- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
21. 03. 2010 PRESS
Raskopčavanje mita
Pročitaš knjigu i odmah si uspešan
Tokom 60-ih i 70-ih, dok je u Vijetnamu besneo rat, ljudi strahovali od nuklearnog oružja, užasa kapitalizma, kada su se osećali nesigurnima, a život im izgledao besmislen i ništavan, rodila se popularna psihologija koja je ubrzo doživela svoje zlatno doba u Americi. Danas je takozvana self-help literatura postala omiljeno štivo među širokim narodnim masama, u kojoj ljudi pokušavaju da nađu rešenje za svoje probleme
Na policama knjižara ili tezgama uličnih prodavaca knjiga nanizani su jedan do drugog naslovi dela koja uče kako za mesec dana od očajnika bez posla postati uspešan biznismen, kako će seksualno frustriran, godinama usamljen i depresivan preko noći sresti pravog životnog partnera, kako da se istopi salo na stomaku, kako doći do savršene linije, kako pronaći iskrene prijatelje, stvoriti nove navike, prestati sa pušenjem, postati optimista. Rečju, kako da osvojiš svet.
Pušenje
Alan Kar, zvezda self-helpa
l Knjiga koja je zaista osvojila svet je „Lak način da ostavite pušenje" Alana Kara. Nekadašnji računovođa zaradio je bogatstvo 1983. godine na svojim priručnicima i klinikama za odvikavanje od pušenja, zasnovane na metodi nazvanoj „Laki način".
l Kar, strastveni pušač koji je ostavio cigarete kao 40-godišnjak, umro je 2006. godine u 72. godini od raka pluća. Osim što je prodata u milionskom tiražu, ona je najbolji primer kako je „industrija sreće" nezaustavljiva. U svetu aktivno funkcioniše oko 80 centara za odvikavanje od pušenja „Alan Kar", a jedan se nalazi i u Beogradu.
l Njegove metode primenjuju se u 38 zemalja sveta, od Meksika do Australije. Potom se otišlo i korak dalje, pa je pre dve godine kompanija „Nintendo" napravila video-igru za odvikavanje od pušenja, zasnovanu na Karovoj metodi. U interaktivnoj igri pušači unose detalje o svojoj navici i biraju trenera koji će im pomoći da primene metodu „Kar".
Jedan od filmova koji je proslavio Meg Rajan, već čuveni „Kad je Hari sreo Sali", ostao je upamćen i po sceni u kojoj Sali i njene emotivno nezadovoljne prijateljice u knjižari posežu za čuvenom knjigom „Pametne žene, pogrešni izbori". Posle ovog čuvenog filma iz osamdesetih, talas dela popularne psihologije preplavio je naše čitalačko tržište. Tako se na sajmu knjiga šarene naslovi „Moć podsvesti", „Moć volje", „Moć uma", „Moć je u vama", „Kako steći prijatelje i naklonost ljudi", „Kako gospodariti sobom", ali oni „pobednički", tipa „Napravite svoje sopstvene merdevine", „Sedam duhovnih zakona uspeha", „Životni pobednik", „Školovanje srca"...
Vreme krize postalo je raj za štancovanje ovakvih štiva koje ljudi za „sitne pare" gomilaju u svojim kućnim bibliotekama, kao da će, čim pročitaju knjigu, svi njihovi problemi nestati i biti rešeni preko noći. Srbija u vreme tranzicije idealno je tržište za ovu vrstu literature, a prodavci kažu da sve što se tog tipa pojavi ubrzo postane bestseler. Ipak, stručnjaci upozoravaju da među takvim knjigama postoje razlike i da neke zaista mogu biti od koristi.
PR izdavačke kuće „Laguna" Vanja Gavrovski kaže da u njihovim knjižarama vlada prava pomama za knjigom „Tajna magneta srca" Rigera Šahea, koja se može svrstati u self-help žanr.
- Knjiga je prevedena sa nemačkog i pravi je bestseler. I kod nas, kao i u svetu, za njom vlada veliko interesovanje. Ona, pre svega, ljudima poručuje da moraju da razmišljaju pozitivno jer će na taj način privući i pozitivne ljude, a desiće im se i pozitivne stvari. Njeno načelo glasi otprilike „kakve su ti misli, takav ti je život". „Tajna magneta srca" otkriva nam znanje o misterioznoj moći zračenja i privlačenja koja deluje u svima nama i usmerava naš život - kaže Gavrovski i dodaje da ipak treba razlikovati tu vrstu štiva po kvalitetu.
