Proizvodnja kupine - Priprema zemljišta i sorte

[Nostradamus]

Postavljanje zasada Iz bor sadnog materijala Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta. Zasad neće dati dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal nije zaražen. Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose najviši stepen rizika.

 

[Nostradamus]

Biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni, ali se obično isplate kroz povećan rod i duži vek eksploatacije zasada. Razmak između sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio adekvatan broj sadnica. Razmak između redova zavisi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona koji će se eventualno postavljati. Razmak između redova kreće se od 2,4 - 3,3 m. Mora se imati u vidu širina kosilice i postavljanje naslona, odnosno treba obezbediti dovoljno prostora između redova za neometano košenje, prskanje i berbu.

 

[Nostradamus]

Istraživanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postiže veća produktivnost ukoliko je broj redova veći i kada su na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na većem odstojanju. Razmak između sadnica u redu kod crvene kupine varira od 0,3 do 1,8 m, u zavisnosti od vrste sadnica i sistema gajenja. Neke sorte uglavnom rastu iz korenovog vrata i mogu se obrađivati ponaosob u sistemu uzdignutih leja, kojim se obezbedjuje mali razmak između sadnica u redu.

 

[Nostradamus]

Druge sorte se gaje u obliku žbuna ili živice, i popunjavaju prostor između primarno posađenih sadnica. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m između redova podeljeno sa 0,9 m između sadnica jednako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7). Sadnice treba poručiti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna količina.

 

[Nostradamus]

Sve komercijalne sorte kupine trenutno su jednorodne. Kupina se svrstava primarno u tri grupe: polegnute, polu-uspravne i uspravne. One koje spadaju u grupu polegnutih sklone su oštećenjima izazvanih niskim temperaturama i najverovatnije ne bi u uslovima u Srbiji davale regularan rod. Ova vrsta kupine obično se gaji za preradu i o njoj dalje neće biti reči. Polu- uspravne i uspravne sorte kupine su takođe relativno osetljive na hladnoću u odnosu na malinu, a oštećenja se mogu primetiti pri temperaturama nižim od -18°C. Oštećenja od mraza su verovatna u većini regiona Srbije tokom većeg dela
godine.

 

[Nostradamus]

Kupina je prirodno dvogodišnja biljka sa višegodišnjim žbunom. Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodišnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime niske zimske temperature i rađaju sledeće godine. Jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodišnjim izdancima, jer cvetavaju. Posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji. Orezivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima pozitivan uticaj na zaštitu kupine od bolesti, kao i na povećanje dimenzije ploda.

 

[Nostradamus]

Kupina je, generalno, vrsta sa izraženijom bujnošću u odnosu na crvenu malinu, i zahteva i letnju rezidbu, pored prolećne. Oplemenjivački rad na kupini je još uvek u razvoju, mada, trenutno, nijedna sorta ne zadovoljava uslove za komercijalno gajenje. Plodovi sorti kupine koje se proizvode za svežu upotrebu su dovoljno čvrsti za transport, i manje je verovatno da će cureti, za razliku od nekih sorti koje se proizvode za preradu, kao što su kupine iz grupe polegnutih sorti. Tržište takođe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, uključujući i veću naklonost potrošača ka krupnijim plodovima, kao i zbog lakše berbe.

 

[Nostradamus]

Sorte Na tržištu se neprekidno pojavljuju nove sorte i velika većina njih ne uspe da zauzme mesto među vodećim iz mnogo razloga, uključujući slabu adaptibilnost različitim područjima gajenja, nepredviđene osetljivosti na bolesti i insekte, ili zbog pojedinih osobina plodova koje nisu prihvatljive za potrošače. Nijedna sorta ne može uspevati na svim lokalitetima, na svim vrstama zemljišta i pod različitim sistemima gajenja, ali mnoge od njih pokazale su se uspešnim u različitim uslovima gajenja. Lista sorti koju navodimo nikako nije konačna, ali bi navedene sorte mogle da se gaje u različitim regionima.

 

[Nostradamus]

Sorte sa bodljama Darrow (Univerzitet Cornell, Njujork, SAD ) ima velike, izduženo-kupaste i često nepravilne, crne, sjajne plodove sa kasnim vremenom zrenja. Plod je blago kiselog ukusa i dobrog kvaliteta. Rodne grančice radjaju početkom jeseni. Izdanci su bujni i za kupinu otporni na zimske mrazeve. Gazda (IP FFES, Poljska) rađa okrugle plodove srednje veličine, privlačne, sjajne, crne boje. Izdanci su uspravni sa malo bodlji i kratkim interšto nodijama. Veoma dobro podnosi zimske mrazeve. Osetljiva je na napad preglja Tetranychus urticae.

 

[Nostradamus]

Illini Hardy (Univerzitet u Ilinoisu, SAD ) plod je srednje krupan, dobrog ukusa i kvaliteta, ali nakiseo. Kasnog je vremena zrenja. Izdanci su uspravni, bujni i dobro podnose niske temperature. Novi izdanci razvijaju se uglavnom iz korenovog vrata i otporni su na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Bestrne Apache (Univerzitet u Arkanzasu, SAD ) ima plodove kupastog oblika, dobrog kvaliteta i ukusa. Srednjeg vremena zrenja, velikog potencijala rodnosti. Jaka osunčanost posle kiše može da izazove oštećenja. Plodovi su tako rasporedjeni da ih je lako brati. Uspravni, jaki izdanci mogu samostalno da stoje. Izdanci su bujni i veoma rodni. Otporni su na narandžastu rdju. U pogledu otpornosti na zimske mrazeve slična je drugim bestrnim sortama.