Član
- Učlanjen(a)
- 03.07.2010
- Poruka
- 255
Приватизовање државе
Предузимачи су постали саставни део америчких тајних служби, којима се уступају и најповерљивије операције
Улаз у централу ЦИА
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 20. јула – Главно питање које данас поставља „Вашингтон пост”, у наставку своје истраживачке серије о тајним службама Америке, гласи: да ли држава још контролише своје најосетљивије послове, оне обавештајне?
Овај детаљни новинарски досје, сачињен искључиво од јавно доступних информација и поткрепљен интервјуима са челницима најважнијих институција задужених за безбедност земље, открива пре свега свет који, због природе свог посла, не жели да се о њему много зна. Али главни аутор истраживања, двострука добитница Пулицерове награде, Дана Прист (којој ће ово вероватно донети и треће највеће новинарско признање), полази од тога да јавност има право да зна какве је све димензије обавештајни естаблишмент попримио после 11. септембра 2001, када је Америка повела свој „рат против терора”, не питајући за цену и, очигледно, не бирајући ни средства.
Тема другог наставка серијала је приватизација онога што је по дефиницији држава: употребе силе и обављања неких њених најповерљивијих послова. Оних које су донедавно били дозвољени само владиним службама.
Данас, од 854.000 људи који имају „топ сикрет” овлашћења, дакле приступ најповерљивијим подацима, 265.000 њих су „предузимачи”: приватни спољни извођачи радова по уговору.
Од њих највише зависи баш ЦИА, Централна обавештајна агенција, која једина има овлашћење да у иностранству обавља неке од операција од виталног значаја (и због којих је Америка често на лошем гласу).
Приватни предузимачи су тако регрутовали сараднике ЦИА у Ираку, подмићивали у њено име у Авганистану, обезбеђивали њене шефове приликом њихових иностраних посета, вршили отмице у Италији... Данас су ангажовани и да у централи у Ленглију, недалеко од Вашингтона, анализирију терористичке мреже и обучавају нове генерације (државних) шпијуна...
Ангажовање приватника је, између осталог је и један од начина да се одржи привид како се број сталног људства у националним тајним службама не повећава. Предузимачи тако данас чине 30 одсто радне снаге у овом сектору.
Једна од „колатералних” последица овога је и чињеница да, зато што плаћају много боље од државе, приватне безбедносне фирме из званичних тајних служби извлаче најспособније људе. То онда, у повратној вези, повећава зависност од предузимача и отежава настојања да се њихово ангажовање смањи.
У инвервјуу који је дао за ово истраживање, секретар за одбрану Роберт Гејтс је изјавио како би желео да се њихов број редуцира на ниво који је постојао пре 11. септембра, али, како каже, „има великих тешкоћа како да их преброји”. „Ово је страшно признање: ја не могу да добијем бројку колико предузимача ради за кабинет секретара за одбрану”, наводи лист речи шефа Пентагона. „Вашингтон пост” је сачинио листу на којој је 1.931 компанија које обављају послове на „строго поверљивом нивоу”. „Већина предузимача ради на кључним пословима обавештајних агенција, што за резултат има да влада од њих зависи на начин који је мало ко предвиђао”.
Приватници су тако и у најтајнијим одајама Пентагона, бункерима који се налазе 7,5 метара испод земље, одакле се даноноћно мотри на потенцијалне светске кризе. Они су, констатује „Пост”, обавили неке изузетно важне послове, али су имали и тешке промашаје који су дискредитовали Америку.
Између осталог, њихова су дела мучење Ирачана у затвору Абу граиб, као и безбедносни хаос који је једно време владао у Багдаду због поступака „Блеквотера”, приватне фирме којој је поверено обезбеђење у „зеленој зони”. Предузимачи су и актери неколико сличних скандала у Авганистану. „Пустили су дубоке корене и без њих се више не може”, закључак је овог прегледа. У Депарменту (министарству) домовинске безбедности, који је основан после 11. септембра, приватника има колико и стално запослених. Национална безбедносна агенција (НСА), једна од најтајних служби која врши електронско прислушкивање и надгледање целе планете, ангажовала је за своје послове 484 приватне компаније.
Своју мисију шпијунирања света из свемира без четири приватна предузимача не може да обавља ни Национална служба за сателитско осматрање. А у свих 16 обавештајних агенција, послове одржавања интерних компјутерских мрежа обављају приватници.
Све у свему, предузимачима одлази 49 одсто од укупног обавештајног буџета (75 милијарди долара). У питању су дакле велике паре и велики интереси. Поред „војно-индустријског комплекса” о коме су већ написане многе књиге, Америка је очигледно добила и „обавештајно-индустријски комплекс” – о коме ће тек да се пише.
