Šta je novo?

Prilog unapređivanju obrazovne prakse s romskom decom

Član
Učlanjen(a)
18.06.2009
Poruka
4.266
Prilog unapređivanju obrazovne prakse s romskom decom

Sanja Tatić - Janevski
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd
Stručni članak

REZIME
Tema ovog rada odnosi se na mogućnosti podsticanja profesionalnih kompetencija učitelja u radu s romskom decom, kao i na povećanje njihove motivacije za rad u multikulturalnim odeljenjima. Cilj rada je prikaz identifikovanih ciljeva, ishoda i načina realizacije onih aktivnosti koje su preduzimali učitelji (i nastavnici) s romskim učenicima u svojim odelje-njima/školama, a nakon učešća u programu stručnog usavršavanja "Romsko dete i škola". Rezultati kvalitativne analize pisanih izveštaja učitelja i nastavnika pokazali su da se sve sprovedene aktivnosti mogu svrstati u pet osnovnih kategorija: poboljšanje uspešnosti romskih učenika u učenju; unapređenje saradnje s romskim porodicama; jačanje kulturnog identiteta romskih učenika; podizanje socijalnog statusa romske dece u odeljenju/školi; pružanje humanitarne pomoći romskim porodicama i deci. Aktivnosti i ishodi realizovanih aktivnosti predstavljaju primere mogućnosti i načina na koji se obrazovna praksa s romskim učenicima može unapređivati. Ovaj tekst može poslužiti i kao okvir za razmišljanje o samostalnom angažovanju učitelja (nastavnika) na unapređivanju obrazovne prakse i socijalne klime u multikulturalnim odeljenjima.

Uvod
Romska deca, pripadnici naše najsiromašnije nacionalne manjine, jesu deca s posebnim potrebama, odnosno deca kojoj je potrebna posebna društvena briga. Jedan od razloga zbog kojih su ova deca svrstana u kategoriju dece s posebnim potrebama leži i u njihovim slabim obrazovnim postignućima. Prema podacima prikazanim u analizi sistema osnovnog obrazovanja u SRJ, "...romska populacija ima nizak procenat upisa u školu, nizak nivo pohađanja nastave, nizak nivo završavanja razreda, visok procenat ponavljanja i visok nivo odustajanja od škole. Najveći broj dece koja su započela osnovno školovanje školu napušta pre nego što završi četvrti razred" (Unicef, 2001).
Učitelji koji rade s romskom decom ne znaju dovoljno o problemima i kulturi Roma jer tokom školovanja i profesionalnog razvoja ne dobijaju obuku iz ove oblasti. Unutar svojih škola, oni su najčešće percipirani kao prosvetni radnici čija odeljenja ne postižu uspeh. Neuspeh odeljenja u najvećoj meri se pripisuje (ne)sposobnostima romske dece, sredini u kojoj ona odrastaju i karakteristikama romskih porodica, pa se i sami učitelji najčešće osećaju bespomoćno i nemotivisano.

