UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.546
Popodne u Parku fudbala
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Juče je igrao Brazil, i to rano popodne, radno vreme je opet bilo skraćeno, čak i u velikim šoping cventrima. Lepo piše: Zatvaramo pola sata pore utakmice i otvaramo 30 minuta posle meča. Opšta euforija.
„Žutica" pred očima jer svi nose dresove, kao da ceo Brazil igra na Mundijalu. Malo je reći da se u ovoj zemlji voli fudbal. Takođe je malo tvrditi da je Nejmar popularan jer je on - idol. Kao nekad Didi, Vava, Pele, Zagalo, Garinča, Ziko, Sokrates, Romario, Ronaldo, Bebeto, Ronaldinjo... Socijalni nemiri koji su potresali Brazil prošle godine pred Kup konfederacija ili protesti pred početak prvenstva zbog prekomernih troškova, nisu više aktuelni. Važan je samo fudbal, pohod na šestu titulu prvaka sveta, trijumf u finalu, ako može protiv komšija iz Argentine ili, još bolje, protoiv Urugvaja, da im se vrati milo za drago za „Marakanazo" iz 1950.
Danima se spremam da posetim fan-zonu koju je u „mom kraju" Gavea organizovao vodeći brazilski dnevnik „O Globo". Zove se poetično „Park lopte". Smešten je na hipodromu, odmah uz zgradu koju je zakupila Fudbalska federacija Francuske. Ako sam ono što sam video u „Kući Francuska" tokom meča Francuska - Švajcarska nazvao gužvom, ovo što sam zatekao u „Parku lopte" je bilo pravi krkljanac. Još sa ulice video se ogroman red, naravno u žutom. Ulaznica je 30 reala (oko 10 evra), ali zainteresovanih je bilo i previše. Sa akreditacijom ulazim preko reda, dugim tunelom ispod hipodroma prolazim na drugu stranu trkališta gde je izgrađen takozvani „Village", radnjama i barovima ograđen prostor veličine fudbalskog terena. Pošto sam stigao nekih 40-tak minuta pre početka prenosa koji će se pratiti na dva ogromna ekrana između kojih je bina sa živom muzikom jer igranka počinje odmah posle utakmice, obiđoh „selo".
„Rambo" sa naslovne strane
U jednom povećem „šatoru na sprat" je neka vrsta videoteke „O Globa" koji je napravio sjajajn posao organizaciojom ove fan-zone. Vođen valjda intuicijom uđoh u neku mračnu prostoriju koju su osvetljavale pokretne slike sa jednog celog zida koji je bio ogroman pravougani ekran. Nekom savršenom modernom tehnologijom u vidu foto-stripa, na bazi sjajnih fotografija ogromnog formata i najvišeg kvaliteta, video sam mešavinu fudbalske i karnevalske istorije Brazila, plus mnoge naslovne strane „O Globa".
Pred mojim očima defilovali su najveći brazilski asovi a slike su bile toliko „pokretne" da je sve delovalo krajnje ubedljivo, kao „animirana fotografija", ako tako nešto uopšte postoji. Pratim kako Romario pravi makazice, kako Ronaldo daje gol, gledam driblinge Didija, pasove Zika, golove Pelea, majsatorije Garinče, Bebeta, Sokratesa, Paulinja...
Onda slike Kopakabane, pa favela u kojima se igra fudbal, pa red sjajnih fotosa sa karnevala, pa onda naslovne strane „O Globa". Odjednom, sa jedne od njih „gleda me" Dejan-Rambo Petković! Kakva je to čast: Srbin na rukama saigrača, na naslovnoj strani vodećeg dnevika u zemlji fudbala. Onda serija Rambovih slika sa osmehom posle titule sa Flamengom... "Zablenut" u Ramba i ostale iz istorije Brazila, zaboravih da napolju počinje utakmica, tj. prenos.
Kada sam izašao bilo je još nešto mesta „za stajanje u poslednjem redu". Sva sreća da su ekfrani zaista ogromni pa se vidi i iz daleka. Ne mogu da procenim koliko je ljudi prisutno, ali rekao bih da ih je najmanje 10.000 ! Osim fudbala, imalo je šta de vidi i među publikom, bar polovinu posmatrača činile su devojke. Da ne ulazim u detalje, pustite mašti na volju, nećete pogrešiti. Navijalo se kao na stadionu. Povici, zvižduci sudiji i Kameruncima za poneki faul, aplauzi za svaki dobar poteze, uzdasi kod promašaja i ovacije kod golova. Kada je Kamerun izjednačio - tajac. Ne za dugo. Drugi gol Nejmara vratio je raspoloženje a još dva gola u nastavku učinila su da se osećam kao da sam na stadionu „Mane Garinča" u Braziliji.
Za rezultat u meču Meksiko – Hrvatska niko i ne pita. Pogledom pokušavam da nađem jednog u „kockastom" dresu koga sam video pri ulasku, ali u gužvi je to nemoguće. Na telefonu saznajem da Hrvati idu kući. Od fudbala sa naših prostora ostaće, koliko vidim, samo sudija Milorad Mažić. Zaslužio je.
