Tinejdžeri piju, roditelji žmure
Tinejdžeri nisu svesni koliko piju, a roditelji nisu svesni problema. Svaki peti učenik prvog razreda srednje škole redovno konzumira alkohol.
Svaki peti učenik prvog razreda srednje škole redovno konzumira alkohol, a devet od deset adolescenata je bar jednom tokom života popilo jedno ili više alkoholnih pića, pokazuju rezultati istraživanja Instituta "Dr Milan Jovanović Batut" o upotrebi cigareta, alkohola i droga.
Istraživanje je sprovedeno na učenicima prvih razreda gimnazija i srednjih stručnih i zanatskih škola, na uzorku od 6.553 učenika, po metodologiji koja se koristi u evropskim školama. Rezultati kažu da srednjoškolci iz većih gradova češće probaju i nastavljaju da piju, nego učenici iz manjih sredina.
Tinejdžeri koji su pili alkohol 40 ili više puta u toku života, smatraju se redovnim korisnicima, a znatno veći broj mladića redovno koristi alkohol, dok su devojke malo umerenije.
"Tinejdžeri nisu ni svesni koliko piju, a njihovi roditelji tek nemaju pojma o tome. Mladi jednostavno malo govore o svojim problemima, a često konzumiranje alkohola nikada i ne vide kao problem i uvek inisistiraju da mogu sve da kontrolišu", kaže za "Press" psiholog Mladen Kostić.
Mladi alkohol i cigarete mogu kupiti na svakom koraku, bez ikakve bojazni da će im neko zatražiti ličnu kartu ili odbiti prodaju. Ima i slučajeva kada im trgovac zatraži ličnu kartu, ali oni su retki. Zakon o zaštiti potrošača, u delu o zaštiti maloletnih lica, u članu 8 propisuje: "Zabranjena je prodaja i služenje alkoholnih pića maloletnim licima". I pored zabrana i restrikcija, više od polovine učenika misli da bi veoma lako mogli da kupe neko od alkoholnih pića ukoliko bi to želeli.
Novom uredbom o zabrani prodaje alkohola posle 22 sata, gradska vlast pokušava da smanji broj mladih koji alkohol slobodno kupuju na trafikama ili prodavnicama koje rade nonstop. Inače, odluka o zabrani prodaje alkohola mora stajati na vidnom mestu, a kazne za nepoštovanje zakona su milionske.
Organizam mladih različito podnosi alkohol, tako da je za svaku osobu potrebno posebno utvrditi kako reaguje i koliki je njen prag tolerancije.
"Kada nekom uskratite alkohol tek onda vidite koliko on može da popije i koliko mu je potrebno da se opije, a najgore od svega je to što se tada utvrdi da je potrebna određena količina alkohola da bi organizam uopšte funkionisao. Ključna stvar u rešavanju problema je apsolutna pomoć i podrška porodice, što zna da bude najveći problem", objašnjava Kostić.
"Roditelji nisu svesni problema, a često i neće da ga vide", kaže za neuropsihijatar Lidija Šarac. "Radim sa mladim ljudima i često ostajem zapanjena. Normalno je da izađu u grad i popiju neko žestoko piće ili pivo, za koje više i ne smatraju da je alkohol. Roditelji nisu svesni koliko njihova deca piju, a ako i primete problem uvek zatvaraju oči."
Mladi ljudi još u osnovnoj školi probaju alkohol, a postala je i "moda" da na svakoj rođendanskoj žurci mora biti alkohola.
Ako je neko organizovao neku proslavu, a na njoj nije bilo nekog žestokog pića, mlada osoba može biti izložena podsmehu, a često i isključena iz društva. Alarmantan je podatak da podjednako piju i dečaci i devojčice.
Pored alkohola, veliki problem kod maloletnika je i pušenje. Prema istraživanjima, dnevno oko 6.000 srednjoškolaca zapali svoju prvu cigaretu, a bar polovina njih postane aktivan pušač. Najveća zabluda mladih je da mogu da prestanu kada žele. Najrizičnija grupa za usvajanje ove loše navike jesu mladi uzrasta od 18 do 24 godine.
"Prema anketama, sve više osnovaca proba cigarete i sa pušenjem nastavi u srednjoj školi. Velika je zabluda kada roditelji kažu da je bolje da dete puši nego da pije. Proces izlečenja u oba slučaja je jako dug", rekla je dr Lidija Šarac.
"Alkoholizam je danas bolest koja se može lečiti i postoje sjajni timovi stručnih ljudi koji su spremni da pomognu. Početak svega je da porodica shvati da postoji problem i da je spremna da pomogne. Roditelji često nemaju pojma gde im se deca nalaze i kada ih pozovemo iz bolnice da dođu po dete kojem smo upravo ispumpali želudac, prosto su šokirani i gotovo sigurni da to nije njihovo dete", rekla je dr Šarac.
