- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Premladi za majčinstvo?
Rođenje bebe čija majka ima svega 10 godina otvorilo je brojne debate u svetu i izazvalo užasavanje javnosti u Španiji, međutim njena porodica je srećna, zašto bi smo se mi onda brinuli. Da li uopšte ima razloga za brigu?
Piše: Uroš Jelić, B92
Foto: Louisa Stokes / FreeDigitalPhotos.net
Njeno ime je Nikoleta i, bez ikakve sumnje, ona je divna kao i svako novorođenče. Međutim, njeno rođenje u Herezu, gradu na jugu Španije, izazvalo je burne reakcije širom sveta. Nikoleta nije problem, problem leži u njenoj majci – pošto ima svega 10 godina.
Ali ono što je šokiralo ceo svet za njenu porodicu predstavlja jedan vrlo srećan događaj. „Moja kćerka je dobro kao i beba, koja je vrlo lepa. Obe su veoma srećne. Ovo nije nikakva drama, već jedan zaista srećan događaj. To su sasvim normalne godine za udaju u Rumuniji, odakle dolazimo - nešto što je potpuno prihvatljivo za nas Rome“, izjavila je Nikoletina baka.
Da li sve ovo zaista može biti istinito? Slični primeri koji su do sada zabeleženi sugerišu da su ovako mlade majke uglavnom žrtve zlostavljanja ili silovanja. Šta sve ovo može da nam kaže, kako o iznenađujućem razvoju mladih devojaka u Rumuniji, tako i o kulturnim normama rumunskog društva i njihovom odnosu prema zakonu u Španiji, gde je dete rođeno?
Doktori su potvrdili da je porodica veoma zadovoljna Nikoletinim rođenjem. I majka i baka prihvatile su novu prinovu sa zadovoljstvom, a tokom procedure nije bilo potrebe za carskim rezom. Zvaničnici bolnice i lekari nisu imali nikakvu predstavu o trudnoći sve dok se majka nije pojavila u bolnici 26. oktobra.
Vlasti pretpostavljaju da je otac deteta takođe maloletan neimenovan rumunski dečak starosti 13 godina. A sudeći po majčinim rečima nakon porođaja, čini se da je ta veza gotova.
Po španskom zakonu, starosna granica za seksualni odnos sa punoletnom osobom jeste upravo 13 godina – ovo je ujedno jedna od najnižih starosnih granica na svetu.
Zakon takođe, najverovatnije kao kompromis romskoj zajednici u Španiji, dozvoljava osobama starosti 14 godina ulazak u brak ako sudija odluči da postoje “izuzetne okolnosti”. Ujedinjene nacije apelovale su na vlasti u Španiji da podignu starosnu granicu, ali sam zakon veoma je nejasan i opšt kada je u pitanju saglasni seks maloletnih lica, niti predviđa bilo kakvu odgovornost roditelja ako do njega dođe.
Magistrat je započeo istragu - ali sudeći po izjavama zvaničnika samo kako bi se utvrdilo da li je majka išla u školu u tom periodu i da li je imala posetu lekaru pre porođaja.
Veoma malo zna se o detaljima same trudnoće, pojedini izveštaji ukazuju na to da je majka u Španiju stigla svega 3 nedelje pre rođenja deteta kako bi prisustvovala venčanju.
Nastojanja medija da porođaj povežu sa pokušajem da se porodica dokopa novca koji bi za nju bio izdvojen kao za socijalni slučaj nisu urodili plodom.
“Posedujemo kuću, imamo novac, struju i vodu tako da nam od države ne treba ništa”, izjavila je majka maloletne devojčice.
Predstavnici socijalnih službi takođe su potvrdili da se beba nalazi u dobrim životnim uslovima, kao i da će u porodici dobiti sve neophodne uslove za pravilno odrastanje, ali da ovo predstavlja problem druge vrste koji se odnosi na stvaranje jaza između generacija koji može dovesti i do porasta siromaštva u društvu.
Doktori takođe upozoravaju na sve probleme koje ovako rana trudnoća sa sobom nosi, pogotovo zbog nedovoljne razvijenosti devojčicinog tela koje je još u razvoju.
“Ukoliko majka nije u potpunosti završila svoj psihički razvoj ili nije u stanju da održava ishranu potrebnu da bi se izdržala ovako rana trudnoća, posledice mogu biti zaista katastrofalne. Čak i da je telo spremno na jedan ovako veliki napor, devojčica nije mentalno spremna na sve ono što trudnoća sa sobom nosi”, smatra ginekolog Manuel Alonso.
Ovo, međutim, nije jedini slučaj u Španiji gde su ranije obavljani abortusi na devojčicama iste starosti, ali i mlađim. Na sajtu Wikipedije, koji se ne može u potpunosti uzeti kao validan izvor, stoji da su širom sveta zabeležena 22 slična slučaja. Najmlađa majka imala je svega 6 godina i živela je u Peruu. Beba je na svet došla uz pomoć carskog reza 1939. godine.
