Poplave u regionu

[Torrent Maniak]

HEROJ KATAKLIZME
Krenuo da spase sina, pa usput spasao celu komšijsku porodicu!

Kiša je lila kao iz kabla. Bila sam sama u kući. Čekala sam sina da svrati na kafu. Odjednom se čula neverovatna buka. U sledećoj sekundi čitave bukve, dugačke nekoliko metara su probijale u kuću. Uplašila sam se. Krenula sam napolje. Međutim, voda mi je bila do guše. Vrisnula sam. Odjednom sam osetila neke ruke kako me vuku iz vode, priča za „Alo!“ Srbijanka Vučetić (77) iz sela Donja Trešnjica kod Malog Zvornika, koje je zbog klizišta pet dana bilo potpuno odsečeno, bez struje, telefona, hrane i vode.

Meštani su tek juče uspeli da osposobe jedan deo puta ka ovom selu, uklonivši velika stabla koja je voda nanela sa planine kako bi selo funkcionisalo i kako bi bilo kakva pomoć stigla do njih.

Krenuo da spase sina Viktora (4), pa usput od bujice spasao baku Srbijanku, njenog sina i snahu: Ivica Todorović | Foto: Nebojša Marković

„Alo!“ se juče prvi probio do ovog sela i uz pomoć „Blic fondacije“, meštanima dostavio pomoć u vidu hrane i kućne hemije. Meštani su nas dočekali zabrinuti zbog srušenih kuća i uništenih puteva, ali srećni što uprkos hiljadama kubika zemlje, blata, mulja i drveća nije bilo nastradalih.

Novinarka „Alo!“ donosi pomoć postradalima | Foto: Nebojša Marković

- Kada je drveće krenulo na selo, čula se neverovatna tutnjava, kao topovi da pucaju. Digao se dim, prst pred okom da ne vidiš. Kuća se napunila vodom u trenu. Polica i kreveti su pod udarom vode krenuli ka meni. Orman se sušio dole. Mislila sam da je sa mnom gotovo, dodaje Srbijanka. Nju je iz vode izvadio Ivica Todorović (26), koji je zapravo uspaničeno krenuo da spase svog četvorogodišnjeg sina Viktora, koji je u tom trenutku sa njegovim ocem bio napolju.

- Odjednom sam čuo neki vrisak. Video sam baka Srbu u vodi. Skočio sam bez razmišljanja. Kažu mi da sam heroj, ali ja to ne vidim tako. Svako bi isto uradio - zaključuje Ivica. Svoga sina Viktora Ivica je video tek sledećeg dana jer je zbog, kako kaže, brda koja su počela da se ruše, put bio potpuno blokiran.

Marinko Vučetić pokazuje uništenu kuću | Foto: Nebojša Marković

Ivica Todorović, osim bake Srbe, tog kobnog četvrtka spasao je i bakinog sina Marinka i snaju Ljilju.

- Kako sam ostavio baku, krenuo sam ka Marinku i Ljilji. Oni su se zaključali u kuću i nisu hteli da izađu. A voda je ludom brzinom rasla... Jedva sam ih izvukao napolje - priča Ivica.
Viktor, sin heroja, raščišćava selo

Viktor u akciji | Foto: Nebojša Marković

Uprkos tragediji koja ih je snašla, gde je oko 10 kuća potpuno srušeno, meštani sela Donja Višnjica pokazali su izuzetnu solidarnost. Kako do juče nisu imali struju, vodu, niti su im radili telefoni, sve što su imali oni su delili. Komšije kojima su kuće uništene, oni su primili kod sebe, dali im odeću, obuću i smeštaj, ali što je najvažnije, i pažnju. Svi zajedno juče su otklanjali posledice klizišta i nanose stabala u oštećenim kućama. Među njima bio je i mali Viktor, sin „seoskog heroja“, koji je meštanima vikao „Ajte, svi lopate u ruke!“.

