BLIC ZENA
Ako dete vidi da roditelji čitaju i ono će zavoleti knjige, kaže Ljiljana Marinković, direktorka „Kreativnog centra“. Dajemo vam još nekoliko saveta kako da privolite vašeg mališana na čitanje.
Čitaju samo lektiru, a često ni toliko, mnogo više ih zanima šta piše u novinama nego u knjigama, a daleko više vremena provode igrajući igrice na računaru i čitajući SMS-ove nego knjige. Zato mnogo radije svraćaju u igraonicu nego u biblioteku. Rezultat toga jeste da deca imaju siromašan rečnik, zbog čega se nastavnici žale da su im sastavi uglavnom loši. Čast izuzecima, naravno.
Kako ih onda privoleti da čitaju i da zavole taj čarobni svet knjiga?
Ljiljana Marinković, direktorka Izdavačke kuće „Kreativni centar“, kaže da bi roditelji i u ovom slučaju, kao i vaspitavanju, uopšte trebalo da budu uzor deci.
NE SKLANJAJTE KNJIGE U KUTIJE
– Lični primer je najefikasnije sredstvo za postizanje bilo kog vaspitnog cilja, a to svakako važi i za razvoj čitalačkih navika kod dece. Zato je veoma važno da i roditelji čitaju knjige, jer kada deca vide da roditelji čitaju, i sama će poželeti da se late neke knjige – kaže naša sagovornica.
Nije nimalo beznačajna ni činjenica da li u kući uopšte ima knjiga i gde stoje. Jer, ukoliko dete raste okruženo knjigama, ono će knjige i čitanje shvatiti kao porodičnu vrednost, pa je veća verovatnoća da knjige zavoli i češće poseže za njima. Najbolje bi bilo da knjige stoje na nekom vidnom mestu, a ne u kutiji.
Zajedno u biblioteku
Ljiljana Marinković savetuje da treba voditi računa kakve se knjige za decu nude i preporučuju i da one treba da odgovaraju uzrastu i interesovanju deteta.
– Tekstovi koji su preteški za dete ili mu nisu zanimljivi mogu da naprave sasvim suprotan efekat od očekivanog i stvore kod njega pogrešnu sliku o knjigama i čitanju. Oni će pre da obeshrabre mališana i odbiju ga od knjiga nego što će da ga zainteresuju da nastavi sa čitanjem – kaže ona.
Naša sagovornica takođe savetuje da bi roditelji trebalo zajedno s detetom da odu do dečje biblioteke i učlane ga, tako da i ritual pozajmljivanja i vraćanja knjiga bude deo detetovog čitalačkog iskustva.
POHVALITE IH KADA ČITAJU
Prema njenim rečima, s buđenjem ljubavi prema knjizi trebalo bi početi kada su deca veoma mala.
– Knjige se isprva samo listaju, gledaju se slike, detetu recituju kraće pesmice, da bi negde na početku druge godine dete moglo i samo aktivno da učestvuje u čitanju tako što će ponavljati poslednje reči u stihovima i slično. Tek sa nekoliko godina dete će moći da sluša i prati duže tekstove – kaže ona.
Za razvoj čitalačkih navika, navodi naša sagovornica, važno je i da se u porodici razgovara o pročitanim knjigama, o tome zašto su knjige važne i koliko obogaćuju naš duhovni svet. Dobro je i da vam deca prepričaju ono što su pročitala, sadržaj knjige, kako su doživela glavne junake knjige. Tako ćete ih podstaći da razmišljaju, da obogate svoj rečnik i samim tim se bolje izražavaju. I vi, takođe, kad god imate vremena, prepričajte detetu ponešto od onoga što ste sami pročitali, kažite mu šta ste kao dete čitali.
A kada idete zajedno u grad, obavezno svratite i do knjižare, zajedno pogledajte naslove i predložite mu šta bi od toga bilo dobro da pročita.
I, naravno, pohvalite dete za svaku pročitanu knjigu, jer će mu to biti podstrek da pročita i sledeću.
UCENE NE POMAŽU
Ne znajući kako da namole dete da čita, roditelji su skloni i ucenama tipa „ako budeš čitao sat vremena, možeš da ideš na fudbal“. Međutim, ucene, smatra naša sagovornica, nisu dobar način da se detetu ugradi dobra navika.
– Bolje je da roditelj predloži sat vremena zajedničkog razgovora o knjigama koje bi dete mogle da zanimaju, a za koje roditelj smatra da je dobro da ih dete upozna. To mogu da budu, recimo, knjiga iz popularne nauke, enciklopedije, atlasi i slično. Veoma je važno da roditelj nauči dete kako da koristi određeni tip knjiga, kako da iz njih dobije određene informacije. To će da zainteresuje dete i olakša mu snalaženje u svetu knjiga.