U poslednjoj deceniji 5 sličnih slučajeva zabeleženo je u Brazilu, Tajlandu, Kini, Singapuru i Ruandi – majke su imale 9 godina. U Sjedinjenim Američkim Državama svoju decu dobile su 4 majke stare 10 godina, dok su se dva porođaja desila u poslednje 4 godine.
“Sve raniji ulazak novih generacija u pubertet neizbežno će sa sobom doneti i sve ranije trudnoće. Ovo je samo jedan primer koji nam upokazuje na to koliko rano devojke danas ulaze u pubertet”, smatra Tam Fraj, član britanske fondacije za brigu o deci “Child Growth”.
Krivci za ovako neobično rano sazrevanje mogu se naći u porastu gojaznosti i brojnim hemikalijama bogatim hormonima. Iako se doktori ne slažu oko potencijalnih uzroka, rezultati su jasni: razvoj grudi, prvi znak ulaska u pubertet, pomerio se 9 meseci unazad u odnosu na 1958. godinu, što znači da devojčice danas u pubertet ulaze sa nešto više od 10 godina (tačnije, sa 10.75).
Na odluku o zadržavanju trudnoće može uticati čitav niz faktora kao što su socijalna klasa (obrazovanje unutar porodice), obrazovanje i uspeh u školi devojčice koja zatrudni kao i uticaj religije unutar porodice.
Ovi faktori čine budućnost bebe izuzetno neizvesnom, što zbog brojnih komplikacija koje se mogu desiti tokom trudnoće, ali i eventualnih zdravstvenih problema nakon rođenja, dok za majku nedostatak određenih faktora može stvoriti niz nepoželjnih životnih situacija poput napuštanja škole, primanja socijalne pomoći ili u najgorem slučaju - siromaštva.
Gde se u celoj ovoj negativnoj statistici nalazi Srbija?
Podaci Instituta za javno zdravlje "Batut" pokazuju da je 2005. godine od ukupno 26.645 abortusa samo četiri bilo među devojkama koje imaju 15 godina ili manje, dok je među adolescentkinjama od 15 do 19 godina zabeleženo 916 abortusa.
Međutim, ovi podaci obuhvataju samo zvanične ustanove i u njih nisu uračunate statistike privantih klinika i lekara koji vrlo često ovu proceduru obavljaju na svoju ruku i u tajnosti kako bi roditelji i sama majka izbegli javnu eksponiranost, iako stručnjaci preporučuju da se ovi zahvati obavljaju isključivo u državnim ustanovama poput Instituta za majku i dete i Vojnomedicinske akademije.
Statistika se nije mnogo promenila kada je u pitanju 2010. godina, ali ni razlozi usled kojih dolazi do neželjene trudnoće. Uglavnom je reč o nedovoljnoj informisanosti u vezi sa kontracepcijom. Ovaj problem iskusi jedna u 20 devojaka mlađa od 18 godina i to svega šest meseci nakon ulaska u seksualnu aktivnost – a veliki broj ginekologa nakon početka neželjene trudnoće sem majke nikada ne vidi oca.
Vrlo često ključnu ulogu mogu odigrati roditelji koji će svoje tinejdžere na vreme informisati ali i uputiti u sve prednosti i probleme koje seksualni odnosi sa sobom nose. Po mišljenju brojnih stručnjaka u tim ranim godinama veoma je važno učestvovati u životu mladih a ne okretati glavu pod izgovorom tereta posla i svih drugih obaveza van njega.
Ovako mlade, nedovoljno upoznate sa svojim telom i svim rizicima koje seks u tim godinama, pre svega zbog nedovoljne upućenosti nosi, devojke vrlo često ne nalaze podršku i edukaciju u obližnjima.
Za razliku od razvijenih zemalja, gde 30-60 odsto ženske populacije koristi oralne kontraceptive, u Srbiji je situacija potpuno drugačija, anti-bebi pilule koristi svega 2-4 odsto žena.
Ako svi saveti i brojni kontraceptivni metodi ne urode plodom to nije kraj sveta, već početak novog u kom medicinski stručnjaci sada umesto da dele savete, treba da slušaju.
Jedna stvar, na samom kraju, koju lekari ipak ne znaju jeste mišljenje same majke koja odluči da odbije abortus i reši da iznese trudnoću – što je možda i najbitnija stvar u celoj priči jer, ipak u ovom krajnjem trenutku ona je ta koja će ubuduće morati da brine o detetu i postara se da ono izraste u odgovornu osobu – a to je jedino moguće uz svesrdnu pomoć okoline koja će umesto kritike i osude ponuditi stručan savet i pomoć.
