Prepricane lektire i analize dela za Osnovnu skolu

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Cupidon
VIP
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
5.207
Nastavak...

Слојевитост романескне приче
Сцијентизам у избору теме и структурирању излагања не умањује лите-фност и препознатљивост романескног проседеа, који произилази из 1чина обраде теме, природе приче и начина казивања. Романескно језгро азарског речника чини трокњижје: Црееиа књига (хришћански извсфи о хазарском питању), Зелена књига (иеламски извори о хазарском питању) и Жута књига (хебрејски извори 0 хазарском питању). цијентистички приступ и изразити техницизам у обликовном поступку не метају јасно уочавање романескних својстава: јединство теме, лајтмотиви, азграната и занимљива прича, бројност репрезентативних и споредних ли-ов^, пажљиво обликовање јунака уз презентацију њиховог унутрашњег сивота, лирска фантастика, једнаставно и поетски интоцирано излагање. Грича је врло сложена и испреплетена, еа бројним притокама, пуна разно-рсних догађаја и ликова, Онаје многогласна и вишеаспектна, са великим »ројем причалаца, мноштвом уметнутж прича и бројним цитатима из Јазли^итих историјских и псеудоисторијских извора. Прича се доима као амршени лавцриНт кроз који се читалац креће са изве^ним напором. Али, :ада открије излазе, успостави везе и_ односе, пронцкне у смисао приче -шталац ће осетити задовољство савладаног напора. У структури Хазарског речника уочава се жанровско богатство: хронике времена и депсађаја),. повести (индивидуалне и колективне), биографије, ^овеле, расираве, писма. Текст је обогаћен цртежима и факсимилима. Жан-ровски облици обично се не појављују самостално, него се у једној целини ^одредници) нађе по неколико жанровских облика. Тиме се остварује проме-на начина казив^ња, џромена визуре и тачке гледишта, а измењивањем стварног, псеудостварног и фантастичног измењује се и читаочев рационални и и^ационални ангажман у току рецепције садржине романа. Романескна прича има три слоја:
- средњи век - време Хазара и хазарске полемике.
- XVII век - време првог издања ^Сазарског речника,
- XX век - време обнове интересовања за Хазаре и другог издања
Хазарског речника.
У првом временском слоју, у средњем веку, одиграла се хазарска полемика, централни догађај у хазарској историји и причи о Хазарима:
Хазарски владар - каган - бележе древне хронике, уснио је једаи сан и затражио три филозофа са разних страна да му тај сан протумаче. Стварје била од значаја по хазарску државу утолико шшо >је каган одлучио да са својим народом пређе у веру ОНОГ мудраца чије тумачење сна буде најприхватљивије: Неки извори тврде даје кагану ТОГ дана, кад је донео Шакву одлуку, умрла коса на глави и он је то знао, алигаје нешто ипак гонило да настави. Тако се у летњој резиденцијц кагановој нађоше један исламски, један јеврејски и један хришћански мисионар, један дервиш, један рабин и један монах. Сваки од њих добио је на дар ножизрађен од соли и они заподенуше расправу. '
Грчки представник у хазарској полемици, који је излагао основе хришћанства, био је учени |Сонстантин Солунски-Ћирило, који је већ имао једно мисионарско искуство јер је био код словенских племена, саставио је словенску азбуку и приволео Словене да приме хритћанство. На кагановом двору је изложио своје Хазарске беседе, које је Методије касније превео на словенски језик, али им се загубио траг. Исламски представник био је Фараби Ибн-Кора. Он је уз велике напоре стигао на хазарски двор јер су му на путу постављане многе препреке како не би на време стигао на полемику. Хебреј-ски представник је био раби Иеак Сангари. Различити извори различито описују ток и исход хазарске полемике. Хришћански извори тврде да је Ћирило својим беседама приволео хазарског кагана да прими хришћанство. Исламски извори победу приписују дервишу Кори, који је био најубедљивији у тумачењу слике на троугаоној хазарској пари, што је и одлучило да се каган приклони исламском учењу.^Хебрејски извори приписују победу Исаку Сангарију, који је најбоље објарнио сан хазарског кагана и тиме га убедио да се приволМ јудаизму. Тако је догађај на кагановом двору сагледан са позиција три вере: предочена су три различита тока полемике, три различита предмета полемике и три различита исхбда. Трострука је и слика о Хазарима и њиховој историји па се у свему томе разногласју губи историјска истина. Из тога својеврсног својатања Хазара сагледавају се три м4енталитета, три културе, три религије и три политике. Трострука интерпретација једног те истог догађаја испољида се већ непосредно после тога у радовима хроничара хазарске полемике: Методија Солунског, Спањарда Ал Бекрија и Јехуда Халевија. Различите интерпретације наставиле су се и доцније, подстицане овим хроникама и другим сведочењима и тумачењима,хве до 17. века. Други слој романескне приче обухвата 17. век, када је нагло порасло интересовање за све оно што је у вези са Хазарима. Главни актери приче су Аврам Бранковић, Масуди Јусуф и Самуел Коен, који су означени као ,један од писаца ове књиге". Аврам Бранковић је „најамни дипломата у Једренима и на Порти у Цариграду, војсковођа у аустро-турским ратовима, полихистор и ерудита". Бранковћћева животна преокупација је састављање речника о Хазарима': створио је огромну библиотеку и обезбедио писаре и преписиваче, међу којима је и Теоктист Никољски. Масуди Јусуф је био чувени евирач у шаргију (леут), али је брзо оставио музику, постао ловац на снове и истраживач хазарске историје. Пред њега се поставиопроблем ко су, пбред Ибн Кора, остала двојица учесника у хазарској поЛемици. Он је успео да на арапском језику састави хазарски речник у исламској верзији, носећи га увек са собом. Трагао је за Коеном и Аврамом примивши се, када је пронашао Бранковића, за његовог собара да би му био у близини и дочепао се грчке приче о Хазарима. Самуел Коен је дубровачки Јеврејин који се посветио трагању за именима друга два мисионара јер. Халеви/хебрејски хроничар, није забележио њихова имена и није о њима могао да понуди значајније чињенице. Сва тројица су ловци на снове: поседују способноет да уђу у туђи еани тајну. Теоктист Никољски је знао напамет Хазарски речник Аврама Бранковића. Једном приликом, случајно и кришом је завирио у торбу Масу-дијевуј нашао рукопис речника на арапском, прочитао га и запамтио. У међу-времену је Севаст Никон уништио Аврамов и Масудџјев рукопис и трагао да уништи и трећи - Коенов. На ра^ишту, када је Коен погинуо, оетали су растурени папири које је Теоктист сакупиоч и тако саставио комплетан Хазарски речник и 1691. године предао га на штампање Даубманусу. Хазар-ски речник ће већ следеће године €ити уништен вољом инквизиције. Остала су еамо два примерка: отровни примерак са златном бравом, који је измакао пажњи цензуре, и помоћни примерак са сребрном бравом, који је ишао уз њега. Трећи слој романескне приче обухвата личности и догађаје. 20. века. Главни актери приче су др Абу Кабир Муавија, др Исајло Сук и др Дорота Шулц, сви су ирофесори универзитета и истраживачи хазарске историје. Централни догађаји су научни скуп у Цариграду 19827 године, на'који су дошли главни протагониети приче, смрт др Муавије и др Сука, суђење др Дороти Шулц и њена осуда. Ови догађаји, сшисани у Апендиксу II, остављају отвореном причу о Хазарима: остаје породица Ван дер Спак, чији чланови својим особинама кореспондирају са личностима из 17. века; остаје Вирџинија Атех и њен кључ са златном дршком.
