Poučne i zanimljive priče

[nency2]

Ti si poseban !

Poznati govornik otvorio je svoj svoj seminar drzeci u rukama novcanicu od 20 dolara. U sobi u kojoj je bilo 200 ljudi upitao je: "ko bi zeleo ovu novcanicu?"

Ruke su se podizale u vazduh.

On rece: "Dati cu je nekome od vas, ali pre toga dozvolite mi da ucinim ovo." A nastavi guzvati novcanicu.

Potom upita: "ko jos uvek zeli ovu novcanicu od 20 dolara?" Opet su ruke bile visoko podignute u vazduhu.

"Dobro", ponovi on, "a sta ako ucinim sledece?" Ispusti novcanicu na zemlju i stade je uvrtati svojom cipelom.

Potom je podize, sada poguzvanu i prljavu. "A sada, ko je jos uvijek zeli?" Opet su se ruke podigle u vazduh.

"Prijatelji, svi vi ste naucili veoma vrednu lekciju. Bez obzira na to sto sam ucinio sa novcanicom, jos uvek ste je zeleli, zbog toga sto se nije smanjila njena vrednost. Jos uvek je bila vredna 20 dolara.

Mnogo puta u nasim zivotima, mi smo baceni, zguzvani, prizemljeni zbog odluka koje donosimo i okolnosti koje nam se nadju na putu.
Osecamo da smo manje vredni, ali bez obzira na to sta se dogodilo ili sta ce se dogoditi, vi nikada necete izgubiti svoju vrednost, prljavi ili cisti, poguzvani ili konacno pognuti, jos uvek cete biti vredni onima koji vas vole.
Vrednost naseg zivota nije u tome sto mi radimo ili koga poznajemo, vec pored koga smo. Vi ste posebni i nemojte to nikada zaboraviti!»


Izvor:forum.hr

 

[sendi]

Jedan čovek našao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokoš. Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao je sa njima.
Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedan od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla.
Prošle su godine i orao je ostareo.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru.
Stari orao je zapanjeno gledao uvis. "Šta je to?" pitao je.
"To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoš. "On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji."
I tako je orao umro među kokošima, neznajući ko je.

"Nesvesan život nije vredan da bude proživljen. Kada odbacite svoje iluzije i postanete svesni sebe i sveta oko vas, otkrićete svu lepotu života na Zemlji."

Antoni De Melo

 

[nency2]

Velika srca vole, mala traze da budu voljena

Draguljar je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene trgovine promatrao prolaznike.
Neka se devojcica priblizila trgovini i prislonila nosic na izlog. Kao nebo plave oci radosno zasjase kad ugleda jedan od izlozenih predmeta.

Usla je odlucno i prstom pokazala ogrlicu od modrog tirkiza.
"To je za moju sestru. Mozete li mi je zapakirati kao dar?"
Trgovac s nevericom pogleda devojcicu i upita: "Koliko novcac imas?"

Ona se podize na prste, stavi na stol limenu kutijicu, otvori je i isprazni. Bilo je onde nekoliko manjih novcanica, saka sitnisa, nekoliko skoljki i figurica.

"Hoce li biti dovoljno?" upita ponosno.
"Zelela bih starijoj sestri kupiti dar. Otkada nemamo mame, ona obavlja sve poslove i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je rodjendan. Uverena sam da ce je dar veoma obradovati. Njene su oci iste boje kao taj dragi kamen."

Trgovac je otisao u malu prostoriju i u zlatnocrven papir zapakirao kutijicu.
"Uzmi i pazljivo ponesi", rece devojcici.
Ona uze paketic kao pobednicki pehar i ponosno izadje iz trgovine.

Sat vremena kasnije u trgovinu ude prekrasna devojka s kosom boje meda i divnim modrim ocima. Stavi na stol kutijicu koju je trgovac pazljivo zapakirao i upita:
"Ova je ogrlica kupljena u vasoj trgovini?"
"Da, gospodjice."
"Koliko je kostala?"
"U mojoj trgovini cene su stvar poverenja, ticu se samo mene i mojih kupaca."
"Moja sestra je imala nesto sitnisa, sigurno nije mogla platiti ovako vrijednu ogrlicu!"

Trgovac zatvori kutiju, slozi omot i vrati je devojci.
"Vasa je sestra platila najvisu cenu: dala je sve sto je imala".