Rođenje bebe čija majka ima svega 10 godina otvorilo je brojne debate u svetu i izazvalo užasavanje javnosti u Španiji, međutim njena porodica je srećna, zašto bi smo se mi onda brinuli. Da li uopšte ima razloga za brigu?
Piše: Uroš Jelić, B92
Foto: Louisa Stokes / FreeDigitalPhotos.net
Njeno ime je Nikoleta i, bez ikakve sumnje, ona je divna kao i svako novorođenče. Međutim, njeno rođenje u Herezu, gradu na jugu Španije, izazvalo je burne reakcije širom sveta. Nikoleta nije problem, problem leži u njenoj majci – pošto ima svega 10 godina.
Ali ono što je šokiralo ceo svet za njenu porodicu predstavlja jedan vrlo srećan događaj. „Moja kćerka je dobro kao i beba, koja je vrlo lepa. Obe su veoma srećne. Ovo nije nikakva drama, već jedan zaista srećan događaj. To su sasvim normalne godine za udaju u Rumuniji, odakle dolazimo - nešto što je potpuno prihvatljivo za nas Rome“, izjavila je Nikoletina baka.
Da li sve ovo zaista može biti istinito? Slični primeri koji su do sada zabeleženi sugerišu da su ovako mlade majke uglavnom žrtve zlostavljanja ili silovanja. Šta sve ovo može da nam kaže, kako o iznenađujućem razvoju mladih devojaka u Rumuniji, tako i o kulturnim normama rumunskog društva i njihovom odnosu prema zakonu u Španiji, gde je dete rođeno?
Doktori su potvrdili da je porodica veoma zadovoljna Nikoletinim rođenjem. I majka i baka prihvatile su novu prinovu sa zadovoljstvom, a tokom procedure nije bilo potrebe za carskim rezom. Zvaničnici bolnice i lekari nisu imali nikakvu predstavu o trudnoći sve dok se majka nije pojavila u bolnici 26. oktobra.
Vlasti pretpostavljaju da je otac deteta takođe maloletan neimenovan rumunski dečak starosti 13 godina. A sudeći po majčinim rečima nakon porođaja, čini se da je ta veza gotova.
Po španskom zakonu, starosna granica za seksualni odnos sa punoletnom osobom jeste upravo 13 godina – ovo je ujedno jedna od najnižih starosnih granica na svetu.
Zakon takođe, najverovatnije kao kompromis romskoj zajednici u Španiji, dozvoljava osobama starosti 14 godina ulazak u brak ako sudija odluči da postoje “izuzetne okolnosti”. Ujedinjene nacije apelovale su na vlasti u Španiji da podignu starosnu granicu, ali sam zakon veoma je nejasan i opšt kada je u pitanju saglasni seks maloletnih lica, niti predviđa bilo kakvu odgovornost roditelja ako do njega dođe.
Magistrat je započeo istragu - ali sudeći po izjavama zvaničnika samo kako bi se utvrdilo da li je majka išla u školu u tom periodu i da li je imala posetu lekaru pre porođaja.
Veoma malo zna se o detaljima same trudnoće, pojedini izveštaji ukazuju na to da je majka u Španiju stigla svega 3 nedelje pre rođenja deteta kako bi prisustvovala venčanju.
Nastojanja medija da porođaj povežu sa pokušajem da se porodica dokopa novca koji bi za nju bio izdvojen kao za socijalni slučaj nisu urodili plodom.
“Posedujemo kuću, imamo novac, struju i vodu tako da nam od države ne treba ništa”, izjavila je majka maloletne devojčice.
Predstavnici socijalnih službi takođe su potvrdili da se beba nalazi u dobrim životnim uslovima, kao i da će u porodici dobiti sve neophodne uslove za pravilno odrastanje, ali da ovo predstavlja problem druge vrste koji se odnosi na stvaranje jaza između generacija koji može dovesti i do porasta siromaštva u društvu.
Doktori takođe upozoravaju na sve probleme koje ovako rana trudnoća sa sobom nosi, pogotovo zbog nedovoljne razvijenosti devojčicinog tela koje je još u razvoju.
“Ukoliko majka nije u potpunosti završila svoj psihički razvoj ili nije u stanju da održava ishranu potrebnu da bi se izdržala ovako rana trudnoća, posledice mogu biti zaista katastrofalne. Čak i da je telo spremno na jedan ovako veliki napor, devojčica nije mentalno spremna na sve ono što trudnoća sa sobom nosi”, smatra ginekolog Manuel Alonso.
Ovo, međutim, nije jedini slučaj u Španiji gde su ranije obavljani abortusi na devojčicama iste starosti, ali i mlađim. Na sajtu Wikipedije, koji se ne može u potpunosti uzeti kao validan izvor, stoji da su širom sveta zabeležena 22 slična slučaja. Najmlađa majka imala je svega 6 godina i živela je u Peruu. Beba je na svet došla uz pomoć carskog reza 1939. godine.
