LEGEND
- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 5.533
Pravi udar nelikvidnosti tek sledi
Privrednici od jeseni očekuju još veće probleme
29.08.2009. 05:00
Mere Vlade Srbije protiv krize, sudeći prema izjavama privrednika, sve bliže su izdisaju. Ljudi sa privrednog terena tvrde za "Novac" da danas imaju daleko više problema nego pre nekoliko meseci, i da još teže dane očekuju od jeseni. Glavni kanali kroz koje kriza dublje zadire u preduzeća jesu ozbiljnija nelikvidnost, pad tražnje i jačanje pritiska kroz povećanje lokalnih taksa.
Efekti krize uveliko su pogađali srpsku privredu i prethodnih meseci kada su glavni problemi bili rapidan pad tražnje, nemogućnost izmirivanja obaveza i skupi krediti koje je malo koji biznis mogao da izdrži. Danas su muke privrednika još veće, samo što su problemi u novom "pakovanju". Praktično, u fokusu više nije kako se zadužiti što jeftinije, već kako obaveze svesti na minimum, te obezbediti nove poslove - ne bi li se zadržali radnici i ispunjavale obaveze prema državi.
Da stari problemi postaju sve dublji i da se javljaju nove muke, potvrdili su i u Privrednoj komori Srbije.
"Srpska privreda je i dalje suočena sa dva ključna problema, problemom tražnje i problemom likvidnosti. Jedino što su novo istakli privrednici jeste da je sve izraženiji pritisak lokalne administracije kroz povećanje lokalnih taksa kojima se puni budžet lokalnih samouprava. Takođe, novina su i učestale kontrole od strane brojnih inspekcija i sa nivoa lokalne samouprave i sa nivoa nacionalne administracije", kaže za "Novac" potpredsednica PKS Vidosava Džagić.
Kako saznajemo, svaka lokalna samouprava ima pravo da donese svoj cenovnik koji ne mora da se poklapa sa cenovnikom drugih opština. Tako opštine imaju pravo da podignu cenu vode, cenu zakupa zemljišta, izdavanja poslovnog prostora u vlasništvu opštine, te komunalne usluge. Primera radi, opština Novi Sad pokušala je da podigne cenu zakupa opštinskog poslovnog prostora za 200-300 odsto, ali je to poništeno zahvaljujući reakciji relevantnih udruženja poslodavaca. Isti slučaj bio je i u Mladenovcu gde je lokalna samouprava želela da podigne cenu vode.
U "Sojaproteinu" kažu da novih problema nema, ali da je opasno, što stari problemi, ionako ozbiljni, postaju sve dublji. "Nelikvidnost je izraženija nego prethodnih meseci, dugovanja su veća, a mogućnost naplate potraživanja sve manja", kaže Branislava Pavlović, direktorka te bečejske firme.
Za razliku od početka godine, ova firma svoja potraživanja sada sve češće naplaćuje putem eskonta menica, što potvrđuje da su preduzeća koja od "Sojaproteina" nabavljaju robu sve nesposobnija da obaveze isplaćuju u celosti.
Da problem bude veći, naša sagovornica, od jeseni, očekuje intenzivnije probleme nelikvidnosti. Kolike će posledice biti teško je proceniti, ali sigurno ne i zanemarljive jer je tražnja za sojinom sačmom već pala za 10-20 odsto.
Prema podacima Narodne banke Srbije, pre mesec i po dana bilo je blokirano 61.285 preduzeća, što je rast za 15 odsto u odnosu na oktobar prošle godine. Njihovi računi bili su blokirani za 262 milijarde dinara. Više od 60 odsto blokiranih preduzeća nelikvidno je duže od godinu dana, a među blokiranim firmama je 125 velikih, 521 firma srednje veličine i 13.923 malih preduzeća.
Na sve slabiju naplatu žale se i u hemijskoj fabrici "Elan" iz Prijepolja. U odnosu na maj, mogućnost naplate potraživanja pala je za deset odsto. Najveći problemi, kako tvrde u fabrici, vidljivi su u industriji obuće, auto-industriji i građevinarstvu, dok se potraživanja od veledrogerija i malih marketa još uvek uspevaju naplatiti.
