Poznate licnosti iz Nisa

Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
ŽELIMIR ŽILNIK

zelimir-zilnik.jpg

srpski filmski reditelj.
Rođen je 8. septembra 1942. godine u Logoru na Crvenom krstu u Nišu, gde je njegova majka bila zatočena. Pošto su njegovi roditelji Slobodan i Milica poginuli tokom rata, (majka je ubijena u logoru, a oca su mu ubili četnici 1944.), odrastao je sa porodicom njegove majke. Pažnju na sebe privukao je šesdesetih godina filmovima "Nezaposleni ljudi" i "Rani radovi", za koje je dobio međunarodne nagrade. Dobitnik je nagrade "Zlatni medved", 1969. godine, za film "Rani radovi" na Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu i nagrade "Tedi", 1995. godine, takođe na berlinskom festivalu, za film "Dupe od mramora".

Filmografija
* Evropa preko plota (2005)
* Gde je Kenedi bio 2 godine? (2005)
* Kenedi se vraća kući (2003)
* Tvrđava Evropa (2001)
* Kud plovi ovaj brod (1999)
* Dupe od mramora (1995)
* Tito po drugi put među Srbima (1993)
* Stara mašina (1989) (TV)
* Broklyn - Gusinje (1988) (TV)
* Tako se kalio čelik (1988)
* Beograde, dobro jutro (1986) (TV)
* Lepe žene prolaze kroz grad (1986)
* Posrnule ovčice (1986) (TV)
* Sve zvezde (1985)
* Stanimir silazi u grad (1984) (TV)
* Druga generacija (1983)
* Dragoljub i Bogdan (1982) (TV)
* Vera i Eržika (1981) (TV)
* Istarski Italijani (1980) (TV)
* Sedam madarskih balada (1979) (TV)
* Palacmajstri (1978)
* Abschied (1976)
* Paradies (1976)
* Öffentliche Hinrichtung (1975)
* Unter Denkmalschutz (1975)
* Ustanak u Jasku (1973)
* Crni film (1971)
* Žene dolaze (1971)
* Rani radovi (1969)
* Lipanjska gibanja (1969)
* Nezaposleni ljudi (1968)
* Laku noć, Šnjuka (1967)
* Žurnal o omladini na selu zimi (1967)
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
NENAD MILOSAVLJEVIĆ - NEŠA GALIJA

nesa-galija.jpg

Još kao tinejdžer pod jakim uticajem hipi pokreta, Nenad Milosavljević (rođen 1954. godine u Nišu), počinje da se bavi muzikom. Prateći se na akustičnoj gitari i usnoj harmonici po niškim parkovima i leti na moru, prijateljima svira tadašnje hitove. Prvi javni nastup imao je 1975. godine u vreme Niških filmskih susreta na Večeri poezije i muzike. Izvodi svoje pesme, ali i repertoar Hose Felisijana. Sledeće godine, u okviru Večeri slobodnih formi nastupa na Omladinskom festivalu u Subotici. Zatim učestvuje na Beogradskom proleću i počinje da piše muziku za pozorišne predstave. Dobija ponudu da za amatersko pozorište Treća polovina komponuje muziku koja bi se uživo izvodila tokom predstave. Sa članovima grupe „Dva lustera“ dogovara da rade zajedno, a zatim uz njihovu pratnju 11. aprila 1977. godine organizuje solistički koncert u Narodnom pozorištu.

Ubrzo počinju da rade kao grupa Galija, i nazvali su se po imenu kafane u kojoj su se sastajali. Grupu pored Nenada Milosavljeviča čine Goran Ljubisavljević - gitara, Predrag Branković - bas, Nenad Tančić - bubnjevi i Bratislav Stamenković - klavijature. Tančič ubrzo odlazi u vojsku, a na njegovo mesto dolazi Boban Petrović, jedan od retkih stalnih članova grupe u budućnosti. Na Gitarijadi u Zaječaru 1978. godine pobeđuju sa novim klavijaturistom Zoranom Stankovićem. Nekoliko meseci kasnije učestvuju i na Omladinskom festivalu u Subotici. Tada klavijature već svira Ljubodrag Vukadinović. Na turneji sastava „Smak“ sviraju kao predgrupa. Krajem 1978. godine nastupaju na „BOOM“ festivalu u Novom Sadu. Debi album snimaju 1979. godine sa novim stalnim članom, Predragom Milosavljevićem, Nenadovim bratom. On peva prateće vokale i zadužen je za tekstove. Album "Prva plovidba" donosi im i prve hitove: "Avanturista", "Gospi" i "Decimen".