Фантастика
Фантастич;ки наноси карактеришу све текстбве ове књиге, од Претходних напомена, преко лексиконског језгра, до апендикса и Завршних напомена. Фантастику је повукао "сам избор теме: прича о Хазарима нема чврст Ослонац у историји и њеним изворима, већ је заснован на лбгендама и претпоставкама. Имагинација је на све то надградила маштарије и мисти-фикације па је казивање попримило боју фантастичног и бајковитог. То је фантастика снова и сновиђења на нивоу приче и фантастика немогућих спојева слика и израза на нивоу причања:
Једног пролећа принцеза Атех је рекла: - наеикла сам на своје мисли као на своје хаљине. Имају увек исти обим струка и виђам их свуда, чак и на раскршћима. И што је нароре, од- њих се више не виде раскрснице. - Даје разоноде, послужитељи су донели принцези једнога дана два огледатСа. Нису се МНОГО разликовала од осталих хазарских огле-дала. Обасу била начињена од углачане соли, али једно је од њих бшобрзо а друго споро огледалд. Што је год оно брзо узимало одсликавајући свет као предујам од будућности, друго, оно споро, враћало је и намиривало дуг ОНОГ првог, јер је у односу на садашњрст каснило тачно оноликџ колико је дно прво журило. Када су пред принцезу Атех изнели огледала, она је још била у постељи и с њениос капака нису умивањем била уклоњена слова. У огледалима видела је себе склопљених капака и одмах је умрла. Нестала је између два трена очију, ши, тачније речено, ирви пут је прочитала на својим капцима исписана слова која убијају, погито је у претходцом и потоњем тренутку трепнула и огледала су то 7 пренела. Умрла је усмећена истодобно словима из прошлости и из будућности.
или:
И ондабаци зауеек своје чешке иникада више није насликао ниједну слику. Ни најајету. Исплака све боје из очију у манастирски аван и с оним помоћником Теоктистом оде из Никоља остављајући за собомтраг петог копита.
или:
Наочиглед иуног Сшрадуна иојео левим окомједну ишицу у лешу
Фантастика извире и из сложених архетипских преливања кроз време. Архетипске слике и симбоди, прожимање* и преплитање временских слојева, понављање збивања, понављање мотива и феномена, свевременост извесни: преокупација, вечита истина и филозофија егзистенцијалног искуства - све ј' то нашло упориште у мотиву реинкарнације, који треба да омогући разуме вање неких загонетки живота и историје. Тежња да се живи у времену кој отиче остварује се.кроз самообнављање, реинкарнацију - остаје исто биће истих особцна, истих настојања и преокупација, али другачијег лика и имена Отуда сусретање двојника из различитих епоха, који на неки начин имају вез са Хазарима или причом о њима. Мотив ре^нкарнације, чест у прозам Милорада Павића, овде је кичмени мотив који прожима и спаја три епохе ] три цивилизације (ередњи век, 17. век и 20. век), догађајима даје каракте цикличног понављања, људској природи свевремено важење/Иако моти реинкарнације садржи фантастичне конотације, у контексту ове књиге и њен теме он треба да омогући разумевање неких стања и процеса у непрекидно] трајању или обнаћљању. Јабир Ибн Акшани (17. век).и Ван дер Спак (20. вев једнако лепо свирају на инструменту начињеном од беле корњачине кор< Ефросинија Лукаревић (17*. век) и Ван дер Спаков син (20. век) имају ,по дв палца на рукама; Никон Севаст (17. век), .калиграф и сликар, и Ван де Спакова жена (20. век) поседују исте особинс, недостатке и склоности: немај носну преграду, баве се сликарством, служе се левом руком; цринцезу Атех V хазарских времена (ередњи век) и Вирџинију Атех, конобарицу хотел „Кцнгстон" (20 век) спаја презиме, хазарска порекло и кључ са златно дршком. Догађања су заустављена. на тренугак, у њима је.снажад напор поте! цијалне снагег Личности које у себи носе нека архетипска* својетва самоху < стицајем околноети примириле. Неке нове околности покренуће и личности збивања јер су проблеми рстали отворени. Никон Севаст је једном прилико рекао Авра^у Бранковићу:
Тамно кроз 293 године састаћемо се поноео, у исто ово доба годин на доручку> овде у Царџграду, и онда ме осудите исто како бисп ме осудили данас...
А на столу породице Ван дер Спак нађен је> и приложен уз истраж! материјал један рачун, исписан на полеђини хотелског блока, који гласи:
1689 +293 = 1982
Тако фантастика садржину романескне приче чини неопипљиво непоузданом, још мање прове|)љивом - она је паучинаета, „као у ену руча! Али је она повукла и особен гозор који осваја лепотом и памти се. Није рационалан, него песнички говор - сочан, динамичан, много^начан. Одлик] га једноетавност казивања, чиста и течна реченица, сликовит и наглада: метафоричан језик, необични спојеви речи синестезијског типа, језгровито иска^а који се претаче у максиму или пословицу. Баш овде, на плану говорс језика, Хазарски речник остварује највише уметничке домете: паучинас фантастика изаткана је од нити које светлуцају мноштвом смислова:
Петкутинје добио жуљеве на мислима, мишићи сећања били су се затегли до пуцања. Гледаомеје начистомађарскомјезику. Из ћелије видела се лепаполовина октобра и у њему Шишина а хода дуга и два широка.Погледавши их очима које су биле као две илишке чорбице од лука. И у сну збиљавиђао један град наобали времена. И тако, одгрижених^џогледа врашихсе у Јовање.
Прича о Хазарима.и њен завршетак показују две ствари. Прво, истина није једна и нијеникада коначна: она се сагледава са-еубјективног и објек-тивног становишта. Свако сведочење, ма колико било доткреговено чињени-цама, показује се несигурним и непоузданим. Суштина приче о Хазарима и хазарској^полемици .јесте у поенти како се пише историја и како се стварају национални митови. Историја је управо рџаква каквом је видимо, па је зато њена истина релативна и увек отворена за нове интерпретације. Друго, прича о Хазарима сагледана је са три аспекта и^понуђене су три могућности: самим тим она је остала отворена незавршена. То значи да и Хазарски речник са својим другим издањем није коначан: он чека своју допуну у неком другом времену.
 
