LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Povratak zloglasnih metoda KGB-a?
Ruski parlament razmatra novi zakon kojim bi se proširila ovlašćenja FSB – naslednice KGB-a. Ukoliko zakon bude usvojen, ponovo će se primenjivati ozloglašene KGB-ove metode. Borci za ljudska prava u Rusiji strahuju.
Za vreme Sovjetskog Saveza, sam pomen KGB-a izazivao bi strah, a ta služba smatrana je jednom od najefikasnijih na svetu – kada je u pitanju prikupljanje informacija. Metodi koje je primenjivao KGB bili su nemilosrdni - kako u zemlji tako i van nje. Naslednik KGB-a, FSB, uglavnom se bavi domaćim pitanjima. Međutim, moć nove službe polako raste. Predlog zakona, koji ima podršku vlade, omogućio bi oficirima FSB-a da pozivaju pojedince na informativne razgovore, da izdaju pismena upozorenja o zabranama učešća u anti-vladinim aktivnostima, kao što su protestni skupovi, čak i kada je sve u skladu sa zakonom.
Direktor moskovske kancelarije "Hjumans rajts voč", Alison Gil, smatra da nacrt novog zakona daje dovoljno razloga za zabrinutost - bar što se tiče ljudskih prava. „Nacrt zakona dozvoljava agencijama da bukvalno ispituju svakoga o svačemu, da kažnjavaju ljude kroz hapšenja, prisilna ispitivanja i lišavanje slobode, iako su civilne, mirne forme, izražavanja neslaganja garantovane ruskim i međunarodnim zakonima o ljudskim pravima“, kaže Alison Gil.
Udar na nezavisno novinarstvo
Ruske vlasti kažu da su nove mere predložene kako bi se efikasnije borilo protiv ekstremizma. U 2006. godini ruski parlament odobrio je zakon protiv ekstremizma koji je proširio definiciju ekstremizma - pod kojim se sad podrazumeva i kleveta protiv državnih zvaničnika, ometanje rada vlasti, kao i učešće u vandalizmima koji imaju ideološku, religioznu ili etničku pozadinu. U predlogu zakona stoji da bi trebalo pojačati i kontrolu novinara. On je pokrenut posle terorističkog napada na moskovski metro, kada je krajem marta ove godine poginulo najmanje 40 ljudi. Boris Grizlov, portparol Donjeg doma ruskog parlamenta, oštro je kritikovao dva važna ruska medija zbog načina na koji su pratili taj događaj, optužujući ih da su stali na stranu terorista. Grizlov je tvrdio da su ti novinari, na neki način, doprineli bombaškom napadu, zbog tvrdnji da ruske policijske snage izazivaju porast nasilja na Južnom Kavkazu.
„To bi moglo da predstavlja ozbiljnu prepreku novinarstvu", kaže Alison Gil, iz "Hjuman rajts voča" i dodaje: „Novinari treba da budu u mogućnosti da izveštavaju slobodno i nezavisno, bez straha da će biti zakonski sankcionisani. Ovo će ograničiti novinare u svakom pogledu – počev od toga šta će moći da pišu pa do toga da će morati da sarađuju sa zakonodavnim vlastima“.
Advokatica za ljudska prava, Lidija Jusupova, kaže da FSB već ima previše pristupa običnim ljudima: „Najbolji način za to je prisluškivanje telefona. Tajnoj službi nije teško da dođe do informacija. Ja se osećam sigurnije u Čečeniji nego u Moskvi.“
Za i protiv jačanja tajne službe
Sa druge strane, ruski predsednik Dimitrij Medvedev staje u zaštitu FSB-a i kaže da je ta organizacija važna za prosečnog ruskog građanina: „Sigurnost naše zemlje jedan je od naših najvažnijih prioriteta. Najvažnija je borba protiv terorizma i ekstremizma. Prošle godine FSB je uspela da spreči više od 80 terorističkih napada i onesposobi više od 500 vođa i članova kriminalnih grupa.“
Još se ne zna kada bi ovaj zakon mogao da bude stavljen na glasanje u Dumi, Donjem domu ruskog parlamenta. U međuvremenu bi mogao da bude proširen novim amandmanima ili čak i odbačen. Ali ako bude usvojen, pojačaće sve one strahove da bi zloglasna praksa KGB-a mogla ponovo da oživi.