„Šteta je velika, njive su uništene, stoka se udavila u vodi, ali važno je da nije bilo ljudskih žrtava i da smo svi živi i zdravi. Ostalo će već nekako doći na svoje“, kažu u glas meštani.
Ikona nije oštećena!
Mikica Gligorić, jedna od meštanki sela, takođe je pokazala šta znači dobrota u teškim situacijama.
- Komšinica Ljilja veoma teško je podnela gubitak kuće. Plakala je i jecala bez prestanka. „Samo da imam ikonu i slike unuka i dece“, govorila je. Kada je voda malo opala, uvukla sam se kroz prozor. Pala sam na dušek. Voda je bila do kolena. Sve je bilo isprevrtano. Međutim, na zidu su neoštećene, visile slike njene dece i ikona. Skinula sam ih i presrećna ih odnela Ljilji - priča za „Alo!“ Mikica.


alo.rs

 

[Torrent Maniak]

(FOTO) Odakle nama ovo? Pogledajte brane u Golupcu!
I dok su neki po društvenim mrežama ovih dana delili fotografije sličnih sistema odbrane od poplava iz Austrije, takav sistem postojao je i u Srbiji. Nažalost nemaju ga svi gradovi...

Dok cela Srbija puni džakove u jednom gradu bedem se ne pravi samo lopatama. Sistem odbrane od poplava u Golupcu toliko je moderan da prosto ne možemo da poverujemo da se nalazi u Srbiji.

Ovih dana neki su po društvenim mrežama delili fotografije sličnih sistema odbrane od poplava iz Austrije, ne znajući da takav sistem postoji i u Srbiji. Nažalost, ne u svim gradovima.

Ipak, i u Golupcu su se punili džakovi, ali činjenica da grad raspolaže sa ovako modernim sistemom je za svaku pohvalu.

Izvor: Pravda.rs, Pressonline

 

[Torrent Maniak]

Updated map (21 May) on the flood situation in Serbia



mapa preuzeta sa Twiter naloga G-đe Kristalina Georgieva,EU Commissioner for International Cooperation, Humanitarian Aid & Crisis Response


komesar za humanitarnu pomoć,između ostalog

 

[Torrent Maniak]

Besplatna dokumenta za ugrožene u poplavama


Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najavio je da će to ministarstvo predložiti Vladi da se građanima koji su u poplavi izgubili lična dokumenta omogući dobijanje novih bez naknade.

Time će, kako je Stefanović izjavio novinarima u Skupštini Srbije, država pokazati odgovornost jer građani u nevolji, u situaciji u kojoj se nalaze, treba da dobiju što više olakšica, prenosi Tanjug.

Stefanović je rekao da je situacija duž toka Kolubare stabilna, ali da se nivo vode u poplavljenom Obrenovcu ne spušta.

"Naši ljudi nastavljaju da rade ono što su radili i prethodnih dana. Pokušavamo da predvidimo situaciju, koja je u ovom trenutku stabilna i nema novih ugrožavanja. Termoelektrane 'Nikola Tesla A i B' jesu bezbedne i u najvećoj meri situacija je pod kontrolom", rekao je Stefanović.

Ugroženim građanima, ali i svim ostalima koji su u teškoj finansijskoj situaciji, dodatno će, kako je objasnio, pomoći i izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojima se rok za zamenu starih vozačkih dozvola novima produžava do juna 2017. godine, jer je Zakon predviđao da stare vozačke dozvole važe do 10. juna ove godine.

Jutros je, uoči početka sednice parlamenta, Stefanović pred skupštinskim Odborom za odbranu i unutrašnje poslove obrazložio da je harmonizacija ličnih dokumenata sa evropskim standardima obaveza Srbije, ali da predloženim izmenama Zakona zapravo treba da se pomogne građanima kojima bi u ovom trenutku uzimanje nove vozačke dozvole bio previsok izdatak.




Izvor: RTS

 

[Torrent Maniak]

sreda, 21. maj 2014, 19:08 -> 19:33

Uspeo apel i „Gugl“ pomaže Srbiji!


Internet pretraživač „Gugl“ postavio je danas na svoju naslovnu stranicu na srpskom jeziku crnu traku, simbol žalosti zbog žrtava poplava na Balkanu.

Crna traka je postavljena „u sećanje na žrtve poplava na Balkanu“ - piše kada se kursor stavi na taj znak na veb-stranici https://www.google.rs/.

Korisnici interneta u Srbiji pokrenuli su juče akciju da se na sajtu Gugla nađe apel za pomoć poplavljenim područjima, tako što su najvećem svetskom internet pretraživaču slali mejlove s tom molbom.