Cupidon
VIP
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
5.207
Radoje Domanovic - analize pripovedaka

Danga

Domanovic je kao covjek, pisac i publicista imao veoma kritican odnos prema stvarnosti svoga vremena: one za vrijeme vladavine Obrenovica i one poslije majskog prevrata i dolaska nove dinastije i nove vlasti. Na meti njegove satiricano - alegorijske proze bila je vlast i njeni predstavnici, ali je Domanovi} bio razocaran i drzanjem gradjanstva (naroda): ono je bilo podanicko, poltronsko i servilno. Osnovna zamisao pisceva u Dangi bila je da se prikaze odnos vlasti i podanika.

Danga je kratka pripovjetka, labave kompozicije i fragmentarne strukture. Fabula je jednostavna - to je niz epizodnih situacija koje se ne osjecaju kao jedinstven i uzrocno - posredicni tok zbivanja. Prica je data kroz dvije slike: naratorova stvarnost i naratorov san. To je uslovilo specificnu kompoziciju: naratorova stv arnost je predocena u okvirnoj ili spoljasnoj prici, a naratorov san je predocen u unutrasnoj prici. Narator nije imenovan, niti je dovoljno individualizovan i prilicno je pasivan. Njegova je uloga kao kazivaca spoljasne price da uvede u zbivanja koja se odvijaju u nekom drugom, nepoznatom svijetu. U unutrasnoj prici on je samo posmatrac koji predocava i povremenim pitanjima provocira ispoljavanje drugih aktera prica. Iskaz domanovicev je zbijen, recanica je krcata informacijama, a pojedinosti emituju doslovno i preneseno znacenje: slika ili iskaz su obojeni ironijom ili satirom. Naglaseno ironiski ili satirican odnos prema stvarnosti i prikazanim pojedinostima ima kohezionu funkciju i ponistava mane fragmentarne strukture pripovjetke. Meta veoma ostre i ljute satire su obest i osijonost vlasti: podlost, podanistvo i servilnost gradjanstva (naroda): pokvarenost i nevaljalstvo: pomjerane (degradirane) vrijednosti - jahanje i zigosanje: sramni cinovi, kojima se atakuje na cast i ljudsko dostojanstvo uzimaju se kao zasluga, pocast, vitestvo i rodoljublje.

Struktura ove pripovjetke moze se predstaviti na slijedeci nacin.

Prolog (java)

- Narator o sebi i svom narodu.

- Sjajno dugme sa policijske uniforme.

- Cackanje zuba, pijuckanje vina i citanje knjige.

Prica iz sna

- Putovanje kroz noc.

- Razgovor sa gostijonicarem.

- Jahanje.

- Zbor.

- Clanak.

- Zigosanje.

- Razgovor u mehani.

- Poslije nekoliko dana Lear ponosno seta gradom.

- Narator pred sudnicom.

Epilog

- Budjenje.

Primjecuje se da je ova nevelika pripovjetka sastavljena iz velikog broja epizoda i scena. Imamo li u vidu da je svaka scena u funkciji alegorisko - satiricnog predocavanja stvarnosti i satiricnog sibanja prilika i naravi, kao i da se ostvaruje velikim brojem pojedinosti, dolazimo do zakljucka da je potpuna analiza pripovjetke u svim pojedinostima nemoguca. Zato cemo u ovoj interpretaciji zadrzati samo na nekim segmentima pripovjetke i nekim umjetnickim slikama - onim za koje smatramo da su bitni za razumjevanje pisceve intencije i sustine pripovjetke. Citaocu ostaje dosta prostora da analizuje situacije, umjetnicke slike, aktere price, dijaloske replike, iskaze i pojedine rijeci. Nasa analiza se usredsredjuje na tri segmenta pripovjetke: prolog (spoljasna prica), jahanje i zigosanje (unutrasnja prica). Ova tri segmenta isticu se sveobuhvatnom slikom odnosa vlalsti i podanika, predocavanjem poremecenih moralnih vrijednosti i naglasenim i ironicno - satiricnim tonom.

Vodja

strelica Pripovjetka Vodja je cjelovitija pripovjedna cjelina: postoji jasna fabula sa uocljivim uzrocno - posljedicnim tokom u kome iz jedne situacije proizilazi druga, a pripovjedanje ima hronoloski tok. Postupkom in medias res citalac je uveden u sjediste zbivanja: prica zapocinje narodnim zborom na kome se raspravlja o potrebi da se krene u bijeli svijet i potrazi bolja i plodnija zemlja jer se na zvanicnoj zemlji ne moze opstati posto je neplodna i sva od prljusi i kamena. Ucesnici zbora su " blijeda, ispijena lica, tupa, mutna, gotovo besvjesna pogleda", glasovi su nejaki i iznemogli. U osnovi price covjekova iskonska tezna i potreba da traga za boljim zivotom i trazi obecanu zemlju. Motiv vodje i naroda ima biblijsko porjeklo: u knjigama Izlazak i Mojsije (Stari zavjet) nalazi se legenda o Mojsiju koji vodi svoj narod ka obecanoj zemlji. Ali dok Izrajelci, poslije cetrdeset godina trazenja kroz pustinju, stizu iz Egipta u obecanu zemlju, Domanovicev narod ne uspjeva da stigne na cilj - nasao se u bespucu, bez ikakve nade u izbavljenje.
Izmedju biblijske price o obecanoj zemlji i ove Domaoviceve price postoji sustinska razlika: u Bibliji je ispricana jedna legenda, jedna od mnogih koje cine legendarnu istoriju izrajelskog naroda, u Domanovicevoj prici na ironican i satirican nacin je ispricana prica o jednom narodu i njegovom vodji: i narod i vodja su ovdje na udaru ostre i jetke ironije. Svaki detalj na putu ka obecanoj zemlji zahvacen je ironijom, iz svake replike ili dijaloske sekvence izbija snazna ironija.
Dugo je sadrzina ove pripovjetke iskljucivio vezivana za Nikolu Pasica i njegovo vodjenje Radikalne stranke. Ali, Pasic i Radikalna stranka samo su podsticaj i povod. Vodja kao umjetnicko djelo nosi u sebi umjetnicke istine koje su svevremene, sadrzi slike i situacije koje su uvjiek moguce, predocava ponasanje moguce u svim vremenima. Savremenici su mogli u prici vidjeti aktuelnu politicku situaciju, ali ce citalac Vodje, u vremenima daleko poslije Pasicevog vremena, vidjeti svoje politicko okruzenje i svoje Pasice, koji su uvjek prisutni u drustvenom i politickom zivotu.
__________________
 
Cupidon
VIP
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
5.207
Marko Marulić: Judita