Drugi problem jesu, kako kaže direktor "Elana" Goran Sekulić, sve veći nameti države. "Akcize na specijal benzin koji koristimo kao derivat u proizvodnji su skočile sa 42 na oko 45 dinara po kilogramu, što je za nas značajna stavka imajući u vidu da godišnje tog derivata potrošimo stotinak tona. To je direktan udarac na likvidnost s obzirom na to da se akcize plaćaju unapred, kaže Sekulić i dodaje da je dodatno opterećenje i povećanje poreza na imovinu.
"Od jeseni ćemo sigurno podeliti sudbinu ostalih privrednika koji očekuju još teže vreme. Probleme ćemo pokušati da prevaziđemo sve žešćom naplatom i smanjenjem kreditne zaduženosti. Ako, međutim, dođe do povećanja PDV-a, nastala bi prava katastrofa, pala bi proizvodnja, što bi povuklo i pad zarada i otpuštanje zaposlenih", kaže Sekulić.
Kako poznavaoci tvrde, najveći problemi se očekuju u građevinarstvu, što potvrđuje nedavne navode da bi do kraja godine bez posla moglo ostati 10.000 građevinara.
Vladimir Miletić, direktor JUB boja, kaže da u toj branši kriza još nije dostigla maksimum i da se najveći problemi očekuju tokom zime, kada na naplatu dospevaju poslovi koji su se radili letos.
"Likvidnost je sve teže obezbediti. Banke, koje su pre krize davale kredite i na taj način produžavale agoniju nesolventnih, više ne kreditiraju, pa su naterale neke privrednike da ugase svoje poslove. Iza njih ostaju nenaplaćena dugovanja koja se u lancu prenose i jedni druge povlače u provaliju", kaže Miletić za "Novac".
I u mladenovačkoj "Keramici" strahuju da bi na zimu mogli delimično da obustave proizvodnju, i upozoravaju da je njihov plasman na domaćem tržištu već pao za 30-50 odsto.
"Obustave neće biti ukoliko ugovorimo isporuku sa Libijom koja čini polovinu naših kapaciteta. U suprotnom obustavićemo proizvodnju cevi, a radnici će biti na plaćenom odmoru", kaže direktor te fabrike Branko Todorović.
Naš sagovornik dodaje da je njihov kontinuirani problem nelikvidnost, ali da su opterećenje i stari dugovi prema državi, prvenstveno "Srbijagasu" i PIO fondu od 111 miliona dinara.
Teže bi još moglo da bude i u prehrambenoj industriji za koju mnogi tvrde da je bila najimunija na efekte krize. Miroslav Miletić, direktor "Bambija", kaže da će novih problema biti i pored rešavanja problema dugovanja trgovinskih lanaca, te bolje žetve od očekivane i odličnih poslovnih rezultata u prvoj polovini godine.
"Reč je o dužničkoj krizi srednjih kupaca, odnosno nekih veleprodaja i članova asocijacija trgovina. Za nas, upravo oni, pored nekih malih kupaca, sada predstavljaju veliki problem jer njihova dugovanja i blokada računa prete da ugroze naše poslovanje do kraja ove godine", kaže Miletić.
Naš sagovornik kaže da postoji umereni optimizam da kriza nije pogodila sve proizvodne grane, ali da je rano govoriti o njenom prestanku. Njeni pogubni uticaji, tvrdi Miletić, mogli bi da se ublaže tek novim zapošljavanjem, smanjivanjem zahvatanja iz privrede i rastom standarda, što će početi i da stvara novi društveni proizvod.
Inspekcijske kontrole u trku
U poslednjih nekoliko meseci pojačane su inspekcijske kontrole kako bi se sprečilo nelegalno poslovanje privrednika. U praksi se, međutim, neretko događa da se kažnjava i nekažnjivo, tvrdi naš sagovornik blizak inspekcijskoj kontroli.
"U razvijenim zemljama inspekcija dolazi po najavi. Drugi korak je da ukaže poslodavcu da ispravi grešku, a treći je kazna. U Srbiji je kazna najčešće prvi korak. U zavisnosti od toga da li je reč o inspekciji rada, tržišnoj, komunalnoj ili nekoj drugoj, kazne se kreću od 200.000 do milion dinara za pravna lica, i od 200.000 do 350.000 dinara za njihove direktore", kaže naš sagovornik.