М. Мишић
објављено: 21.07.2010.
Извор: Политика
Предузимачи су постали саставни део америчких тајних служби, којима се уступају и најповерљивије операције
Улаз у централу ЦИА
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 20. јула – Главно питање које данас поставља „Вашингтон пост”, у наставку своје истраживачке серије о тајним службама Америке, гласи: да ли држава још контролише своје најосетљивије послове, оне обавештајне?
Овај детаљни новинарски досје, сачињен искључиво од јавно доступних информација и поткрепљен интервјуима са челницима најважнијих институција задужених за безбедност земље, открива пре свега свет који, због природе свог посла, не жели да се о њему много зна. Али главни аутор истраживања, двострука добитница Пулицерове награде, Дана Прист (којој ће ово вероватно донети и треће највеће новинарско признање), полази од тога да јавност има право да зна какве је све димензије обавештајни естаблишмент попримио после 11. септембра 2001, када је Америка повела свој „рат против терора”, не питајући за цену и, очигледно, не бирајући ни средства.
Тема другог наставка серијала је приватизација онога што је по дефиницији држава: употребе силе и обављања неких њених најповерљивијих послова. Оних које су донедавно били дозвољени само владиним службама.
Данас, од 854.000 људи који имају „топ сикрет” овлашћења, дакле приступ најповерљивијим подацима, 265.000 њих су „предузимачи”: приватни спољни извођачи радова по уговору.
Од њих највише зависи баш ЦИА, Централна обавештајна агенција, која једина има овлашћење да у иностранству обавља неке од операција од виталног значаја (и због којих је Америка често на лошем гласу).
Приватни предузимачи су тако регрутовали сараднике ЦИА у Ираку, подмићивали у њено име у Авганистану, обезбеђивали њене шефове приликом њихових иностраних посета, вршили отмице у Италији... Данас су ангажовани и да у централи у Ленглију, недалеко од Вашингтона, анализирију терористичке мреже и обучавају нове генерације (државних) шпијуна...
Ангажовање приватника је, између осталог је и један од начина да се одржи привид како се број сталног људства у националним тајним службама не повећава. Предузимачи тако данас чине 30 одсто радне снаге у овом сектору.
Једна од „колатералних” последица овога је и чињеница да, зато што плаћају много боље од државе, приватне безбедносне фирме из званичних тајних служби извлаче најспособније људе. То онда, у повратној вези, повећава зависност од предузимача и отежава настојања да се њихово ангажовање смањи.
У инвервјуу који је дао за ово истраживање, секретар за одбрану Роберт Гејтс је изјавио како би желео да се њихов број редуцира на ниво који је постојао пре 11. септембра, али, како каже, „има великих тешкоћа како да их преброји”. „Ово је страшно признање: ја не могу да добијем бројку колико предузимача ради за кабинет секретара за одбрану”, наводи лист речи шефа Пентагона. „Вашингтон пост” је сачинио листу на којој је 1.931 компанија које обављају послове на „строго поверљивом нивоу”. „Већина предузимача ради на кључним пословима обавештајних агенција, што за резултат има да влада од њих зависи на начин који је мало ко предвиђао”.
Приватници су тако и у најтајнијим одајама Пентагона, бункерима који се налазе 7,5 метара испод земље, одакле се даноноћно мотри на потенцијалне светске кризе. Они су, констатује „Пост”, обавили неке изузетно важне послове, али су имали и тешке промашаје који су дискредитовали Америку.
Између осталог, њихова су дела мучење Ирачана у затвору Абу граиб, као и безбедносни хаос који је једно време владао у Багдаду због поступака „Блеквотера”, приватне фирме којој је поверено обезбеђење у „зеленој зони”. Предузимачи су и актери неколико сличних скандала у Авганистану. „Пустили су дубоке корене и без њих се више не може”, закључак је овог прегледа. У Депарменту (министарству) домовинске безбедности, који је основан после 11. септембра, приватника има колико и стално запослених. Национална безбедносна агенција (НСА), једна од најтајних служби која врши електронско прислушкивање и надгледање целе планете, ангажовала је за своје послове 484 приватне компаније.
Своју мисију шпијунирања света из свемира без четири приватна предузимача не може да обавља ни Национална служба за сателитско осматрање. А у свих 16 обавештајних агенција, послове одржавања интерних компјутерских мрежа обављају приватници.
Све у свему, предузимачима одлази 49 одсто од укупног обавештајног буџета (75 милијарди долара). У питању су дакле велике паре и велики интереси. Поред „војно-индустријског комплекса” о коме су већ написане многе књиге, Америка је очигледно добила и „обавештајно-индустријски комплекс” – о коме ће тек да се пише.
М. Мишић
објављено: 21.07.2010.
Извор: Политика