Autorke: Džesika Goloer / Marina Maksimović
Odgovorna urednica: Sanja Blagojević
Izvor: Deutsche Welle
Ruski parlament razmatra novi zakon kojim bi se proširila ovlašćenja FSB – naslednice KGB-a. Ukoliko zakon bude usvojen, ponovo će se primenjivati ozloglašene KGB-ove metode. Borci za ljudska prava u Rusiji strahuju.
Za vreme Sovjetskog Saveza, sam pomen KGB-a izazivao bi strah, a ta služba smatrana je jednom od najefikasnijih na svetu – kada je u pitanju prikupljanje informacija. Metodi koje je primenjivao KGB bili su nemilosrdni - kako u zemlji tako i van nje. Naslednik KGB-a, FSB, uglavnom se bavi domaćim pitanjima. Međutim, moć nove službe polako raste. Predlog zakona, koji ima podršku vlade, omogućio bi oficirima FSB-a da pozivaju pojedince na informativne razgovore, da izdaju pismena upozorenja o zabranama učešća u anti-vladinim aktivnostima, kao što su protestni skupovi, čak i kada je sve u skladu sa zakonom.
Direktor moskovske kancelarije "Hjumans rajts voč", Alison Gil, smatra da nacrt novog zakona daje dovoljno razloga za zabrinutost - bar što se tiče ljudskih prava. „Nacrt zakona dozvoljava agencijama da bukvalno ispituju svakoga o svačemu, da kažnjavaju ljude kroz hapšenja, prisilna ispitivanja i lišavanje slobode, iako su civilne, mirne forme, izražavanja neslaganja garantovane ruskim i međunarodnim zakonima o ljudskim pravima“, kaže Alison Gil.
Udar na nezavisno novinarstvo
Ruske vlasti kažu da su nove mere predložene kako bi se efikasnije borilo protiv ekstremizma. U 2006. godini ruski parlament odobrio je zakon protiv ekstremizma koji je proširio definiciju ekstremizma - pod kojim se sad podrazumeva i kleveta protiv državnih zvaničnika, ometanje rada vlasti, kao i učešće u vandalizmima koji imaju ideološku, religioznu ili etničku pozadinu. U predlogu zakona stoji da bi trebalo pojačati i kontrolu novinara. On je pokrenut posle terorističkog napada na moskovski metro, kada je krajem marta ove godine poginulo najmanje 40 ljudi. Boris Grizlov, portparol Donjeg doma ruskog parlamenta, oštro je kritikovao dva važna ruska medija zbog načina na koji su pratili taj događaj, optužujući ih da su stali na stranu terorista. Grizlov je tvrdio da su ti novinari, na neki način, doprineli bombaškom napadu, zbog tvrdnji da ruske policijske snage izazivaju porast nasilja na Južnom Kavkazu.
„To bi moglo da predstavlja ozbiljnu prepreku novinarstvu", kaže Alison Gil, iz "Hjuman rajts voča" i dodaje: „Novinari treba da budu u mogućnosti da izveštavaju slobodno i nezavisno, bez straha da će biti zakonski sankcionisani. Ovo će ograničiti novinare u svakom pogledu – počev od toga šta će moći da pišu pa do toga da će morati da sarađuju sa zakonodavnim vlastima“.
Advokatica za ljudska prava, Lidija Jusupova, kaže da FSB već ima previše pristupa običnim ljudima: „Najbolji način za to je prisluškivanje telefona. Tajnoj službi nije teško da dođe do informacija. Ja se osećam sigurnije u Čečeniji nego u Moskvi.“
Za i protiv jačanja tajne službe
Sa druge strane, ruski predsednik Dimitrij Medvedev staje u zaštitu FSB-a i kaže da je ta organizacija važna za prosečnog ruskog građanina: „Sigurnost naše zemlje jedan je od naših najvažnijih prioriteta. Najvažnija je borba protiv terorizma i ekstremizma. Prošle godine FSB je uspela da spreči više od 80 terorističkih napada i onesposobi više od 500 vođa i članova kriminalnih grupa.“
Još se ne zna kada bi ovaj zakon mogao da bude stavljen na glasanje u Dumi, Donjem domu ruskog parlamenta. U međuvremenu bi mogao da bude proširen novim amandmanima ili čak i odbačen. Ali ako bude usvojen, pojačaće sve one strahove da bi zloglasna praksa KGB-a mogla ponovo da oživi.
Autorke: Džesika Goloer / Marina Maksimović
Odgovorna urednica: Sanja Blagojević
Izvor: Deutsche Welle