Posle nastupa na "Rock spektaklu '79" koji je na stadionu JNA organizovalo „Bijelo dugme“, od grupe se opraštaju Goran Ljubisavljević, Predrag Branković i Ljubodrag Vukadinović. Novi članovi postaju basista Zoran Radosavljević, gitarista Dušan Radivojević i klavijaturista Nebojša Marković, ali se promene tu ne zaustavljaju. Album "Druga plovidba" snimaju sa producentom Zlatkom Manojlovićem, muziku radi Nenad, tekstove Predrag, a pesma "U suton" komponovana je na stihove Dobriše Cesarića. Na Splitskom festivalu 1980. godine na fudbalskom stadionu "Hajduka" nastupaju u okviru rock večeri sa još trinaest grupa. U to vreme postižu veliki uspeh u Bosni, a i u daljem toku karijere tu će imati najverniju publiku. Sve do početka rata, naravno. Te 1980. godine u JNA odlazi Boban Pavlović, a menja ga Zoran Stamenković (ex Kerber). Istog leta počinju da sviraju u ferijalnom naselju u Makarskoj gde če biti redovna pojava u sledećim sezonama.

Album "Ipak verujem u sebe" donosi nove hitove "Još uvek sanjam" i "Burna pijana noć". Početkom 1982. godine u grupu se vrača bubnjar Boban Pavlović i kao predgrupa nastupaju na koncertu Džoa Kokera (Joe Cocker) u hali Pionir. Samostalni koncert drže na Tašmajdanu 10. juna 1983. godine sa predgrupama „Potop“ i „Kerber“. Lider zemunske jazz rock grupe „Potop“, klavijaturista Saša Lokner, ubrzo postaje član Galije. Oktobra iste godine, u Mančesteru, sa producentom Gordonom Roulijem (Gordon Rowley) snimaju album "Bez naglih skokova". Materijal je miksovan u Kaliforniji. Ploča ne donosi nijedan hit, a pesmu "Ti me svojom hladnoćom ne kušaj" komponovali su na stihove Sergeja Jesenjina. Krajem 1983. godine dobijaju zanimljivo priznanje iz Splita. U okviru ankete za istraživanje omladinskog turizma, proglašeni su "najboljim živim događajem na obali". U rodnom Nišu, započinju redovne nedeljne koncerte u „Muzičkom klubu“ 81 na kojima sviraju obrade svetskih standarda.

Saša Lokner odlazi kod Bajage i Instruktora, a klavijature kraće vreme svira Aleksandar Ralev. U to vreme im stiže gitarista Žan Žak Roskam, poreklom iz Zaira, inače Belgijanac. Budući da se Roskam oženio devojkom iz sela kraj Makarske, preselio se u Jugoslaviju i tokom leta se upoznao sa članovima Galije. Roskam je od 1984. godine svirao u grupi „D Boys“, a 1986. godine prelazi u „Galiju“ i sa njima snima album "Digni ruku". Na ploči se našla njegova pesma "Winter's Coming" za koju je tekst napisala pevačica Dani Klain iz grupe „Vaya Con Dios“. Producent ploče je Nenad Stefanović Japanac, a gostuju Saša Lokner, trubač Goran Grbić, saksofonista Nenad Petrović i Bobana Stojković koja je pevala prateće vokale.

Sasvim novi kurs Galija preuzima na ploči "Daleko je Sunce" sa novim saradnicima klavijaturistom i flautistom Batom Zlatkovićem i Radomanom Kanjevcem koji je grupi doneo drugačije ideje i tekstove. Zlatković je diplomirao na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, odsek flauta. Galija mu je bila prvi profesionalni sastav. Kanjevac, novinar II programa Radio Beograda, prvi put se u Galiji ogledao kao autor tekstova za grupu, a doneo je plan o objavljivanju trilogije koja bi se bavila stvarnošću zemlje u neminovnoj tranziciji. Album "Daleko je Sunce" producira Dušan Petrović - Šane, a gosti su Kornelije Kovač, Saša Lokner, Nenad Stefanović, orkestar Fejata Sejdića, Ivica Vdović VD i mnogi drugi. U naslovima pesama kao i same ploče, nalaze se citati preuzeti od Dobrice Ćosića, Vima Vendersa, Branka Ćopića, Ive Andrića, Laze Lazarevića i Alekse Šantića. Bata Zlatković se potpisuje kao autor udarnih pesama "Da li si spavala", "Mi znamo sudbu" gde je i koautor teksta. Tu su i dobro prihvaćeni "Intimni odnosi", "Orlovi rano lete", "Kao i obično". Pesma "Zebre i bizoni" u originalu je trebalo da se zove "Brioni", ali budući da je zadirala u enigmu Tito, jedino se tekst za nju ne nalazi na omotu.

Posle ove ploče, grupu napušta dugogodišnji član Zoran Radosavljević, a dolazi basista Predrag Milanović sa kojim 1989. godine snimaju "Korak do slobode". Autori muzike su Nenad, Bata i Roskam, autor tekstova Kanjevac, a producent Saša Habić. Uvodnu i završnu temu na ploči komponovao je Zlatković, a odsvirali su je trubač Boban Marković iz Vladičinog Hana i sam Zlatković na flauti. U pesmi "Sloboda" sa Nenadom Milosavljevićem peva Goran Šepa iz niške grupe Kerber. Ključne pesme, "Na tvojim usnama", "Kopaonik" i "Sloboda", opet komponuje Zlatković, a sigurni aduti su "Korak do slobode", "Kad me pogledaš" (obe V. Milosavljević) i "Nasmeši se". Roskamov ležeran reggae u "Ljubavnoj pesmi" upotpunjen je ironičnim tekstom na sve aktuelniju temu - nacionalizam. Te 1989. godine nagradu za rock kompozitora godine na festivalu „MESAM“ dobija Nenad Milosavljević. U Galiju dolazi novi basista, Beograđanin Dušan Karaxić. Početkom 1990. godine sa grupama Riblja čorba, Valentino, Viktorija, Bajaga i instruktori učestvuju na trodnevnim koncertima u Temišvaru. Iste godine objavljuju album najvećih hitova "Još uvek sanjam" za koji su neke od starijih pesama ponovo snimljene.

