Priboj
- Začetnik teme Limski
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 24.10.2009
- Poruka
- 434
Malo si pogrešio kod one reči "doprinos". Svi misle na davanje novca.
Priboj spada u najstarije gradove u Srbiji. Vodi (ime grada) poreklo od srednjovekovnog utvrđenja na planini Bić, Pribon. Tumačenja ove reči su različita: od toga da je grad "pribijen" uz vrh planine do, verovatnije, da označava mesto gde vetar stalno duva-pribija. Oko samog grada se nalazi nekoliko arheoloških lokaliteta iz praistorije, koje proučava i o njima publikuje dela S. Derikonjih arheolog i direktor etnografskog muzeja u Priboju. Za vreme austrougarske aneksije, deo vojske koji je bio staciniran u gradu, saradio je prvo tenisko igralište na području današnje Srbije. Pored samog grada se nalazi Pribojska banja, sa manastirom Banja, koji je podigao Sveti Sava, kao najistureniji hrišćanksi manastir u to vreme prema teritoriji gde su se nalazili bogumili. Poznata je manastirska riznica, otkrivena 80 tih godina, sa izuzetnim predetima iz srednjeg veka, a sama riznica nije dostupna javnsoti, mada se mogu naći fotografije predmeta i izuzetna monografija iz perioda 1981-1982 godina u kojoj su prikazani pronađeni predmeti. Sam manastir nalazi se u Pribojskoj banji, koja je bila poznata za vreme Rimljana, ali se odlikuje veoma radiokativnom termalnom vodom, izuzetnih svojstava pre svega za kožne bolesti i reumatska oboljenja. U vreme otomanske imeperije Priboj je imao ulogu grada na putu za Sarajevo, izvesnog trgovinskog centra. U vreme drugog svetskog rata u njemu su boravili Italijani, a nekoliko puta je oslobadjan, što od četnika što od partizana, a kao datum zadnjeg oslobodjenja je uzet 12. oktobar. Po okolnim brdima se nalaze ostatci logorišta italijanske vojske pa nije čudo naći na mestu "talijanske barake" kopanjem delove oružija, opreme, bajonete i slično.
Procvat je grad doživeo u periodu posle 1950 godine, izgrdnjom FAP-a i važio je za mesto koje prednjači u svemu, kako u kulturi tako i po broju stručnjaka iz cele SFRJ koji su dolazili na rad u FAP-u, pošto sam grad nije imao adekvatnih kadrova. Grad je pokazatelj pravilne odluke kako se jedan pasivan kraj može uzdići pravilnom politikom.Grad je tačno na polovni pruge Beograd-Bar. Nažalost, razvoj je prekinut, ko nožem, sa dolaskom krize 1989 pa nadalje, možda i ranije, kad je ostalo mnoštvo obejekata nezavršenih (hotel Lim, novi Dom kulture itd.) koji su bili lepo zamišljni ali nikad završeni.Pored starog grada (kasabe) nikao je i Novi Priboj, tzv. Naselje, izmedju kojih se nalazi stari pogon FAP-a, pored Lima, dužine oko 2,5 kilometara. kasnije je bilo i novih pogona i fabrika, ali je značajo reći da je postojao i Poliester, Inkop itd. i dok su radili, standard je bio kao u Nemačkoj. Poznat je slučaj inženjera iz Nemačke koji je došao da radi u Priboju, jer mu je plata bila ista kao u Nemačkoj. To je jedan od retkih gradova koji nije imao gastarbajtere, jer nije bilo potrebe da se odlazi iz grada za poslom. Do 1960 godine, dok sama fabrika nije zaživela, postojalo je ekonomski motivisano iseljavanje i to u Tursku. Stanovništvo je mešovito: srbi i muslimani, s tim da je se nakon poslednjih dogadjaja statisička slika promenila (menjala se ona u nekoliko navrata čas u "korist" jednih čas drugih), mada u samom gradu koji se nalazi, bukavalno na granici sa BiH, nije bilo ekcesa ( na pojedinom delu, konkretno pribojska bolnica je nekih 200 metra od granice).
Sam Priboj je danas žalostan primer stagnacije i čemera. Vezanost za FAP uslovila je ekonomski krah, pošto je FAP bio vezan za industriju FAMOS (Sarajevo), rspadom SFRJ došlo je i do stagnacije.
