa 100x50 cm ili 80x50 cm sa po 3-4 biljke u kucici. Tikvice se seju u kucice na razmaku 120-150cm x 60-80cm gde se ostavljaju po dve biljke u kucici. Muskatna tikva i uljana tikva seju se na razma k 2x1m odnosno 3x1m.
Nega krastavca i tikvica sastoji se u redovnom okopavanju, zalivanju i zaštiti od bolesti i štetocina. Ove kulture su osetljive na pepelnicu i plemenjacu o cemu se mora voditi racuna. Berbu treba izvoditi na vreme narocito kod krastavca jer se plodovi klasiraju i moraju biti odgovarajucih dimenzija. Zato se krastavci beru svaki ili svaki drugi dan i klasiraju u tri klase: prvu klasu cine plodovi velicine 3-6cm, drugu 6-9cm i trecu 9-12cm. Plodovi preko 12cm smatraju se plodovima van klase ilipak salatnim krastavcima. Za kišeljenje se mogu koristiti kao seceni na kriške ili na krugove za mešanu salatu.
PROIZVODNJA CVEKLE

Cvekla je veoma stara povrtarska kultura ali se od uvek smatra i znacajnom lekovitom biljkom. Zbog relativno kratke vegetacije može se proizvoditi kao glavni ili kao naknadni drugi usev.Kod nas je mnogo masovnija proizvodnja cvekle kao drugog useva. Za proizvodnju cvekle zemljište treba da je dobro obradeno na dubinu oko 20- 30 cm i dobro pripremljeno sa obezbedenom mrvicastom strukturom. Cveklu ne treba dubriti stajnjakom nego samo mineralnim dubrivima. Dubri se sa oko 500 kg kompleksnog dubriva formulacije 15:15:15. Za letnju potrošnju cvekla se seje pocev od polovine marta pa do kraja maja. Dok za jesenju i zimsku potrošnju i za preradivacku industriju cvekla se seje u junu ili pocetkom jula. Za ranu proizvodnju cvekla se može proizvoditi preko rasada, pri cemu se rasad proizvodi u toplim lejama ili u drugim vrstama zašticenog prostora. Za letnju potrošnju cveklu treba sejati u više setvenih rokova da bi se obezbedilo sukcesivno pristizanje i snabdevanje tržišta mladom i kvalitetnom cveklom.

 

[Nostradamus]

Cvekla se na malim površinama u baštenskoj proizvodnji seje u redove na razmak 30-40 cm a na vecim površinama seje se mašinski sa razmakom izmedu redova 50-60 cm. Setva se cesto obavlja u cetvoro ili petoredne trake gde je razmak izmedu traka 60 cm, a izmedu redova u traci 30-40 cm. Setva se obavlja na dubinu 2-3 cm. Za 1 ha potrebno je 5-6 kg fino doradenog semena.U svetu a narocito u SAD pa i kod nas postoje pokušaji da se cvekla seje veoma gusto kako bi se dobili veoma sitni korenovi precnnika 2-5cm u cilju dobijanja mini cvekle i kao takvi celi korenovi se mariniraju. Nakon nicanja u redovnoj proizvodnji, cveklu treba proredivati na razmak 6-10 cm biljka od biljke. Proredivanje je nužno izvesti jer se za setvu obicno koriste klubad iz kojih nice više biljaka. Posle proredivanja vrši se meduredna kultivacija, navodnjavanje, zaštita od štetocina i bolesti. Suzbijanje korova u cvekli vrši upotrebom herbicida koji se koriste i u šecernoj repi. Cveklu napadaju iste bolesti i štetocine kao i šecernu repu pa je i zaštita od bolesti i štetocina slicna.
Kao naknadni ili drugi usev cvekla se gaji posle ubiranja graška, salate, ranog kupusa, jecma pa i pšenice. Pri ovoj proizvodnji uglavnom se postiže bolji kvalitet cvekle nego pri proletnoj proizvodnji. Proizvodnja cvekle kao drugog useva može se obezbediti samo u uslovima navodnjavanja.

 

[Nostradamus]

Berba cvekle pri letnjoj proizvodnji pocinje kad dostiže Precnik 4-5 cm. Berba u ovoj proizvodnji obavlja se sukcesivno pri cemu se prvo beru najrazvijenije biljke a slabije se ostavljaju da narastu i tako redom.
Mlade cvekle se cupaju i ciste od oštecenog lišca i zemlje i vezuju u veze po 4-6 komada i iznose na tržište. Kasni usevi se ubiraju pre nastupanja jacih mrazeva jer koren izmrzava na temperaturi od -20 C do -30C. Nakon vadenja ostranjuju se listovi i korenovi se cuvaju u posebnim skladištima, podrumima ili trapovima. Najbolje se cuvaju na temperaturi oko 00C. Prinos cvekle se postiže oko 20-30 t/ha.
Slicno cvekli proizvodi se i rotkva.
PROIZVODNJA PRAZILUKA

Praziluk predstavlja jednu od znacajnih povrtarskih kultura koja se uglavnom proizvodi kao druga kultura i tako reci iskljucivo iz rasada. Praziluk se najcešce proizvodi iz rasada pri cemu se setva obavlja u martu sa oko 6-8g semena po metru kvadratnom. U vreme sadnje rasad treba da ima 4-6 dobro razvijenih listova. Praziluk treba saditi u junu ili pocetkom jula. Kasnijom sadnjom smanjuju se prinos. Pre sadnje zemljište treba dobro obraditi i obavezno uneti stajsko dubrivo u kolicini od 40-50 t/ha. Pred pripremu unosi se mineralno dubrivo u kolicini od 600 kg/ha N, P, K 15:15:15.

