UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.543
Pratite sletanje uživo: Nova sonda će tražiti život na Marsu
Trinaest godina nakon prvog i neuspelog pokušaja da se na Mars postavi rover, Evropa u nedelju ulazi u ključnu fazu svoje misije Egzo Mars 2016 (Exobiology on Mars) u saradnji s Rusijom, kako bi pretražila Crvenu planetu u potrazi za znacima života, javljaju agencije.
Izvor: 24sata.hr utorak, 18.10.2016. | 17:40
Foto: ESA ATG-medialab M.Thiebaut
Ruska raketa-nosač tipa Proton sa sondom za ispitivanje tragova gasu na Marsu i modulom za spuštanje Skijapareli uspešno je lansirana pre sedam meseci s kosmodroma u kazahstanskom Bajkonuru.
Evropa i Rusija krenule su tada u novu marsovsku avanturu u kojoj će pokušati da spuste 'lender Skijapareli na Crvenu planetu i posebnom sondom analiziraju atmosferske gasove planete u potrazi za trenutnim oblicima života.
Misiju čine oko tri tone teška sonda "Trace Gas Orbiter" (TGO) i modul za "ulazak, spuštanje i ateriranje" (EDM), koji je ime dobio po Đovaniju Skijapareliju, italijanskom astronomu iz 19. veka.
Nakon sedmomesečnog putovanja i pređenih 496 miliona kilometara, kontrolori misije danas će pokušati da odvoje EDM od sonde kako bi se modul tri dana nakon toga spustio na hladnu i suvu površinu Marsa.
Jedina svrha Skijaparelija, koji će zbog ograničenog kapaciteta nepunjivih baterija istraživati tlo i okolinu Marsa svega nekoliko dana, jeste utabavanje puta za spuštanje novog rovera koji će istraživati Mars u potrazi za vanzemaljskim životom.
"Naš cilj je da dokažemo da možemo da sletimo na površinu, istražujemo i uzmemo podatke", izjavio je naučni savetnik Evropske svemirske agencije (ESA) Mark Mekohrin pred početak manevrisanja.
Sletanje na Mars, Zemljin sused udaljen 56 miliona kilometara, predstavlja izuzetno težak zadatak. SAD trenutno na Marsu ima svoja dva rovera - Kjurioziti i Oportjuniti.
Modul za sletanje Skijapareli i TGO - koji će ući u Marsovu orbitu u potrazi za gasovima u atmosferi koje ispuštaju živi organizmi - predstavljaju prvu fazu misije Egzo Mars. Drugu fazu predstavlja rover koji bi trebalo da bude lansiran 2020. godine.
Foto: ESA/ATG medialab
Ukoliko na Marsu postoji život, nije verovatno da će biti pronađen na površini koju bombarduju ultraljubičasti i kosmički zraci. Ali tragovi metana u tankoj atmosferi Marsa mogli bi da budu pokazatelj da se nešto "kuva" dublje ispod površine, objašnjavaju naučnici. Kako metan ne bi dugo preživeo Sunčeve ultraljubičaste zrake, naučnici smatraju da mora da postoji neki neki izvor koji ga stvara.
"Nešto mora da proizvodi metan", tvrde stručnjaci, dodajući da su jedan od mogućih izvora vulkani.
Drugi potencijalni izvor metana je život: jednoćelijski mikrobi metanogeni koji na Zemlji žive na mestima bez kiseonika, poput stomaka životinja, gde ugljen-dioksid pretvaraju u metan.
Naučnici se nadaju da bi rover, opremljen za bušenje dva metra ispod površine, mogao da ponudi neke indicije o poreklu metana na Marsu.
Naučnici su prvo morali da sačekaju da se Skijapareli danas odvoji od TGO-a u ranijim poslepodnevnim satima, oko 14.30 po GMT-u, na oko milion kilometara od Crvene planete.
U atmosferu Marsa trebalo bi da uđe u sredu na visini od 121 kilometar, brzinom od skoro 21.000 km/h. Vrući i "drmusavi" put kroz Marsovu atmosferu trebalo bi da traje oko šest minuta.
Kada doputuje na visinu od 11 kilometara i uspori na 1700 km/h, otvoriće se supersonični padobran, saopštila je ESA.
Kada dođe na dva metra, odbaciće svoje motore i pasti na površinu, a pad bi trebalo da ublaži posebna struktura za amortizaciju unutar lendera.
Sa zakašnjenjem od 10 minuta, koliko treba da poruka stigne na Zemlju, Skijapareli će poslati podatke o temperaturi, vlazi, gustini i električnim svojstvima.