Marijana Zlatković, vlasnica nekoliko uličnih tezgi na kojima se prodaju knjige, kaže da je self-help literatura upravo ono što se najbolje prodaje i da joj, za razliku od ostalih knjiga, nisu potrebni posebna reklama i marketing.
- Jača reklama, kao što to zahteva beletristika, nije potrebna. I bez marketinga, udeo self-help literature u ukupnoj prodaji iznosi od 25 do 30 odsto. A svaka tematika ima svog kupca - od onih naslova za rešavanje emotivnih problema, pa do toga kako rešiti neki zdravstveni ili poslovni problem. Posebno interesovanje vlada za one knjige koje pomažu u borbi sa depresijom ili nekim drugim psihičkim problemima. Odmah iza su naslovi koji se odnose na poslovne uspehe i rešavanje problema na radnom mestu - kaže naša sagovornica.
Ona ističe da je, s jedne strane, kupovna moć ljudi opala i da se skuplje edicije i luksuzna izdanja daleko lošije prodaju nego ranije, dok brojke u slučaju self-help literature drugačije funkcionišu. Što je kriza veća, više je prodatih primeraka.
- Ljude uglavnom zanimaju knjige koje im donose savete za kvalitetniji život i rešavanje nekih praktičnih životnih pitanja. Prodaja takvih knjiga raste iz godine u godinu, kod nas otprilike 30 odsto godišnje.
Konzumenti ovog sve prisutnijeg štiva, u kojima ljudi pokušavaju da pronađu nadu i brzo rešenje za probleme, uglavnom su žene. Statistike govore da one čine čak 70 odsto kupaca i da uglavnom kupuju štiva koja se odnose na roditeljstvo i emocije. S druge strane, muškarci su uglavnom usmereni na novac i uspeh. Čitaoci self-help knjiga pripadaju uglavnom srednjoj klasi. Najpreciznije rečeno, kategorija čitalaca su obrazovane žene od tridesetak godina pa nadalje i ambiciozni roditelji.
Psiholog Žarko Trebješanin, koji je svojevremeno bio urednik edicije „Psihologija za radoznale", objasnio je otkuda danas tolika potreba za literaturom o samopomoći.
- Ona nastaje iz velike potrebe savremenog čoveka da se bolje orijentiše u svetu u kojem je prilično zbunjen. Došlo je do duhovne krize, stare vrednosti su izgubljene, poput statusa zvanične religije ili položaja muškaraca posle feminističkih pokreta. U našoj zemlji, na primer, ljudi se, pri tom, suočavaju još i sa problemima tranzicije - žive sa neizvesnošću, u strahu od nezaposlenosti... U tim okolnostima, čovek koji ne može da prati te brze i nagle promene, pokušava da se okrene sebi i da na taj način povrati uzdrmanu unutrašnju ravnotežu - kaže Trebješanin.
On upozorava da treba praviti oštru razliku između popularne psihologije i šunda.
- Jer šta znači reč - popularna? Svakako ne znači da je nešto loše. To je literatura koja nije pisana isključivo za stručnjake. U tu popularnu literaturu mogu se ubrojati i neka dela Frojda ili Ničea. S druge strane su bezvredne šund knjige koje nude površna obaveštenja i instant rešenja svih problema. To su one knjige sa naslovima tipa „naučite to i to bez muke". Većina tih knjiga je zaista šund. Zatim, tu je i strah da se nauka ne profaniše. Mnogi stručnjaci se trude da govore isključivo naučnim jezikom, smatrajući da je smisao nauke baš u tome, a to je samo forma. Sve se može reći tako da razumeju i laici. Ako to neko, međutim, nije u stanju, pitam se da li je on u potpunosti savladao naučnu oblast kojom se bavi.
I na kraju, na pitanje da li pristojna self-help literatura može zaista da pomogne ljudima, Trebješanin odgovara pozitivno, ali ne za kratko vreme i ne bez ličnog truda samog čoveka.
S druge strane, među svetskim psiholozima, naročito u Americi, gde je i kolevka ove literature, sve je jači trend koji dovodi u pitanje ovo štivo. Oni tvrde da hiperprodukcija u „industriji sreće" preti da do temelja pokosi osnove onakvog self-helpa kakav je, na primer, još pre 57 godina osmislio protestantski sveštenik Norman Vinsent Peale, kada je objavio svoj bestseler „Moć pozitivnog mišljenja".
Premda najmanje bazirana na naučnim činjenicama i utemeljena ponajviše na anegdotama i gomilama svedočenja, ova knjiga je prodata u neverovatnih pet miliona primeraka (od čega 2,1 milion do 1958. godine). Prevedena je na 15-ak jezika i na Zapadu je postala neka vrsta nove Biblije.