U poslednjoj deceniji 5 sličnih slučajeva zabeleženo je u Brazilu, Tajlandu, Kini, Singapuru i Ruandi – majke su imale 9 godina. U Sjedinjenim Američkim Državama svoju decu dobile su 4 majke stare 10 godina, dok su se dva porođaja desila u poslednje 4 godine.
“Sve raniji ulazak novih generacija u pubertet neizbežno će sa sobom doneti i sve ranije trudnoće. Ovo je samo jedan primer koji nam upokazuje na to koliko rano devojke danas ulaze u pubertet”, smatra Tam Fraj, član britanske fondacije za brigu o deci “Child Growth”.
Krivci za ovako neobično rano sazrevanje mogu se naći u porastu gojaznosti i brojnim hemikalijama bogatim hormonima. Iako se doktori ne slažu oko potencijalnih uzroka, rezultati su jasni: razvoj grudi, prvi znak ulaska u pubertet, pomerio se 9 meseci unazad u odnosu na 1958. godinu, što znači da devojčice danas u pubertet ulaze sa nešto više od 10 godina (tačnije, sa 10.75).
Na odluku o zadržavanju trudnoće može uticati čitav niz faktora kao što su socijalna klasa (obrazovanje unutar porodice), obrazovanje i uspeh u školi devojčice koja zatrudni kao i uticaj religije unutar porodice.
Ovi faktori čine budućnost bebe izuzetno neizvesnom, što zbog brojnih komplikacija koje se mogu desiti tokom trudnoće, ali i eventualnih zdravstvenih problema nakon rođenja, dok za majku nedostatak određenih faktora može stvoriti niz nepoželjnih životnih situacija poput napuštanja škole, primanja socijalne pomoći ili u najgorem slučaju - siromaštva.
Gde se u celoj ovoj negativnoj statistici nalazi Srbija?
Podaci Instituta za javno zdravlje "Batut" pokazuju da je 2005. godine od ukupno 26.645 abortusa samo četiri bilo među devojkama koje imaju 15 godina ili manje, dok je među adolescentkinjama od 15 do 19 godina zabeleženo 916 abortusa.
Međutim, ovi podaci obuhvataju samo zvanične ustanove i u njih nisu uračunate statistike privantih klinika i lekara koji vrlo često ovu proceduru obavljaju na svoju ruku i u tajnosti kako bi roditelji i sama majka izbegli javnu eksponiranost, iako stručnjaci preporučuju da se ovi zahvati obavljaju isključivo u državnim ustanovama poput Instituta za majku i dete i Vojnomedicinske akademije.
Statistika se nije mnogo promenila kada je u pitanju 2010. godina, ali ni razlozi usled kojih dolazi do neželjene trudnoće. Uglavnom je reč o nedovoljnoj informisanosti u vezi sa kontracepcijom. Ovaj problem iskusi jedna u 20 devojaka mlađa od 18 godina i to svega šest meseci nakon ulaska u seksualnu aktivnost – a veliki broj ginekologa nakon početka neželjene trudnoće sem majke nikada ne vidi oca.
Vrlo često ključnu ulogu mogu odigrati roditelji koji će svoje tinejdžere na vreme informisati ali i uputiti u sve prednosti i probleme koje seksualni odnosi sa sobom nose. Po mišljenju brojnih stručnjaka u tim ranim godinama veoma je važno učestvovati u životu mladih a ne okretati glavu pod izgovorom tereta posla i svih drugih obaveza van njega.
Ovako mlade, nedovoljno upoznate sa svojim telom i svim rizicima koje seks u tim godinama, pre svega zbog nedovoljne upućenosti nosi, devojke vrlo često ne nalaze podršku i edukaciju u obližnjima.
Za razliku od razvijenih zemalja, gde 30-60 odsto ženske populacije koristi oralne kontraceptive, u Srbiji je situacija potpuno drugačija, anti-bebi pilule koristi svega 2-4 odsto žena.
Ako svi saveti i brojni kontraceptivni metodi ne urode plodom to nije kraj sveta, već početak novog u kom medicinski stručnjaci sada umesto da dele savete, treba da slušaju.
Jedna stvar, na samom kraju, koju lekari ipak ne znaju jeste mišljenje same majke koja odluči da odbije abortus i reši da iznese trudnoću – što je možda i najbitnija stvar u celoj priči jer, ipak u ovom krajnjem trenutku ona je ta koja će ubuduće morati da brine o detetu i postara se da ono izraste u odgovornu osobu – a to je jedino moguće uz svesrdnu pomoć okoline koja će umesto kritike i osude ponuditi stručan savet i pomoć.