Biblija
Riječ “Biblija” uzeta je iz grčkog jezika, a znači knjiga jer se Biblija sastoji od različitih knjiga. Biblija, sveto pismo, knjige Staroga i Novoga zavjeta, temeljna je sakralna i liturgijska knjiga kršćanstva. Bibliju su napisali različiti ljudi koje je nadahnjivao Bog na različitim mjestima u razmaku od oko 1000 godina. Knjige Starog zavjeta izvorno su napisane hebrejskim jezikom, a knjige Novog zavjeta grčkim. Biblija počinje “Knjigom Postanka”, a završava “Otkrivenjem” ili “Apokalipsom”. Obuhvaća razdoblje od stvaranja neba i zemlje do velikog preobraženja kada će nastati novo nebo i zemlja. Biblija sadrži 46 knjiga Staroga zavjeta i 27 knjiga Novoga zavjeta, ukupno 73 knjige.
Stari zavjet obuhvaća:
1. Petoknjižje: – Knjiga postanka
Knjiga Izlaska
Knjiga Brojeva
Levitski Zakon
Ponovljeni Zakon
2. Povijesne knjige
3. Psalme: – Mudrosne knjige
Proročke knjige
Novi zavjet obuhvaća:
1. Evanđelja
2. Djela apostolska
3. Poslanice apostola Pavla
4. Katoličke poslanice
5. Otkrivenje
Nijedan od njih ne može stajati sam za sebe. Stari zavjet priprema je za Novi, a Novi nadopunjuje Stari.
Hrvati su se prvi put sreli s biblijskim tekstom kad su došli na današnje prostore. Prvi cjelokupni prijevod “svetog pisma” je tiskan u Budimu 1831. Biblija je duhovnim bogatstvom označila početak svjetske kulture, njezina ishodišta i temelje budućeg razvoja. Biblija je postala izvorištem nadahnuća u umjetničkom stvaranju sve do danas.
Judita
Judita je biblijska priča koja govori o Juditi, spasiteljici Jeruzalema i Božjeg naroda. Radnja se odvija za kraljevanja asirskog kralja Nabukodonozora. On je poslao ubilačke čete pod Holofernovim vodstvom da unište svakog tko mu se suprostavi. Utjeravši strah u kosti narodima tada poznatog svijeta, Holoferno dođe do Betulije. Tu mu se suprostavi Božji narod. Stoga se oni utaboriše i čekaše da im ponestane zaliha hrane i vode. Tada Božja odabranica iz Izraelovog naroda sprečava uništenje svog naroda.
Radnja “Judite” dijeli se na pet djelova:
1. Holofernov vojni pohod
2. Opsjedanje Betulije
3. Judita
4. Judita i Holoferno
5. Pobjeda
Analiza Judite:
Judita vjeruje u Božje naume. Ona je čista i plemenita srca, jako je pobožna i bogobojazna. Vidjevši da je pred Izraelom još jedna kušnja u kojoj mnogi posustaju i okreću leđa Bogu, ona odlučuje učiniti nešto što bi bez Božje pomoći bilo nemoguće. Ljubav prema Jahvi dala joj je snagu i hrabrost da ode među neprijatelje. Da bog nije bio na njenoj strani, sigurno bi je otkrili i ubili. No ona, vođena ljubavlju prema svom narodu i Bogu, otkrila je svu svoju ljepotu i učinila ono što je smatrala svojom dužnoću.
1. Holofernov vojni pohod
Kralj asirski Nabukodonozor posla poziv svim pokrajinama na zapadu da mu se pridruže u vojevanju protiv Arfaksada, kralja Medijaca. Ali stanovnici zapadnih pokrajina ga s prezirom odbiše, ne iskazavši počasti njegovim glasnicima i otpremivši ih praznih ruku. Na to se Nabukodonozor užasno razbjesni i zakle se da će se krvavo osvetiti za taj neposluh. Najprije potuče kralja Arfaksada, ubije ga, rasprši mu vojsku i zauzme gradove, a nakon toga pobjednički počne kovati planove kako da provede osvetu nad zapadnim pokrajinama. Tada dozva k sebi Holoferna, vrhovnog zapovjednika sve vojske i otpremi ga na zapad s mnoštvom od sto dvadeset tisuća pješaka i dvanaest tisuća konjanika da prekriju zemlju svojim nogama, da otjeraju, pobiju i poruše sve što se porušiti dade. I razmili se silna Holofernova vojska kao skakavci, šireći užas i strah pred sobom, paleći njive, pljačkajući stoku i ubijajući sve mlado. Silno prestrašena zapadna plemena poslaše svoje glasnike da se predaju i poklone Holofernu i stave mu na raspolaganje svoje živote i imovinu. Kad je ulazio u gradove, građani su padali pred njim ničice i zazivali Nabukodonozora kao Boga.
Kako su loše vijesti stizale u Judeju, tako sinovi Izraelovi započeše pripreme za obranu iako su se tek bili vratili iz sužanjstva egipatskog. Zaposjeli su sva okolna brda i zapriječili brdski prijelaz kroz kojeg se ulazilo u Judeju i koji je bio tako uzak da su se jedva dva čovjeka mogla mimoići. Istovremeno, prikazaše žrtve Bogu, zazivali ga u pomoć da milostivo pogleda na svoj narod.
Čuvši o pripremama Izraelaca, Holoferno sazove svoje vojskovođe i namjesnike da ga obavijeste o tom nepokornom narodu koji se jedino opire njegovoj sili. Tada mu sluga njegov, Ahior, vođa svih sinova Amonovih, ispriča povijest tog naroda koji se odrekao bogova svojih otaca i počeo štovati Boga nebeskog. Dok su štovali i slijedili svoga Boga, pratilo ih je blagostanje i blagoslov, a kad su sagriješili protiv njega, padoše u nemilost i ropstvo i pretrpješe mnoge nedaće.
On mu posavjetova da se prije napada na Judeju raspita žive li oni trenutno u slozi sa svojim Bogom jer u tom slučaju će ih taj vrlo moćni Bog zaštititi od njihovih nasrtaja.
Holoferno se razljuti na taj savjet, smatrajući da nikakav Bog ne može spasiti Izraelce od njegove vojne sile. Ahiora ostave pod brdo Izraelcima i prepuste ga njima na milost i nemilost, ali ga oni ne ubiju već ga dovedu pred svoje poglavare da ih izvjesti o Holofernovim planovima. Čuvši što im se sprema, svu noć dozivahu Boga Izraelova u pomoć.
2. Opsjedanje Betulije
Već sutradan Holoferno pokrene svu svoju vojsku da kazni drznike koji su se usudili suprostaviti se. Okupi svoje podanike i oni ga mudro posavjetovaše kako da najlakše iscrpi otpor sinova Izraelovih. Oni su se, naime, najviše uzdali u planinske uzvisine na kojima žive pa ih je teško dosegnuti mačevima i kopljima. Stoga je najbolje zaposjesti izvor vode i izlaze iz grada i strpiti se da žeđ i glad sami naprave svoje. Trideset i četiri dana Izraelci izdržaše odmazdu, a onda počeše žene i djeca padati u nesvijest od žeđi, a iznemogli ljudi ležaše po trgovima. Tada narod ode do gradskih starješina da zatraže od njih da predaju grad Holofernovim pljačkašima jer je bolje biti robom nego gledati smrt svoje djece i žena. Starješina ih zamoli da se strpe još samo pet dana i obrate još jednom Bogu za pomoć. Ako Bog u to vrijeme ne izlije svoju milost na svoje ponizne sluge, on će predati grad Holofernu.
3. Judita
Judita, udovica Manaše, dočula je riječi puka i doznala što je Ozija rekao narodu i kako im se zakleo da će za 5 dana predati grad Asircima. A ona je bila bogobojazna i imala je vjere u Boga i stoga se usprotivi narodu Betulije i odluči se za rizik jer je znala da će joj Bog pomoći. Narod je prihvatio njezinu odluku i ona je iduće večeri krenula na put do Holofernovog tabora. Na svom putu se moli Bogu da joj da snage da izvrši svoj plan.
4. Judita i Holoferno
Judita je nakon molitve Bogu skinula svoje udovičke haljine i obukla se u svečane haljine i ukrasila se nakitom. Kad je došla do gradskih vrata, gradske starješine su je blagoslovile i tako je ona, moleći se Bogu, otišla k Holofernu. Straži je rekla da je pobjegla od svog naroda jer se ne žele predati te da će reći Holofernu kako da osvoji grad bez da izgubi jednog čovjeka. I straže je odvede k Holofernu. Judita je došla pred Holoferna, a on joj je rekao da će joj spasiti život. Počela je hvaliti Nabukodonozora i Holoferna. Rekla je Holofernu da su Hebreji razgnjevili Boga počinivši nezakonje i da im ponestaje hrane i vode te da su u očaju počeli jesti svoju stoku koju im je Bog zabranio da jedu. Holofernu se svidješe te riječi, pa naredi da Juditi daju hrane, pića i dobar smještaj. Bilo joj je dopušteno da svaku večer izlazi na molitvu. Holoferno je pripremio gozbu za svoje časnike i pozvao i Juditu. Jela je i pila, a Holoferno je uživajući u njenu društvu popio više vina nego ikada u životu…
5. Pobjeda
Navečer su se časnici brzo povukli. Bagoa je otpravio šator izvana pošto je otpravio svoga gospodara. Gozba se oduljila pa su svi otišli na počinak. Judita je ostala sama u šatoru s Holofernom usnulim od vina. Judita je rekla sluškinji da je čeka pred ložnicom kao i svakog dana jer će izaći na molitvu. Tada Judita reče: “Bože Izraelov, ojačaj me danas”. Tada iz sve snage dvaput udari Holoferna po vratu i odrubi mu glavu, trup mu se otkotrlja i strže zastor sa stupova. Judita potom izađe i glavu Holofernovu preda svojoj sluškinji koja je stavi u svoju torbu. Obje su zatim, po običaju, izašle na molitvu. Vrativši se Judita kaže: “Hvalite Boga! Hvalite ga! Hvalite Boga koji nije uskratio milost, nego je mojom rukom noćas potukao neprijatelje naše!” Puk pade na zemlju i kaza u jedan glas: “Blagoslovljen da si Bože, koji si danas satro neprijatelja naroda svog.”
Citati:
“Idem k Holofernu da mu javim njihove tajne i da mu kažem kuda će moći
do njih, da ih svlada tako, te mu od vojske ne pogine nijedan čovjek”
Zbog ovih je riječi i svoje ljepote Judita stekla povjerenje i divljenje Holoferna. Iz ovog citata možemo zaključiti koliko je hrabra, domišljata i oštroumna bila Judita kad je odlučila sama otići kod Holoferna predstavljajući se kao izdajica svoga naroda.
“Gospodine Bože Izraelov, ojačaj me danas”
Judita je bila pobožna žena i znala je da se ubojstvo protivi Božjim zakonima. Stoga je prije nego je ubila Holoferna tražila oprost i snagu od Boga.
“Hvalite Boga! Hvalite ga! Hvalite Boga koji nije uskratio milosti svoje kući Izraelovoj, nego je mojom rukom noćas potukao neprijatelje naše.”
Ovim je riječima Judita svome narodu, Hebrejima, najavila svoj dolazak i pobjedu nad neprijateljem.
Dojam o djelu:
Judita je jedna izuzetno hrabra žena kojoj je toliko bilo stalo do svoga naroda da je odlučila riskirati svoj život za spas svog naroda. Poslužila se lukavstvom i laskanjem te svojom ljepotom da postigne povjerenje i divljenje Holoferna. Uzdala se u to da će joj Bog, u kojeg je toliko vjerovala, dati snagu da napravi sve to.
 
