Predstava “Zoran Đinđić” - provokacija bez odgovora

[crvendac_011]

Predstava “Zoran Đinđić” - provokacija bez odgovora

Reagovanja glumaca na predstavu premijerno izvedenu u Ateljeu 212. Popović: Nismo hteli da budemo cenzori. Sokić: Ne znam šta smo novo dobili i saznali. Ninković: Brisanje poda zastavom - neoprostivo


Gorica Popović, Ružica Sokić i Nataša Ninković

AUTORSKI projekat zagrebačkog reditelja Olivera Frljića „Zoran Đinđić“, najavljen kao povratak političkog teatra na beogradsku pozorišnu scenu, izazvao je različita mišljenja u našoj pozorišnoj javnosti.
Premijera je s velikom radoznalošću iščekivana od prvih proba, sasvim očekivano, jer je i sam naslov budio pažnju i radoznalost javnosti. Tim pre što se njen autor svrstava u red najpoznatijih i najintrigantnijih pozorišnih stvaraoca bivše Jugoslavije. Da podsetimo, takođe na sceni Ateljea 212, Frljić je prošle sezone postavio „Oca na službenom putu“, predstavu koja sa svih festivala u zemlji i inostranstvu donosi kući brojna i prestižna priznanja. A šta o novom naslovu na repertoaru Ateljea kažu umetnici?

- Kao član Upravnog odbora, odgledala sam predstavu tek nekoliko dana pre prvog izvođenja, jer je tako želeo reditelj. Imali smo neke primedbe, ali nismo hteli da budemo cenzori - objašnjava Gorica Popović, inače i član kuće. - Lično, ne mogu reći da volim političko pozorište, pogotovo ne u institucionalnom teatru. Mislim da je ovo više za neki alternativni prostor. Veoma sam znatiželjna kako će predstavu u budućnosti prihvatiti publika: da li će biti hladna, ravnodušna, ili će pokazati radoznalost.
Poznata glumica ističe i da su po njenom mišljenju u projektu neke scene nepotrebne, a da je pominjanje imena kolega koji su izašli iz predstave skandalozno. I dodaje:

- Znam da Frljić kao reditelj voli provokaciju. Ne govorim to ni u pozitivnom ni u negativnom kontekstu. Upravnik stoji iza predstave, a od interesovanja publike zavisiće njena dalja sudbina. U ovim vremenima prinuđeni smo da se ponašamo tržišno. Od Grada dobijamo novac samo za po jednu predstavu na maloj i velikoj sceni. Pozorišta su u teškoj situaciji, a produkcija je svedena gotovo na nulu...
Reditelj i bivši ministar kulture Nebojša Bradić ističe da je za demokratiju pozorište veoma važno jer je ono jedna od retkih preostalih prilika gde društvo može da vodi živu etičku raspravu sa sobom:

- Nažalost, lična, moralna, društvena i politička drama čoveka koji je zbog vizije dao najviše - svoj život, u pozorištu do sada nije našla adekvatnu obradu. Predstava „Zoran Đinđić“ je išla na provokaciju, ali nije odgovorila izazovu velike teme: mnogo opštih mesta i malo pozorišne umetnosti.
Jedna od glumica koja je deo istorije Ateljea 212 i svega avangardnog što je ova kuća donela istoriji našeg teatra, Ružica Sokić, kaže za sebe da je politički nepismena, ali:

- Imam samo emocije i samo one mogu da me razdrmaju. Zoran Đinđić je sam po sebi toliko bolna tema, o tome ne mogu ni da govorim. Banda je ubila mladog i darovitog čoveka, koji je surovo pao kao nedužna žrtva... Inače, ne znam šta smo u ovoj predstavi novo dobili i saznali. Ostala sam prilično ravnodušna.
Glumica Nataša Ninković naglašava da nema ništa protiv angažovanog, političkog teatra. Naprotiv.

