- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Преко Загора до Достојевског
Правда 19.11.2010 13:24
Век стрипа у Србији обележава се ове године. Загор, Дилан Дог, Текс, Хогар, Бетмен и Талични Том одавно су познати сваком љубитељу девете уметности, али су у првој половини прошлог века пажњу тадашње деце и оних старијих заокупљали радови Ђорђа Лобачева, Константина Кузњецова или Сергеја Соловјева, који су цртали стрипове по мотивима српских народних песама и бајки.
Колико је данас стрип, на прагу свог другог века, присутан у Србији и признат као девета уметност и може ли и садашњој генерацији младих да послужи као спона са светом озбиљне књижевности, као што је то био случај са родитељима данашњих тинејџера, покушали смо да сазнамо од наших саговорника. Писац и преводилац Горан Скробоња за наш лист каже да је стрип некада био припрема младима за нешто што се зове озбиљна књижевност, док то данас више није тако.
– Крајем 60-их и почетком 70-их година у тадашњој Југославији на киосцима имали смо велики број стриповних издања. Практично смо расли уз неке јунаке који су данас легендарни, као што су Алан Форд, разни јунаци „Стрипотеке“. То, по мени, није била само пука забава, већ је, на неки начин, тим најмлађим читаоцима био прозор у шаролику жанровску понуду самог света књижевности – истиче Скробоња.
Према његовим речима, улога стрипова у формирању младог читаоца била је веома значајна, али данас то више није тако.
– Данас медији одвлаче пажњу младих са било чега што је штампано у правцу онога што је виртуално, те стога нисам сигуран да стрип има улогу као некад. Стрип је данас више постао једна врста елитне уметности и оличен је, превасходно, у издањима која се називају графичким новелама, у оним луксузним цртаним романима и књигама које су тешко доступне широком кругу омладине, јер су по правилу веома скупе – напомиње Скробоња.
За то што данас нема толико стрипова као некада, не треба кривити издаваче, јер, како каже Скробоња, они се пре свега руководе законима тржишта.
– Зашто би и они губили новац на издања која нико неће да купи? Данашња лака доступност многих ствари није само обезвредила улогу стрипа, већ и књижевности и других уметности уопште – тврди Скробоња, који је пре десетак година добио признање за стрип издање године у Европи за стрип „Точак“, чији је био сценариста и који је рађен по његовој истоименој новели.
Књижевник Дејан Стојиљковић слаже се у оцени да стрип може бити одличан путоказ младима за свет књижевности, али да ни у веку стрипа у Србији „девета уметност“ нема статус који заслужује.
– Моја генерација одрасла је на стриповима и научила да чита преко Загора и Великог Блека, а касније смо откривали и озбиљну литературу. Стрип је важна културна делатност, али иако је већ читав век присутан у Србији, и даље је на некој врсти друштвене маргине. Имамо одличне цртаче и сценаристе, као и издаваче, и имамо шта да понудимо свету. Планирам ускоро да свој хит роман „Константиново раскршће“ преточим у три стрип албума, који ће изаћи у издању „Систем комикса“ – каже Стојиљковић.
Главни уредник „Веселог четвртка“, тренутно водећег домаћег стрип издавача, Душан Младеновић, за „Правду“ каже да су садашњи четрдесетогодишњаци књижевност заволели управо преко стрипова „Бонели“ продукције, који од пре две године поново излазе у Србији.
– Загор, Текс и Мистер Но представљају почетнички ниво уласка у свет стрипа, а касније служе и као мамац за мало озбиљније стрипове па на крају и за озбиљнију литературу. Да би се дошло до читања Достојевског у зрелим годинама мора се започети са читањем стрипова, као што је рецимо Загор – тврди Младеновић, и додаје да у клубу читалаца „Веселог четвртка“, који броји 6.000 чланова, највише има оних између 20 и 40 година старости.
– Трудимо се да тинејџере упознамо са стрипом, али и са литературом, тако да смо покренули едицију „Стрип класици“, где су у форми стрипа објављена дела Виктора Игоа, Франца Кафке, Едгара Алана Поа, као и Егзиперијев „Мали принц“ – каже Младеновић.
Представник издавачке куће „Бели пут“, која се бави издавањем квалитетних стрипова и књига за младе и старије, Владимир Рогановић каже да је једна од основних функција стрипа управо да младе људе уведе у свет књижевности.
– Стрип у Србији има своје верне љубитеље, који прате светска кретања и сама стрип сцена је врло развијена. Стрип је, заиста, девета уметност, која је нашла у нашој земљи плодно тле, и сматрам да ће као медиј трајати и даље, као што траје већ читав век – сматра Роганић.
Стрип је, дакле, ушао у други век свог постојања у Србији, а да ли ће успети да се избори са новим технологијама, стекне нову читалачку публику и усмери је ка писаној речи, остаје да се види. Ако је веровати стрип јунацима који се никада не предају и на крају увек победе, „деветој уметности“ у Србији се ипак смеши стабилан други век.