Marija Majstorović
Raskopčavanje mita
Pročitaš knjigu i odmah si uspešan
Tokom 60-ih i 70-ih, dok je u Vijetnamu besneo rat, ljudi strahovali od nuklearnog oružja, užasa kapitalizma, kada su se osećali nesigurnima, a život im izgledao besmislen i ništavan, rodila se popularna psihologija koja je ubrzo doživela svoje zlatno doba u Americi. Danas je takozvana self-help literatura postala omiljeno štivo među širokim narodnim masama, u kojoj ljudi pokušavaju da nađu rešenje za svoje probleme
Na policama knjižara ili tezgama uličnih prodavaca knjiga nanizani su jedan do drugog naslovi dela koja uče kako za mesec dana od očajnika bez posla postati uspešan biznismen, kako će seksualno frustriran, godinama usamljen i depresivan preko noći sresti pravog životnog partnera, kako da se istopi salo na stomaku, kako doći do savršene linije, kako pronaći iskrene prijatelje, stvoriti nove navike, prestati sa pušenjem, postati optimista. Rečju, kako da osvojiš svet.
Pušenje
Alan Kar, zvezda self-helpa
l Knjiga koja je zaista osvojila svet je „Lak način da ostavite pušenje" Alana Kara. Nekadašnji računovođa zaradio je bogatstvo 1983. godine na svojim priručnicima i klinikama za odvikavanje od pušenja, zasnovane na metodi nazvanoj „Laki način".
l Kar, strastveni pušač koji je ostavio cigarete kao 40-godišnjak, umro je 2006. godine u 72. godini od raka pluća. Osim što je prodata u milionskom tiražu, ona je najbolji primer kako je „industrija sreće" nezaustavljiva. U svetu aktivno funkcioniše oko 80 centara za odvikavanje od pušenja „Alan Kar", a jedan se nalazi i u Beogradu.
l Njegove metode primenjuju se u 38 zemalja sveta, od Meksika do Australije. Potom se otišlo i korak dalje, pa je pre dve godine kompanija „Nintendo" napravila video-igru za odvikavanje od pušenja, zasnovanu na Karovoj metodi. U interaktivnoj igri pušači unose detalje o svojoj navici i biraju trenera koji će im pomoći da primene metodu „Kar".
Jedan od filmova koji je proslavio Meg Rajan, već čuveni „Kad je Hari sreo Sali", ostao je upamćen i po sceni u kojoj Sali i njene emotivno nezadovoljne prijateljice u knjižari posežu za čuvenom knjigom „Pametne žene, pogrešni izbori". Posle ovog čuvenog filma iz osamdesetih, talas dela popularne psihologije preplavio je naše čitalačko tržište. Tako se na sajmu knjiga šarene naslovi „Moć podsvesti", „Moć volje", „Moć uma", „Moć je u vama", „Kako steći prijatelje i naklonost ljudi", „Kako gospodariti sobom", ali oni „pobednički", tipa „Napravite svoje sopstvene merdevine", „Sedam duhovnih zakona uspeha", „Životni pobednik", „Školovanje srca"...
Vreme krize postalo je raj za štancovanje ovakvih štiva koje ljudi za „sitne pare" gomilaju u svojim kućnim bibliotekama, kao da će, čim pročitaju knjigu, svi njihovi problemi nestati i biti rešeni preko noći. Srbija u vreme tranzicije idealno je tržište za ovu vrstu literature, a prodavci kažu da sve što se tog tipa pojavi ubrzo postane bestseler. Ipak, stručnjaci upozoravaju da među takvim knjigama postoje razlike i da neke zaista mogu biti od koristi.
PR izdavačke kuće „Laguna" Vanja Gavrovski kaže da u njihovim knjižarama vlada prava pomama za knjigom „Tajna magneta srca" Rigera Šahea, koja se može svrstati u self-help žanr.
- Knjiga je prevedena sa nemačkog i pravi je bestseler. I kod nas, kao i u svetu, za njom vlada veliko interesovanje. Ona, pre svega, ljudima poručuje da moraju da razmišljaju pozitivno jer će na taj način privući i pozitivne ljude, a desiće im se i pozitivne stvari. Njeno načelo glasi otprilike „kakve su ti misli, takav ti je život". „Tajna magneta srca" otkriva nam znanje o misterioznoj moći zračenja i privlačenja koja deluje u svima nama i usmerava naš život - kaže Gavrovski i dodaje da ipak treba razlikovati tu vrstu štiva po kvalitetu.
