Univerzitetski profesori u Srbiji rade na divlje, a pojedini fakulteti nemaju sopstvenu zgradu ili dovoljan broja nastavnika, a dobili su dozvolu za rad. Ove porazne činjenice isplivale su u javnost posle predloga nekoliko beogradskih dekana da se uradi revizija procesa akreditacije visokoškolskih ustanova. Da li je moguće da su neki dobili dozvolu za rad, a ne ispunjavaju minimum uslova? Nadležni odbacuju optužbe kao neosnovane ističući da je oko 30 odsto studijskih programa dobilo akt upozorenja.
Postojeći proces akreditacije koji se polako bliži kraju izazvao je oštru polemiku dekana beogradskih fakulteta. Sudeći prema njihovim rečima, rad Komisije za akreditaciju nije dovoljno transparentan. Kažu da nije jasno na osnovu čega su gotovo sve visokoškolske ustanove dobile dozvolu za rad kad mnoge od njih ne ispunjavaju ni osnovne prostorne zahteve.
- Naravno da treba da se uradi revizija. Zapravo, cela ova priča oko akreditacije je jedna obična farsa. Navešću primer Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji je dobio dozvolu za rad, a pouzdano znam da na departmanu za veterinu imaju samo dva redovna profesora. Studenti koji završe taj smer dobijaju zvanje doktora veterine, baš kao i naši, što jednostavno nije u redu. Mi smo, recimo, dobili akt upozorenja, jer treba da zaposlimo još dva predavača jer su postojeći preopterećeni - kaže za „Blic“ Velibor Stojić, dekan Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.
Sa ovim se slaže i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu koji smatra da je nerealno da 99 odsto prijavljenih dobije akreditaciju. Prema važećim standardima, svaki fakultet da bi dobio dozvolu za rad, mora da obezbedi dva kvadrata prostora po studentu, da jedan profesor ide na 20 akademaca i da dve trećine nastavnog kadra budu u statusu redovnog profesora. Ako se uzmu u obzir samo ovi uslovi, ostaje nejasno kako su pojedini fakulteti koji nemaju čak ni svoju zgradu dobili akreditaciju.
Takođe, javna je tajna da većina privatnih visokoškolskih ustanova nema dovoljno kvalifikovanog naučnog kadra i da nastavu drže gostujući predavači, iako to zakonom nije dozvoljeno. Dekani tvrde da profesori rade na divlje, jer znaju da neće dobiti dozvolu Senata, i da je to prosto nemoguće kontrolisati.
Da bi akreditacija zaista bila transparentna i da u nju niko ne bi sumnjao, neophodno je, kažu, napraviti jedinstvenu bazu podataka kako bi se tačno videlo koliko metara kvadratnih ima koji fakultet, koliko nastavnika i u kom su statusu. Ovakav način rada otvara prostor za sumnju i zbog toga bi trebalo formirati stručno telo koje bi prekontrolisalo dosadašnji rad Komisije. S druge strane, nadležni kažu da je ovakav zahtev nerealan i zakonski neutemeljen.
- Apsolutno nije tačno da su svi dobili akreditaciju. U startu je gotovo 30 odsto studijskih programa dobilo akt upozorenja, a od postojećih 13 univerziteta i pet u osnivanju, akreditaciju je dobilo zasad samo šest državnih i „Singidunum“ od privatnih. Od 110 fakulteta, 11 ih je pod aktom upozorenja, a osam nije dobilo dozvolu. Posebno smo rigorozni bili u odobravanju doktorskih studija. Praksa je da se ne odbije odmah neki program ili ustanova, već da prvo izdamo akt upozorenja. Greška je što mnogi koji su dobili opomenu tretiraju to kao da su prošli, jer neki zaista imaju da isprave samo neke stvari formalne prirode, dok drugi imaju ozbiljne propuste koji se ne mogu tako lako nadoknaditi - smatra Vera Vujičić, predsednica Komisije za akreditaciju, i dodaje da je spremna da odgovori na svako pitanje i obrazloži svaku akreditaciju za koju dekani sumnjaju da nije osnovana.
U Ministarstvu prosvete ne poriču da problemi postoje, ali da oni nisu tako dramatični i da ih je moguće rešiti u hodu.
- Voljni smo da razgovaramo o svemu, ali ne treba preterivati. Akreditacija još nije završena. U toku je peti krug u kome učestvuje 29 ustanova i više od 200 studijskih programa. Neka Komisija kaže svoje, a potom i Nacionalni prosvetni savet kao krajnja instanca. Zasad nemamo potpune podatke da bi govorili o reviziji - ističu u Ministarstvu prosvete.
Studenti ne treba da se plaše
Studenti koji su se upisali na fakultet koji je u tom trenutku imao važeću dozvolu za rad i bio u procesu akreditacije, ne treba da se plaše, čak i ako fakulteti ne dobiju akreditaciju. Njima će biti omogućeno da završe studije ili će imati mogućnost da bez nadoknade pređu na drugi studijski program koji je akreditovan. Fakultet koji ne dobiju zeleno svetlo Komisije, neće moći više da upisuju nove studente, objašnjavaju u Ministarstvu prosvete.
Minimalni uslovi
Da bi dobio dozvolu za rad svaki fakultet treba da ispunjava sledeće standarde:
- dva kvadrata prostora po studentu
- jedan profesor na 20 akademaca
- 2/3 nastavnog kadra u statusu redovnog profesora
Autor: Jelena Ilić