Cupidon
VIP
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
5.207
PALČICA - Hans Kristijan Andersen



Bila jednom jedna žena koja je jako voljela djecu, ali eto...nije mogla imati djece mada ih je svim srcem željela.
Jednom tako ugosti ona jednu ubogu staricu, a ova čuvši šta ljubaznu domaćicu mori reče: " Ti si plemenita i dobra žena i zato ću ti pomoći. Evo uzmi ovo zrno ječma, stavi ga u lonac za cvijeće i zalij, pa ćeš vidjeti što će se dogoditi".
Žena zahvali i čim starica ode, brzo učini kako joj je rekla.
Tek što je posadila zrno i zalila, iz zemlje niče prekrasan cvijet, a kad se otvorio pupoljak na dnu cvjetne čaške žena ugleda ljupku plavokosu djevojčicu.
Kako nije bila veća od palca, od milja je prozva Palčicom.

Kolijevku joj žena napravi od orahove ljuske, jastuk od plavih ljubičica, a pokrivač od latica bijele ruže.

Tu je spavala noću, a danju se igrala na stolu na kojem je njena mati šila i uz to pjevala tako umilnim glasom da je bilo divota slušati.

Jedne noći dok je Palčica spavala, kroz otvoren prozor uleti ružna žaba krastača.
"Oh, kako je lijepa, evo krasne ženice za mog sina", pomisli žaba i dohvati orahovu ljusku i nestade s Palčicom u vrtu.
http://www.advance.hr/ad/im/nr/slike/palcica_5462_172.jpgZaustavi se tek u jednoj bari prekrivenoj žabokrečinom, na obali široke rijeke.
Tamo je stara krastača živjela sa svojim sinom koji je bio ružan poput nje.
"Kva-kva-kvak! Kre-kre-kre!", zakreketa žabac kad ugleda Palčicu.