Sa nove ploče se izdvajaju pesme "Trava", "Skadarska", "Trube" i "Seti se maja". Juna iste godine sviraju kao predgrupa na koncertu Boba Dilena u Zemunu. Avgusta poslednji put sviraju u Sarajevu. Zbog narasle napetosti u zemlji, Žan Žak Roskam napušta grupu i vraća se u Belgiju. Njega menja Beograđanin Dragutin Jakovljević. Sa novom postavom objavljuju CD "Ni rat, ni mir" na kome je izbor pesama iz trilogije uz dva nova snimka - "Pravoslavlje" i "Na Drini ćuprija". Te dve pesme objavljene su i na promo singlu koji je deljen publici na njihovom koncertu u Sava centru decembra 1991. godine. Na tom nastupu su im se pridružili orkestar Fejata Sejdića, hor flauta, kamerni hor Sveti Đorđe i pijanista Miloš Petrović. Godinu dana kasnije opet organizuju veliki koncert u Sava centru povodom stogodišnjice Srpske književne zadruge. Snimaju pokion - singl sa obradama pesama "Mi nismo sami" grupe Film i "Sanjam" Indeksa. Na koncertu se kao gošća, posle mnogo godina anonimnosti, pojavljuje Olivera Katarina.

Početkom 1993. godine grupu napušta Bata Zlatković koji se povlači iz muzike sve do 1996. kada za PGP RTS objavljuje ploču "A be da be". Novi klavijaturista Galije je Oliver Jezdić, a novi basista Bratislav Milošević. Sa njima na Kipru 1994. godine snimaju dupli album "Karavan" u produkciji Saše Habića. Kao autor tekstova ponovo se potpisuje i Predrag Milosavljević, a Kanjevac posle ove ploče prekida saradnju sa Galijom. Kao gost na akustičnoj gitari svira Dragan Jovanović (Generacija 5). Ploča donosi osamnaest pesama od kojih su "Petlovi" obrada izvorne narodne. Tokom leta ploču promovišu serijom besplatnih koncerata na otvorenom prostoru. U okviru toga drže koncert u parku kod Skupštine Beograda. U proleće 1996. godine objavljuju album "13" na kome su pored tekstova Predraga Milosavljevića i stihovi pesnika Branka Radičevića, Stevana Raičkovića i Petra Pajića. Leta 1997. godine grupa objavljuje još jednu kompilaciju "Večita plovidba" i snima CD "Voleti, voleti".

0 grupi Galija objavljena je istoimena knjiga koju je napisao Milan Kerković, novinar iz Niša, kao i knjiga tekstova sa ploča. Uz rad sa grupom, Nenad Milosavijević paralelno komponuje pozorišnu muziku. Tokom svih ovih godina opremio je preko šezdeset predstava za koje je dobio šest nagrada. Radoman Kanjevac je objavio knjigu poezije "Otvoreno pismo" (Prometej 1995) i "Reči za pevanje" (SKC 1995) u kojoj su tekstovi pesama sa ploča Galije, a na njegove tekstove pesme su snimali YU grupa i Viktorija.
Diskografija

"Prva plovidba" (PGP RTB 1979)
"Druga plovidba" (PGP RTB 1980)
"Ipak verujem u sebe" (PGP RTB 1982)
"Bez naglih skokova" (PGP RTB 1984)
"Digni ruku" (PGP RTB 1986)
"Daleko je Sunce" (PGP RTB 1988)
"Korak do slobode" (PGP RTB 1989)
"Još uvek sanjam (Najveći hitovi)" (PGP RTB 1990)
"Istorija ti i ja" (PGP RTB 1991)
"Ni rat ni mir (Odlomci iz trilogije)" (PGP RTB 1991)
"Karavan" (PGP RTS 1994. dupli)
"13" (PGP RTS 1996)
"Večita plovidba" (PGP RTS / Raglas 1997. kompilacija)
"Voleti, voleti" (PGP RTS 1997)
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
ZORAN ĆIRIĆ