Kako su tada preneli mediji, cilj je da se omogući ljudima iz celog sveta da vide apel i uključe se u pružanje pomoći.


izvor: RTS

 

[Torrent Maniak]

"Blic" sa porodicama smeštenim u hotelu "Maljen": Spasioci plakali dok su prenosili decu
Predrag Vujanac | 21. 05. 2014. - 19:18h

19:40h | Foto: P.V. | blic.rs
VALJEVO - "Lepo je ovde. Nije kao kod kuće, ali dobro je da nema velike reke od koje sam se strašno uplašila kada je počela da nam ulazi u zgradu i posle, kada su me spuštali u čamac. Ostale su mi lutke i sve školske knjige i sveske. Tužna sam zbog toga", sve vreme držeći majku za ruku i pogledom tražeći oca, u holu divčibarskog hotela „Maljen“, priča devetogodišnja Ana Jovanović.

Jedna je od 20 obrenovačkih mališana, među kojima su i četiri bebe, koji su utočište nakon što je vodena stihija pregazila njihove domove, pronašli na planini, daleko od vode zbog koje i četiri dana nakon dolaska na suvo, oseća strah.






Uz njih je i 20-toro odraslih, članova dve velike porodice Milenković i Jovanović, koje su rodbinski povezane. Najmlađi stanovnik „Maljena“ trenutno je samo osam meseci stara Teodora Milenković. Nastarija je, 1942. godine rođena Nada Jovanović.

Svi Milenkovići i Jovanovići srećni su da su dani najveće životne traume iza njih. Izvukli su žive glave i na broju su. Posle časova i časova neizvesnosti, da li će do njih pre stići na pojedinim mestima 300 metara široka i smrtonosno duboka Kolubara, ili spasioci.

- Prvo su morali da spašavaju ljude u prizemnim kućama jer je njima život visio na koncu. Kada se pojavio čamac, bukvalno sam klekao i molio da decu stavimo u njega. Mislim da su spasioci bili baš vaši Valjevci. Jedan od njih je i plakao sa mnom, dok je sa terase na prvom spratu do koje je već došla reka, uzimao decu u naručje i spuštao ih u čamac. Talasi su bili morski. Šta smo uspeli da ponesemo pokvasilo se i neupotrebljivo je. Sada smo ipak na sigurnom, daleko od užasa – u dahu priča Anin otac Dejan, dok njegova supruga u naručju drži 10-mesečnog Mihaila.

Druga dva sina, Aca (13) i Milovan (7), već su zabavljeni igranjem žmurke u hotelu. Užas koji je ostao iza njih, najlakše će kroz igru zaboraviti.

Porodice su zahvalne porodici Vujić koja ih je primila u svoj hotel i Nacionalnom savetu Roma koji ih je uputio na sigurno. Valjevskim vlastima i Crvenom krstu koji im je po dolasku na Divčibare obezbedio prvu pomoć.

Odrasli i deca imaju tri obroka i udoban smeštaj, ali bebama trebaju pelene, mleko, kašice, sokići, flašice. Svima, ali bukvalno svima, potrebna je garderoba i sva sredstva za higijenu jer Milenkovići i Jovanovići, bilo odrasli ili deca, sa sobom su u begu od smrtonosne vode uspeli da ponesu samo jednu torbu ili ranac najosnovnijih stvari. Mnogi ni lična dokumenta više nemaju.

- Dobili smo pelene i kašice, pitanje je koliko dana to može trajati jer su ovde četiri bebe. Pomažemo se, brinemo jedni o drugima, moramo se izboriti. Najgore je prošlo, ali sada je najvažnije da nam deca ostanu zdrava – kaže Nataša Milenković, majka najmlađe bebe Teodore i još tri devojčice - Andrijane (9), Vesne (8) i Helene (3).

Njena rođaka Andrijana, dok sedi u hotelskoj sobi i pokušava da uteši rasplakanog devetomesečnog sina Alena, samo kratko kaže da zbog traume koju su preživeli „više ne zna ni koji je dan“.

Brat i sestra Nemanja (8) i Natalija (6) Jovanović neprestano se drže za ruke. Trepću, osvrću se oko sebe, na svako postavljeno pitanje prvo upućuju dug i upitan pogled roditeljima Božidaru i Silviji.