Uključivanje romske dece u obrazovanje, kao i njihov opstanak u obra-zovnom sistemu, podrazumeva senzitivizaciju školske sredine u pravcu interkulturalnosti i prepoznavanja specifičnosti obrazovnih potreba romske dece. Za bolji doživljaj sopstvene efikasnosti i uspešniji korak ka inkluziji romske dece, značajno je jačanje pro fe sio nalnih uloga nastavnika kao partnera u pedagoškoj komunikaciji, afektivnoj inter-akciji, regulisanju socijalnih odnosa u odeljenju (Ivić i saradnici, 2001), kao i kompetencija za razvoj tolerancije i uvažavanje različitosti (Predlog strategije unapređenja obrazovanja Roma u SRJ, 2003). Smisao ovog rada je da ukaže na mogućnosti podsticanja profesionalnih kompetencija učitelja u radu s romskom decom, kao i na jačanje njihove motivacije za rad s romskom decom.
U Strategiji Ministarstva prosvete i sporta 2005-2010, u okviru prioriteta koji se odnosi na obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za sve, poseban naglasak je na obrazovanju dece pripadnika nacionalnih manjina, pre svega romske dece. U oba do sada publikovana kataloga programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju, kao posebna grupa semi-nara postoje i oni namenjeni obrazovanju nacionalnih manjina. Jedan iz ove grupe je i seminar "Romsko dete i škola".
Program stručnog usavršavanja "Romsko dete i škola"
Seminar predstavlja program stučnog usavršavanja namenjen prvenstveno profesionalnom razvoju učitelja i stručnih saradnika koji neposredno rade s romskom decom (Katalog programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju, 2003). Od školske 2002/03. do kraja 2005/06. godine, ovaj seminar je realizovan u više gradova i mesta Srbije (Beograd, Pančevo, Niš, Prokuplje, Novi Sad, Vranje, Jagodina, Begaljica, Smederevo...). Pored učitelja, među učesnicima je bio i manji broj nastavnika predmetne nastave, socijalnih radnika, direktora osnovnih škola i romskih asistenata zainteresovanih za temu seminara.

Jedan od ciljeva seminara sastoji se u podsticanju učesnika na preduzimanje konkretnih akcija koje mogu pomoći inkluziji romske dece. Dvodnevni rad na seminaru završava se dogovorom oko realizacije mini-akcije koju učesnici u periodu od dva meseca od završetka obuke treba da osmisle, isplaniraju i realizuju sa svojim učenicima. Te aktivnosti treba da pomognu romskoj deci da se u školskom okruženju osećaju bolje i uspešnije. Način njihove realizacije, trajanje i specifični ciljevi prepušteni su samim učiteljima iz dva razloga. Prvi se odnosi na specifičnost svake od škola u kojima rade učesnici seminara. Neke od njih nalaze se u malim mestima ili su područne škole većih škola u okrugu, dok su druge sa velikim brojem učenika i relativno uticajnom lokalnom romskom organizacijom u okruženju, ili siromašnim, potpuno izolovanim romskim naseljem, tako da je zadatak mogao biti prilagođen mogućnostima same škole i njene okoline. Sa druge strane, rukovodeći se kognitivnim i teorijama socijalnog učenja (Weiner, 1994a i Bandura1986, 1995, prema Wo ol fol k , 19 98), smatrali smo da na motivaciju učitelja koji rade s romskom decom možemo uticati ukoliko ih podstaknemo da samostalno odaberu specifičan, ostvarljiv i jasan cilj, čiji se rezultati mogu sagledati u roku od dva meseca. Naša pretpostavka je bila da se na opisani način mogu ojačati lična uverenja učitelja da je uspeh u radu s romskom decom moguće postići.
Aktivnosti koje govore o unapređivanju obrazovne i pedagoške prakse učitelja nazvali smo "mini-akcijama", imajući u vidu relativno kratak vremenski rok za njihovu realizaciju i uvažavajući individualne mogućnosti učitelja kao inicijatora obrazovne klime u svom odeljenju. Uprkos tome, smatrali smo da i najmanji pomak u rešavanju položaja i neuspeha romske dece predstavlja značajno postignuće, jer otvara mogućnosti za završavanje ciklusa osnovnog obrazovanja, odnosno izlazak iz "začaranog kruga bede" (Mitrović, 1990). Učesnici seminara su akcije mogli realizovati individualno - u sopstvenom odeljenju, ili grupno - u saradnji s kolegama, rukovođeni iskustvima sa seminara i načelom očekivanja uspeha planirane akcije, ili na nivou škole. Na evaluativni sastanak koji se održavao dva meseca po završetku seminara učesnici su donosili pisane izveštaje o sprovedenim akcijama.
Efekti programa usavršavanja nastavnika
Da bi se sagledali efekti primenjenog programa u obuci nastavnika, prikupljeni su podaci koji su omogućili da se:
- Utvrdi broj sprovedenih individualnih, grupnih akcija i akcija na nivou škole
- Identifikuju ciljevi mini-akcija koje su učitelji i stručni sarad nici postavljali kao relevantne i ostvarljive u svojim sredinama,
- Identifikuju aktivnosti koje su nastavnici osmislisli i spro-veli u odnosu na postavljene ciljeve,
- Utvrde ishodi (rezultati) sprovedenih aktivnosti.