Izor:duhidusa.com

 

[mena7]

Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu. U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas. Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam... Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru. Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita; -Koji vuk na kraju pobedi? Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu: -Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...[/video]

 

[seheresada]

nikad ne znaš zašto je neko zlo dobro rekao bi naš narod

Bio jednom stari farmer koji je obrađivao usjeve godinama. Jednog dana pobjegne mu konj. Kad su to čuli susjedi dođu do njega i suosjećajno prokomentiraju, ''Baš loša sreća''
''Možda'', odgovori im farmer
Sljedećeg jutra konj se vrati i s njime još tri divlja konja.
''Predivno'', uzviknu susjedi.
''Možda'', odgovori im starac
Sljedećeg dana pokušavajući jahati jednog od divljih, neosedlanih konja farmerov sin padne i slomi nogu.
Susjedi opeta dođu da izraze žaljenje, '' Baš peh''
''Možda'', kaže starac
Dan kasnije u selo dođu vojni službenici kako bi odveli muškarce za vojsku. Vidjevši da je mladiću slomljena noga oni ga zaobiđu. Susjedi čestitaju farmeru na tome kako su se stvari dobro završile.
''Možda'' odgovori im starac

zen priče

nikada ne znaš zašto je neko zlo dobro-rekao bi naš narod

 

[dumspirospero]

Da li si ti sargarepa, jaje ili zrno kafe?

Cerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim resi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog.
Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.
Cerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkom zeli reci i dokazati.
Otac je iskljucio sporet, pa je izvadio sargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je cerku i upitao: "Sta vidis?"
- "Vidim sargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.
Zatrazio je od nje da opipa sargarepu i osetila je da je sargarepa jako meka i krhka. onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osetila njen bogati miris.
-"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je zacudjeno.
-"Znaj, kceri moja, da su i sargarepa i jaje i kafa prosli kroz isto stanje, boreci se sa istim neprijateljem -'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin.
Sargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi.
Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tecnog u tvrdo stanje.
Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela promeniti vodu! A ti??
Da li si sargarepa koja je naizgled jaka, ali, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis i gubis snagu?
Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (spoljasnji izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce postaje tvrdo, jako i gorko?
Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umesto teskoce i problema, brige i tuge.
Razmisli, kceri moja, kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama ovoga sveta??"

Izvor: poezija.info

 

[nency2]

Jednog dana siromašni mladić je prodavao odijeću od vrata do vrata da bi zaradio novac za školovanje. Shvatio je da ima u džepu samo 10 centi, a bio je gladan i odlučio je da u slijedećoj kući zatraži hranu. Izgubio je osjećaj gladi kad je na vratima slijedeće kuće ugledao lijepu ženu.
I umijesto hrane zatražio je čašu vode.Zapazila je da je mladić veoma gladan i mlada žena mu je donijela veliku čašu mlijeka. Popio ju je polako i tada je zapitao:
- Koliko vam dugujem?
- Ništa mi ne duguješ -odgovorila je ona
- Moja majka nas je naučila da nikom ništa ne naplaćujemo
kad radimo to iz milosrđa.
- Onda Vam hvala od sveg srca-zahvalio se mladić

Godinama kasnije, ova mlada žena se smrtno razboljela. Lokalni doktori nisu znali o čemu se radi pa su je poslali u bolnicu na pretrage. Doktor Howard Kelly je pozvan kao konsultant za njen slučaj. Kada je čuo ime mjesta iz kojeg pacijent dolazi- sjećanja su se probudila u njemu.
Ustao je i otišao u njenu sobu. Kada je ušao u sobu prepoznao je tko je pacijent. Bila je to žena koja mu je dodala čašu mlijeka.Vratio se u sobu za konzultacije, odlučan da učini najbolje što može da joj spasi život.
Od tada je poklanjao posebnu pažnju njenom liječenju. Posle duge bitke s bolešću-ona je preživjela. Doktor Kelly je ostavio poruku da se konačni račun dostavi njemu na ovjeru. Pogledao ga je, napisao nešto na marginama i poslao ga je u njenu sobu. Pomislila je da ce račun za bolnicu morati plaćati kroz cijeli svoj život. Ali kada ga je otvorila…
Nešto što je bilo napisano na marginama joj je skrenulo pažnju. Pročitala je riječi:

Plaćeno u potpunosti čašom mlijeka.

Doktor Howard Kelly




Izvor:duhidusa.com

 

[ceca69]

Ekseri

Bio
jedan mali dečak koji je imao lošu narav. Otac mu je dao vreću punu
eksera i rekao mu da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom,
zabije jedan u ogradu.
Prvog dana dečak je ukucao 37. Tokom sledećih
nekoliko meseci naučio je kontrolisati svoj bes i broj zabijenih eksera
se smanjivao.

Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zabijati eksere u ogradu.
Napokon je osvanuo dan u kojem dečak nije niti jedan ekser zabio u ogradu.
Otišao je ocu i rekao mu kako toga dana nije pobesneo.
Otac mu je tada rekao:
- Svakoga dana kada uspeš kontrolisati svoje ponašanje iz ograde iščupaj po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednoga je dana dečak bio u stanju reći svom ocu da je izvadio sve eksere.
Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.
Tada mu je rekao:
- Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikad neće biti ista.
Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi.
Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož i posle toga nije važno koliko puta kažeš da ti je žao, rane ostaju.
Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička…

 

[nency2]

Washington, DC,

Metro stanica hladnog januarskog jutra 2007.g. Čovjek na violini svira Bachovo delo nekih 45 minuta. Za to vreme, približno 2.000 ljudi prodje stanicom, većina na svom putu na posao.

3 minute nakon što je počeo sviranje, sredovječan čovjek uočava muzičara koji svira. On usporava korake, zaustavlja se par sekundi, a zatim žurno odlazi kud je namjerio.

4 minute kasnije: Violinista prima svoj prvi dolar: žena baca novčić u šešir, te bez zastajkivanja, nastavlja hod.

6 minuta kasnije: Mladi čovjek se naginje nad ogradom kako bi ga poslušao, zatim pogleda na ručni sat i nastavlja žureći.

10 minuta kasnije: 3-o godišnji dječak se zaustavlja, ali ga majka odvlači žureći. Dečak zastaje da ponovno pogleda violinistu, no majka ga vuče i oboje odlaze žureći. Nekoliko druge dece je ponovilo ovu radnju. Svaki roditelj, bez izuzetka, je prisililo svoje dete da nastavi hodati.

45 minute kasnije: Muuzičar svira bez prestanka. Samo 6 ljudi se zaustavilo i poslušalo na kratko. Nekih 20-ak ljudi je dalo novac, ali je nastavilo hodati nepromijenjenim ritmom. Svirač je sakupio ukupno $32.

1 sat kasnije: Muzičar završava svirku i nastupa tišina. Nitko to ne primećuje. Nitko ne tapše, niti daje bilo kakvo priznanje.

Prava istina:

Nitko nije znao da je muzičar u stvari bio Joshua Bell, jedan od najvećih muzičara današnjice na svijetu. Svirao je jedan od najzahtjevnijih komada ikada napisanih, na violini vrijednoj $3.5 milijuna dolara. Samo dva dana prije ovoga Joshua Bell je rasprodao koncertnu dvoranu u Bostonu gdje je prosječna cijena mesta $100.

Ovo je istinita priča. Inkognito svirka Joshue Bella na stanici metroa je organizovao Washington Post kao dio sociološkog eksperimenta o percepciji, ukusu i ljudskim prioritetima. Postavlja se pitanje: "Da li u uobičajenom okruženju, u nepogodno vrijeme, uopće prepoznajemo lepotu?
Da li stanemo da tu ljepotu cijenimo? Prepoznajemo li talent u neočekivanom kontekstu?

Koliko snobova ima medju nama koji idu na koncert plaćajući basnoslovne iznose, a to isto ne prepoznaje u drugim prigodama?"


Izvor:duhidusa.com

 

[nency2]

HVALISAVOST


Tri žene sretoše se kod bunara gdje su došle po vodu. Zapričaše se o svojim sinovima.

“Trebale biste čuti moga sina! Kako samo prekrasno pjeva, kao slavuj!” – reče prva žena.

Druga žena se isto pohvali: “A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro da dotakne oblake.”

Treća žena je samo ćutala. Na to je druge dvije počeše zadirkivati: “A tvoj sin?. Kakav je on?!”

“Ne znam šta bih vam pričala. Moj sin je mlad, običan dječak, kao i mnogi drugi.”

Na to se žene uputiše nazad kući noseći teški teret vode na glavi.

Treća žena je i dalje ćutala osjećajući se neugodno pored druge dvije žene.

Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaše na ulazu u selo svoja tri sina.

“Poslušajte kako moj sin lijepo pjeva!”, uskliknu prva pokazujući na svog sina koji je sjedio na zidiću i zaneseno pjevao.

“Pogledajte moga sina”, ushićeno će druga “kako samo visoko baca kamen. Divota!”.

Treći sin potrči prema svojoj majci i uze joj teški teret s glave.





mudremisli.com