Prestanite da ucite sa decom

[Andjela 7]

Postoje dve vrste roditelja, koji jednostavno svojim karakterom navikavaju decu da ne rade sama. A to nije dobro jer pisanjem domaćih zadataka deca ne rešavaju samo dnevni problem - ponavaljajući gradivo i vežbajući zadatke deca postaju spremnija za školu. Dakle, dečji psiholog Gordana Ačić objašnjava da postoje dve vrste roditelja, a vi proverite kojoj grupi pripadate i da li grešite.

Zabrinut roditelj

Roditelj koji neprestano brine i ispituje dete o izvršenju školskih obaveza, očekujući najgore ako zadaci nisu urađeni, a gradivo naučeno. Kada vidi da je vremena malo, uzima stvar u svoje ruke i obavlja sve umesto deteta - piše domaći (dete ga prepiše), crta crteže za koje je nemoguće da su delo dečijih ruku, piše skraćenu verziju većeg teksta - da bi ga pojednostavio i da dete razume o čemu se tu uopšte radi, pa ga zajedno na brzinu uče…
Poruka koju roditelj tako šalje detetu glasi: nisi sposoban - ja moram umesto tebe, inače ćeš pasti razred. Kada dete to više puta čuje ili oseti, počinje da se ponaša u skladu s tim. Nažalost, ovo se na početku odnosi na školu, a kasnije i na ostale životne situacije.

Opušten roditelj

Roditelj koji je svestan kapaciteta i sposobnosti svog deteta i u skladu s tim pomaže detetu kada ima poteškoća. Takav roditelj ne preuzima odgovornosti koje dete, primereno svom uzrastu, može samo da preuzme, mada to ponekad predstavlja napor i izaziva frustraciju kod deteta.
Ukoliko u tome uspe, poruka koju ovakav roditelj šalje odnosi se na njegovo poverenje u detetove sposobnosti - znam da ti to možeš i ne želim da umanjujem tvoje sposobnosti. Dete u takvoj situaciji, nakon puno uloženog truda, uvek ima rezultat - bilo da se radi o potpunom uspehu, što izaziva oduševljenje i deteta i roditelja, ili neuspehu. Kod neuspeha će biti od koristi prvenstveno podrška roditelja - u smislu podsticaja i pomoći oko analiziranja šta je dovelo do toga i kako može da se reši.

Da li učite sa decom? Da li provodite sate i sate objašnjavajući im gradivo i rešavajaću njihove zadatke. I onda se ljutite na njih...E pa, možda nisu oni krivi? Možda ste krivi vi.

Izvor: blic

 

[Eric Cantona]

Mislim da treba biti u grupi Opušten roditelj. Moraš biti svjestan mogućnosti svoga djeteta. Nije važno da dijete bude odličan đak. Bitno je da samo uči, i to s razumijevanjem. Bitno je da uči da nešto nauči, a ne da dobije 5. Bitno je da da sve od sebe, u skladu sa svojim mogućnostima. A kada zapne, da mu pomogneš tako da ga usmjeriš da nastavi samostalno učiti. A ne mu sve riješiti da može nabubati napamet.
Djeca koja u osnovnoj i srednjoj školi uče samostalno i s razumijevanjem se bolje snalaze na fakultetu. I završavaju ga.

 

[Torrent Maniak]

Imam četiri đaka u kući.....Kaća (drugi srednje),Đole i Igi,blizanci (četvrti),i Nidza (sad krenuo u prvi).......jedino sa njim sedim,ker ipak,to je za njega nešto novo....mada tu su i sestra i braće.......pomalo "istražujmo" školsko gradivo,navodno "naučim" nešto novo (od Nidze),ali polako,to mi je treći poalzak u prvi razred........sa Kaćom učim,samo kad ona sama oseti potrebu,eventualno neko preslišavanje,kad je kraj godine ili polugodišta......čisto da držim kontrolu...a za ovo dvoje......to je extra priča,a ipak bih se stavio u grupu opuštenih roditelja,jer ih odlično poznajem....i kako Eric reče,"A kada zapne, da mu pomogneš tako da ga usmjeriš da nastavi samostalno učiti."

 

[bebabu77]

Spadam u neku medju grupu...stroga sam a ipak pravicna i ne radim za nju! Preslisam je, pregledam zadacu, volim da sam u toku desavanja ....Cerka je treci razred, i znam koliko moze, i znam koliko je dobro sto sama uci gradivo, rjesava zadatke jer joj u daljem skolovanju takav (samostalan) rad moze samo biti od pomoci.

