Lele, sinoć stavim film da gledam, koji sam jedva čekala "Drvo života " od Terenca Malika, ali pod kakvim uslovima ? Dere me grip da glave ne dižem, ali rekoh, ajde, sad ili nikad. I počnem da gledam, zaspem kao oni starčevi jedno pet,šest puta u toku filma, tako da ne znam ni da li sam ga gledala ili nisam. U onim djelovima filma, dok sam bila u svjesnom stanju, film mi je bio užasno dosadan, psihodeličan i ništa nisam skontala. Treba da budem u normalnom stanju svijesti, pa da ga odgledam ponovo.