- Dobro smo, lepo nam je sad, nema više reke. Ali nemamo igračke. I slatkiše. Zato se igramo zabavišta sa babom – stidljivo kažu, a onda su već u trenutku razgradani jer na hotelskoj terasi počinje to zabaviše.

Svu decu, sve njene unuke, u nedostatku škole i igračaka, okupila je oko sebe Vesna Milenković, učiteljica u obrenovačkoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“.


- Svašta su ova dečica videla, osetila i preživela. Ja se molim i činim sve da im ti ožiljci ne ostanu. Četvorogodišnjem Bojanu je 14. maja bio rođendan. Umesto da slavimo, morali smo da spašavamo živote i napustimo domove. Ovako, pre večere i spavanja, okupim ih pa im pričam priče, pevamo i šalimo se, samo da bi svi oni mirno spavali i sanjali mesto gde nema straha i tuge – kaže njihova baka i učiteljica.

 

[Torrent Maniak]

Марић: Потпуни услови за повратак у Барич


Начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да се сутра ујутру евакуисани становници враћају у Барич.

"На седници Штаба за ванредне ситуације, којој је председавао премијер Александар Вучић, донета је одлука да се у току преподнева, у јутарњим часовима, изврши повратак свих становника Барича око 10 часова. Повратак ће бити организованим аутобусима", каже Марић.

Марић истиче да су остварени услови за повратак људи који су из тог места евакуисани пре четири дана.

"Нема поплављених објеката, струја је пуштена и радује чињеница да ће бар један део угроженог становништва опет бити у својим домовима", каже Марић.

УОбреновац се сутра враћа и један број евакусаних мушкараца који ће помоћи у чишћењу, додаје Марић.

"Та акција траје у Обреновцу, има пуно посла, а и психички је добро да они буду у својим домовима, а ми да знамо да су на безбедном", каже Марић.



На територији Србије до јутрос су евакуисане 31.873 особе са угрожених подручја, поплављено је 2.260 објеката, а угрожена су 1.763 објекта, саопштио је МУП Србије. Из Обреновца је евакуисано више од 24.000 особа.

Стручне службе Војске Србије контролишу насипе на десној обали Саве у шабачком округу. Како јавља извештач РТС-а, стање у том подручју боље је него претходних дана. Насипи на Сави издржавају, а ојачавање бедема се наставља.

У шидским селима Моровић и Вишњићево још једна ноћ је протекла мирно, јавља извештач РТС-а. Настављена је превентивна евакуација деце, жена, старих и болесних, коју је наредио Кризни штаб због опасности од воде која долази из Хрватске.

Пре два дана превентивно је евакуисано 11 села у сливу Саве: Дреновац, Шеварице, Табановић, Причиновић, Мајур, Мишар, Орашац, Миокус, Драгојевац, Мрђеновац и Прово.

У бујичном налету реке Добраве у месту Орид, живот је изгубила седамдесетогодишња старица која није желела да изађе из куће.


Izvor: RTS

 

[Torrent Maniak]

Gejziri prete Bajinoj bašti, klizišta na sve strane u Kosjeriću


U brdima nad Bajinom Baštom klizišta otresaju kuće kao šišarke. Jedva da je pola putne mreže u funkciji. Isto je i u Kosjeriću. Iz obe opštine apeluju: „Hvala za vodu i hranu, dajte naftu, mašine, građevinski materijal“.

Na sve jade koji su zadesile Gvozdac, Okletac, Ovčinju, deo Bačevaca, gde je srušeno ili oštećeno oko 300 kuća, dvorišta i livade sada zapljuskuje voda – koja izvire iz tla.

- Trideset metara pod zemljom postoje ogromni rezervoari vode koji su se očito napunili i onaj višak pod jakim pritiskom izbacuju na površinu. Posle poplava, odrona i klizišta sada nam prete i pojave nalik gejzirima, - kaže Radomir Filipović, predsednik opštine Bajina Bašta u kojoj je 450 duša raseljeno.

U više sela ovog kraja može se samo pešice. Kroz gustu šumu, travuljinu do kukova, preko kamenjara i zmijarnika.

- U Oklecu su dve kuće iseljene ali ih je još 13 neuslovno za život. U Kosićima sam video kuću koja se iskosila pod 45 stepeni. Brdo se obrušava ka naselju u Donoj Crvici. Struju smo uspeli da dovedemo do nekih mesta, ali tako što smo elektrokablove položili po zemlji. Srušila se jedna trafostanica i ko zna koliko bandera, - prenosi Filipović.