Izvršena je potom kvalitativna i kvantitativna analiza sadržaja izveštaja nastavnika koji su posle pohađanja seminara "Romsko dete i škola" preduzimali aktivnosti s romskom decom tokom školske 2002/03. i 2003/04. godine. Analiza sadržaja obuhvata analizu i kategorizaciju ciljeva mini-akcija, načina realizacije sprovedenih aktivnosti i ishoda (rezultata) mini-akcija.
Analizirano je ukupno 68 izveštaja o mini-akcijama realizovanim u 22 osnovne škole tokom dve školske godine. U ovim izveštajima opisuje se:
- 45 individualnih akcija (6 6 ,18%),
- 15 grupnih akcija (22,05%),
- 8 školskih akcija (11,76%).

Individualnim akcijama, koje su učitelji realizovali samostalno, unutar svojih odeljenja, obuhvaćeno je 334 romske dece iz 60 odeljenja, sa prosečno 6 romskih učenika po odeljenju. Broj romskih učenika po odeljenju kretao se od 1 do 16.
Grupne akcije su akcije koje su osmišljene i planirane u saradnji nekoliko učitelja. Ove akcije su realizovali najmanje dva ili najviše četiri učitelja.
Školske akcije su realizovane na nivou cele škole i njima su bili obuhvaćeni ili svi učenici škole, ili samo romski učenici (tako da nam nije dostupan broj romske dece njima obuhvaćen).
Prema ciljevima koji su nastavnici želeli da postignu, sve sprove-dene aktivnosti svrstali smo u sledećih pet kategorija: poboljšanje uspešnosti u učenju, unapređenje saradnje s romskim porodicama, jačanje kulturnog identiteta, podizanje statusa romske dece u odeljenju/školi, pružanje pomoći romskim porodicama i deci.

Poboljšanje uspešnosti u učenju
Akcije sprovedene s ciljem poboljšanja uspešnosti u savladavanju školskog gradiva preduzelo je 22 učitelja/nastavnika u svojim odeljenjima, dok su u 6 škola preduzete zajedničke akcije više nastavnika. To je najbrojnija grupa akcija jer je i ostvarivanje postavljenog cilja na ovakav način najvažniji izvor doživljaja sopstvene kompetentnosti i uspešnosti učitelja. Aktivnosti sprovedene radi ostvarenja ovog cilja odnosile su se na:
Rad učitelja s decom u školi
- svakodnevni (ili učestali) dopunski rad s decom, fokusiran na određeni uži obrazovni zadatak (savladavanje početnog čitanja/pisanja, računskih radnji, automatizacije sabiranja do 20...),
- individualizacija zadataka na času, uz više različitih varijanata objašnjenja,
- uvođenje obeležavanja tekstova pri čitanju (primena varijante kritičkog čitanja),
- tematska obrada bajki kroz više predmeta uz individualizovane zadatke za svakog učenika,
- proširivanje vanškolskih iskustava dece obezbeđivanjem besplatnog odlaska u muzej, zoo-vrt,
- odeljenjsko takmičenje u smanjivanju zakašnjavanja na čas,
- uvežbavanje čitanja na zanimljivim tekstovima iz dečjih listova i časopisa uz nagrađivanje najuspešnijih (školski pribor, novi broj Zabavnika...);

Prilagođavanje domaćih zadataka
- individualizacija domaćih zadataka,
- podsticanje samostalnosti u izradi domaćih zadataka, smanjivanjem obima na deo koji romski učenici mogu samostalno uraditi i deo koji se radi uz pomoć učitelja uz duže zadržavanje u školi (posle časova redovne nastave),
- slobodan izbor domaćih zadataka,
- obezbeđivanje pomoći drugova iz odeljenja u izradi domaćih zadataka.