Trinaest godina nakon prvog i neuspelog pokušaja da se na Mars postavi rover, Evropa u nedelju ulazi u ključnu fazu svoje misije Egzo Mars 2016 (Exobiology on Mars) u saradnji s Rusijom, kako bi pretražila Crvenu planetu u potrazi za znacima života, javljaju agencije.
Izvor: 24sata.hr utorak, 18.10.2016. | 17:40
Foto: ESA ATG-medialab M.Thiebaut
Ruska raketa-nosač tipa Proton sa sondom za ispitivanje tragova gasu na Marsu i modulom za spuštanje Skijapareli uspešno je lansirana pre sedam meseci s kosmodroma u kazahstanskom Bajkonuru.
Evropa i Rusija krenule su tada u novu marsovsku avanturu u kojoj će pokušati da spuste 'lender Skijapareli na Crvenu planetu i posebnom sondom analiziraju atmosferske gasove planete u potrazi za trenutnim oblicima života.
Misiju čine oko tri tone teška sonda "Trace Gas Orbiter" (TGO) i modul za "ulazak, spuštanje i ateriranje" (EDM), koji je ime dobio po Đovaniju Skijapareliju, italijanskom astronomu iz 19. veka.
Nakon sedmomesečnog putovanja i pređenih 496 miliona kilometara, kontrolori misije danas će pokušati da odvoje EDM od sonde kako bi se modul tri dana nakon toga spustio na hladnu i suvu površinu Marsa.
Jedina svrha Skijaparelija, koji će zbog ograničenog kapaciteta nepunjivih baterija istraživati tlo i okolinu Marsa svega nekoliko dana, jeste utabavanje puta za spuštanje novog rovera koji će istraživati Mars u potrazi za vanzemaljskim životom.
"Naš cilj je da dokažemo da možemo da sletimo na površinu, istražujemo i uzmemo podatke", izjavio je naučni savetnik Evropske svemirske agencije (ESA) Mark Mekohrin pred početak manevrisanja.
Sletanje na Mars, Zemljin sused udaljen 56 miliona kilometara, predstavlja izuzetno težak zadatak. SAD trenutno na Marsu ima svoja dva rovera - Kjurioziti i Oportjuniti.
Modul za sletanje Skijapareli i TGO - koji će ući u Marsovu orbitu u potrazi za gasovima u atmosferi koje ispuštaju živi organizmi - predstavljaju prvu fazu misije Egzo Mars. Drugu fazu predstavlja rover koji bi trebalo da bude lansiran 2020. godine.
Foto: ESA/ATG medialab
Ukoliko na Marsu postoji život, nije verovatno da će biti pronađen na površini koju bombarduju ultraljubičasti i kosmički zraci. Ali tragovi metana u tankoj atmosferi Marsa mogli bi da budu pokazatelj da se nešto "kuva" dublje ispod površine, objašnjavaju naučnici. Kako metan ne bi dugo preživeo Sunčeve ultraljubičaste zrake, naučnici smatraju da mora da postoji neki neki izvor koji ga stvara.
"Nešto mora da proizvodi metan", tvrde stručnjaci, dodajući da su jedan od mogućih izvora vulkani.
Drugi potencijalni izvor metana je život: jednoćelijski mikrobi metanogeni koji na Zemlji žive na mestima bez kiseonika, poput stomaka životinja, gde ugljen-dioksid pretvaraju u metan.
Naučnici se nadaju da bi rover, opremljen za bušenje dva metra ispod površine, mogao da ponudi neke indicije o poreklu metana na Marsu.
Naučnici su prvo morali da sačekaju da se Skijapareli danas odvoji od TGO-a u ranijim poslepodnevnim satima, oko 14.30 po GMT-u, na oko milion kilometara od Crvene planete.
U atmosferu Marsa trebalo bi da uđe u sredu na visini od 121 kilometar, brzinom od skoro 21.000 km/h. Vrući i "drmusavi" put kroz Marsovu atmosferu trebalo bi da traje oko šest minuta.
Kada doputuje na visinu od 11 kilometara i uspori na 1700 km/h, otvoriće se supersonični padobran, saopštila je ESA.
Kada dođe na dva metra, odbaciće svoje motore i pasti na površinu, a pad bi trebalo da ublaži posebna struktura za amortizaciju unutar lendera.
Sa zakašnjenjem od 10 minuta, koliko treba da poruka stigne na Zemlju, Skijapareli će poslati podatke o temperaturi, vlazi, gustini i električnim svojstvima.