Pobeda Brazila zalivena je većim količinama piva, slavlje se nastavilo i u „Parku lopte" i, još više, na Trgu Santos Dumont preko puta hipodroma. Kada sam se oko 22 sata vratio posle obilaska Ipanema i Kopakabane gde je takođe bio haos, bukvalno nisam mogao da prođem od mladeži koja je, u dobrom raspoloženju, zakrčila i trg i ulice koje od njega vode. Brazilci baš umeju da se zabave.
Brazil, 100. put
Tek kasno uveče otvaram „O Globo" i konstatujem da je Brazil protiv Kameruna igrao 100. utakmicu na Mundijalima (što sam znao ,ali sam u međuvremenu zaboravio). Prva mu je bila on 14.juna 1930. protiv Jugoslavije u Montevideu (1-2). Prvu je izgubio, ali je od 99 narednih, uključujući i ovu poslednju, dobio 69, 16 je igrao nerešeno a 15 izgubio. Dao je 217 golova a primio 90. Najćešćeje igrao sa Švedskom (7 puta), po pet puta sa Italijom, Čehoslovačkom i Španijom, po 4 sa Argentinom, Francuskom, Meksikom i Engleskom. Najveće pobede su 7-1 protiv Švedske i 6-1 protiv Španije, obe iz 1950. Najteži poraz je 0-3 u finalu Francuske 1998. od Zidana i kompanije. Između 2002. i 2006 Brazil je ostvario 11 uzastopnih pobeda a između 1974. i 1978 nije dobio na četiri uzastopne utakmice. Najduži period nepobedivosti je 13 mečeva između 1958. i 1966. Valjda znate da je jedini igrao na svih 20 prvenstava sveta, mada su Nemci odigrali više utakmica, 103 sa dve u Brazilu.
Sa dva pogotka protiv Kameruna Nejmar je stigao do 35 golova u dresu reprezentacije i na listi najboljih strelaca Brazila svih vremena poreskočio Rivalda (34) i Ronaldinja(33). Ispred njega su još samo Pele (77), Ziko (66), Ronaldo (62), Bebeto (55) i Romario (55). S obzirom da ima tek 22 godine i da je 35 golova dao na samo 52 utakmice, Nejmar će brzo napredovati na ovoj listi.
Brazil u osmini finala bez poraza, Nejmar golgeter šampionata sa 4 gola, nacija u fudbalskom transu. Samo da potraje, rekli bi Brazilci. Ne valja, po njih, što se tu nešto pitaju Holanđani, Nemci, Francuzi, Belgijanci i naročito Argentinci.
Ekskluzivno za RTS, sa Mundijala piše Vladimir Stanković.
Juče je igrao Brazil, i to rano popodne, radno vreme je opet bilo skraćeno, čak i u velikim šoping cventrima. Lepo piše: Zatvaramo pola sata pore utakmice i otvaramo 30 minuta posle meča. Opšta euforija.
„Žutica" pred očima jer svi nose dresove, kao da ceo Brazil igra na Mundijalu. Malo je reći da se u ovoj zemlji voli fudbal. Takođe je malo tvrditi da je Nejmar popularan jer je on - idol. Kao nekad Didi, Vava, Pele, Zagalo, Garinča, Ziko, Sokrates, Romario, Ronaldo, Bebeto, Ronaldinjo... Socijalni nemiri koji su potresali Brazil prošle godine pred Kup konfederacija ili protesti pred početak prvenstva zbog prekomernih troškova, nisu više aktuelni. Važan je samo fudbal, pohod na šestu titulu prvaka sveta, trijumf u finalu, ako može protiv komšija iz Argentine ili, još bolje, protoiv Urugvaja, da im se vrati milo za drago za „Marakanazo" iz 1950.
Danima se spremam da posetim fan-zonu koju je u „mom kraju" Gavea organizovao vodeći brazilski dnevnik „O Globo". Zove se poetično „Park lopte". Smešten je na hipodromu, odmah uz zgradu koju je zakupila Fudbalska federacija Francuske. Ako sam ono što sam video u „Kući Francuska" tokom meča Francuska - Švajcarska nazvao gužvom, ovo što sam zatekao u „Parku lopte" je bilo pravi krkljanac. Još sa ulice video se ogroman red, naravno u žutom. Ulaznica je 30 reala (oko 10 evra), ali zainteresovanih je bilo i previše. Sa akreditacijom ulazim preko reda, dugim tunelom ispod hipodroma prolazim na drugu stranu trkališta gde je izgrađen takozvani „Village", radnjama i barovima ograđen prostor veličine fudbalskog terena. Pošto sam stigao nekih 40-tak minuta pre početka prenosa koji će se pratiti na dva ogromna ekrana između kojih je bina sa živom muzikom jer igranka počinje odmah posle utakmice, obiđoh „selo".
„Rambo" sa naslovne strane
U jednom povećem „šatoru na sprat" je neka vrsta videoteke „O Globa" koji je napravio sjajajn posao organizaciojom ove fan-zone. Vođen valjda intuicijom uđoh u neku mračnu prostoriju koju su osvetljavale pokretne slike sa jednog celog zida koji je bio ogroman pravougani ekran. Nekom savršenom modernom tehnologijom u vidu foto-stripa, na bazi sjajnih fotografija ogromnog formata i najvišeg kvaliteta, video sam mešavinu fudbalske i karnevalske istorije Brazila, plus mnoge naslovne strane „O Globa".