Sad neko nek stavi i neku sliku...Ja ovoliko na brzu ruku i po sećanju.
Priboj spada u najstarije gradove u Srbiji. Vodi (ime grada) poreklo od srednjovekovnog utvrđenja na planini Bić, Pribon. Tumačenja ove reči su različita: od toga da je grad "pribijen" uz vrh planine do, verovatnije, da označava mesto gde vetar stalno duva-pribija. Oko samog grada se nalazi nekoliko arheoloških lokaliteta iz praistorije, koje proučava i o njima publikuje dela S. Derikonjih arheolog i direktor etnografskog muzeja u Priboju. Za vreme austrougarske aneksije, deo vojske koji je bio staciniran u gradu, saradio je prvo tenisko igralište na području današnje Srbije. Pored samog grada se nalazi Pribojska banja, sa manastirom Banja, koji je podigao Sveti Sava, kao najistureniji hrišćanksi manastir u to vreme prema teritoriji gde su se nalazili bogumili. Poznata je manastirska riznica, otkrivena 80 tih godina, sa izuzetnim predetima iz srednjeg veka, a sama riznica nije dostupna javnsoti, mada se mogu naći fotografije predmeta i izuzetna monografija iz perioda 1981-1982 godina u kojoj su prikazani pronađeni predmeti. Sam manastir nalazi se u Pribojskoj banji, koja je bila poznata za vreme Rimljana, ali se odlikuje veoma radiokativnom termalnom vodom, izuzetnih svojstava pre svega za kožne bolesti i reumatska oboljenja. U vreme otomanske imeperije Priboj je imao ulogu grada na putu za Sarajevo, izvesnog trgovinskog centra. U vreme drugog svetskog rata u njemu su boravili Italijani, a nekoliko puta je oslobadjan, što od četnika što od partizana, a kao datum zadnjeg oslobodjenja je uzet 12. oktobar. Po okolnim brdima se nalaze ostatci logorišta italijanske vojske pa nije čudo naći na mestu "talijanske barake" kopanjem delove oružija, opreme, bajonete i slično.
Procvat je grad doživeo u periodu posle 1950 godine, izgrdnjom FAP-a i važio je za mesto koje prednjači u svemu, kako u kulturi tako i po broju stručnjaka iz cele SFRJ koji su dolazili na rad u FAP-u, pošto sam grad nije imao adekvatnih kadrova. Grad je pokazatelj pravilne odluke kako se jedan pasivan kraj može uzdići pravilnom politikom.Grad je tačno na polovni pruge Beograd-Bar. Nažalost, razvoj je prekinut, ko nožem, sa dolaskom krize 1989 pa nadalje, možda i ranije, kad je ostalo mnoštvo obejekata nezavršenih (hotel Lim, novi Dom kulture itd.) koji su bili lepo zamišljni ali nikad završeni.Pored starog grada (kasabe) nikao je i Novi Priboj, tzv. Naselje, izmedju kojih se nalazi stari pogon FAP-a, pored Lima, dužine oko 2,5 kilometara. kasnije je bilo i novih pogona i fabrika, ali je značajo reći da je postojao i Poliester, Inkop itd. i dok su radili, standard je bio kao u Nemačkoj. Poznat je slučaj inženjera iz Nemačke koji je došao da radi u Priboju, jer mu je plata bila ista kao u Nemačkoj. To je jedan od retkih gradova koji nije imao gastarbajtere, jer nije bilo potrebe da se odlazi iz grada za poslom. Do 1960 godine, dok sama fabrika nije zaživela, postojalo je ekonomski motivisano iseljavanje i to u Tursku. Stanovništvo je mešovito: srbi i muslimani, s tim da je se nakon poslednjih dogadjaja statisička slika promenila (menjala se ona u nekoliko navrata čas u "korist" jednih čas drugih), mada u samom gradu koji se nalazi, bukavalno na granici sa BiH, nije bilo ekcesa ( na pojedinom delu, konkretno pribojska bolnica je nekih 200 metra od granice).
Sam Priboj je danas žalostan primer stagnacije i čemera. Vezanost za FAP uslovila je ekonomski krah, pošto je FAP bio vezan za industriju FAMOS (Sarajevo), rspadom SFRJ došlo je i do stagnacije.
Sad neko nek stavi i neku sliku...Ja ovoliko na brzu ruku i po sećanju.