LEGEND
- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 5.533
Privatizacija Sajma po novom modelu
14. jun 2009. 17:06 -> 18:40
Beograd -- Od privatizacije Beogradskog sajma prvi put od kada je počela prodaja preduzeća u Srbiji, umesto dosadašnjih pet procenata, polovina novca ide u gradski budžet.
Ovaj novi model privatizacije, kako su ranije izjavili gradski čelnici, dogovoren je sa Ministartsvom finansija i Agencijom za privatizaciju.
Međutim, s obzirom da budući kupac ima mogućnost da gradi i komercijalne sadržaje, ekonomisti sumnjaju da se i u slučaju prodaje Beogradskog sajma može kao i u ranijim prodajama dogoditi da se vredno zemljište praktično ustupi uz prodaju preduzeća.
Uslovi tendera su jasni - narednih deset godina, budući kupac će morati da nastavi sajamsku aktivnost, a Halu 1, kao zaštićen spomenik kulture neće smeti da ruši ni posle tog roka.
Međutim, nakon jedne decenije ostaje mu vredno zemljište na kojem prema GUP-u može da gradi komercijalne sadržaje - hotele ili tržne centre.
Direktorka Urbanističkog zavoda Beograda kaže da je GUP samo strateški dokument, a da se tek planom detaljne regulacije, kojeg u ovom slučaju još nema, precizno definiše šta se i na kom prostoru može graditi kao i da se mora uzeti u obzir da se Sajam nalazi između reke i saobraćajnice.
"To je po sebi komplikovana lokacija, neke od zgrada su pod zaštitom i ceo taj kompleks je u GP propisan da se radi sa posebnom pažnjom, pa ne može da se očekuje da će neko sasvim jednostavno da uradi prenamenu u neku neprihvatljivu komercijalnu i dobije neke kvadrate bez analiza i dugačke procedure“, kaže za B92 Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.
U okviru Sajma se nalazi i 11 hektara površine koja je sada označena kao javni park pa se spekuliše da bi vlasnik, promenom namene zemljišta dobio još prostora za gradnju i to bez nadokande koju bi platio da ju je kao takvu i kupio.
Kako je B92 ranije rečeno u Agenciji za privatizaciju, Vlada Srbije preporučila je Gradu Beogradu da najkasnije do decembra 2008. otpočne odgovarajuću proceduru kojom će se odrediti namena tog dela zemljišta.
Ekonomista Milan Kovačević za B92 kaže da su neizgrađen prostor i zemljište velika vrednost Beogradskog sajma i da je ovu prodaju trebalo pripremati tako što bi nadležni zemljištu prvo odredili namenu.
Kovačević podseća na ranije privatizacije u kojima su kupci umesto preduzeća ustvari kupovali vredno zemljište, i to naknadno proširivali planom detaljne regulacije.
"Smeta mi prvo što se novci ne namenjuju na isti način u skaladu sa zakonom, što nije prethodno grad odlučio šta će biti namena i odsustvo ikakve koordinacije države jer je država vlasnik zemljišta a grad njegovu namenu uređuje pa iz te zbrke da dođe do ružnih rešenja u praksi“, smatra Milan Kovačević.
Od 2006. se govori o prodaji Beogradskog sajma. Na prodaju je ponuđeno 70 odsto kapitala ovog preduzeća.
Izvor: B92
14. jun 2009. 17:06 -> 18:40
Beograd -- Od privatizacije Beogradskog sajma prvi put od kada je počela prodaja preduzeća u Srbiji, umesto dosadašnjih pet procenata, polovina novca ide u gradski budžet.
Ovaj novi model privatizacije, kako su ranije izjavili gradski čelnici, dogovoren je sa Ministartsvom finansija i Agencijom za privatizaciju.
Međutim, s obzirom da budući kupac ima mogućnost da gradi i komercijalne sadržaje, ekonomisti sumnjaju da se i u slučaju prodaje Beogradskog sajma može kao i u ranijim prodajama dogoditi da se vredno zemljište praktično ustupi uz prodaju preduzeća.
Uslovi tendera su jasni - narednih deset godina, budući kupac će morati da nastavi sajamsku aktivnost, a Halu 1, kao zaštićen spomenik kulture neće smeti da ruši ni posle tog roka.
Međutim, nakon jedne decenije ostaje mu vredno zemljište na kojem prema GUP-u može da gradi komercijalne sadržaje - hotele ili tržne centre.
Direktorka Urbanističkog zavoda Beograda kaže da je GUP samo strateški dokument, a da se tek planom detaljne regulacije, kojeg u ovom slučaju još nema, precizno definiše šta se i na kom prostoru može graditi kao i da se mora uzeti u obzir da se Sajam nalazi između reke i saobraćajnice.
"To je po sebi komplikovana lokacija, neke od zgrada su pod zaštitom i ceo taj kompleks je u GP propisan da se radi sa posebnom pažnjom, pa ne može da se očekuje da će neko sasvim jednostavno da uradi prenamenu u neku neprihvatljivu komercijalnu i dobije neke kvadrate bez analiza i dugačke procedure“, kaže za B92 Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.
U okviru Sajma se nalazi i 11 hektara površine koja je sada označena kao javni park pa se spekuliše da bi vlasnik, promenom namene zemljišta dobio još prostora za gradnju i to bez nadokande koju bi platio da ju je kao takvu i kupio.
Kako je B92 ranije rečeno u Agenciji za privatizaciju, Vlada Srbije preporučila je Gradu Beogradu da najkasnije do decembra 2008. otpočne odgovarajuću proceduru kojom će se odrediti namena tog dela zemljišta.
Ekonomista Milan Kovačević za B92 kaže da su neizgrađen prostor i zemljište velika vrednost Beogradskog sajma i da je ovu prodaju trebalo pripremati tako što bi nadležni zemljištu prvo odredili namenu.
Kovačević podseća na ranije privatizacije u kojima su kupci umesto preduzeća ustvari kupovali vredno zemljište, i to naknadno proširivali planom detaljne regulacije.
"Smeta mi prvo što se novci ne namenjuju na isti način u skaladu sa zakonom, što nije prethodno grad odlučio šta će biti namena i odsustvo ikakve koordinacije države jer je država vlasnik zemljišta a grad njegovu namenu uređuje pa iz te zbrke da dođe do ružnih rešenja u praksi“, smatra Milan Kovačević.
Od 2006. se govori o prodaji Beogradskog sajma. Na prodaju je ponuđeno 70 odsto kapitala ovog preduzeća.
Izvor: B92