(MONDO)
Tinejdžeri nisu svesni koliko piju, a roditelji nisu svesni problema. Svaki peti učenik prvog razreda srednje škole redovno konzumira alkohol.
Svaki peti učenik prvog razreda srednje škole redovno konzumira alkohol, a devet od deset adolescenata je bar jednom tokom života popilo jedno ili više alkoholnih pića, pokazuju rezultati istraživanja Instituta "Dr Milan Jovanović Batut" o upotrebi cigareta, alkohola i droga.
Istraživanje je sprovedeno na učenicima prvih razreda gimnazija i srednjih stručnih i zanatskih škola, na uzorku od 6.553 učenika, po metodologiji koja se koristi u evropskim školama. Rezultati kažu da srednjoškolci iz većih gradova češće probaju i nastavljaju da piju, nego učenici iz manjih sredina.
Tinejdžeri koji su pili alkohol 40 ili više puta u toku života, smatraju se redovnim korisnicima, a znatno veći broj mladića redovno koristi alkohol, dok su devojke malo umerenije.
"Tinejdžeri nisu ni svesni koliko piju, a njihovi roditelji tek nemaju pojma o tome. Mladi jednostavno malo govore o svojim problemima, a često konzumiranje alkohola nikada i ne vide kao problem i uvek inisistiraju da mogu sve da kontrolišu", kaže za "Press" psiholog Mladen Kostić.
Mladi alkohol i cigarete mogu kupiti na svakom koraku, bez ikakve bojazni da će im neko zatražiti ličnu kartu ili odbiti prodaju. Ima i slučajeva kada im trgovac zatraži ličnu kartu, ali oni su retki. Zakon o zaštiti potrošača, u delu o zaštiti maloletnih lica, u članu 8 propisuje: "Zabranjena je prodaja i služenje alkoholnih pića maloletnim licima". I pored zabrana i restrikcija, više od polovine učenika misli da bi veoma lako mogli da kupe neko od alkoholnih pića ukoliko bi to želeli.
Novom uredbom o zabrani prodaje alkohola posle 22 sata, gradska vlast pokušava da smanji broj mladih koji alkohol slobodno kupuju na trafikama ili prodavnicama koje rade nonstop. Inače, odluka o zabrani prodaje alkohola mora stajati na vidnom mestu, a kazne za nepoštovanje zakona su milionske.
Organizam mladih različito podnosi alkohol, tako da je za svaku osobu potrebno posebno utvrditi kako reaguje i koliki je njen prag tolerancije.
"Kada nekom uskratite alkohol tek onda vidite koliko on može da popije i koliko mu je potrebno da se opije, a najgore od svega je to što se tada utvrdi da je potrebna određena količina alkohola da bi organizam uopšte funkionisao. Ključna stvar u rešavanju problema je apsolutna pomoć i podrška porodice, što zna da bude najveći problem", objašnjava Kostić.
"Roditelji nisu svesni problema, a često i neće da ga vide", kaže za neuropsihijatar Lidija Šarac. "Radim sa mladim ljudima i često ostajem zapanjena. Normalno je da izađu u grad i popiju neko žestoko piće ili pivo, za koje više i ne smatraju da je alkohol. Roditelji nisu svesni koliko njihova deca piju, a ako i primete problem uvek zatvaraju oči."
Mladi ljudi još u osnovnoj školi probaju alkohol, a postala je i "moda" da na svakoj rođendanskoj žurci mora biti alkohola.
Ako je neko organizovao neku proslavu, a na njoj nije bilo nekog žestokog pića, mlada osoba može biti izložena podsmehu, a često i isključena iz društva. Alarmantan je podatak da podjednako piju i dečaci i devojčice.
Pored alkohola, veliki problem kod maloletnika je i pušenje. Prema istraživanjima, dnevno oko 6.000 srednjoškolaca zapali svoju prvu cigaretu, a bar polovina njih postane aktivan pušač. Najveća zabluda mladih je da mogu da prestanu kada žele. Najrizičnija grupa za usvajanje ove loše navike jesu mladi uzrasta od 18 do 24 godine.
"Prema anketama, sve više osnovaca proba cigarete i sa pušenjem nastavi u srednjoj školi. Velika je zabluda kada roditelji kažu da je bolje da dete puši nego da pije. Proces izlečenja u oba slučaja je jako dug", rekla je dr Lidija Šarac.
"Alkoholizam je danas bolest koja se može lečiti i postoje sjajni timovi stručnih ljudi koji su spremni da pomognu. Početak svega je da porodica shvati da postoji problem i da je spremna da pomogne. Roditelji često nemaju pojma gde im se deca nalaze i kada ih pozovemo iz bolnice da dođu po dete kojem smo upravo ispumpali želudac, prosto su šokirani i gotovo sigurni da to nije njihovo dete", rekla je dr Šarac.
(MONDO)
