Komunalci Vojvodine hoće da zajedno ulažu
Izvor: Blic M. Laketić | 13. 05. 2011. - 00:02h | Foto: A. Kamasi
NOVI SAD - Pokušaj novosadskog Vodovoda da se kroz zajedničko ulaganje s stranim partnerom privatizuje izazvao je burnu raspravu komunalaca Pokrajine, koji su na sastanku u Privrednoj komori još jednom upozorili da ova javna preduzeća moraju da se pokrenu, ali ne i da se privatizuju. Komunalci su apsolutno protiv toga, ali izražavaju spremnost na zajedničko ulaganje da bi se sistemi pokrenuli i izvukli iz krize.
Vodovod je prirodni resurs
Sekretar Udruženja komunalno stambene privrede i urbanizma u Privrednoj komori Vojvodine Stevo Bobić objašnjava da su Javno-komunalna preduzeća (JKP) razapeta između zahteva države, građana i lokalne samouprave. Uprkos svim poteškoćama, naglašava Bobić, da JKP čije su delatnosti od strateškog značaja za državu ne mogu biti predmet privatizacije.
Vodovod, kanalizacija, šinski prevoz, regionalne deponije, groblja predstavlja prirodni resurs koji pripada samo državi i ne može na njega monopol imati neki privatnik ili strana država.
Bobić dodaje da je zabluda da bi bogati tajkuni kupovinom preduzeća nešto uradili da ono bude uspešnije, nego bi otpustiti polovinu zaposlenih da bi bili produktivniji i povećali cene 50 do 100 posto, a građani bi bili žedni pored vode.
Komunalci protiv privatizacije
I sekretar Udruženja komunalaca Privredne komore Srbije Branimir Ljumović smatra da ne smeju da se prodaju vodovod i kanalizacija, prečišćavanje otpadnih voda i obezbeđivanje vode za piće, kao ni daljinski sistemi grejanja, deponije i groblja, jer bi odsustvo ozbiljne državne kontrole moglo ugroziti obavljanje tih poslova i biti štetno za građane. On naglašava da još ne postoje osnovni preduslovi za privatizaciju komunalnih preduzeća, koja zahteva referendumsko izjašnjavanje građana jer se radi o resursu od najveće nacionalne vrednosti.
Ljumović ocenjuje da najpre mora da se uradi strategija razvoja javnih komunalnih preduzeća, da se donese novi zakon o komunalnim delatnostima – što je posao Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, zatim zakon o povraćaju imovine lokalnim vlastima.
EU namerava da u procesu evropskih integracija razvije i podigne standarde naših kapaciteta, kao što su, između ostalog, i javna komunalna preduzeća, što, kako objašnjava Predrag Novikov iz Fonda „Evropski poslovi„, nema veze s vlasničkom strukturom. Javno preduzeće preko konkursa može tražiti novac za unapređenje svog poslovanja i ima slobodu da samo kreira projekte od kojih može imati koristi.
Milorad Kotur iz Pokrajinskog odbora sindikata komunalaca smatra da je domaća pamet blokirana lošom politikom, da naši inženjeri rade širom sveta i da vodovodi moraju da ostanu lokalnoj vlasti.
Zajedničko ulaganje nije privatizacija
Direktor novosadskog Vodovoda Branko Bjelajac objašnjava da se zajedničkim ulaganjem kroz model javnog partnerstva sa stranom firmom ne znači privatizaciju već pokušaj da se preduhitriti moguća privatizacija ovog JKP ! Ukoliko se dozvoli da sistem totalno propadne zbog besparice i nemogućnosti izgradnje, rekonstrukcije i sanacije, zbog nedostatka tehnologije i zaostalog sistema upravljanja, prodaće se za sitniš, mišljenja je Bjelajac.
Prodaja novosadskog Vodovoda je loše rešenje
Izvor: Blic M. Laketić | 13. 05. 2011. - 00:02h | Foto: A. Kamasi
NOVI SAD - Pokušaj novosadskog Vodovoda da se kroz zajedničko ulaganje s stranim partnerom privatizuje izazvao je burnu raspravu komunalaca Pokrajine, koji su na sastanku u Privrednoj komori još jednom upozorili da ova javna preduzeća moraju da se pokrenu, ali ne i da se privatizuju. Komunalci su apsolutno protiv toga, ali izražavaju spremnost na zajedničko ulaganje da bi se sistemi pokrenuli i izvukli iz krize.
Vodovod je prirodni resurs
Sekretar Udruženja komunalno stambene privrede i urbanizma u Privrednoj komori Vojvodine Stevo Bobić objašnjava da su Javno-komunalna preduzeća (JKP) razapeta između zahteva države, građana i lokalne samouprave. Uprkos svim poteškoćama, naglašava Bobić, da JKP čije su delatnosti od strateškog značaja za državu ne mogu biti predmet privatizacije.
Vodovod, kanalizacija, šinski prevoz, regionalne deponije, groblja predstavlja prirodni resurs koji pripada samo državi i ne može na njega monopol imati neki privatnik ili strana država.
Bobić dodaje da je zabluda da bi bogati tajkuni kupovinom preduzeća nešto uradili da ono bude uspešnije, nego bi otpustiti polovinu zaposlenih da bi bili produktivniji i povećali cene 50 do 100 posto, a građani bi bili žedni pored vode.
Komunalci protiv privatizacije
I sekretar Udruženja komunalaca Privredne komore Srbije Branimir Ljumović smatra da ne smeju da se prodaju vodovod i kanalizacija, prečišćavanje otpadnih voda i obezbeđivanje vode za piće, kao ni daljinski sistemi grejanja, deponije i groblja, jer bi odsustvo ozbiljne državne kontrole moglo ugroziti obavljanje tih poslova i biti štetno za građane. On naglašava da još ne postoje osnovni preduslovi za privatizaciju komunalnih preduzeća, koja zahteva referendumsko izjašnjavanje građana jer se radi o resursu od najveće nacionalne vrednosti.
Ljumović ocenjuje da najpre mora da se uradi strategija razvoja javnih komunalnih preduzeća, da se donese novi zakon o komunalnim delatnostima – što je posao Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, zatim zakon o povraćaju imovine lokalnim vlastima.
EU namerava da u procesu evropskih integracija razvije i podigne standarde naših kapaciteta, kao što su, između ostalog, i javna komunalna preduzeća, što, kako objašnjava Predrag Novikov iz Fonda „Evropski poslovi„, nema veze s vlasničkom strukturom. Javno preduzeće preko konkursa može tražiti novac za unapređenje svog poslovanja i ima slobodu da samo kreira projekte od kojih može imati koristi.
Milorad Kotur iz Pokrajinskog odbora sindikata komunalaca smatra da je domaća pamet blokirana lošom politikom, da naši inženjeri rade širom sveta i da vodovodi moraju da ostanu lokalnoj vlasti.
Zajedničko ulaganje nije privatizacija
Nije uspešno sve što je privatno
Branimir Ljumović naglašava da smo imali prilike da vidimo loše primere privatizacije vodovoda u našem okruženju, od Rumunije i Bugarske, gde je voda skupa i za umivanje, do Mađarske, gde su u Budimpešti vodovod najpre prodali, a onda ga za 15 puta veću cenu otkupili.