- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Prete li Merkelovoj prevremeni izbori?http://www.tanjug.rs/novosti/40693/prete-li-merkelovoj-prevremeni-izbori.htm#
Izvor:
Tanjug.rs
BERLIN - U Berlinu se sve glasnije ''šapuće'' o kraju koalicije, kancelara Angele Merkel i prevremenim saveznim izborima, ukoliko njeni koalicioni partneri, liberali, kojima već duže vremena ''opasno'' loše ide, početkom maja ne budu uspeli da uđu u parlamente u Kilu i Diseldorfu.
''Frustracija i stalna svađa u ''crno (demohrišćani) - žutoj (liberali) koaliciji'', pri tom preteći pad liberala. Koliko će još dugo to izdržati'', postavlja pitanje moćni tabliod ''Bild'', koji piše da se u Berlinu sve glasnije ''šuška'' o prevremenom kraju koalicije i novim izborima.
Liberalima već duže vremena loše ide i ankete pokazuju da bi ta partija, pod vođstvom šefa diplomatije Gvide Vestervela, na saveznim izborima 2009. godine osvojila oko 15 odsto glasova, sada dobila nesigurnih pet odsto.
Merkelova, nenaviknuta na gubitke, pragmatična i istovremeno odlučna, koja tehnokratski i bez puno emocija, ali veoma uspešno vlada 82-milionskom nacijom, čini se, preciznošću jednog fizičara, već gleda u budućnost na saveznim nivou, ali s drugim koalicionim partnerima.
''Kancelar svoju budućnost vidi u ''velikoj koaliciji'' (sa Socijaldemokratskom partijom (SPD) -ona bi je mogla brzo imati'', ocenio je u izjavi ''Bildu'' jedan političar liberala.
I iz redova SPD, sa kojima je Merkelova već jednom, posle pada kancelara Gerharda Šredera, vodila vladu ''velike koalicje'' kažu da bi sada bilo ''idealno vreme'' da povuče potez, ako bi ona tako nešto želela.
Šta, međutim, jedna od najmocćnijih političara sveta želi, pitanje je na koje bi odgovor, možda, trebalo tražiti u tome da je ona već najavila spremnost da i na narednim saveznim izborima, u ime svojih demohrišćana, bude kancelarski kandidat - što znači da ponovo, po treći put, bude kancelar.
Statističko-politički gledano, ankete pokazuju da nijedan blok- ni demohrišćanski sa svojim ''prirodnim'' koalicionim partnerima, liberalima, ni socijaldemokratski sa svojim ''zelenim'' nema većinu da formira saveznu vladu.
Nova ''politička zvezda'', Piratska partija, koja odvlači na svoju stranu čak 13 odsto birača, ali isto kao i Levica, naslednica bivših istočno-nemačkih komunista, ne važi, kažu analitičari, za stranku sa kojom bi se išlo u koalicionu vladu.
Ostaje, dakle, zato, kao mogućnost, da su u pravu oni koji govore o namerama Merkelove da stvori vladu ''velike koalicije'', u kojoj bi ona bila kancelar, a SPD ponovo ''junior'' partija, procenjuje se.
Manje verovatna opcija je da bi Merkelova, posle mogućeg poraza liberala u Kilu i Diseldorfu, mogla da otpusti ministre iz te partije, a onda bi savezni predsednik, novizabrani šef države Joahim Gauk, naložio raspuštanje Bundestaga i, usledili bi prevremeni izbori.
Druga, verovatnija, opcija bi mogla biti, da bi demohrišćani u Bundestagu tražili glasanje o jednoj od mnogih spornih tema o kojima se sukobljavaju sa liberalima, liberali ne bi glasali, koalicija bi izgubila većinu, Gauk tada ne bi mogao da izbegne i raspusti parlament.
To su samo neki od mogućih scenarija, a da li će do prevremenih izbora i doći - tu za sada nema niti jasnih odgovora, niti preciznih političkih dogovora, već samo špekulacija.
