- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Dešifrovana tajna:
Prikaz Golgote na ranohrišćanskom sarkofagu iz Niša
Izvor:
Blic.rs
Na dečjem olovnom sarkofagu iz IV veka, koji je pronađen 1962. godine u ranohrišćanskoj grobnici u naselju Jagodinmala u Nišu, nalazi se jedan od najstarijih i u svetu jedinstven prikaz golgotskog krsta sa ljudskim figurama koje stoje na njemu.
Tajnu reljefa na sarkofagu posle pola veka dešifrovao je Miša Rakocija, doktor istorije umetnosti i savetnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša, a otkriće će, pored ostalog, biti predstavljeno domaćoj i svetskoj javnosti na predstojećem naučnom skupu „Niš i Vizantija“ početkom juna u Nišu.
- Prikupljajući materijal za knjigu „Konstantinov grad - ranohrišćanski Niš“ primetio sam da reljefna dekoracija na sarkofagu do danas nije dešifrovana i da simboli nisu tačno rastumačeni, zbog čega ovom otkriću do danas nije dat pravi značaj. Stručnjaci iz Beograda koji su proučavali sarkofag nakon njegovog pronalaska 1962. godine zanemarili su trougao od tačkica u koji je poboden krst, što predstavlja jasnu simboliku Golgote, mesta na kojem je razapet Hrist. Reljefna dekoracija sa dečjeg olovnog sarkofaga sagledana kao celina, osmišljena je u duhu praočevog groba - Golgote i Hristovog raspeća, simboliše vaskrsenje, pobedu nad smrću i adom i novi život - objašnjava dr Rakocija.
Najinteresantniji detalj, upozorava Rakocija, svakako su dve stojeće figure i dugim tunikama na horizontalnom kraku krsta i tročlane biste koje se ponavljaju šest puta na sarkofagu.
- U ranohrišćanskoj umetnosti se mogu naći golubovi koji stoje na krstu, koji su simboli apostola, ali do sada u svetu ni na jednom mestu nije zabeleženo da su apostoli prikazani kao stojeće ljudske figure. Po tome je ovaj prikaz golgotskog krsta nesumnjivo jedinstven u svetu. Svedoci trijumfa vaskrslog Hrista, osim apostola, bile su i tri žene koje su takođe prikazane kao tročlane biste na reljefu krsta. Bilo je pokušaja da se ranije tri biste opišu kao tri imperatora, ali ta teorija ne stoji jer je nemoguće razaznati likove - objašnjava dr Rakocija.
On kaže da je dešifrovana tajna niškog muzeja od nemerljivog značaja za istoriju ranohrišćanske umetnosti.
- U rodnom gradu cara Konstantina sredinom IV veka, kada je nastao ovaj sarkofag, hrišćanstvo je bilo duboko ukorenjeno. Nesumnjivo je da je u sarkofagu sahranjeno dete neke ugledne hrišćanske porodice, a ne isključuje se ni mogućnost da je u pitanju možda i neka carska porodica koju je nesrećni slučaj zadesio na prolasku kroz Niš. Dete je sahranjeno u reprezentativnom olovnom sarkofagu koji je otkriven 1962. godine u zapadnom delu bazilike sa martirijumom u niškom naselju Jagodinmala. Ovde su čuvane mošti i relikvije mučenika po kojima je Niš u IV veku bio poznat u hrišćanskom svetu kao grad mučenika - martiriopolis i sahranjeni znani episkopi i ugledni sveštenici Naisusa - navodi dr Rakocija.
On smatra da preostalo vreme do 2013. godine treba usmeriti na preispitivanje i kompletiranje slike o prvim hrišćanima Niša, kojima mi, ali i hrišćanska Evropa, dugujemo svoje hrišćanske korene. Novo saznanje objavljeno je već u članku dr Rakocije u časopisu Austrijske akademije nauke i umetnosti „Mitteilungen zur Christlichen Archäologie“.
