LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
[h=2]POTOČNA PASTRMKA (Salmo truta morpha fario)[/h] [h=6]Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"[/h]
Lokalni nazivi: Potočna zlatovčica
Max. dužina: 50 cm i do 12 god.
Max. težina: 1 kg
Vreme mresta: oktobar - januar
[h=3]Opis i građa:[/h] Pastrmka ima poveću glavu sa tupom njuškom i velika usta sa oštrim zubima. Peraja su joj prilično široka, zaobljena i čvrsta. Leđa su joj tamnozelena, tamnosmeđa ili tamnosiva, ponekad gotovo siva. Bokovi su joj obično zelenkasti ili žućkasti, a trbuh srebrnast, žućkast ili svetlosiv. Odozdo je bela ili žućkasta. Raspoznaje se po crvenim ili crnim tačkicama po telu.Crvenih tačkica obično ima manje i mogu biti u nijansama od jarkocrvene do svetlocrvene boje. Za vreme mresta boje su jače i lepše. Ona koja živi u plićim vodama, gde je dno šljunkovito, obično je svetlijih boja, a ako nastanjuje dublje vode, pećine ili špilje, skoro je crna. Mlade pastrmke se od starijih razlikuju po boji, koja im se ustaljuje tek posle druge godine. Događa se da se pastrmka iz gornjeg toka razlikuje od one iz donjeg toka iste reke. Ima lepo i proporcionalno telo i ubraja se u dobre i brze plivače.
[h=3]Navike, stanište, rasprostranjenost:[/h] Živi u pastrmskim vodama, naročito u brzim tekućim, bistrim potocima sa šljunkovitim ili peščanim dnom. Ne napušsta svoje stanište. Skriva se pod korenjem drveća, kamenjem ili izdubljenim delovima obale. Voli hladnu vodu (najviše do 20 stepeni) bogatu kiseonikom. Hrani se insektima, crvolikim beskičmenjacima, vodenbuhama, ribama i njihovom mladji.
[h=3]Razmnožavanje:[/h] Mresti se, u zavisnosti od klimatskih uslova, od oktobra do kraja februara. Mužjak i ženka tada nalaze odgovarajuće mesto na šljunkovitom dnu. Repom i glavom iskopaju jamu duboku oko 20 cm u koju ženka položi 500-3000 jajašaca ikre, koju mužjak odmah oplodi. Jajašca su narandžaste boje veličine oko 5 mm. Za oko dva meseca iz ikre će se izvaliti mlađ. Ženka postaje polno zrela u svojoj 2-3 godini.
[h=3]Mamci i pribor za lov:[/h] Lov pastrmke je posebno zanimljiv i od lovaca zahteva maksimum napora, dosetljivost i iskustvo. Ona se lovi na dva načina, a sve ostalo je krivolov. Prvi način je veštačkom mušicom, mahajući štapom ili pomoću "vaser" kugle. Drugi način je varalica, malom kašikarom ili malim leptirastim varalicama. Pastrmka se, kada se zakači na udicu, vešto bori, munjevito pliva protiv struje, iskače iz vode i teži da ode u granje ili u neki drugi zaklon. Pri izvlačenju ribe na obalu treba biti oprezan. Ako nije velika, treba je brzo, bez mučenja, izvući na obalu. Za ribolov mušicom najbolje je razdoblje od polovine aprila do jula i od kraja avgusta do oktobra. Tokom dana se najbolje lovi pri oblačnom vremenu i posle blage letnje kiše. Lov pastrmke varalicom može biti uspešan ako se ona pravilno koristi. Iskusni ribolovac, pri pravilnom ponašanju varalice u vodi, može da oseti njene vibracije na vrhu štapa. Delovanje varalice na ribu zavisi od brzine povlačenja i trenutnih uslova u vodi. Mnogi varaličari love prebrzo ili presporo. Varalice (kašikare i leptiri) daju dobre rezultate kada se vuku polako, blizu dna, simulirajućilak plen. Kašikara treba da se klati-glavinja, jer ako se okreće, znači da se vuče prebrzo. Ako se, pak, krilca leptiraste varalice ne okreću, znači da se vučemo presporo. Brzina povlačenja se usklađuje prema tome koliko je riba tada lenja ili aktivna. Ponekad je dovoljno samo držati varalicu u matici koja će učiniti svoje i riba će zagristi. Mamac možemo dovesti na željeno mesto na tri načina: Kašikaru obično zabacujemo poprečno na maticu, vrlo malo uzvodno, dozvoljavajući joj da malo potone pre nego što počnemo sa povlačenjem. Kada krene nizvodno i upadne u maticu, usporimo povlačenje, a kada krene prema nama, potpuno prestajemo sa po vlačenjem. Kada varalica dođe u sporu vodu i vibracije prestanu, izvlačimo je i ponovo zabacujemo. Ako varalicu zabacujemo nizvodno, činimo to preko matice u suprotni ugao početka brzaka, nekoliko puta okrenemo mašinicu i dozvolimo matici da za nas pokreće varalicu dok je polako usmeravamo nazad. Kada varalicu bacamo uzvodno, vrh štapa držimo uspravno i namotavamo takvom brzinom da se varalica kreće malo brže od toka reke. U našoj zemlji lov pastrmke na prirodne mamce nije dozvoljen, a najmanja lovna dužina je 24 cm. Za uspešan lov, bitno je da odredimo pravu mušicu, a koja je prava saznaćemo ako jednu ulovljenu pastrmku rasporimo i pogledamo šta se nalazi u njenom stomaku, Ako takvu mušicu nemamo u kompletu, trebalo bi je napraviti na samoj vodi.Debljina najlona je 0,25 mm za sitnije primerke i 0,30 mm za krupnije.