Ishodi realizovanih akcija iz ove kategorije bili su: ostvarenost obrazovnog cilja na koji je akcija bila fokusirana (na primer savladanost početnog čitanja i pisanja); povećano angažovanje/aktivnost u radu romskog deteta na času; bolja saradnja romske i neromske dece u odeljenju; formira-nje kvalitativno drugačijeg odnosa između učitelja i deteta (uspostavljeno poverenje); kvalitetnija izrada domaćih zadataka, smanjenje zakašnjavanja na čas.
Jedan od primera načina realizacije i dobiti iz ove kategorije mini-akcija, kako za romske učenike, tako i za samog nastavnika, ilustruje deo izveštaja Branke Alimpijević, nastavnika srpskog jezika u OŠ "Ivo Lola Ribar" iz Begaljice. Evo kako ona opisuje svoj rad na savladavanju pravopisa romske dece u starijim razredima: "Seminar posvećen romskoj deci dodatno je razbudio naše misli i aktivirao ih na neke konkretne akcije. Briga o deci prisutna je uvek kod učitelja i nastavnika, kao i kod roditelja, ali je treba dodatno zalivati i obnavljati. Od seminara pa do danas svi smo komentarisali ko je šta uradio, postigao i osmislio u prilaženju i pomoći romskim učenicima. Predajem sedmacima i osmacima srpski jezik. U sedmom razredu imamo četiri romska deteta, u osmom jedno. Devojčice romskog porekla iz sedmog razreda su uvek u grupi. Us p e h im je prilično loš, ali su dobro vaspitana deca. Ono što sam "uspela" s njima, to su sitnice, koje za njih mogu biti krupnice... Časove dopunske nastave sam održavala u zbornici između dva časa. Nisam morala posebno da ih opominjem, uvek su dolazile kad imam pauzu. Smestile bi se pored mene i vrlo opušteno, bez grča, uz neko posluženje, pisale. Radili smo pravopis, sporo i teško, ali se isplatilo. Pismeni zadatak je urađen bolje nego prethodni. Časovi dopunske nastave naročito su inspirativni za učenike jer se tada osećaju važnima, njima se poklanja posebna pažnja, izdvojeni su iz grupe i uglavnom rado dolaze na takvu vrstu konsultacija. Verovatno im prija i olabavljena distanca između nastavnika i učenika, osećaju se sigurnije i zaštićenije".
Unapređenje saradnje s romskim porodicama
U okviru ove kategorije bilo je ukupno 13 izvedenih akcija, od čega pet individualnih, četiri zajedničke i četiri školske akcije. U nameri da unaprede saradnju s romskim porodicama, učesnici seminara su realizovali sledeće aktivnosti:
- uspostavljanje saradnje s lokalnom romskom organizacijom,
- kućne posete i obilazak porodica,
- sakupljanje podataka o načinu života dece u porodici, provođenju slobodnog vremena, običajima i proslavama, primenom anketa i intervjua. Ishodi sprovedenih akcija iz ove kategorije bili su: redovniji dolazak romske dece na nastavu, povećana aktivnost romske dece na časovima, češći dolasci romskih roditelja u školu, uspostavljanje poverenja između učitelja i roditelja i učitelja i dece, bolja komunikacija i bliskiji odnosi s roditeljima, bolje poznavanje prilika i konteksta u kom deca žive. Može se reći da navedeni rezultati ukazuju na povećanje osetljivosti nastavnika u odnosu na specifične probleme romske dece, kao i pomak u smanjivanju socijalne distance između učitelja - predstavnika škole, i romskih porodica.