7837b07328.jpg

ZORAN ĆIRIĆ je rođen u Nišu 1962. godine, prve književne korake napravio je još osamdesetih godina prošlog veka kada je sa Zlatkom Ristićem Payom, urbanom legendom i pop-art umetnikom napravio nekoliko "izložbi poezije" i promovisao književnog superheroja Magičnog Ćiru koji če ostati njegov zaštitini znak i alter ego do danas. Objavio osamnaest knjiga poezije i proze, između ostalih, "Zlatnu dekadu", "Nišvil, "Vulvaši", "Odbrana gradova", "Starinska stvar" i "Kalibar 23 za specijalistu", potom dva romana, svaki u po četiri izdanja, "Prisluškivanje" i "Hobo", "Smrt u El Pasu", "Gang Og Four" i "Tvrda ljubav". Dobitnik je Brankove nagrade za poeziju i stipendije "Borislav Pekić" za rad na romanu "Hobo". Sa "Hobom" se posrećilo i njemu i njegovom izdavaču, Narodnoj knjizi iz Beograda. Dobio je NIN-ovu nagradu kritike za roman 2001, a onda i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 2002. godine. Radi u NKC-u kao urednik kultne edicije tragači, ima sina Bogdana (kome je dao ime po glumcu Hemfriju Bogartu), veliki je poznavalac pop kulture: filma, muzike i književnosti. Omiljeni režiseri su mu Sem Pekinpo, Džon Ford i Volter Hil. Omiljeni muzičari: Bo Didli, Džoni Keš, Rajan Adams, Ajk Tarner, Bobi Džonson, Lusinda Vilijems... Navija za Mančester Junajted.
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
BRANKO MILJKOVIĆ

b9ca013d16.jpg

BRANKO MILJKOVIĆ je rođen u Nišu 1934. godine. Godine 1953. se preselio u Beograd, gde počinje da piše pesme i da se bori za njihovo objavljivanje. Njegove pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije . Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Dobio je Oktobarsku nagradu Beograda 1960. za zbirku Vatra i ništa. Krajem 1960. se preselio u Zagreb. Umro je 1961.godine.
Usled geopolitičkih prilika u posleratnoj Evropi, ime Branka Miljkovića nije poznato širem auditorijumu zapadne Evrope. Niš je u vreme Drugog svetskog rata bio svedok masovnih pogubljenja, što se odrazilo na mladog Miljkovića i njegovu poeziju koja je sledila.

Njegov talenat i lakoća sa kojom se koristio i igrao rečima nisu prošli nezapaženi. 1953. godine sa roditeljima se seli u Beograd, u koji Branko stiže sa stotinak već napisnaih pesama, i u kojem provodi narednih 8 godina pokušavajući da se istakne u poezijskim krugovima. Ubrzo po dolasku upisuje se na Beogradski univerzitet, na Filozofski fakultet, i stvara prijatelje sa drugim pesnicima, Vaskom Popa i Ivanom Lalićem.

Mladi Miljković odbija članstvo i asociranje sa partijom, što je rezultiralo u neobjavljivanju njegove poezije. Međutim, njegov uspeh kod mladih je bio očigledan i pet njegovih pesama je objavljeno u poznatom časopisu Delo, čiji je glavni i odgovorni urednik u to vreme bio niko drugi do Oskar Davičo. Ubrzo potom sledi njegova prva kolekcija pesama 1956. godine, pod nazivom Uzalud je budim, i bila je uspeh kod publike kao i kod kritičara. Pesma je postala klasik, i jedna od najpoznatijih njegovih pesama. Prema Miljkoviću, on je jednog dana posetio svog komšiju u Nišu i video na zidu sliku njegove preminule sestre. On se zaljubio u sliku sa devojkom, i u njeno ime napisao ovu pesmu, za koju je kasnije govorio da je trijumf pesnika i života.

Često je viđen po kafanama Beograda, u kojem je Branko vodio boemski i bezbrižan život. Međutim usled stalnog konzumiranja alkohola, umeo je da pokaže i svoju agresivnu stranu kada je bio u pijanom stanju, zbog kojih je stalno ulazio u tuče koje je skoro uvek gubio. Ovakvo ponašanje ga je često dovodilo u neprilike sa režimom koje nije želelo da toleriše slične ispade. Na sreću, imao je puno prijatelja, pisaca, koji su u to vreme bili veoma bliski režimu i koji su ga izbavljali iz raznih neprilika. Usled ovakvog ponašanja i neprilika u koje bi upao, uvek bi govorio, kuneći se, da više nikad neće pisati. 1958. godine njegova druga kolekcija pesama je objavnjena pod nazivom Smrću protiv Smrti. 1958. godine Žan Pol Sartr posećuje Beograd kao gost Srpske akademije nauka i umetnosti. Miljković prima posebno priznanje od francuskog filozofa, i njih dvojica su se nakon posete ubrzo sprijateljili.