Pred mojim očima defilovali su najveći brazilski asovi a slike su bile toliko „pokretne" da je sve delovalo krajnje ubedljivo, kao „animirana fotografija", ako tako nešto uopšte postoji. Pratim kako Romario pravi makazice, kako Ronaldo daje gol, gledam driblinge Didija, pasove Zika, golove Pelea, majsatorije Garinče, Bebeta, Sokratesa, Paulinja...
Onda slike Kopakabane, pa favela u kojima se igra fudbal, pa red sjajnih fotosa sa karnevala, pa onda naslovne strane „O Globa". Odjednom, sa jedne od njih „gleda me" Dejan-Rambo Petković! Kakva je to čast: Srbin na rukama saigrača, na naslovnoj strani vodećeg dnevika u zemlji fudbala. Onda serija Rambovih slika sa osmehom posle titule sa Flamengom... "Zablenut" u Ramba i ostale iz istorije Brazila, zaboravih da napolju počinje utakmica, tj. prenos.
Kada sam izašao bilo je još nešto mesta „za stajanje u poslednjem redu". Sva sreća da su ekfrani zaista ogromni pa se vidi i iz daleka. Ne mogu da procenim koliko je ljudi prisutno, ali rekao bih da ih je najmanje 10.000 ! Osim fudbala, imalo je šta de vidi i među publikom, bar polovinu posmatrača činile su devojke. Da ne ulazim u detalje, pustite mašti na volju, nećete pogrešiti. Navijalo se kao na stadionu. Povici, zvižduci sudiji i Kameruncima za poneki faul, aplauzi za svaki dobar poteze, uzdasi kod promašaja i ovacije kod golova. Kada je Kamerun izjednačio - tajac. Ne za dugo. Drugi gol Nejmara vratio je raspoloženje a još dva gola u nastavku učinila su da se osećam kao da sam na stadionu „Mane Garinča" u Braziliji.
Za rezultat u meču Meksiko – Hrvatska niko i ne pita. Pogledom pokušavam da nađem jednog u „kockastom" dresu koga sam video pri ulasku, ali u gužvi je to nemoguće. Na telefonu saznajem da Hrvati idu kući. Od fudbala sa naših prostora ostaće, koliko vidim, samo sudija Milorad Mažić. Zaslužio je.
Pobeda Brazila zalivena je većim količinama piva, slavlje se nastavilo i u „Parku lopte" i, još više, na Trgu Santos Dumont preko puta hipodroma. Kada sam se oko 22 sata vratio posle obilaska Ipanema i Kopakabane gde je takođe bio haos, bukvalno nisam mogao da prođem od mladeži koja je, u dobrom raspoloženju, zakrčila i trg i ulice koje od njega vode. Brazilci baš umeju da se zabave.
Brazil, 100. put
Tek kasno uveče otvaram „O Globo" i konstatujem da je Brazil protiv Kameruna igrao 100. utakmicu na Mundijalima (što sam znao ,ali sam u međuvremenu zaboravio). Prva mu je bila on 14.juna 1930. protiv Jugoslavije u Montevideu (1-2). Prvu je izgubio, ali je od 99 narednih, uključujući i ovu poslednju, dobio 69, 16 je igrao nerešeno a 15 izgubio. Dao je 217 golova a primio 90. Najćešćeje igrao sa Švedskom (7 puta), po pet puta sa Italijom, Čehoslovačkom i Španijom, po 4 sa Argentinom, Francuskom, Meksikom i Engleskom. Najveće pobede su 7-1 protiv Švedske i 6-1 protiv Španije, obe iz 1950. Najteži poraz je 0-3 u finalu Francuske 1998. od Zidana i kompanije. Između 2002. i 2006 Brazil je ostvario 11 uzastopnih pobeda a između 1974. i 1978 nije dobio na četiri uzastopne utakmice. Najduži period nepobedivosti je 13 mečeva između 1958. i 1966. Valjda znate da je jedini igrao na svih 20 prvenstava sveta, mada su Nemci odigrali više utakmica, 103 sa dve u Brazilu.
Sa dva pogotka protiv Kameruna Nejmar je stigao do 35 golova u dresu reprezentacije i na listi najboljih strelaca Brazila svih vremena poreskočio Rivalda (34) i Ronaldinja(33). Ispred njega su još samo Pele (77), Ziko (66), Ronaldo (62), Bebeto (55) i Romario (55). S obzirom da ima tek 22 godine i da je 35 golova dao na samo 52 utakmice, Nejmar će brzo napredovati na ovoj listi.
Brazil u osmini finala bez poraza, Nejmar golgeter šampionata sa 4 gola, nacija u fudbalskom transu. Samo da potraje, rekli bi Brazilci. Ne valja, po njih, što se tu nešto pitaju Holanđani, Nemci, Francuzi, Belgijanci i naročito Argentinci.