Primer načina realizacije i dobiti realizovane iz ove kategorije mini-akcija ilustruje izveštaj Zorice Vignjević, učiteljice osnovne škole "Vlada Obradović Kameni" iz Beograda. Zorica Vignjević, koja ima 11 romskih učenika u odeljenju, svoju mini-akciju započela je obilaskom porodice jedne od svojih učenica, sa idejom da upozna uslove života deteta u porodici i razloge nedolaska roditelja u školu. Kao ishode realizovane akcije, ona navodi: "Smatram da sam postigla cilj, jer je učenica u drugom polugodištu počela da ostvaruje bolje rezultate, a roditelji su posetili roditeljski sastanak. Veoma sam zadovoljna jer su posle ove posete moji roditeljski sastanci postali posećeniji, a i deca se više trude". Ova učiteljica planira da "obiđe još roditelja romske dece da bi se bolje upoznali i ostvarivali kontakt sa školom".
Jačanje kulturnog identiteta
Među 13 izvedenih akcija u ovoj kategoriji, bilo je 10 pojedinačnih, dve školske i jedna zajednička akcija više učitelja. Jačanje kulturnog identiteta romskih učenika realizovano je na sledeće načine:
- uvođenjem elemenata tradicije i kulture Roma prilikom obrade nastavnih sadržaja iz predmeta srpski jezik i svet oko nas (običaji, praznici, poreklo reči Rom, istorija Roma),
- organizovanjem odeljenjskog kviza znanja o Romima,
- obeležavanjem svetskog dana Roma na nivou škole,
- unošenjem elemenata romskog folklora i pisanih radova sa tematikom iz života Roma prilikom obeležavanja značajnih datuma u školi.

Kao ishode ovih aktivnosti, učitelji su navodili inicijativu samih učenika za učešće u školskim proslavama; češće međusobno druženje romske i neromske dece u odeljenjima u kojima su akcije sprovedene (inače neuobičajeno); prisustvo romskih roditelja na školskim manifestacijama; interesovanje neromske dece za reči na romskom jeziku.
Svoju akciju (koja je zaista predstavljala mnogo više od mini-akcije) opisale su učiteljice Gordana Milojević, Gordana Milošević i Gorana Pešić iz OŠ "Slavoljub Vuksanović Jojko", Blace: "...Akcija je sprovedena u periodu od decembra 2003. godine do aprila 2004. Cilj ove akcije bio je uključivanje romske dece u kulturni i javni život u školi na sledeći način: učešćem na priredbama, izvođenjem pesama, igara i romskog folklora, pisanjem i prezentovanjem sastava na romskom jeziku i s tematikom iz romskog života, priređivanjem odeljenjskih izložbi koje će približiti romsku tradiciju ostaloj deci. U akciju su bila uključena romska deca iz svih odeljenja mlađih razreda. Smatramo da smo ovim akcijama uspeli da makar malo smanjimo međunacionalni jaz između romske dece i ostalih učenika. Romska deca se u akciju uključuju dobrovoljno, smanjen je osećaj odbačenosti (bar u onim odeljenjima u kojima je akcija sprovedena), deca počinju međusobno više da se druže, zanimanje za romsku tradiciju raste kod ostale dece. Zadovoljni smo izvedenom akcijom zato što je za kratko vreme napravljen korak napred".
Podizanje socijalnog statusa romske dece u odeljenju/školi
Od devet akcija s istim zajedničkim ciljem u ovoj kategoriji, izvedeno je pet pojedinačnih i četiri zajedničke akcije. Navedeni cilj nastavnici su realizovali na sledeće načine:
- organizovanjem psiholoških radionica (u nekima i sa učešćem roditelja),
- dodatnim ličnim angažovanjem (odvajanjem vremena za razgovor sa romskom decom),
- češćim fizičkim kontaktima (zagrljaj, dodir, poljubac),
- igrovnim izborom međusobnih poseta dece,
- češćim uključivanjem romske dece u vannastavne aktivnosti i nastupe,
- isticanjem opaženih posebnih veština i talenata romske dece,
- promovisanjem aktivnosti u kojima su učestvovala romska deca (odeljenjske i zidne školske novine),
- primenom igara za podsticanje saradnje u grupi, češćim uvođenjem grupnog rada.