 

[Nostradamus]

Praziluk se sadi na razmak redova od 25-50 cm i u redu 10-15 cm. Obicno na malim površinama razmak redova može biti 20-25 cm, dok na vecim površinama razmak je veci.

Kod nege praziluka narocita pažnja se mora posvetiti navodnjavanju jer praziluk zahteva pored visoke plodnosti zemljišta i velike kolicine vode. Pored navodnjavanja praziluk treba redovno kultivirati i okopavati. Korovi se uništavaju herbicidima ili okopavanje.

Od herbicida koristi se Treflan koji se mora inkorporirati u zemljište pre rasadivanja. Praziluk veoma dobro podnosi niske temperature pa se zato vadi dosta kasno u jesen obicno u novembru a ponekad se ostavlja u bašti pa se po potrebi bere.

PROIZVODNJA SPANACA

Spanac je jednogodišnja biljka kratke vegetacije, gaji se zbog listova koji se koriste kao varivo ili kao salata.

List je bogat belancevinama (2,28%), a istice se relativno visokim sadržajem gvožda i kalcijuma. Spanac je znacajan i za preradivacku industriju. Kod nas se spanac gaji kao baštenska i kao njivska kultura.

Spanac je kultura sa skromnim zahtevima za toplotom i dobro podnosi niske temperature. Optimalna temperatura za razvoj vegetativnih organa je 13-160C. Izdržava mrazeve od -6 do -80C. Medutim, dobro ukorenjene biljke i ako postoji snažni pokrivac može podneti i temperaturu i do -200C.

Spanac je tipicna biljka drugog dana zato se u našim delovima uglavnom gaji kao prolecni ili jesenji usev jer bi pri dugom danu i visokim temperaturama veoma brzo rastao u cvetno stablo.

Spanac zahteva velike kolicine vode, i pri nedostatku vode sporo se razvija i brzo prorasta u cvetno stablo.

 

[Nostradamus]

Spanac zahteva plodno zemljište lako po mehanickom sastavu i propustljivo za vodu. Spanac može da posluži kao biljka indikator plodnosti zemljišta, jer se na usevu uocavaju cak i mikro razlike u plodnosti na nekom terenu.

Spanac dolazi na drugo mesto u plodoredu i ne dubri se direktno stajnjakom. Ne dubri se, ne zato što on ne reaguje dobro na dubrenje stajnjakom nego što ima kratku vegetaciju i ne bi dobro iskoristio stajnjak, kao i da se izbegne preobilna azotna ishrana pri kojoj dolazi do nakupljanja štetnih materija kao što su nitrati i nitriti. Spanac se dubri sa oko 80- 100 kg/ha azotnim, fosfornim i kalijumovim dubrivima. Pri ozimoj proizvodnji pred setvu se daje 1/2 NPK dubriva dok druga polovina se daje u prolece.

Spanac se proizvodi iskljucivo direktnom setvom iz semena, a rokovi zavise od zahteva tržišta ili preradivacke industije. U zavisnosti od vremena setve u našim uslovima se razlikuju rano prolecna, jesenja i ozima proizvodnja.

Za jesenju proizvodnju treba sejati krajem jula i u avgustu, dok za ozimu proizvodnju spanac treba sejati u septembru. Pri ovom roku proizvodnje, spanac prezimljava i berba može poceti u martu i aprilu. Za proizvodnju spanaca zemljište treba poorati na dubinu oko 20-25 cm, uz dobru i kvalitetnu primenu. Na težim i nedreniranim zemljištima slabo ocednim spanac treba gajiti na uzdignutim gredicama.

 

[Nostradamus]

Seje se sejalicom sa rastojanjem redova od 20-25 cm ili u trake (5 redova) sa razmakom izmedu traka 40-50 cm i redova 15-20 cm. Za ovakav nacin proizvodnje potrebno je 25-30 kg/ha semena. Ako se spanac gaji na uzdignutim gredicama što je preporucljivo za ozimu proizvodnju gredice su širine 60-100 cm i visine 10-15 cm. Seje se 2- 4 reda i potrebno je 15-25 kg/ha semena.

Kolicinom semena treba obezbediti povoljan sklop biljaka tako da nema nikakvog proredivanja biljaka. Proredivanje se može raditi samo kada je u pitanju “mala” proizvodnja u bašti kada se primenjuje rucna setva. Pri toj baštenskoj proizvodnji obicno se proredivanje obavlja dva puta, prvi put se biljke ostavljaju na razmak od 5-6 cm a drugi put oko 10-12 cm. Pri tom drugom proredivanju biljke se mogu iskoristiti za potrošnju. Medutim, pri mašinskoj setvi na velikim površinama spanac se seje u redu na 3-5 cm seme do semena i nema nikakvog proredivanja.