Zbirke pesama
Uzalud je budim (1957), Smrću protiv smrti (1959), sa Blažom Šćepanovićem, Poreklo nade (1960), Vatra i ništa (1960), Krv koja svetli (1961)
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
GALIJA

grupa-galija.jpg
Grupa Galija osnovana je u Nišu, 1976. godine.
Nenad Milosavljević, osnivač i lider grupe Galija, već tada poznat u Nišu kao kantautor i samostalni muzičar (vokal, akustična gitara, usna harmonika) okupio je rok grupu za učešće u pozorišnoj predstavi “Treća polovina” amaterske pozorišne družine iz Niša.
Prva proba grupe održana je 04.01.1976. godine u prostorijama Doma kulture u Nišu. Nenada Milosavljevića na probi i tokom predstave pratili su Goran Ljubisavljević – Gorča (gitara), Predrag Branković (bas), Nenad Tančić – Tanča (bubnjevi), Bratislav Stamenković – Čaki (klavijature) i Predrag Milosavljević (prateći vokal).
Dogovor o osnivanju grupe postignut je u niškoj kafani “Galija” poznatoj po tome što su se u njoj okupljali umetnici i boemi grada Niša. Posle početnih lutanja u traženju imena za grupu, naziv legendarne kafane preuzet je i usvojen kao najbolje rešenje.
Prvi značajan uspeh Galija je postigla pobedom na Zaječarskoj gitarijadi 1978. godine nastupajući u sastavu: Nenad Milosavljević (vokal, akustična gitara, usna harmonika), Goran Ljubisavljević (gitara), Predrag Branković (bas), Boban Pavlović – Čalton (bubnjevi) i Zoran Stanković (klavijature).
Nekoliko meseci posle pobede na Zaječarskoj gitarijadi Galija je nastupila (sa novim klavijaturistom Ljubodragom Vukadinovićem) na Omladinskom festivalu u Subotici, gde je proglašena za istinsko otkrovenje finala festivala “Omladina 78″.
Tokom 1978. godine Galija nastupa kao predgrupa na turneji grupe Smak.
Koncert Galije u “Studiju M” u Novom Sadu (zajedno sa domaćom džez grupom “Meta džez sekcija”) bio je uvod u zapažen nastup na novosadskom “BOOM festivalu 78″ krajem 1978. godine. Tada grupa Galija dobija ponudu od Produkcije gramofonskih ploča Radio televizije Beograd za snimanje svog prvog albuma.
Decembra 1978. godine počinje snimanje prvog albuma. To snimanje završeno je naredne 1979. godine. Produkcija gramofonskih ploča Radio televizije Beograd objavila je prvi album grupe Galija u julu 1979. godine.
prva-plovidba-100.gif
Album “Prva plovidba” snimljen je u Studiju 5 PGP RTB u Beogradu. Pesme “Gospi”, “Avanturista” i “Decimen” izdvojile su se kao prvi i do danas zapamćeni hitovi grupe Galija. Braća Predrag Milosavljević (tekstovi) i Nenad Milosavljević (muzika) uspostavili su, već na prvom albumu, saradnju koja će godinama biti noseća kreativna autorska snaga grupe Galija.
Koncertna promocija prvog albuma održana je u avgustu 1979. godine na velikoj Letnjoj pozornici u Nišu. Istinsku potvrdu prihvaćenosti i popularnosti Galija je dobila odmah potom na velikom rok spektaklu, na koncetu grupe Bijelo dugme na stadionu JNA u Beogradu. Nastupajući zajedno sa još devetnaest grupa pred 70.000 posetilaca, Galija je ostavila izvanredan utisak. To je, ujedno, bio i poslednji koncert prve postave grupe Galija, koju napuštaju Goran Ljubisavljević (gitara), Predrag Branković (bas) i Ljubodrag Vukadinović (klavijature). Novi članovi Galije postaju Bratislav Stamenković (gitara), Zoran Radosavljević (bas) i Nebojša Marković (klavijature).
druga-plovidba.jpg
Ovako obnovljena postava Galije završava snimanje drugog albuma u Studiju 5 PGP RTB početkom 1980. godine. Objavljen u maju, album “Druga plovidba” promovisan je već u junu koncertima u Beogradu (Dom omladine) i u Nišu (Hala Čair).
Tokom leta 1980. godine Galija nastupa u Splitu i u Makarskoj. Na festivalu “Split 80″ organizovano je spektakularno netakmičarsko rok veče na fudbalskom stadionu Poljud gde Galija svira zajedno sa još trinaest grupa. Iste godine, započinju Galijini letnji nastupi u Makarskoj, gradu na Jadranu. Ti nastupi ponavljaće se svakog leta tokom narednih 9 godina.
Izuzetan uspeh Galijinih koncerata 1980. godine u Zenici (sala koja regularno prima 2.000 ljudi za koncert Galije bila je ispunjena sa 3.000 posetilaca) i u Sarajevu (Dom mladih “Skenderija” u kome se, umesto običnog nastupa, dogodio pravi spektakl) početak je izvanredne prihvaćenosti grupe Galija u čitavoj Bosni i Hercegovini.