Prikaz Golgote na ranohrišćanskom sarkofagu iz Niša
Izvor:
Blic.rs
Na dečjem olovnom sarkofagu iz IV veka, koji je pronađen 1962. godine u ranohrišćanskoj grobnici u naselju Jagodinmala u Nišu, nalazi se jedan od najstarijih i u svetu jedinstven prikaz golgotskog krsta sa ljudskim figurama koje stoje na njemu.
Tajnu reljefa na sarkofagu posle pola veka dešifrovao je Miša Rakocija, doktor istorije umetnosti i savetnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša, a otkriće će, pored ostalog, biti predstavljeno domaćoj i svetskoj javnosti na predstojećem naučnom skupu „Niš i Vizantija“ početkom juna u Nišu.
- Prikupljajući materijal za knjigu „Konstantinov grad - ranohrišćanski Niš“ primetio sam da reljefna dekoracija na sarkofagu do danas nije dešifrovana i da simboli nisu tačno rastumačeni, zbog čega ovom otkriću do danas nije dat pravi značaj. Stručnjaci iz Beograda koji su proučavali sarkofag nakon njegovog pronalaska 1962. godine zanemarili su trougao od tačkica u koji je poboden krst, što predstavlja jasnu simboliku Golgote, mesta na kojem je razapet Hrist. Reljefna dekoracija sa dečjeg olovnog sarkofaga sagledana kao celina, osmišljena je u duhu praočevog groba - Golgote i Hristovog raspeća, simboliše vaskrsenje, pobedu nad smrću i adom i novi život - objašnjava dr Rakocija.
Najinteresantniji detalj, upozorava Rakocija, svakako su dve stojeće figure i dugim tunikama na horizontalnom kraku krsta i tročlane biste koje se ponavljaju šest puta na sarkofagu.
- U ranohrišćanskoj umetnosti se mogu naći golubovi koji stoje na krstu, koji su simboli apostola, ali do sada u svetu ni na jednom mestu nije zabeleženo da su apostoli prikazani kao stojeće ljudske figure. Po tome je ovaj prikaz golgotskog krsta nesumnjivo jedinstven u svetu. Svedoci trijumfa vaskrslog Hrista, osim apostola, bile su i tri žene koje su takođe prikazane kao tročlane biste na reljefu krsta. Bilo je pokušaja da se ranije tri biste opišu kao tri imperatora, ali ta teorija ne stoji jer je nemoguće razaznati likove - objašnjava dr Rakocija.
On kaže da je dešifrovana tajna niškog muzeja od nemerljivog značaja za istoriju ranohrišćanske umetnosti.
- U rodnom gradu cara Konstantina sredinom IV veka, kada je nastao ovaj sarkofag, hrišćanstvo je bilo duboko ukorenjeno. Nesumnjivo je da je u sarkofagu sahranjeno dete neke ugledne hrišćanske porodice, a ne isključuje se ni mogućnost da je u pitanju možda i neka carska porodica koju je nesrećni slučaj zadesio na prolasku kroz Niš. Dete je sahranjeno u reprezentativnom olovnom sarkofagu koji je otkriven 1962. godine u zapadnom delu bazilike sa martirijumom u niškom naselju Jagodinmala. Ovde su čuvane mošti i relikvije mučenika po kojima je Niš u IV veku bio poznat u hrišćanskom svetu kao grad mučenika - martiriopolis i sahranjeni znani episkopi i ugledni sveštenici Naisusa - navodi dr Rakocija.
On smatra da preostalo vreme do 2013. godine treba usmeriti na preispitivanje i kompletiranje slike o prvim hrišćanima Niša, kojima mi, ali i hrišćanska Evropa, dugujemo svoje hrišćanske korene. Novo saznanje objavljeno je već u članku dr Rakocije u časopisu Austrijske akademije nauke i umetnosti „Mitteilungen zur Christlichen Archäologie“.