"Ne viči toliko, probudit ćeš je" opomenu ga stara krastača.
"Da nam ne pobjegne, odnijet ćemo je na velik list lopoča i ostavit nasred rijeke, dok mi u mulju uredimo za tebe i nevjestu lijepu svečanu sobu u kojoj ćete stanovati poslije vjenčanja".
Tako i učine.
Kad se ujutro majušna djevojčica probudila, stade gorko plakati.
Kad je stara krastača uredila sobu na dnu bare, ukrasivši je trskom i žutim lopočem, da bi što svečanije dočekala snahu, otpliva sa sinom do Palčice i reče joj" Ovo je moj sin. On će ti biti muž i živjet ćete na dnu bare.
Došli smo po tvoju posteljicu da njome ukrasimo sobu, a po tebe ćemo se vratiti kasnije."
"Kva-kva-kvak! Kre-kre-kre!", zakreketa ružni sin, to je bilo sve što je znao reći. I otplivaše s posteljom.

Palčica osta sama na listu pa još jače zaplaka,jer nije htjela živjeti u bari, a još se manje željela udati za ružnog žapca. Male ribice koje su kružile oko lista vidjele su i čule sve što žaba rekla. Da bi spasile Palčicu od krastače i njenog ružnog sina, pregrizle su svojim oštrim zubićima peteljku lopoča kojom se list s Palčicom držao stabljike. List, nošen vodenom strujom lagano zaplovi niz rijeku. Palčica otplovi tako daleko da je žaba krastača nikada više ne stiže.
Ploveći na široku lopočevu listu Palčica je prošla pokraj mnogih gradova, a ptice koje su sjedile na obali vidjevši je zacvrkutale bi: «O, divne li djevojčice!», a list je plovio sve dalje i dalje noseći Palčicu u dalek nepoznat svijet. Krasan leptir dugo je kružio nad njom i najposlije se zanesen ljepotom male Palčice spustio na list. Vidjevši da se leptir ne boji, Palčica skinu svoj svileni pojas s haljine pa jedan kraj priveza leptiru oko vrata a drugi pričvrsti za peteljku lista. Leptir sada poletje nisko nad vodom vukući za sobom list koji još brže zaplovi niz rijeku, čija se površina presijavala na suncu kao rastopljeno srebro.
http://www.advance.hr/ad/im/nr/slike/palcica_8558_4157.jpg
Odjednom doletje odnekuda velik hrušt, opazi Palčicu, dohvati je oko tankog struka, pa s njom odletje prema jednom drvetu. Lopočev list otplovi dalje niz rijeku zajedno sa leptirom koji je bio vezan za njega, tako da ga se više nije mogao osloboditi. Iako se silno uplašila, Palčica je više strahovala za sudbinu lijepog bijelog leptira nego za svoju, jer je znala da će leptir uginuti od gladi ako se ne uspije osloboditi pojasa kojim ga je privezala za list.

Sletjevši na veliko drvo, hrušt spusti Palčicu na najkrupniji list pa je najprije nahrani medom. Zatim joj reče da je vrlo lijepa, iako nimalo ne liči na hrušta. Onda pozva rođake i prijatelje da im pokaže svoju buduću nevjestu. Kad su je dobro razgledali sa svih strana, neke gospođice iz hrušteve obitelji primjetiše, prezrivo napućivši ticala: «Dosta jadno izgleda! Ima samo dvije noge!» Njima se pridruži i stara hrušteva tetka, koja, vidjevši je, uzviknu: «Oh kako je ružna!» iako je u dubini duše morala priznati da je Palčica prava ljepotica.

Sada se i sam hrušt pokolebao, pe se nastojao što prije osloboditi ružne nevjeste. Zato uzme Palčicu i spusti je na tratinčicu ispod granatog stabla, a zatim odletje. Napuštena i sama, Palčica gorko zaplaka što je tako ružna da je čak ni hruštevi neće.

Cijelo ljeto živjela je sirota Palčica potpuno sama u velikoj šumi. Od vlakanaca trave isplela je sebi posteljicu i objesila je pod veliki čičkov list. http://www.advance.hr/ad/im/nr/slike/palcica_4307_8230.jpgTako je bila zaklonjena od kiše i rose. Hranila se slatkim sokom šumskog cvijeća, a jutarnjom rosom je gasila žeđ. Tako joj neopaženo prođoše ljeto i jesen, a za njima dođe hladna, oštra i duga zima. Ptice koje su svojim lijepim glasovima unosile radost i vedrinu, odletjele su na jug, cvijeće uvenulo, a drveće ogoljelo. Veliki čičak, pod čijim listom je živjela, osušio se, požutio i polegao po zemlji pod naletom hladnog vjetra. Bez krova nad glavom, u tankoj i poderanoj haljinici kroz koju je probijao ledeni vjetar, nježna i osjetljiva Palčica osjetila je da se inoj bliži kraj. Već su prolijetale i prve snježne pahuljice, koje su brzo pokrivale Palčicu kao da je netko zasipa lopatama snijega. Ogrnula se jednim uvelim listom, ali je on bio suviše ukočen da bi se mogla umotati u njega, pa je i dalje cvokotala od zime.

Lutajući šumom, Palčica najzad stiže na jednu njivu s koje je žito bilo već davno požnjeveno. Drhćući od studeni prolazila je kroza strnjiku, koja je za nju bila čitava šuma. Poslije dugog potucanja Palčica naiđe na neka vratašca i bojažljivo zakuca na njih. Bio je to dom jedne stare poljske mišice koja je imala sobu puni žita, prijatnu toplu kuhinju i veliku dnevnu sobu. Stojeći pred vratima kao neka mala prosjakinja, Palčica zamoli staru mišicu da joj udjeli zrnce ječma, jer već dva dana nije ništa okusila.
http://www.advance.hr/ad/im/nr/slike/palcica_8090_7004.jpg
«Jadno dijete», reče mišica koja je imala dobro srce, «uđi u moju toplu sobu pa ćemo zajedno ručati!» Skromna i tiha, Palčica se toliko dopala staroj mišici da joj je nakon ručka rekla: «Ako želiš, možeš ostati kod mene cijelu zimu, ali zato ćeš mi pospremati stan i pričati priče, jer uživam u njima!» Palčica rado prihvati ovu ponudu i ostade u tihom, toplom domu stare poljske mišice.