- Ali ovo nije politički teatar. Za predstavu bi se moglo reći da ima, pre svega, jedan feljtonistički pristup. Gledala sam Frljićevog „Oca na službenom putu“, veoma mi se dopao. Zato sam s velikom radoznalošću došla na novu predstavu očekujući pogodak u metu, hrabrost u pozorišnom smislu. Nešto je u njoj i dobro urađeno, ali je za mene neoprostivo brisanje poda srpskom zastavom i povraćanje po njoj! Da su to uradili protiv nekog obeležja režima, razumela bih. Ali sa zastavom bilo čije zemlje, kao njenim simbolom - nezamislivo je. Postojalo je hiljadu pozorišnih načina da se pokaže šta se misli o lažnom patriotizmu, koga ima i kod nas. Ovo nije i ne može da bude način. Pozorište ne treba nikome da sudi niti presuđuje. Postoje institucije koje se time bave. Način na koji su to radili u predstavi bio je agresivan, kao i način onih protiv kojih se i danas borimo. Nesporno je da našoj zemlji nedostaje kritička svest pojedinca, pa i teatra. Želela bih, uostalom, da sam videla i drugu stranu. Volim suprotstavljene stavove. A u samoj predstavi smo čuli i da glumac zbog različitog mišljenja može biti izbačen iz nje. Posle odgledane premijere nisam bila besna već tužna...

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Nenad Ćirić: Zašto sam otišao iz predstave „Zoran Đinđić“

Nenad Ćirić: Zašto sam otišao iz predstave „Zoran Đinđić“

Glumac otkriva kako je pravljena predstava Olivera Frljića. Ne može niko da pljuje po zastavi i nameće nam kolektivnu odgovornost



PREDSTAVA „Zoran Đinđić“, koja je kao autorski projekat Olivera Frljića premijerno izvedena pre nekoliko dana u Ateljeu 212, ne prestaje da „talasa“ javnost. Redakciji našeg lista u ponedeljak je stiglo pismo Nenada Ćirića, jednog od glumaca koji nisu ostali do kraja u projektu, sa obrazloženjem zbog čega je sve bio protiv ove predstave. U pismu se, između ostalog, kaže:

„Ovu predstavu će gledati i reagovati i pobednici i poraženi, i prijatelji i neprijatelji Zorana Đinđića. I vernici i nevernici... Neki sa uverenjem, neki sa predrasudama. I Oliver Frljić će možda biti na premijeri. Da li će se glumci pokloniti ili ne nakon predstave, to zavisi od ishoda istražnog postupka. Onda će Oliver da ode. Ostaće glumci...“

Na tri stranice teksta iscrpno su navedeni razlozi zbog kojih je Ćirić sve „protiv“. Ali pismo je datirano na 26. mart, pa ostaje dilema zašto tek sada s njim upoznaje javnost i da li ga je u međuvremenu uputio na nečiju adresu u samoj kući. Tim pre, što je Ćirić već izjavio da mu se reditelj zahvalio na saradnji pošto se nije pojavio na jednoj probi (iz opravdanog razloga - lekarske kontrole) i tako, u stvari, preduhitrio samog glumca da dan kasnije odustane od predstave. Odgovor na ove nedoumice je, na neki način, „ateljeovski“:



- Pismo sam čitao u nekoliko navrata, gde drugde nego u bifeu. Čuli su ga, između ostalih, Gorica Popović, Branka Šelić, Katarina Žutić... Frljić je snimao sve svoje probe, predstava je nastajala iz diskusija učesnika. Reditelj je došao bez gotovog teksta. Posle prve probe odustali su Dubravka Mijatović i Marinko Madžgalj, nakon tri dana Anita Mančić. Glumci koji su ostali suprotstavljali su se reditelju, imali su primedbe, ali je atmosfera bila takva da sve što se kaže može da se iskoristi za predstavu i postane deo projekta. I sam reditelj je u jednom trenutku napustio rad na predstavi, da bi se vratio posle nekoliko dana. Zamenio je dvoje glumaca s Milošem Timotijevićem i Tamarom Krcunović, a posle boravka s ansamblom JDP u Kolumbiji uključio je Feđu Stojanovića u podelu - otkriva detalje Ćirić.

Glumac dalje objašnjava da je prisustvovao na ukupno četiri probe i da je svaku od njih završavao rečima upućenim reditelju da nije dovoljno motivisan za rad:
- Inače, od upravnika Kokana Mladenovića dobili smo zeleno svetlo i sva prava da iz umetničkih ili političkih razloga izađemo iz predstave u prve dve nedelje priprema.
A na naše pitanje da li bi u odluci da odustane od projekta ostao dosledan do kraja i da mu reditelj nije poslao SMS u kojem se „zahvalio“ na saradnji, Ćirić kaže:
- Da! Jednostavno, nisam se slagao s načinom i tretmanom teme koju je zadao i kako ju je oformio, s njegovom političkom idejom u vezi sa komadom.

Ne može niko da pljuje po srpskoj zastavi, niti da govori „vi ste krivi“...

