Predstavljena zbirka „Radnici umiru pevajući“
Pet najuspešnijih tekstova sa konkursa Hartefakt fonda sabrano u zbirku. Najvitalnije u našem pozorištu jesu mladi dramski pisci, kaže Biljana Srbljanović
novosti
ZBIRKA „Radnici umiru pevajući“, u kojoj je pet najuspešnijih dramskih tekstova sa konkursa Hartefakt fonda za najbolji savremeni, društveno angažovani tekst, predstavljena je u subotu u beogradskoj kafe-knjižari „Plato Ilegala“. Pored pobedničkog komada „Radnici umiru pevajući“ Olge Dimitrijević, knjiga sadrži još četiri drame - „Ubiti Zorana Đinđića“ autora Rajka Đurića, „Pošto je pašteta“ Tanje Šljivar, „Zero“ Marjana Todorovića i Ninoslava Đorđevića i „Supermena je ubila šaka nepoznatih“ Katarine Todorović.
Mada različite po stilu, tematici i pristupu, ove drame povezuje to što govore o temama iz naše stvarnosti.
- Projekti Hartefakta su osveženje na našoj sceni zahvaljujući značaju koji pridaju kulturi - rekla je dramski pisac Biljana Srbljanović, predsednik žirija. - Pozitivno sam iznenađena brojem i kvalitetom drama pristiglih na konkurs. Najvitalnije u našem pozorištu jesu dramski pisci, naročito mladi, koji su u rangu sa najboljim pozorišnim pojavama u Evropi.
Vodeći čitaoca kroz inteligentno postavljen melodramski zaplet u propaloj fabrici u kojoj radnici štrajkuju, autorka pobedničke drame se na veoma originalan način bavi pitanjem ekonomskog sunovrata radničke klase u Srbiji.
- „Radnici umiru pevajući“ govori o tome kako su sprega vlasti i kapitala i divljačko otimanje doveli do toga da propadaju čitave društvene zajednice - objasnila je Olga Dimitrijević. - To je pre svega mjuzikl, songovi su moji, ali i Dragane Mirković i „Južnog vetra“. To tako zajedno funkcioniše.
BORBA KNJIGOM
KAKO teme drama iz knjige „Radnici umiru pevajući“ korespondiraju sa kafe-knjižarom „Ilegala“, odnosno njenim konceptom intelektualne borbe protiv socijalne nepravde, „Plato“ je odlučio da svima pruži knjigu kao oružje. Otvorio je „Noćnu knjižaru proletarijata“, u kojoj su od 19 do 24 sata knjige na popustu.
Podsećajući na lično poznanstvo sa ubijenim premijerom i na burne događaje kroz koje su prolazili devedesetih, pesnik, publicista i filozof Rajko Đurić objasnio je da je dramu „Ubiti Zorana Đinđića“ napisao zbog budućih generacija.
- Đinđić je tokom devedesetih više puta bio u životnoj opasnosti, ali ga je ubila srpska država, srpska vlast s početka dvehiljadite - rekao je Đurić. - Da imamo državu, sva tadašnja vlast išla bi na sud. Dok se to ne desi, ne možemo ostvariti moralni ili duhovni napredak.
Autorka teksta „Pošto je pašteta“ bavi se sudbinom mesara u malom mestu u Bosni i Hercegovini koji pati za velikom ljubavi iz mladosti, manekenkom koja odlazi iz tog mesta i postaje supruga svetskog milijardera i pripadnica džet-
-seta. Komad će biti postavljen na sceni Ateljea 212 u režiji Snežane Trišić.
Dramaturg Katarina Todorović ispričala je da se njena drama bavi herojima i demistifikacijom mitskih junaka, poput Supermena, ali i onih političara, domaćih i stranih, koji se predstavljaju kao naši spasioci. U tekstu se vraća na dobro poznatu tezu o životu u svetu u kome više nema heroja.
- „Zero“ je drama o partijskoj državi i lažnim obećanjima - rekla je Todorovićeva i dodala da je u sadržaj uključila svoja i iskustva svojih prijatelja.