Grupu 1980. godine privremeno (zbog služenja vojnog roka) napušta bubnjar Boban Pavlović (uz braću Nenada i Predraga Milosavljevića, praktično jedini stalni član grupe tokom čitavog njenog postojanja). Njega na bubnjevima privremeno zamenjuje Zoran Stamenković.
Ovaj period rada grupe Galija karakteriše česta promena sastava grupe. Galiju napušta klavijaturista Nebojša Marković koga, kratkotrajno, zamenjuju prvo Jovan Mitić a zatim Bane Božinović, da bi se na tom mestu kao klavijaturista Galije ustalio Dragan Miloradović. Umesto bubnjara Zorana Stamenkovića u grupu dolazi Ljubomir Mišić koji tu ostaje do 1982. godine kada se Boban Pavlović vraća u grupu. Gitaristu Bratislava Stamenkovića prvo zamenjuje Dušan Radivojević, a potom Bane Radulović.
ipak-verujem-u-sebe-100.gif
Treći album grupe Galija “Ipak verujem u sebe” snimljen je u Beogradu, u studiju “Plava šupa” i u Studiju 5 PGP RTB. Objavljen 1982. godine, album je doneo hitove “Još uvek sanjam” , “Burna pijana noć” i “Put”.
1982. godine Galija nastupa kao predgrupa na koncertu Džo Kokera (Joe Cocker) u hali Pionir u Beogradu.
U junu 1983. godine Galija održava veliki koncert u Beogradu na Tašmajdanu, sa beogradskom grupom Potop i niškom grupom Kerber kao gostima koji otvaraju koncert. Lider grupe Potop, klavijaturista Aleksandar Lokner, uskoro postaje član Galije.
bez-naglih-skokova-100.gif
Sa novim klavijaturistom Galija u oktobru 1983. godine snima četvrti album “Bez naglih skokova” u studiju “Strawberry” u Mančesteru (Velika Britanija). Producent albuma je Gordon Rouli (Gordon Rowley), basista grupe Nightwing.
Prvobitno ponuđen Jugotonu iz Zagreba, album je ipak objavljen u izdanju PGP RTB, 1984. godine.
Krajem 1983. godine grupa Galija je, zbog svojih nastupa na jadranskoj obali i posebno zbog letnjih koncerata u Makarskoj, u anketi za istraživanja omladinskog turizma proglašena za najbolji događaj uživo na obali. Koncerti u Bosni i Hrecegovini, Vojvodini i Makedoniji tokom 1983. godine bili su za Galiju takođe veoma uspešni. U Nišu, u “Muzičkom klubu 81″ Galija priređuje izvanredno posećene koncerte svake nedelje nepunih godinu dana.
Klavijaturista Aleksandar Lokner napušta Galiju 1983. godine i njega, ne zadugo, zamenjuje Aleksandar Ralev. Grupi se, iste godine, kao drugi gitarista pridružuje Žan Žak Roskam (Jean Jacques Roscam).
digni-ruku-100.gif
Peti album grupe Galija “Digni ruku” snimljen je u studiju “O” u Beogradu. Objavljen je 1986. godine u izdanju PGP RTB. Album nosi veliki naslovni hit – pesmu “Digni ruku”. Gitarista Bane Radulović posle snimanja ovog albuma napušta grupu Galija. Na njegovo mesto dolazi gitarista, klavijaturista i flautista Bratislav Bata Zlatković.
Sve tekstove pesama na prvih pet Galijinih albuma (osim za pesme “Gospi” i “Decimen”) napisao je Predrag Milosavljević. Susret grupe Galija i tesktopisca Radomana Kanjevca potpuno menja pristup autorstvu Galijinih pesama. Prema ideji Radomana Kanjevca, Galija počinje realizaciju trilogije – objavljivanje tri albuma u kojima tekstovi pesama govore o sudbini ljudi na Balkanu u vremenu koje je najavljivalo raspad Jugoslavije.
Predrag Milosavljević sarađivao je kao tekstopisac samo na prvom albumu (”Daleko je Sunce”) ove muzičke trilogije. Na drugom (”Korak do slobode”) i trećem albumu (”Istorija, ti i ja”) sve tekstove pesama napisao je Radoman Kanjevac.
daleko-je-sunce-100.gif
Prvi album ove trilogije pod nazivom “Daleko je Sunce” (prema romanu Dobrice Ćosića), snimljen u studiju “Ša-na-na” u Beogradu, objavio je PGP RTB 1988. godine. Novi gitarista, klavijaturista i flautista Bratislav Bata Zlatković predstavlja se na ovom albumu i kao značajno autorsko pojačanje u Galiji. Brojni gosti učestvuju u realizaciji albuma (Kornelije Kovač – klavir, Aleksandar Lokner – klavijature, Nenad Stefanović Japanac – bas gitara, orkestar Fejata Sejdića, itd). Pesme dobijaju naslove prema nazivima književinih dela Branka Ćopića, Ive Andrića, Laze Lazarevića i Alekse Šantića.
Album “Daleko je Sunce” koncertno je promovisan u beogradskom Domu omladine i u niškom “Muzičkom klubu 81″. Ovim promotivnim koncertima Galija je proslavila deset godina rada.