Ishodi navedenih aktivnosti ogledali su se u boljem razumevanju psiholoških potreba i osećanja dece; prihvatanju zajedničke igre sve dece u odeljenju, povećanoj odgovornosti romske dece prema školskim obavezama; smanjenim intervencijama neromskih roditelja oko rasporeda sedenja u odeljenju; pozivanju romske dece na rođendane neromske dec; smanjenju agresivnog ponašanja u odeljenju (vređanje, tuče); vidljivim znacima pošto-vanja drugih i podignutog samopoštovanja romske dece (češće javljanje za reč, izražen ponos).
Podizanje socijalnog statusa romskog deteta u odeljenju/školi veoma je specifičan, težak i često za odraslog nevidljiv deo socijalnih interakcija dece. Ipak, navedeni opaženi ishodi ukazuju na mogućnost pobolj-šanja odnosa učitelja i detece i dece međusobno, kao i razvijanje poverenja među svim učesnicima vaspitno-obrazovnog procesa. Ilustraciju prethodne pretpostavke nalazimo u sledećem opisu iz izveštaja učiteljice Smiljke Đorić, OŠ "Karađorđe", Donji Matvejevac: ".Dragan, romsko dete u mom odeljenju, bio je veoma nemirno i nezadovoljno dete. Zbog, činilo mi se, svog nadimka Draganče Ciganče (naravno uvredljivog), tukao je i rušio sve pred sobom, neprekidno golicao i šutirao decu. Pokušala sam svima da objasnim da boja kože nije bitna, da je Dragan njihov drug i da pripada njima. Počela sam da ga fizički dodirujem, toplo, majčinski, što je njemu prijalo, a povodom 8. marta sam ga i poljubila. Kada sam otišla kod Dragana i njegove majke da ga obiđem, videla sam da se majka s njim šali tako što ga golica. Onda mi je postalo jasno da on golicanje druge dece doživljava kao izraz nežnosti, i počela sam drugačije da ga gledam. Smatram da sam svoj cilj ostvarila, jer je sada disciplina na nivou. Dragan je i svoje navike (golicanje, šutiranje. ) pretvorio u blage dodi re. Zadovoljna sam jer je i Dragan postao mnogo bolji i zadovoljniji..."
Pružanje pomoći romskim porodicama i deci
Pružanje pomoći romskim porodicama i deci izvedeno je kroz tri pojedinačne i dve školske akcije, a sastojalo se u:
- ostvarivanju saradnje s lokalnom ambulantom radi saniranja zdravstveno-higijenskih problema,
- sakupljanju školskog pribora koji se čuvao u školi i namenski koristio,
- prikupljanju neophodne obuće i odeće, udžbenika i pribora za fizičko,
- omogućavanju dužeg zadržavanja dece u prostorijama škole nakon završetka časova i pomoći u izradi domaćih zadataka, - otvaranju savetovališta za decu i roditelje pri školi.