ČAČKANjE PO PROŠLOSTI

„PROTIV sam da Frljić čačka po prošlosti, jer sam koristeći njegove metode istražnog postupka, zaključio da je upravo on nametnuo ili se izborio da na ovoj sceni ‘postavi’ svoj autorski projekat... Protiv sam da se mom narodu i mojoj zemlji nametne kolektivna odgovornost, kako Frljić kaže „kukavičluk“, tačnije „negiranje kolektivne odgovornosti je kukavičluk“, a „kukavičluk je zaborav kolektivne odgovornosti“. Ne prihvatam nikakvu vrstu kolektivne odgovornosti“ - navodi se u pismu.

IZBACIVANjE

POSLE premijere na kojoj je sa scene „prozvano“ i njegovo ime, Ćirić je dodao (datum 20. maj) u tekst pisma sledeće: „Nezaštićen, prokažen prozivanjem mog imena i prezimena građanina. Ne dozvoljavam ‘frljanje’ mojim imenom, pogotovo što u kontekstu kada se moje ime izgovara, nisu saopšteni pravi razlozi mog izbacivanja iz predstave. Kolege to znaju. Ali to je već čin pristajanja i (ili) nepristajanja.“

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Kokan Mladenović o predstavi „Zoran Đinđić“: Provokacija za sve

Kokan Mladenović o predstavi „Zoran Đinđić“: Provokacija za sve

Upravnik Ateljea 212, o reakcijama glumaca: Ovakva predstava je društveni čin, prihvatam sve reakcije. Autorska poetika ne treba da se cenzuriše



AUTORSKI projekat „Zoran Đinđić“, čija je premijera nedavno bila na sceni Ateljea 212, podelila je ne samo publiku već i same umetnike: jedni su s obrazloženjem (ili bez njega) izlazili iz predstave Olivera Frljića, dok su oni koji su ostali takav gest okarakterisali kao nedostatak hrabrosti ili znanja... Reditelj je uoči prvog izvođenja najavio da dramski sukob neće biti među likovima, već između publike i izvođača, a na kraju se pokazalo da „dramskog sukoba“ ima i među samim izvođačima.

Provokativnost predstave je nešto s čim se od samog početka računalo, mada je premijera prošla bez incidenata i burnih reakcija. Pa ipak, u javnosti su se najglasnije čule primedbe na tezu o kolektivnoj krivici i odgovornosti, a posebno o „umetničkoj slobodi“ u „brisanju i povraćanju“ po simbolima države i naroda...
Šta o svemu ovom kaže upravnik kuće Kokan Mladenović?

- Verujem da je u Srbiji u današnjem trenutku važna ovakva predstava kao društveni čin, upozoravajuća na svaki način... Mene suštinski zanima reakcija prave pozorišne publike kojoj je predstava i namenjena, a ona će biti u prilici da je vidi na prvim reprizama 28. i 29. maja. Stručna javnost se već afirmativno, gotovo euforično, o njoj izjasnila. Mislim da smo se svi našli u nekoj vrsti apatije i da u društvu ne postoji nezavisno mišljenje. Predstava je i napravljena da provocira, pa ja zato toplo pozdravljam i pozitivne i negativne reakcije u javnosti. Na premijeri je bilo i tridesetak gostiju iz regiona, a kako čujemo, o predstavi se uveliko priča i u okruženju.

Na opasku da se i sa pozornice, tokom izvođenja Frljićevog autorskog projekta, čulo da je i sam Mladenović tokom proba imao primedbe i nedoumice u vezi sa pojedinim „eksplicitnim“ scenama koje bi mogle da se tumače zlonamerno, on kaže:

- Kao upravnik sam u poziciji da imam stavove koji čuvaju integritet pozorišta, ali takođe postoji nešto što se zove autorska poetika i sloboda. To ne treba da se cenzuriše. Svi glumci su imali priliku da se zahvale reditelju kao i on njima na saradnji, ukoliko su nezadovoljni. Što se kuće tiče, jasna su pravila. Podjednako poštujem demokratsko pravo i jednih i drugih. Ali, opet kažem, najviše me zanima susret sa onom pravom publikom, kojeg još nije bilo.

A na pitanje od čega će zavisiti dalji tretman predstave i da li očekuje dobar „odziv na blagajni“, Mladenović dodaje:

- Verujem da će na ovu predstavu s velikom znatiželjom dolaziti svi. I oni koji dele sličan sistem vrednosti iskazan u njoj, kao i oni koji se zalažu za suprotne stavove. Dakle, svi će biti isprovocirani i poželeti da je vide...

Izvor: Večernje novosti