«Uskoro će nam doći gost!» reče jednog dana mišica. «Povremeno me posjećuje naš susjed, veoma bogat i učen. On ima velike divne sobe i odjeven je u skupocjenu bundu od crnog i smeđeg baršuna.» Uskoro je Palčica imala priliku upoznati susjeda. Bio je to jedan ugojen krt, veom bogat i učena, samo nikako nije podnosio sunce i poljsko cvijeće za koje nije imao ni jednu lijepu riječ, možda zato što je tako rijetko izlazio na danju svijetlost.
http://www.advance.hr/ad/im/nr/slike/palcica_1959_3352.jpg
Uskoro je izgradio i podzemni hodnik do stana poljske mišice, kojim je stara mišica s Palčicom mogla do mile volje šetati. Da bi im pokazao svoj hodnik, uzeo je u usta komad trulog drveta koje je u mraku svijetljelo blijedim sjajem i pošao ispred njih, upozorivši Palčicu da se ne uplaši mrtve ptice koju će zateći na kraju hodnika. Kad su stigli do mjesta gdje je ležala uginula ptica, krt svojim nosom razgrnu zemlju iznad glave i napravi otvor kroz koji je dopirala jasna dnevna svijetlost. Palčica tada ugleda nasred hodnika mrtvu lastu modrikastocrnih krila čvrsto priljubljenih uz tijelo, dok joj je glava bila uvučena ispod perja. Jadna ptica, sigurno je uginula od hladnoće. Palčica, koju su ptice svojom razdraganom pjesmom zabavljale cijelo ljeto sve do kasne jeseni, veom ih je zavoljela. Zato je i bila duboko dirnuta žalosnom sudbinom laste.

«Ova više neće zacvrkutati!» reče krt gurnuvši svojom kratkom nogom mrtvu lastu. «Nije baš slavno roditi se kao ptica! Ta jadna stvorenja od ranog proljeća sve do pozne jeseni uveseljavaju svijet svojim cvrkutom, a kad dođe zima, oni, koji su dotle uživali u njihovoj pjesmi, dopuštaju mirna srca da jadno uginu od gladi.»
http://www.advance.hr/ad/im/nr/slike/palcica_5362_4777.jpg
«Da», uzdahnu stra poljska mišica, «imate potpuno pravo! I ja se često pitam kakvu zahvalnost dobijaju ta jadna krilata stvorenja za svoju pjesmu kad zima pokrije polja i šume svojim ledenim pokrivačem? Nikakvu uvaženi susjede! Zar je onda čudo što toliko njih bijedno ugine od gladi i hladnoće?»

Palčica ne reče ništa, ali čim njih dvoje okrenuše leđa ptici, ona pomaknu perje s njezine glave i spusti lagan poljubac na lastine sklopljene oči. «Možda mi je baš ona cvrkutala, veselo kružeći nad mojom glavom pod plavim ljetnim svodom!» pomislila je djevojčica. «Koliko mi je samo radosti ulila ta draga lijepa ptica!»

http://www.advance.hr/ad/im/nr/slike/palcica_6910_8225.jpgKrt ponovo zatvori otvor kroz koji je dopirala dnevna svijetlost, pa otprati gošće njihovoj kući. Te noći Palčica nikako nije mogla zaspati. Najzad je ustala i isplela od sijena lijepu veliku prostirku, tiho je pošla hodnikom i pokrila mrtvu pticu. Pod nju je stavila malo pamuka da joj bude što toplije u hladnim njedrima zemlje.

«Zbogom, draga ptico!» reče zatim. «Zbogom i hvala ti za pjesmu kojom si mi olakšavala samoću!» Palčica prisloni glavu na lastine grudi, jer joj se činilo da u njima nešto kuca. Bilo je to lastino srce. Ptica nije uginula već se samo nalazila u stanju obamrlosti koja je lagano nestajala pd djelovanjem topline. Život je opet zastrujao njenim tijelom.

Palčica se odjednom jako uplašila jer je lasta u poređenju s njom bila strahovito velika, ali je ipak prikupila svu hrabrost, pa je pticu omotala pamukom što je bolje mogla i donijela joj list, kojim se i sama pokrivala, pa je pokrila preko glave.

Slijedeće noći opet se odšuljala iz sobe i sišla obići lastu. Ptica se već prilično oporavila, ali je još uvijek bila jako slaba. Samo za trenutak otvorila je oči i pogledala Palčicu koja je kraj nje stajala s komadom trulog drveta u ruci umjesto svjetiljke.

«Od srca ti hvala, drago dijete!» prošaputa lasta slabim glasom. «Tako mi prija ova toplina! Uskoro će mi se vratiti snaga pa ću opet letjeti pod toplim suncem!»

«Vani je hladno», odgovori Palčica. «Snijeg vije i mraz je okovao zemlju i rijeke! Ostani zato u svojoj toploj postelji dok ne grane proljeće, a ja ću te čuvati i njegovati!» Onda donese lastavici vode u latici jedne uvele male divlje ruže koja joj je služila umjesto čaše. Kad je utažila žeđ, lasta ispriča Palčici kako je ozlijedila krilo prelijećući neki trn, pa nije mogla letjeti uporedo s ostalim jatom. Sve je više zaostajala, dok se najzad njene saputnice nisu izgubile u sivoj daljini, a ona je posustala i iznemogla pala na zemlju. Od tog časa ne sjeća se što se s njom događalo.

Tako je lasta cijelu zimu provela u krtovu hodniku, okružena pažnjom i njegom dobre Palčice koju je jako zavoljela. Čom je granulo proljeće i sunce ogrijalo zemlju, lasta se oprostila s Palčicom koja je nad njom razgrnula zemlju, tako da je sunce svojim zlatnim zracima preplavilo mračni hodnik u kojem je bila tako dugo zatvorena. Prije nego što će se vinuti pod plavi nebeski svod, lasta upita Palčicu bi li pošla s njom; mogla bi joj sjesti na leđa pa bi zajedno odletjele daleko u zelenu šumu. Ali Palčica samo tužno odmahnu glavom, jer je znala koliko bi tako naglim odlaskom rastužila dobru staru mišicu.
http://www.advance.hr/ad/im/nr/slike/palcica_7671_6204.jpg
«Ne, ne mogu!» rekla je tiho. «Zbogom onda! Zbogom, drago moje dobro dijete!» zacvrkuta lasta i poletje premasuncu. Palčica ostade gledajući za njom sve dok joj suze zamagliše vid.

«Cvrk-cvrk!» oglasila se ptica još jednom iz daljine a zatim nestala u moru šumskog zelenila.

Prolazili dani, a Palčica je bila sve tužnija i zamišljenija. Iz straha da joj se nešto ne dogodi, stara mišica nije dopuštala da izlazi na sunce, a kad se jednom djevojčica iskrala pred kuću, žito je već stasalo na njivi, a klasje je bilo tako gusto da nije mogla ugledati.