Od 1.150 kilometara puteva pod ingerencijom Bajine Bašte pola nije u funkciji. Građevinci pokušavaju da osposobe komunikacije ali posao usporava nedostatak goriva.

- Siromašni Priboj nam je uplatio novac za dve tone nafte. Čajetina nam je uz dve tone goriva poslala tri skipa, jedan će stići iz Sjenice. Sve je to malo da se odgovori nepogodi, - ističe Filipović.

Teška mehanizacija i nafta prioritet su Kosjerića već danima. Manjak goriva uslovljava usporen proboj ka selima koja su odsečena odronima.

Ni punih sedam dana od kada je krenula strahota još nema prilaza selima Godečevo i Stankići. Preko 50 kuća ovde je srušeno ili poljuljano, a klizišta su izrovila čak i livade, tako na da ovom području nema ravnog a zdravog parčeta zemlje na koje bi mogao da sleti helikopter.

Namirnice, lekovi, voda, stočna hrana u ove krajeve i dalje se otprema kurirski – na leđima dobrovoljaca koji pešače kroz planinski neprohod, kilometrima da bi isporučili pomoć.

U Kosjerić su juče došli inženjeri CIP-a koji se bave procenom saniranja klizišta.

- Broj klizišta!? To više ni Bog ne zna. Uglavnom se javljaju oko kuća. Oko 50 kilometara puteva i šest mostova je odnela bujica. Biće dobro ako za godinu dana obnovimo saobraćajnice - kaže Milijan Stojanić, predsednik opštine Kosjerić.

Izvor: Blic

 

[Torrent Maniak]

Koliko Srbija ima mobilnih brana?



Beograd - Opština Golubac postavila je na skoro dve trećine keja uz Dunav, koji je dužine 1.740 metara, mobilne panele koji služe za odbranu od visokih vodostaja reke, a koji se koriste u svim većim evropskim gradovima. U javnosti se odmah postavilo pitanje da li slične mehanizme imaju i drugi gradovi u Srbiji i zašto se ne koriste. Odgovor nismo dobili.

Pomoćnik generalnog direktora Srbijavoda Veljko Dimitrijević navodi za Danas da Srbija ima mobilne panele ili zidove za odbranu od reka, ali nije precizirao koliko i gde se oni koriste. Na pitanje da li su korišćeni poslednjih dana, on kaže da se „koriste često“, ali bez više detalja.

U preduzeću Beogradvode kažu za Danas da prestonica nema mobilne mehanizme odbrane od poplava poput onih u Novom Sadu i Golupcu.

Zamenik predsednika opštine Golubac Bata Ćirković objašnjava za Danas da su mobilni paneli, visine 1,2 metra, u vlasništvu Srbijavoda, ali da su na raspolaganju Golupcu. „Oni se, međutim, ne mogu davati za druge gradove i reke, jer su specijalno napravljeni za kej u Golupcu“, objašnjava on.

Isto je i u Novom Sadu. Preduzeće Vode Vojvodine nabavilo je pre četiri godine mobilnu opremu za zaštitu Novog Sada od visokog vodostaja Dunava. Poslednjih dana na društvenim mrežama postavljalo se pitanje gde je ta mobilna oprema i zašto se ne koristi. Međutim, u Vodama Vojvodine kažu za Danas da je ta mobilna oprema namenska, „i samo i jedino se može koristiti u Novom Sadu“.

- Ovo je važno istaći s obzirom na to da su se u javnosti pojavile neistinite informacije da se mobilna oprema za odbranu Novog Sada namerno ne koristi u odbrani Srema, jednoj od najtežih odbrana od poplava u istoriji vojvođanske vodoprivrede. Mobilna oprema za zaštitu Grada Novi Sad od visokih stogodišnjih voda Dunava, garantuje bezbednu odbrambenu liniju najvećeg vojvođanskog grada, montiranjem na namenska mesta, napravljena na nasipu u Novom Sadu“, objašnjavaju u ovom preduzeću.