Ako dete vidi da roditelji čitaju i ono će zavoleti knjige, kaže Ljiljana Marinković, direktorka „Kreativnog centra“. Dajemo vam još nekoliko saveta kako da privolite vašeg mališana na čitanje.
Čitaju samo lektiru, a često ni toliko, mnogo više ih zanima šta piše u novinama nego u knjigama, a daleko više vremena provode igrajući igrice na računaru i čitajući SMS-ove nego knjige. Zato mnogo radije svraćaju u igraonicu nego u biblioteku. Rezultat toga jeste da deca imaju siromašan rečnik, zbog čega se nastavnici žale da su im sastavi uglavnom loši. Čast izuzecima, naravno.
Kako ih onda privoleti da čitaju i da zavole taj čarobni svet knjiga?
Ljiljana Marinković, direktorka Izdavačke kuće „Kreativni centar“, kaže da bi roditelji i u ovom slučaju, kao i vaspitavanju, uopšte trebalo da budu uzor deci.
NE SKLANJAJTE KNJIGE U KUTIJE
– Lični primer je najefikasnije sredstvo za postizanje bilo kog vaspitnog cilja, a to svakako važi i za razvoj čitalačkih navika kod dece. Zato je veoma važno da i roditelji čitaju knjige, jer kada deca vide da roditelji čitaju, i sama će poželeti da se late neke knjige – kaže naša sagovornica.
Nije nimalo beznačajna ni činjenica da li u kući uopšte ima knjiga i gde stoje. Jer, ukoliko dete raste okruženo knjigama, ono će knjige i čitanje shvatiti kao porodičnu vrednost, pa je veća verovatnoća da knjige zavoli i češće poseže za njima. Najbolje bi bilo da knjige stoje na nekom vidnom mestu, a ne u kutiji.
Zajedno u biblioteku
Ljiljana Marinković savetuje da treba voditi računa kakve se knjige za decu nude i preporučuju i da one treba da odgovaraju uzrastu i interesovanju deteta.
– Tekstovi koji su preteški za dete ili mu nisu zanimljivi mogu da naprave sasvim suprotan efekat od očekivanog i stvore kod njega pogrešnu sliku o knjigama i čitanju. Oni će pre da obeshrabre mališana i odbiju ga od knjiga nego što će da ga zainteresuju da nastavi sa čitanjem – kaže ona.
Naša sagovornica takođe savetuje da bi roditelji trebalo zajedno s detetom da odu do dečje biblioteke i učlane ga, tako da i ritual pozajmljivanja i vraćanja knjiga bude deo detetovog čitalačkog iskustva.
POHVALITE IH KADA ČITAJU
Prema njenim rečima, s buđenjem ljubavi prema knjizi trebalo bi početi kada su deca veoma mala.
– Knjige se isprva samo listaju, gledaju se slike, detetu recituju kraće pesmice, da bi negde na početku druge godine dete moglo i samo aktivno da učestvuje u čitanju tako što će ponavljati poslednje reči u stihovima i slično. Tek sa nekoliko godina dete će moći da sluša i prati duže tekstove – kaže ona.
Za razvoj čitalačkih navika, navodi naša sagovornica, važno je i da se u porodici razgovara o pročitanim knjigama, o tome zašto su knjige važne i koliko obogaćuju naš duhovni svet. Dobro je i da vam deca prepričaju ono što su pročitala, sadržaj knjige, kako su doživela glavne junake knjige. Tako ćete ih podstaći da razmišljaju, da obogate svoj rečnik i samim tim se bolje izražavaju. I vi, takođe, kad god imate vremena, prepričajte detetu ponešto od onoga što ste sami pročitali, kažite mu šta ste kao dete čitali.
A kada idete zajedno u grad, obavezno svratite i do knjižare, zajedno pogledajte naslove i predložite mu šta bi od toga bilo dobro da pročita.
I, naravno, pohvalite dete za svaku pročitanu knjigu, jer će mu to biti podstrek da pročita i sledeću.
UCENE NE POMAŽU
Ne znajući kako da namole dete da čita, roditelji su skloni i ucenama tipa „ako budeš čitao sat vremena, možeš da ideš na fudbal“. Međutim, ucene, smatra naša sagovornica, nisu dobar način da se detetu ugradi dobra navika.
– Bolje je da roditelj predloži sat vremena zajedničkog razgovora o knjigama koje bi dete mogle da zanimaju, a za koje roditelj smatra da je dobro da ih dete upozna. To mogu da budu, recimo, knjiga iz popularne nauke, enciklopedije, atlasi i slično. Veoma je važno da roditelj nauči dete kako da koristi određeni tip knjiga, kako da iz njih dobije određene informacije. To će da zainteresuje dete i olakša mu snalaženje u svetu knjiga.