«Ove ljetne dane trebalo bi da iskoristiš da si sašiješ djevojačku spremu!» reče joj mišica jednom prilikom. U pvjerenju joj reče da ju je zaprosio onaj dosadni krt u bundi od crnog baršuna. Od tog dana jadna Palčica je morala stalno sjediti za vretenom, a mišica je unajmila četri velika pauka koji su danonoćno preli i tkali vjenčanu haljinu i dugi veo za malu Palčicu. Za to vrijeme krta je svako veče dolazio i stalno govorio o tome kako s odlaskom ljeta sunce postaje sve slabije i blijeđe i da će se uskoro vjenčati s Palčicom, koja nije bila ni malo oduševljena svojim proscem. Svakog jutra kad je sunce izlazilo i svake večeri o njegovu zalasku, iskradala se na kućna vrata i čekala da vjetar za trenutak rastvori zrelo klasje kako bi mogla vidjeti nebo. Silno je priželjkivala da se odnekud pojavi lasta i da zajedno odlete.

S prvim jesenjim danima djevojačka sprema je bila gotova. «Za četiri tjedna bit će svadba!» rekla je stara mišica Palčici koja je stalno plakala i molila da je ne udaje za tog dosadnog krta. «Gle ti nje!» gunđala je mišica nezadovoljno. «Druga udavača na tvom mjestu bila bi sretna da joj se ukaže tako dobra prilika! Ne budi tvrdoglava, jer ću te inače tako ugristi da ćeš me zapamtiti dok si živa!»

Najzad je osvanuo dan vjenčanja. Krt tek što nije došao po mladu.

«Zbogom, blistavi sunčev zrače!» prošaputala je tananom zračku koji se kroz oblake probio do njena dlana na kojem se brzo ugasio. «Zbogom i tebi rumeni cvijete!» reče nježno grleći posljednji rumeni cvijet koji je blistao na požnjevenoj njivi. «Zbogom i pozdravi mi moju dragu lastu ako je vidiš!»

«Cvrk-cvrk!» začula je u isti mah dobro poznat cvrkut iznad svoje glave. Palčica podiže oči i sva radosna ugleda lastu koja je kružila nad suhom strnjikom. S tugom u glasu ispriča joj kako je stara mišica namjerava udati za dosadnog krta, s kojim će morati živjeti duboko pod zemljom gdje nikada ne dopire sunce.

«Približava se zima i ja krećem na jug», reče lasta. «Hoćeš li sa mnom? Možeš mi sjesti na leđa, samo se čvrsto priveži svojim pojasom. Poći ćemo daleko, povrh gora u krajeve gdje sunce ljepše sja!»
http://www.advance.hr/ad/im/nr/slike/palcica_5534_3874.jpg
«Polazim s tobom!» uskliknu Palčica i pope se na lastina leđa. Ptičica poletje preko šuma i jezera. Letjele su preko visokih planina, prekrivenim vječnim snijegom i ledom sve dalje i dalje na jug. Prozirno plavo nebo bilo je dvaput više nego na dalekom sjeveru, a po sunčanim stranama bregova, duž putova i uz ograde raslo je trsje otežalo od zlatnog i modrog grožđa- Šume su bile pune limunova i narandži, a zrak je bio težak od opojnog mirisa mirte i mimoze. Sve je dalje i dalje letjela lasta, a duboko dolje ispod Palčice krajolici su bili sve šareniji, bujniji i ljepši.

Najzad se ukaza jedan stari mramorni dvorac visoko nad hridima o koje se razbijaju valovi plavog mora. Bio je sa svih strana okružen velikim vrtom punim najljepšeg cvijetća. Njegovi vitki mramorni stupovi jedva su se nazirali ispod raznobojnih puzavica. Pod samim krovom ovog dvorca nalazila su se mnogobrojna lastina gnijezda od kojih je jedno pripadalo i lasti koja je na svojim krilima nosila Palčicu. «Evo nas kod kuće!» veselo zacvrkuta lasta. «Spusti ću te u vrt da izabereš cvijet u kojem ćeš stanovati, a onda ćemo potražiti moje gnijezdo. Živjet ćeš ovdje, bezbrižna i sretna kao nikad u životu!»
http://www.advance.hr/ad/im/nr/slike/palcica_8515_9627.jpg
«Divno!» zapljeska Palčica rukama od radosti dok su nadlijetali vrt pun miomirisnog cvijeća svih boja i oblika. U jednom kutu vrta gdje su usred prekrasnog, krupnog, bijelog cvijeća ležali ostaci slomljenog mramornog stupa, lasta zastade lebdeći u zraku zatim oprezno spusti Palčicu u široku, blistavu časku jednog od ovih bijelih cvijetova.

Tko da opiše veliko iznenađenje male Palčice, kad je pred sobom ugledala divnog mladića, jedva nešto višeg od palca i prozirnog poput kristala, kako sjedi usred cvijetova. Na glavi mu je blistala divna krunica od bijelog zlata, a na leđima mu se prelijevala modrikastim sjajem dva krila boje neba. Bio je to kralj cvijeća.
http://www.advance.hr/ad/im/nr/slike/palcica_1044_6935.jpg
Maleni vladar ovog čarobnog vrta najprije se uplaši ugledavši pred sobom ogromnu lastu, a li kad s njenih krila skliznu u časku prekrasna plavokosa Palčica, srce mu zaigra od silne sreće, jer mu se učinilo da mu samo nebo šalje toliko žarko željenu kraljicu cvijeća. I on skinu krunu sa svoje glave i stavi je Palčici na njenu plavu kosu, zatim je upita kako se zove i hoće li ostati tu da kao prava kraljica vlada svim cvijećem ovog prostranog kraljevstva.

Rumena od silne sreće, Palčica obori oči i tihim glasom dade svoj pristanak. U isti mah se iz svih cvijetnih čaški pojaviše dostojanstvenici i dvorske dame, te je bilo milina pogledati ovaj raskošni skup. Svatko od prisutnih darovao je ponešto Palčici, a najljepši dar bio je par sičušnih vilinskih krila uz pomoć kojih je nova kraljica cvijeća mogla do mile volje letjeti od cvijeta do cvijeta kod obilaska svog neobičnog kraljevstva.

Visoko nad vrtom mala je lastavica neumorno cvrkutala, mada je u dubini duše bila pomalo tužna pri pomisli da će se u proljeće opet morati vratiti u staru domovinu i napustiti Palčicu koju je tako zavoljela.

«Od sada se nećeš više zvati Palčica!» rekao je kralj cvijeća nakon vjenčanja. To je preružno ime za jednu kraljicu cvijeća! Od sada bit ćeš za sve nas samo kraljica M a j a!»

«Zbogom, zbogom!» doviknula je jednog dana Majina lasta i, napravivši nekoliko oproštajnih krugova iznad cvijetnog vrta, odletjela natrag put sjevera, u svoju staru hladnu domovinu gdje su ispod okopnjelog snijega već nicale prve proljetne ljubičice. Tamo je na nju čekalo drugo gnijezdo baš ispod prozora čovjeka koji je znao najljepše priče na svijetu. Njemu je dugo cvrkutala svoje neumorno «cvrk-cvrk!» iz kojeg je nastala i ova lijepa priča.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Natrag
Top