Navedeni ishodi ostvarenih aktivnosti bili su: obezbeđivanje pred-uslova za ostvarivanje obrazovnih vaspitnih zadataka; razvijanje soli-darnosti među decom; poboljšavanje saradnje s roditeljima. Ovi ishodi pokazuju inicijativu učitelja za rešavanje različitih problema koji vode zadovoljavanju nekih od osnovnih potreba romske dece.
Pružanje pomoći romskim porodicama i deci je najčešći način iskazivanja " etike brige" u osnovnim školama. Međutim, ovakve aktivnosti se preduzimaju uglavnom u vreme obeležavanja "Dečije nedelje" početkom oktobra svake školske godine, i ogledaju se u sprovođenju humanitarnih akcija, uobičajenih u godišnjem planu rada škola. Činjenica da se u ovoj grupi izveštaja nalazi mali broj aktivnosti namenjenih pružanju (materijalne i druge) pomoći romskim porodicama ukazuje na to da se učitelji posle seminara nisu rukovodili uobičajenim (i u tom smislu najlakšim) načinima rada. Navedene akcije pre upućuju na osmišljene, pažljivo izabrane korake, proizašle iz opaženih potreba škola, odnosno njihovih učenika.
Kao ilustraciju ove vrste akcija navodimo deo iz izveštaja OŠ "Branko Pešić" iz Beograda: "...Odmah nakon seminara 'Romsko dete i škola' održali smo sastanak stručnog aktiva nastavnika razredne nastave i razmenili iskustva. Dogovorili smo se da govorima o ovoj temi i na nastavničkom veću, jer imamo znatan procenat romske dece i u višim razredima. Dogovorili smo se da način rada maksimalno prilagodimo deci: zadatke predviđene za rad kod kuće nastojimo da deca urade u školi (to je neophodno naročito u odeljenjima sa decom koja žive u slam-naseljima, jer kod kuće imaju veoma slabe uslove za život, a za rad nikakve). Pošto škola ima centralno grejanje, neka deca dolaze sat i po pred početak nastave. Kako nema uvek praznih učionica da u njima sede, dogovorili smo se da (dok je hladno) jedna učiteljica dolazi sat pre početka nastave".
Iako su ciljevi mini-akcija i načini njihovog ostvarivanja različiti, najveći broj njih vodio je ka istim ili sličnim ishodima. Tako su, na primer, kućne posete predstavljale način unapređivanja saradnje s romskim porodicama, a svakodnevni dopunski rad i individualizacija rada su bili usmereni ka poboljšanju uspešnosti u savladavanju gradiva. Međutim oba tipa ovih aktivnosti za ishode su imala redovniji dolazak romske dece na nastavu i njihovu veću angažovanost tokom nastave.
Zaključci
Podsticanjem učitelja da samostalno isplaniraju i realizuju mini-akciju po svom izboru, odnosno aktivnost koju sami procenjuju kao realno ostvarljivu, pokušali smo da podstaknemo njihova pozitivna očekivanja od romske dece i osećanje zadovoljstva i unapređivanje sopstvene efikasnosti u radu. Takođe smo želeli da osnažimo motivaciju i lična uverenja učitelja da se na uspeh u radu s romskom decom može uticati i sopstvenom pažljivo isplaniranom akcijom, fokusiranom na ostvarenje unapred postavljenog i samostalno odabranog cilja. U ciljevima koje su učitelji birali kao relevantne mogu se prepoznati njihove sopstvene potrebe za unapređivanjem profesionalnih uloga i kompetencija vezanih za rad sa romskom decom. Grupe aktivnosti preduzete radi ostvarivanja postavljenih ciljeva - poboljšanje uspešnosti u učenju i unapredjenje saradnje sa romskim porodicama - vode jačanju nastavničke uloge u užem smislu kao predavača, organizatora nastave i partnera u pedagoškoj interakciji. Aktivnosti sprovedene da bi se realizovali postavljeni ciljevi jačanja kulturnog identiteta, podizanja statusa romske dece u odeljenju/školi, pružanja pomoći romskim porodicama i deci jesu one koje doprinose razvoju tolerancije i uvažavanju različitosti u školskoj sredini.
Opisane aktivnosti i ishodi mini-akcija ukazuju na osnažene postojeće unutrašnje snage učitelja i podstaknut razvoj njihovih profesionalnih kompetencija značajnih za rad u multikulturalnim odeljenjima. To su veštine i sposobnosti važne za uvažavanje osobenosti romskih porodica, njihove kulture, običaja, jezika i vrednosti; usklađivanje sadržaja i nastavnih strategija s predznanjima, potrebama i osobenostima romskih učenika; ostvarivanje konstruktivne saradnje s romskim roditeljima i drugima koji su odgovorni za brigu o učenicima; ispoljavanje altruizma i humanosti u odnosima sa učenicima (>etika brige<), odnosno pružanje potrebne savetodavne i druge pomoći učenicima, uz poštovanje različitosti i jednakog prava svih učenika da uče. Navedene kompetencije učitelja doprinose unapređivanju socijalnog konteksta procesa učenja/podučavanja u multikulturalnim odeljenjima, i na taj način omogućavaju stvaranje radne sredine u kojoj svako dete može da se oseća zadovoljno, uspešno, prihvaćeno, uvaženo i vredno.
Implikacije za praksu
Polazeći od poznatih problema s kojima se sreću učitelji i nastavnici koji rade s romskom decom, problema same romske dece, kao i rezultata ove analize, smatramo da se na poboljšanje obrazovne prakse može uticati kroz podsticanje nastavnika da planiraju i preduzimaju aktivnosti u skladu sa sopstvenim potencijalima u svom radnom okruženju.
Ova iskustva mogu da posluže i kao izvor ideja o mogućim pravcima delovanja u mikrosredinama u kojima, kao što smo na seminarima videli, često nastavnici nisu uvereni da su pomaci mogući i ostvarljivi.