Marijana Zlatković, vlasnica nekoliko uličnih tezgi na kojima se prodaju knjige, kaže da je self-help literatura upravo ono što se najbolje prodaje i da joj, za razliku od ostalih knjiga, nisu potrebni posebna reklama i marketing.
- Jača reklama, kao što to zahteva beletristika, nije potrebna. I bez marketinga, udeo self-help literature u ukupnoj prodaji iznosi od 25 do 30 odsto. A svaka tematika ima svog kupca - od onih naslova za rešavanje emotivnih problema, pa do toga kako rešiti neki zdravstveni ili poslovni problem. Posebno interesovanje vlada za one knjige koje pomažu u borbi sa depresijom ili nekim drugim psihičkim problemima. Odmah iza su naslovi koji se odnose na poslovne uspehe i rešavanje problema na radnom mestu - kaže naša sagovornica.
Ona ističe da je, s jedne strane, kupovna moć ljudi opala i da se skuplje edicije i luksuzna izdanja daleko lošije prodaju nego ranije, dok brojke u slučaju self-help literature drugačije funkcionišu. Što je kriza veća, više je prodatih primeraka.
- Ljude uglavnom zanimaju knjige koje im donose savete za kvalitetniji život i rešavanje nekih praktičnih životnih pitanja. Prodaja takvih knjiga raste iz godine u godinu, kod nas otprilike 30 odsto godišnje.
Konzumenti ovog sve prisutnijeg štiva, u kojima ljudi pokušavaju da pronađu nadu i brzo rešenje za probleme, uglavnom su žene. Statistike govore da one čine čak 70 odsto kupaca i da uglavnom kupuju štiva koja se odnose na roditeljstvo i emocije. S druge strane, muškarci su uglavnom usmereni na novac i uspeh. Čitaoci self-help knjiga pripadaju uglavnom srednjoj klasi. Najpreciznije rečeno, kategorija čitalaca su obrazovane žene od tridesetak godina pa nadalje i ambiciozni roditelji.
Psiholog Žarko Trebješanin, koji je svojevremeno bio urednik edicije „Psihologija za radoznale", objasnio je otkuda danas tolika potreba za literaturom o samopomoći.
- Ona nastaje iz velike potrebe savremenog čoveka da se bolje orijentiše u svetu u kojem je prilično zbunjen. Došlo je do duhovne krize, stare vrednosti su izgubljene, poput statusa zvanične religije ili položaja muškaraca posle feminističkih pokreta. U našoj zemlji, na primer, ljudi se, pri tom, suočavaju još i sa problemima tranzicije - žive sa neizvesnošću, u strahu od nezaposlenosti... U tim okolnostima, čovek koji ne može da prati te brze i nagle promene, pokušava da se okrene sebi i da na taj način povrati uzdrmanu unutrašnju ravnotežu - kaže Trebješanin.
On upozorava da treba praviti oštru razliku između popularne psihologije i šunda.
- Jer šta znači reč - popularna? Svakako ne znači da je nešto loše. To je literatura koja nije pisana isključivo za stručnjake. U tu popularnu literaturu mogu se ubrojati i neka dela Frojda ili Ničea. S druge strane su bezvredne šund knjige koje nude površna obaveštenja i instant rešenja svih problema. To su one knjige sa naslovima tipa „naučite to i to bez muke". Većina tih knjiga je zaista šund. Zatim, tu je i strah da se nauka ne profaniše. Mnogi stručnjaci se trude da govore isključivo naučnim jezikom, smatrajući da je smisao nauke baš u tome, a to je samo forma. Sve se može reći tako da razumeju i laici. Ako to neko, međutim, nije u stanju, pitam se da li je on u potpunosti savladao naučnu oblast kojom se bavi.
I na kraju, na pitanje da li pristojna self-help literatura može zaista da pomogne ljudima, Trebješanin odgovara pozitivno, ali ne za kratko vreme i ne bez ličnog truda samog čoveka.
S druge strane, među svetskim psiholozima, naročito u Americi, gde je i kolevka ove literature, sve je jači trend koji dovodi u pitanje ovo štivo. Oni tvrde da hiperprodukcija u „industriji sreće" preti da do temelja pokosi osnove onakvog self-helpa kakav je, na primer, još pre 57 godina osmislio protestantski sveštenik Norman Vinsent Peale, kada je objavio svoj bestseler „Moć pozitivnog mišljenja".
Premda najmanje bazirana na naučnim činjenicama i utemeljena ponajviše na anegdotama i gomilama svedočenja, ova knjiga je prodata u neverovatnih pet miliona primeraka (od čega 2,1 milion do 1958. godine). Prevedena je na 15-ak jezika i na Zapadu je postala neka vrsta nove Biblije.
Marija Majstorović