Izvor: Blic
Privrednici od jeseni očekuju još veće probleme
29.08.2009. 05:00
Mere Vlade Srbije protiv krize, sudeći prema izjavama privrednika, sve bliže su izdisaju. Ljudi sa privrednog terena tvrde za "Novac" da danas imaju daleko više problema nego pre nekoliko meseci, i da još teže dane očekuju od jeseni. Glavni kanali kroz koje kriza dublje zadire u preduzeća jesu ozbiljnija nelikvidnost, pad tražnje i jačanje pritiska kroz povećanje lokalnih taksa.
Efekti krize uveliko su pogađali srpsku privredu i prethodnih meseci kada su glavni problemi bili rapidan pad tražnje, nemogućnost izmirivanja obaveza i skupi krediti koje je malo koji biznis mogao da izdrži. Danas su muke privrednika još veće, samo što su problemi u novom "pakovanju". Praktično, u fokusu više nije kako se zadužiti što jeftinije, već kako obaveze svesti na minimum, te obezbediti nove poslove - ne bi li se zadržali radnici i ispunjavale obaveze prema državi.
Da stari problemi postaju sve dublji i da se javljaju nove muke, potvrdili su i u Privrednoj komori Srbije.
"Srpska privreda je i dalje suočena sa dva ključna problema, problemom tražnje i problemom likvidnosti. Jedino što su novo istakli privrednici jeste da je sve izraženiji pritisak lokalne administracije kroz povećanje lokalnih taksa kojima se puni budžet lokalnih samouprava. Takođe, novina su i učestale kontrole od strane brojnih inspekcija i sa nivoa lokalne samouprave i sa nivoa nacionalne administracije", kaže za "Novac" potpredsednica PKS Vidosava Džagić.
Kako saznajemo, svaka lokalna samouprava ima pravo da donese svoj cenovnik koji ne mora da se poklapa sa cenovnikom drugih opština. Tako opštine imaju pravo da podignu cenu vode, cenu zakupa zemljišta, izdavanja poslovnog prostora u vlasništvu opštine, te komunalne usluge. Primera radi, opština Novi Sad pokušala je da podigne cenu zakupa opštinskog poslovnog prostora za 200-300 odsto, ali je to poništeno zahvaljujući reakciji relevantnih udruženja poslodavaca. Isti slučaj bio je i u Mladenovcu gde je lokalna samouprava želela da podigne cenu vode.
U "Sojaproteinu" kažu da novih problema nema, ali da je opasno, što stari problemi, ionako ozbiljni, postaju sve dublji. "Nelikvidnost je izraženija nego prethodnih meseci, dugovanja su veća, a mogućnost naplate potraživanja sve manja", kaže Branislava Pavlović, direktorka te bečejske firme.
Za razliku od početka godine, ova firma svoja potraživanja sada sve češće naplaćuje putem eskonta menica, što potvrđuje da su preduzeća koja od "Sojaproteina" nabavljaju robu sve nesposobnija da obaveze isplaćuju u celosti.
Da problem bude veći, naša sagovornica, od jeseni, očekuje intenzivnije probleme nelikvidnosti. Kolike će posledice biti teško je proceniti, ali sigurno ne i zanemarljive jer je tražnja za sojinom sačmom već pala za 10-20 odsto.
Prema podacima Narodne banke Srbije, pre mesec i po dana bilo je blokirano 61.285 preduzeća, što je rast za 15 odsto u odnosu na oktobar prošle godine. Njihovi računi bili su blokirani za 262 milijarde dinara. Više od 60 odsto blokiranih preduzeća nelikvidno je duže od godinu dana, a među blokiranim firmama je 125 velikih, 521 firma srednje veličine i 13.923 malih preduzeća.
Na sve slabiju naplatu žale se i u hemijskoj fabrici "Elan" iz Prijepolja. U odnosu na maj, mogućnost naplate potraživanja pala je za deset odsto. Najveći problemi, kako tvrde u fabrici, vidljivi su u industriji obuće, auto-industriji i građevinarstvu, dok se potraživanja od veledrogerija i malih marketa još uvek uspevaju naplatiti.