Pošto je Merkelova ''prva violina'' u ''političkom orkestru'', trebalo bi da se postavi pitanje šta je, međutim, ta istočna Nemica, protestant po religioznom uverenju, demohrišćanin po političkom opredenjenju i doktor fizike po profesiji, naučula od svog ''političkog oca'', kancelara - rekordera Helmuta Kola (skoro 17 godina bio kancelar) i od svog ozbiljnog protivnika s kim se više puta ''tukla'' Šredera.
Od Kola, od koga se ona kasnije u jednoj aferi o donacijama njihove Hrišćansko-demokratske unije hladnokrvno distancirala, naučila je, kažu analitičari, da pusti probleme da ''odstoje' , odnosno, naučila je da sačeka pravi momenat za rešenje.
Od Šredera, koji je 2005. godine, kada je izgubio Severnu Rajnu Vestfaliju, tvrđavu svojih socijaldemokrata, zatražio prevremene savezne izbore, pa ih izgubio, a ona postala kancelar, naučila je da ne treba nervozno istrčavati.
Šrederova odluka da tada raspiše prevremene savezne izbore, bila je tada, prema njenom mišljenju, teška greška, jer su se njegove šanse da pobedi povećavale sa povećanjem vremena, prenose mediji stavove koji izgledaju kao jednačina doktora fizike Merkelove.
Do redovnih saveznih izbora, u septembru naredne godine, ima još dosta vremena, ali su špekulacije, matematičko-politička izračuvavanja i preračuvanja već počela.
Protivnici i zagovornici vanrednih izbora, najavljivači i procenjivači, oni koji uvek vide ''čašu do pola praznu'' ili ''do pola punu'', uz blagu dozu ''predizbornog'' adrenalina ''prorokuju'' kako će ići dalje, ne zaboravljajući, pri tom, da ukažu da Šredrovi prevremeni ''harakiri'' savezni izbori, jednostavno, nisu stil Merkelove.
Izvor:
Tanjug.rs
BERLIN - U Berlinu se sve glasnije ''šapuće'' o kraju koalicije, kancelara Angele Merkel i prevremenim saveznim izborima, ukoliko njeni koalicioni partneri, liberali, kojima već duže vremena ''opasno'' loše ide, početkom maja ne budu uspeli da uđu u parlamente u Kilu i Diseldorfu.
''Frustracija i stalna svađa u ''crno (demohrišćani) - žutoj (liberali) koaliciji'', pri tom preteći pad liberala. Koliko će još dugo to izdržati'', postavlja pitanje moćni tabliod ''Bild'', koji piše da se u Berlinu sve glasnije ''šuška'' o prevremenom kraju koalicije i novim izborima.
Liberalima već duže vremena loše ide i ankete pokazuju da bi ta partija, pod vođstvom šefa diplomatije Gvide Vestervela, na saveznim izborima 2009. godine osvojila oko 15 odsto glasova, sada dobila nesigurnih pet odsto.
Merkelova, nenaviknuta na gubitke, pragmatična i istovremeno odlučna, koja tehnokratski i bez puno emocija, ali veoma uspešno vlada 82-milionskom nacijom, čini se, preciznošću jednog fizičara, već gleda u budućnost na saveznim nivou, ali s drugim koalicionim partnerima.
''Kancelar svoju budućnost vidi u ''velikoj koaliciji'' (sa Socijaldemokratskom partijom (SPD) -ona bi je mogla brzo imati'', ocenio je u izjavi ''Bildu'' jedan političar liberala.
I iz redova SPD, sa kojima je Merkelova već jednom, posle pada kancelara Gerharda Šredera, vodila vladu ''velike koalicje'' kažu da bi sada bilo ''idealno vreme'' da povuče potez, ako bi ona tako nešto želela.