Max. dužina: 50 cm i do 12 god.
Max. težina: 1 kg
Vreme mresta: oktobar - januar
[h=3]Opis i građa:[/h] Pastrmka ima poveću glavu sa tupom njuškom i velika usta sa oštrim zubima. Peraja su joj prilično široka, zaobljena i čvrsta. Leđa su joj tamnozelena, tamnosmeđa ili tamnosiva, ponekad gotovo siva. Bokovi su joj obično zelenkasti ili žućkasti, a trbuh srebrnast, žućkast ili svetlosiv. Odozdo je bela ili žućkasta. Raspoznaje se po crvenim ili crnim tačkicama po telu.Crvenih tačkica obično ima manje i mogu biti u nijansama od jarkocrvene do svetlocrvene boje. Za vreme mresta boje su jače i lepše. Ona koja živi u plićim vodama, gde je dno šljunkovito, obično je svetlijih boja, a ako nastanjuje dublje vode, pećine ili špilje, skoro je crna. Mlade pastrmke se od starijih razlikuju po boji, koja im se ustaljuje tek posle druge godine. Događa se da se pastrmka iz gornjeg toka razlikuje od one iz donjeg toka iste reke. Ima lepo i proporcionalno telo i ubraja se u dobre i brze plivače.
[h=3]Navike, stanište, rasprostranjenost:[/h] Živi u pastrmskim vodama, naročito u brzim tekućim, bistrim potocima sa šljunkovitim ili peščanim dnom. Ne napušsta svoje stanište. Skriva se pod korenjem drveća, kamenjem ili izdubljenim delovima obale. Voli hladnu vodu (najviše do 20 stepeni) bogatu kiseonikom. Hrani se insektima, crvolikim beskičmenjacima, vodenbuhama, ribama i njihovom mladji.
[h=3]Razmnožavanje:[/h] Mresti se, u zavisnosti od klimatskih uslova, od oktobra do kraja februara. Mužjak i ženka tada nalaze odgovarajuće mesto na šljunkovitom dnu. Repom i glavom iskopaju jamu duboku oko 20 cm u koju ženka položi 500-3000 jajašaca ikre, koju mužjak odmah oplodi. Jajašca su narandžaste boje veličine oko 5 mm. Za oko dva meseca iz ikre će se izvaliti mlađ. Ženka postaje polno zrela u svojoj 2-3 godini.
[h=3]Mamci i pribor za lov:[/h] Lov pastrmke je posebno zanimljiv i od lovaca zahteva maksimum napora, dosetljivost i iskustvo. Ona se lovi na dva načina, a sve ostalo je krivolov. Prvi način je veštačkom mušicom, mahajući štapom ili pomoću "vaser" kugle. Drugi način je varalica, malom kašikarom ili malim leptirastim varalicama. Pastrmka se, kada se zakači na udicu, vešto bori, munjevito pliva protiv struje, iskače iz vode i teži da ode u granje ili u neki drugi zaklon. Pri izvlačenju ribe na obalu treba biti oprezan. Ako nije velika, treba je brzo, bez mučenja, izvući na obalu. Za ribolov mušicom najbolje je razdoblje od polovine aprila do jula i od kraja avgusta do oktobra. Tokom dana se najbolje lovi pri oblačnom vremenu i posle blage letnje kiše. Lov pastrmke varalicom može biti uspešan ako se ona pravilno koristi. Iskusni ribolovac, pri pravilnom ponašanju varalice u vodi, može da oseti njene vibracije na vrhu štapa. Delovanje varalice na ribu zavisi od brzine povlačenja i trenutnih uslova u vodi. Mnogi varaličari love prebrzo ili presporo. Varalice (kašikare i leptiri) daju dobre rezultate kada se vuku polako, blizu dna, simulirajućilak plen. Kašikara treba da se klati-glavinja, jer ako se okreće, znači da se vuče prebrzo. Ako se, pak, krilca leptiraste varalice ne okreću, znači da se vučemo presporo. Brzina povlačenja se usklađuje prema tome koliko je riba tada lenja ili aktivna. Ponekad je dovoljno samo držati varalicu u matici koja će učiniti svoje i riba će zagristi. Mamac možemo dovesti na željeno mesto na tri načina: Kašikaru obično zabacujemo poprečno na maticu, vrlo malo uzvodno, dozvoljavajući joj da malo potone pre nego što počnemo sa povlačenjem. Kada krene nizvodno i upadne u maticu, usporimo povlačenje, a kada krene prema nama, potpuno prestajemo sa po vlačenjem. Kada varalica dođe u sporu vodu i vibracije prestanu, izvlačimo je i ponovo zabacujemo. Ako varalicu zabacujemo nizvodno, činimo to preko matice u suprotni ugao početka brzaka, nekoliko puta okrenemo mašinicu i dozvolimo matici da za nas pokreće varalicu dok je polako usmeravamo nazad. Kada varalicu bacamo uzvodno, vrh štapa držimo uspravno i namotavamo takvom brzinom da se varalica kreće malo brže od toka reke. U našoj zemlji lov pastrmke na prirodne mamce nije dozvoljen, a najmanja lovna dužina je 24 cm. Za uspešan lov, bitno je da odredimo pravu mušicu, a koja je prava saznaćemo ako jednu ulovljenu pastrmku rasporimo i pogledamo šta se nalazi u njenom stomaku, Ako takvu mušicu nemamo u kompletu, trebalo bi je napraviti na samoj vodi.Debljina najlona je 0,25 mm za sitnije primerke i 0,30 mm za krupnije.