Drugi problem jesu, kako kaže direktor "Elana" Goran Sekulić, sve veći nameti države. "Akcize na specijal benzin koji koristimo kao derivat u proizvodnji su skočile sa 42 na oko 45 dinara po kilogramu, što je za nas značajna stavka imajući u vidu da godišnje tog derivata potrošimo stotinak tona. To je direktan udarac na likvidnost s obzirom na to da se akcize plaćaju unapred, kaže Sekulić i dodaje da je dodatno opterećenje i povećanje poreza na imovinu.
"Od jeseni ćemo sigurno podeliti sudbinu ostalih privrednika koji očekuju još teže vreme. Probleme ćemo pokušati da prevaziđemo sve žešćom naplatom i smanjenjem kreditne zaduženosti. Ako, međutim, dođe do povećanja PDV-a, nastala bi prava katastrofa, pala bi proizvodnja, što bi povuklo i pad zarada i otpuštanje zaposlenih", kaže Sekulić.
Kako poznavaoci tvrde, najveći problemi se očekuju u građevinarstvu, što potvrđuje nedavne navode da bi do kraja godine bez posla moglo ostati 10.000 građevinara.
Vladimir Miletić, direktor JUB boja, kaže da u toj branši kriza još nije dostigla maksimum i da se najveći problemi očekuju tokom zime, kada na naplatu dospevaju poslovi koji su se radili letos.
"Likvidnost je sve teže obezbediti. Banke, koje su pre krize davale kredite i na taj način produžavale agoniju nesolventnih, više ne kreditiraju, pa su naterale neke privrednike da ugase svoje poslove. Iza njih ostaju nenaplaćena dugovanja koja se u lancu prenose i jedni druge povlače u provaliju", kaže Miletić za "Novac".
I u mladenovačkoj "Keramici" strahuju da bi na zimu mogli delimično da obustave proizvodnju, i upozoravaju da je njihov plasman na domaćem tržištu već pao za 30-50 odsto.
"Obustave neće biti ukoliko ugovorimo isporuku sa Libijom koja čini polovinu naših kapaciteta. U suprotnom obustavićemo proizvodnju cevi, a radnici će biti na plaćenom odmoru", kaže direktor te fabrike Branko Todorović.
Naš sagovornik dodaje da je njihov kontinuirani problem nelikvidnost, ali da su opterećenje i stari dugovi prema državi, prvenstveno "Srbijagasu" i PIO fondu od 111 miliona dinara.
Teže bi još moglo da bude i u prehrambenoj industriji za koju mnogi tvrde da je bila najimunija na efekte krize. Miroslav Miletić, direktor "Bambija", kaže da će novih problema biti i pored rešavanja problema dugovanja trgovinskih lanaca, te bolje žetve od očekivane i odličnih poslovnih rezultata u prvoj polovini godine.
"Reč je o dužničkoj krizi srednjih kupaca, odnosno nekih veleprodaja i članova asocijacija trgovina. Za nas, upravo oni, pored nekih malih kupaca, sada predstavljaju veliki problem jer njihova dugovanja i blokada računa prete da ugroze naše poslovanje do kraja ove godine", kaže Miletić.
Naš sagovornik kaže da postoji umereni optimizam da kriza nije pogodila sve proizvodne grane, ali da je rano govoriti o njenom prestanku. Njeni pogubni uticaji, tvrdi Miletić, mogli bi da se ublaže tek novim zapošljavanjem, smanjivanjem zahvatanja iz privrede i rastom standarda, što će početi i da stvara novi društveni proizvod.
Inspekcijske kontrole u trku
U poslednjih nekoliko meseci pojačane su inspekcijske kontrole kako bi se sprečilo nelegalno poslovanje privrednika. U praksi se, međutim, neretko događa da se kažnjava i nekažnjivo, tvrdi naš sagovornik blizak inspekcijskoj kontroli.
"U razvijenim zemljama inspekcija dolazi po najavi. Drugi korak je da ukaže poslodavcu da ispravi grešku, a treći je kazna. U Srbiji je kazna najčešće prvi korak. U zavisnosti od toga da li je reč o inspekciji rada, tržišnoj, komunalnoj ili nekoj drugoj, kazne se kreću od 200.000 do milion dinara za pravna lica, i od 200.000 do 350.000 dinara za njihove direktore", kaže naš sagovornik.
Izvor: Blic