С. М. – П. Л.
Правда 19.11.2010 13:24
Век стрипа у Србији обележава се ове године. Загор, Дилан Дог, Текс, Хогар, Бетмен и Талични Том одавно су познати сваком љубитељу девете уметности, али су у првој половини прошлог века пажњу тадашње деце и оних старијих заокупљали радови Ђорђа Лобачева, Константина Кузњецова или Сергеја Соловјева, који су цртали стрипове по мотивима српских народних песама и бајки.
Колико је данас стрип, на прагу свог другог века, присутан у Србији и признат као девета уметност и може ли и садашњој генерацији младих да послужи као спона са светом озбиљне књижевности, као што је то био случај са родитељима данашњих тинејџера, покушали смо да сазнамо од наших саговорника. Писац и преводилац Горан Скробоња за наш лист каже да је стрип некада био припрема младима за нешто што се зове озбиљна књижевност, док то данас више није тако.
– Крајем 60-их и почетком 70-их година у тадашњој Југославији на киосцима имали смо велики број стриповних издања. Практично смо расли уз неке јунаке који су данас легендарни, као што су Алан Форд, разни јунаци „Стрипотеке“. То, по мени, није била само пука забава, већ је, на неки начин, тим најмлађим читаоцима био прозор у шаролику жанровску понуду самог света књижевности – истиче Скробоња.
Према његовим речима, улога стрипова у формирању младог читаоца била је веома значајна, али данас то више није тако.
– Данас медији одвлаче пажњу младих са било чега што је штампано у правцу онога што је виртуално, те стога нисам сигуран да стрип има улогу као некад. Стрип је данас више постао једна врста елитне уметности и оличен је, превасходно, у издањима која се називају графичким новелама, у оним луксузним цртаним романима и књигама које су тешко доступне широком кругу омладине, јер су по правилу веома скупе – напомиње Скробоња.
За то што данас нема толико стрипова као некада, не треба кривити издаваче, јер, како каже Скробоња, они се пре свега руководе законима тржишта.
– Зашто би и они губили новац на издања која нико неће да купи? Данашња лака доступност многих ствари није само обезвредила улогу стрипа, већ и књижевности и других уметности уопште – тврди Скробоња, који је пре десетак година добио признање за стрип издање године у Европи за стрип „Точак“, чији је био сценариста и који је рађен по његовој истоименој новели.
Књижевник Дејан Стојиљковић слаже се у оцени да стрип може бити одличан путоказ младима за свет књижевности, али да ни у веку стрипа у Србији „девета уметност“ нема статус који заслужује.
– Моја генерација одрасла је на стриповима и научила да чита преко Загора и Великог Блека, а касније смо откривали и озбиљну литературу. Стрип је важна културна делатност, али иако је већ читав век присутан у Србији, и даље је на некој врсти друштвене маргине. Имамо одличне цртаче и сценаристе, као и издаваче, и имамо шта да понудимо свету. Планирам ускоро да свој хит роман „Константиново раскршће“ преточим у три стрип албума, који ће изаћи у издању „Систем комикса“ – каже Стојиљковић.
Главни уредник „Веселог четвртка“, тренутно водећег домаћег стрип издавача, Душан Младеновић, за „Правду“ каже да су садашњи четрдесетогодишњаци књижевност заволели управо преко стрипова „Бонели“ продукције, који од пре две године поново излазе у Србији.
– Загор, Текс и Мистер Но представљају почетнички ниво уласка у свет стрипа, а касније служе и као мамац за мало озбиљније стрипове па на крају и за озбиљнију литературу. Да би се дошло до читања Достојевског у зрелим годинама мора се започети са читањем стрипова, као што је рецимо Загор – тврди Младеновић, и додаје да у клубу читалаца „Веселог четвртка“, који броји 6.000 чланова, највише има оних између 20 и 40 година старости.
– Трудимо се да тинејџере упознамо са стрипом, али и са литературом, тако да смо покренули едицију „Стрип класици“, где су у форми стрипа објављена дела Виктора Игоа, Франца Кафке, Едгара Алана Поа, као и Егзиперијев „Мали принц“ – каже Младеновић.
Представник издавачке куће „Бели пут“, која се бави издавањем квалитетних стрипова и књига за младе и старије, Владимир Рогановић каже да је једна од основних функција стрипа управо да младе људе уведе у свет књижевности.
– Стрип у Србији има своје верне љубитеље, који прате светска кретања и сама стрип сцена је врло развијена. Стрип је, заиста, девета уметност, која је нашла у нашој земљи плодно тле, и сматрам да ће као медиј трајати и даље, као што траје већ читав век – сматра Роганић.
Стрип је, дакле, ушао у други век свог постојања у Србији, а да ли ће успети да се избори са новим технологијама, стекне нову читалачку публику и усмери је ка писаној речи, остаје да се види. Ако је веровати стрип јунацима који се никада не предају и на крају увек победе, „деветој уметности“ у Србији се ипак смеши стабилан други век.
С. М. – П. Л.