korak-do-slobode-100.gif
Drugi album trilogije, “Korak do slobode” (PGP RTB, 1989) snimljen je u Studiju 6 Radio televizije Beograd. Na snimanju albuma kao gosti učestvuju pevač grupe Kerber Goran Šepa i trubač Boban Marković. Bas gitaru na ovom albumu svirao je Slaviša Pavlović Stenli. Album donosi brojne hitove: “Na tvojim usnama”, “Kopaonik”, “Korak do slobode” “Kad me pogledaš”. I ovaj album Galija koncertno promoviše u beogradskom Domu omladine i u Nišu, velikim koncertom pred oko 20.000 ljudi u Dušanovoj ulici.
Basista Zoran Radosavljević posle albuma “Korak do slobode” napušta Galiju. Zamenjuje ga Dušan Karadžić.
Početkom 1990. godine Galija, zajedno sa Ribljom Čorbom, Valentinom, Viktorijom i Bajagom i Instruktorima nastupa na trodnevnom festivalu u Temišvaru, u Rumuniji. Manifestacija “Tri dana roka za Temišvar” puni salu “Olimpija” koja prima 20.000 ljudi.
jos-uvek-sanjam-100.gif
Kompilacija “Još uvek sanjam (Najveći hitovi)” objavljena je 1990. godine sa promenjenim aranžmanima za pesme “Gospi”, “Još uvek sanjam”, “Digni ruku”, “Put” i “Burna pijana noć” snimljenim u Studiju 13 Radio Beograda.
Naredne 1991. godine objavljen je album “Istorija, ti i ja” kojim je završena trilogija po zamisli Radomana Kanjevca.
istorija-ti-i-ja-100.gif
Album “Istorija, ti i ja” (snimljen u studiju RTV Crna Gora u Podgorici, u Studiju 13 PGP RTB u Beogradu i u Studiju Rokoko u Zagrebu) sadrži neke od najvećih Galijinih hitova: “Skadarska”, “Trube”, “Da me nisi”, “Trava”, “Seti se maja”. Na albumu gostuju ansambl Renesans, klavijaturista Aleksandar Lokner, basista Slaviša Pavlović Stenli i frulaš Bora Dugić.
Gitarista Žan Žak Roskam (Jean Jacques Roscam) 1991. godine napušta Galiju. Njegovo mesto zauzima Dragutin Jakovljević koji prvi put nastupa sa Galijom kao predgrupom na velikom koncertu Bob Dilana (Bob Dylan) u Zemunu.
ni-rat-ni-mir-100.gif
Kompilacija “Ni rat ni mir” (Odlomci iz trilogije) objavljena je 1991. godine. Ova kompilacija sadrži i dve nove pesme: “Pravo slavlje” i “Na Drini ćuprija” (prvobitno zabranjene pesme od strane urednika PGP RTB, snimljene su za album “Daleko je Sunce”). Singl sa ove dve pesme podeljen je kao poklon posetiocima Galijinog koncerta u Sava centru u Beogradu decembra 1991. godine.
Godinu dana kasnije, 25. decembra 1992. godine Galija ponovo nastupa u Sava centru u Beogradu, na završnoj svečanosti proslave stogodišnjce Srpske književne zadruge. Koncert je održan pod nazivom “Jednom u sto godina”. Posetiocima koncerta kao poklon podeljen je novi singl sa Galijinim obradama pesama “Sanjam” grupe Indeksi i “Mi nismo sami” grupe Film.
Početkom 1993. godine gitarista, klavijaturista i flautista Bratislav Bata Zlatković i basista Dušan Karadžić napuštaju Galiju. Novi klavijaturista postaje Oliver Jezidić a novi bastista je Bratislav Milošević.
karavan-100.gif
Dvostruki album “Karavan” snimljen na Kipru 1993. godine objavljen je početkom 1994. u izdanju PGP RTS. Uz Radomana Kanjevca, na albumu “Karavan” ponovo se kao tekstopisac pojavljuje Predrag Milosavljević. Ovo je poslednji album grupe Galija na kojem je Radoman Kanjevac sarađivao kao tekstopisac.
Tokom leta 1994. album “Karavan” promovisan je nizom velikih koncerata u gradovima Srbije na otvorenom prostoru. U Beogradu, u parku ispred Skupštine grada, na koncertu Galije bilo je prisutno oko 150.000 ljudi a u Nišu u parku Čair okupilo se više od 100.000 posetilaca. Naredne godine, Galija promoviše album “Karavan” u Crnoj Gori velikim koncertima na trgovima u Podgorici i Nikšiću.
trinaest-100.gif
Album “Trinaest” snimljen je u Novom Sadu u “Studiju M” i u studiju “Dum Dum” početkom 1996. godine, kada je i objavljen. Pored tekstova Predraga Milosavljevića, album “Trinaest” sadrži pesme sa stihovima pesnika Stevana Raičkovića, Petra Pajića, Branka V. Radičevića, Dejana Medakovića i Manojla Gavrilovića. Album je koncertno promovisan u hali “Čair” u Nišu i u Studentskom gradu u Beogradu.
vecita-plovidba100.gif