Vrednovanje razvoja obrazovnih institucija u pravcu interkulturalnosti zahteva pažljivo evaluiranje socijalne klime, posebno samih Roma (predlog Strategije unapređenja obrazovanja Roma u SRJ, 2003). Iako su priručnici za samovrednovanje i vrednovanje rada škola došli do samih korisnika, verovatno će proći još vremena dok se i aspekti socijalne klime (u Priručniku za samovrednovanje navedeni unutar pete ključne oblasti, etosa, preko pokazatelja jednakosti i pravičnosti) počnu (samo)vrednovati na objektivniji način. Navedene aktivnosti mogu poslužiti i kao okvir za razmišljanje šta nastavnik može samostalnoda uradi unutar škole da takva vrsta vrednovanja dobije i svoje stvarno pokriće.
Pomak koji su nastavnici napravili u sopstvenoj praksi nakon pohađanja seminara ogleda se i u unapređivanju njihove lične svesti o kulturnim razlikama koje postoje u odeljenjima i školama u kojima rade. Do višeg nivoa razumevanja različitosti dolazi se zahvaljujući i specifičnim informacijama iz stručne literature ili kroz različite vidove obuke, o čemu govori i Anđela Paćone. Paćone, u svom istraživanju razvoja obrazovanja za uvažavanje kultu rnih razlika, smatra da " posvećenost ideji multikulturalnog obrazovanja proizlazi iz prethodnih iskustava suočavanja sa različitim kulturama (iskustveno osvešćivanje), na koju se nadovezuje racionalni napor razumevanja pojava koje prate takvi susreti i eventualne praktične akcije koje teže uvažavanju kulturnih razlika" (Paccione, 2000, prema Macura-Milovanović, 2005).
Iz analiza izveštaja nastavnika i usmene razmene na evaluativnim sastancima, moglo se uočiti da se pozicija "romskih učitelja", kao relativno izolovanih entuzijasta u kolektivima, može osnažiti njihovim povezivanjem s kolegama koji rade isti posao: razmenom iskustava i ideja, profesionalnom podrškom i edukacijom. Već samo stavljanje u kontekst interkulturalnosti (koja je realnost u obrazovanju u većini evropskih zemalja) uvodi ton profesionalizma i potrebu za inoviranjem uloge nastavnika. Kao posledica usmeravanja pažnje obrazovne javnosti na ovu grupu učitelja, može se uticati i na promenu njihovog statusa među kolegama.
 
Top