 

[nency2]

Smatram da nije dobro za decu da se roditelji mnogo angazuju oko skole i skolskih zadataka, mada sve vise ucitelji potenciraju i namerno deci postavljaju obaveze koje oni sami ne mogu da obave bez ucesca roditelja. Deca se tako naviknu na to da ce im roditelj pomoci i resavati zadatke, citati njihovu lektiru i kasnije prepricavati, a oni onda ne moraju da misle i razmisljaju nista.
Kad ima potrebe ili kad stvarno dete ne moze nesto da razume i shvati , u redu je pomoci, ali sam za to da ih u principu treba pustiti da svoje obaveze izvrsavaju sami.

 

[gogaj]

U potpunosti se slažem sa svima Vama.
Za sebe mogu reći da i ja spadam u neku srednju grupu, pošto sam svojevremeno i ja sedela sa svojim sinom i učila....ali, napravila sam grešku, koju sam na sreću uspela da ispravim, zahvaljujući razrednom starešini svog sina.
On sada završava osmi razred. Svoje obaveze sam završava. Naravno, uz kontrolu, minimalnu....a ako treba pomoć, tu sam. Najbitnije mi je da ga usmerim i ne zahtevam da bude odličan. Bitno mi je da radi u uči sa razumevanjem.

 

[gagasasa]

Spadam u grupu opustenih roditelja i jako sam svesna kapaciteta svoje dece, jer ako to nismo onda unosimo nesigurnost i nervozu i sebi i deci i pravimo zivotnu gresku. U redu je proveriti sta su uradili i ukazati na gresku ako postoji ali tako da ona sama shvate gde su pogresila. Smatram da mnogo zavisi i od ucitelja, nastavnika i nacina na koji prenose deci svoje znanje. Deca moraju da uce da bi nesto naucila, moraju da razumeju ono sto im se prenosi, ne, da uce napamet to samo ispari za kratko vreme. Cesto govorim svojoj deci da ne treba da uce za 5, vec da uce da bi znali a ocena ce sama da dodje.

 

[GEMMA]

Ja smatram da spadam u neku medjugrupu, kako rekoste.Imam devojčicu koja ide u 4.raz. OŠ i dečaka u 2.raz.Oš. To su dva različita karaktera i drugačije im prilazim. Ćerka mi je izrazito samostalna, dok malog moram često podsećati na njegove obaveze ( jedino je savestan kada mu je sport u pitanju, trenira fudbal i bejzbol ).Pomažem kada treba nešto pojasniti i objasniti, ali ono što svo troje volimo je kada uče neku novu lekciju zajedno istražujemo i pričamo što više o toj temi. To nam je postala kao neka igra, i to vrlo korisna.Mislim da se ipak trebaju nadgledati i imati neku minimalnu kontrolu.

 

[gagasasa]

Ja smatram da spadam u neku medjugrupu, kako rekoste.Imam devojčicu koja ide u 4.raz. OŠ i dečaka u 2.raz.Oš. To su dva različita karaktera i drugačije im prilazim. Ćerka mi je izrazito samostalna, dok malog moram često podsećati na njegove obaveze ( jedino je savestan kada mu je sport u pitanju, trenira fudbal i bejzbol ).Pomažem kada treba nešto pojasniti i objasniti, ali ono što svo troje volimo je kada uče neku novu lekciju zajedno istražujemo i pričamo što više o toj temi. To nam je postala kao neka igra, i to vrlo korisna.Mislim da se ipak trebaju nadgledati i imati neku minimalnu kontrolu.

U potpunosti se slazem, na slican nacin suprug i ja radimo sa decom, ali tako da im nije sve servirano na tanjiru nego da sami shvate sta treba, a mi im samo malo pomognemo ako zaskripi. Naravno bez obzira sto su mi deca odgovorna i savesna ipak imamo kontrolu sto kazete, makar minimalnu.

 

[renatanikola]

Kao prvo moram da kazem da mi se tema veoma dopada i da je vrlo korisna.Ja imam sina i cerku i oboje su prvi razred s tim sto je sin krenuo godinu dana ranije u skolu.Moje licno misljenje je da ih ipak treba malo "pogurati",naravno ne preterivti ali umereno da.Ja licno volim da mi kada dodju iz skole saopsta sta su na kom casu naucili i da potom urade domace zadatke dok je gradivo jos uvek sveze, pa zatim imaju celo poslepodne na raspolaganju.Sto se tice ucenja i domacih zadataka jos uvek hvala bogu nemoram da pomazem ali zato ponekada gledam da vezbaju pisanje,citanje,racunanje itd.