Kompilacija “Večita plovidba” objavljena je 1997. godine. Iste godine Galija u Studiju “Pink” u Zemunu i u Studiju “O” u Beogradu snima i objavljuje album “Voleti voleti” (PGP RTS). Predrag Milosavljević pre snimanja albuma “Voleti voleti” napušta grupu Galija, a tekstove svih pesama na ovom albumu napisao je Slobodan Kostadinović (1952-2003).
Galiji se na snimanju albuma i tokom njegove koncertne promocije pridružio gitarista Aleksandar Ranđelović. Klavijature na albumu “Voleti voleti” svirao je, kao gost, Milan Đurđević (Neverne bebe). Slaviša Pavlović Stenli, dotadašnji studijski Galijin basista, postaje njen stalni član.
voleti-voleti-100.gif
Album “Voleti voleti” donosi veliki hit “Kotor”, kao i hit pesme “Pismo” i “Kaća”. Objavljen krajem 1997. godine, album je prvo promovisan koncertima u sportskim dvoranama u Prištini i Banja Luci (odmah po objavljivanju albuma) a naredne 1998. godine koncertima u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u Sava centru u Beogradu i u hali “Čair” u Nišu. Klavijature na ovim koncertima svirao je Aleksandar Lokner.
ja-jesam-odavde-100.gif
Koncertna promocija albuma “Voleti voleti” u hali “Čair” u Nišu snimljena je i objavljena 1998. godine pod nazivom “Ja jesam odavde” kao prvi Galijin koncertni album. Na tom albumu, kao i na celoj turneji, svirala je, po mišljenju mnogih kolega i fanova, jedna od najboljih postava grupe Galija: bubnjar Boban Pavlović, gitaristi Dragutin Jakovljević i Saša Ranđelović, klavijaturista Aleksandar Lokner, basista Slaviša Pavlović, prateći vokali Gordana Svilarević i Ivana Ćosić i, naravno, Nenad Milosavljević.
juznjacka-uteha-100.gif
Album “Južnjačka uteha” sniman je u studiju “Pink” u Zemunu tokom 1999. godine. Objavljen krajem 1999. godine (PGP RTS) album sadrži Galijine obrade tradicionalne muzike Srbije i Makedonije. Sa albuma ” Južnjačka uteha” posebno su se izdvojile pesme “Dimitrijo” i “Kalčina kafana”.
Tokom 2000, 2001. i 2002. godine Galija održava niz koncerata uglavnom na otvorenom prostoru u gradovima Republike Srpske. Klavijature na ovim koncertima svirao je Jan Vrba. Veliki broj posetilaca Galijinih nastupa u Republici Srpskoj i medijska eksponiranost tih koncerata podsećaju na Galijinu omiljenost na teritoriji nekadašnje Bosne i Hercegovine.
Novogodišnjim koncertom na gradskom trgu u Nišu na početku 2003. godine (uz direktan televizijski prenos) Galija je proslavila izuzetan uspeh muzike za film “Zona Zamfirova”, čiji je autor lider Galije Nenad Milosavljević. Predrag Milosavljević se, kao tekstopisac i pevač, na ovom koncertu vraća u grupu Galija.
dobro-jutro-to-sam-ja-100.gif
Tokom 2003. godine grupa Galija je u studiju Laze Ristovskog u Beogradu snimila album “Dobro jutro, to sam ja”. Na ovom albumu klavijature je, kao gost, svirao Laza Ristovski (1956-2007). Album je objavljen 2005. godine posle snimanja televizijskih spotova za pesme “Vera”, “Ti možeš sve” i “Možda sam lud” u Trebinju (Republika Srpska). Na koncertnim promocijama albuma “Dobro jutro, to sam ja” klavijature svira Ivan Ilić.
Tokom 2006, 2007. i 2008. godine Galija nastupa, uglavnom na koncertima na otvorenom prostoru, u Srbiji u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj. Na poziv organizatora Beer Festa 2008. godine, Galija nastupa na ovom festivalu pred velikim brojem posetilaca. Na ovom koncertu gitaru svira Miloš Krstić, koji tada postaje stalni član grupe Galija, uz prisutnog dugogodišnjeg Galijinog gitaristu Dragutina Jakovljevića.
the-best-of-100.jpg
2009. godine PGP RTS objavljuje kompilaciju “The Best of Galija” najavljujući tridesetogodišnjicu Galijine diskografije.
Iste godine Galija gostuje na festivalu “Back To the Village” u Niševcu. Na ovom koncertu klavijature svira Aleksandar Stevanović, koji se od tada pridružuje grupi kao još jedan klavijaturista pored Ivana Ilića.
ozenise-me-muzikom-100.jpg
Proslavljajući tri decenije neprekidne saradnje sa Produkcijom gramofonskih ploča Radio televizije Srbije, grupa Galija objavljuje trostruko izdanje – kompilaciju “Oženiše me muzikom” (dvostruki CD “Zapisi sa vinila” i prateći DVD “Kamera kao svedok”). Izbor pesama, televizijskih spotova i koncertnuh snimaka za ovu kompilaciju sačinili su Nenad i Predrag Milosavljević.
Zvanična prezentacija: www.galija.rs
 
Natrag
Top