Oni dodaju da se ta oprema postavlja samo kada vodostaj Dunava kod Novog Sada pređe 750 centimetara. Tu opremu, vrednu oko 670.000 evra, Vode Vojvodine su nabavile iz kredita Svetske banke, a ukupna dužina mobilne opreme je 700 metara. „Odmah po isporuci postavljeni su ankeri i stubovi na četrdesetak otvora odbrambene linije Novog Sada, na Keju i delu kanala od prevodnice Novi Sad do uliva kanala u Dunav“, navode u Vodama Vojvodine.

Na tako postavljene stubove, po potrebi, ukoliko Dunav ozbiljno zapreti, montiraju se metalne ploče u visini rekonstruisanog zida. Na najvećem „otvoru“, dugom oko 500 metara u zoni novosadske Luke, stubovi se trenutno ne postavljaju, jer bi ometali normalan rad luke. Na toj deonici su ugrađena postolja na koja se brzo dograđuju stubovi, a potom i metalne talpe, što dodatno povisuje odbrambenu liniju za još 1,5 do 1,7 metara. Ovom opremom, inače, zaštićene su obale Majne i Rajne u Nemačkoj, Dunava u Austriji i Slovačkoj, te Elbe u Nemačkoj i Češkoj.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević ističe za Danas da je ta oprema nabavljena pre nego što je on postao gradonačelnik i da on tu opremu nema na raspolaganju u Novom Sadu. S druge strane, Branislav Knežević, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvu, navodi za naš list da je slična oprema poslednjih dana korišćena u jednom delu Sremske Mitrovice od 400 metara.

- To se koristilo u jednom trenutku, sada više ne, napominje Knežević. On objašnjava da je jedan red mobilnih brana visok 60 centimetara, sa mogućnošću da se postavljaju u dva reda.

Izvor: danas.rs

 

[Torrent Maniak]

JOŠ JEDNA OPASNOST Poplave sa sobom nose mine, i mogu da se zaglave u turbinama hidrocentrala
Novosti online | 21. maj 2014. 20:07 |
Stručnjaci procenjuju da se na teritoriji BiH nalazi nerazminirano još oko 120.000 zaostalih mina posle poslednjih ratova


Ogromne količine vode i poplave koje su pogodile prostor bivše Jugoslavije, pored klizišta, pokrenule su brojna minska polja u Bosni i Hercegovini, pa se tako nad Srbijom nadvila još jedna opasnost – da neke od mina doplove Savom do nekih od srpskih gradova, prenosi Telegraf.rs.

Ministar odbrane Bratislav Gašić kaže da Vojska Srbije prati situaciju vezenu za zalutale i polavljene mine i da nema razloga za brigu jer specijalne jedinice drže sve pod kontrolom.

Ogromna količina vode koja je pala na teritoriju bivše Jugoslavije, pored klizišta koje je rušilo kuće, odnosilo puteve i pomeralo čitave planine, pokrenula je isto tako veliki broj minskih polja, koja su bila neobezbeđena s teritorije Bosne.


Stručnjaci procenjuju da se na teritoriji BiH nalazi nerazminirano još oko 120.000 zaostalih mina posle poslednjih ratova.

Stručnjaci za deminiranje upozoravaju da bi vodena bujica mogla ova minska polja da odvuče i preseli do susednih država i sve do Crnog mora. Postoji strah da bi ih Sava, a zatim i Dunav, mogli odneti do Hrvatske i Srbije, pa čak i Bugarske i Rumunije.

Stručnjaci upozoravaju da bi se mine mogle zaglaviti u turbinama hidrocentrala.

Upravo su područja oko Doboja i Olova, koja su najviše stradala u poplavama, imala najviše nerazminiranih površina.

Ministar odbrane Gašić kaž da nema razloga za bilo kakvu bojazan.

- Specijalne jedinice Vojske Srbije budno prate dešavanja u regionu i ništa neće prepustiti slučaju. Uopšte nema opasnosti da se tako nešto odigra, nije to baš tako lako izvodljivo. Ali, budite ubeđeni da sve držimo pod kontrolom i da Srbija neće imati takvih problema – ističe Gašić.

Podsetimo, na području distrikta Brčko, koje su pogodile poplave, voda je pomakla minsko polje i dogodila se eksplozija jedne mine, ali nije bilo povređenih. Takođe, na više lokacija gde se voda povukla pronađene su bombe, granate i oružje.