Šta, međutim, jedna od najmocćnijih političara sveta želi, pitanje je na koje bi odgovor, možda, trebalo tražiti u tome da je ona već najavila spremnost da i na narednim saveznim izborima, u ime svojih demohrišćana, bude kancelarski kandidat - što znači da ponovo, po treći put, bude kancelar.
Statističko-politički gledano, ankete pokazuju da nijedan blok- ni demohrišćanski sa svojim ''prirodnim'' koalicionim partnerima, liberalima, ni socijaldemokratski sa svojim ''zelenim'' nema većinu da formira saveznu vladu.
Nova ''politička zvezda'', Piratska partija, koja odvlači na svoju stranu čak 13 odsto birača, ali isto kao i Levica, naslednica bivših istočno-nemačkih komunista, ne važi, kažu analitičari, za stranku sa kojom bi se išlo u koalicionu vladu.
Ostaje, dakle, zato, kao mogućnost, da su u pravu oni koji govore o namerama Merkelove da stvori vladu ''velike koalicije'', u kojoj bi ona bila kancelar, a SPD ponovo ''junior'' partija, procenjuje se.
Manje verovatna opcija je da bi Merkelova, posle mogućeg poraza liberala u Kilu i Diseldorfu, mogla da otpusti ministre iz te partije, a onda bi savezni predsednik, novizabrani šef države Joahim Gauk, naložio raspuštanje Bundestaga i, usledili bi prevremeni izbori.
Druga, verovatnija, opcija bi mogla biti, da bi demohrišćani u Bundestagu tražili glasanje o jednoj od mnogih spornih tema o kojima se sukobljavaju sa liberalima, liberali ne bi glasali, koalicija bi izgubila većinu, Gauk tada ne bi mogao da izbegne i raspusti parlament.
To su samo neki od mogućih scenarija, a da li će do prevremenih izbora i doći - tu za sada nema niti jasnih odgovora, niti preciznih političkih dogovora, već samo špekulacija.
Pošto je Merkelova ''prva violina'' u ''političkom orkestru'', trebalo bi da se postavi pitanje šta je, međutim, ta istočna Nemica, protestant po religioznom uverenju, demohrišćanin po političkom opredenjenju i doktor fizike po profesiji, naučula od svog ''političkog oca'', kancelara - rekordera Helmuta Kola (skoro 17 godina bio kancelar) i od svog ozbiljnog protivnika s kim se više puta ''tukla'' Šredera.
Od Kola, od koga se ona kasnije u jednoj aferi o donacijama njihove Hrišćansko-demokratske unije hladnokrvno distancirala, naučila je, kažu analitičari, da pusti probleme da ''odstoje' , odnosno, naučila je da sačeka pravi momenat za rešenje.
Od Šredera, koji je 2005. godine, kada je izgubio Severnu Rajnu Vestfaliju, tvrđavu svojih socijaldemokrata, zatražio prevremene savezne izbore, pa ih izgubio, a ona postala kancelar, naučila je da ne treba nervozno istrčavati.
Šrederova odluka da tada raspiše prevremene savezne izbore, bila je tada, prema njenom mišljenju, teška greška, jer su se njegove šanse da pobedi povećavale sa povećanjem vremena, prenose mediji stavove koji izgledaju kao jednačina doktora fizike Merkelove.
Do redovnih saveznih izbora, u septembru naredne godine, ima još dosta vremena, ali su špekulacije, matematičko-politička izračuvavanja i preračuvanja već počela.
Protivnici i zagovornici vanrednih izbora, najavljivači i procenjivači, oni koji uvek vide ''čašu do pola praznu'' ili ''do pola punu'', uz blagu dozu ''predizbornog'' adrenalina ''prorokuju'' kako će ići dalje, ne zaboravljajući, pri tom, da ukažu da Šredrovi prevremeni ''harakiri'' savezni izbori, jednostavno, nisu stil Merkelove.