Pol Sezan

[Big Moca]

Pol Sezan

Pol Sezan (* 19. januar 1839. Eks an Provans, Francuska – † 22. oktobar 1906.), bio je francuski slikar čije delo predstavlja prelaz između impresionizma kraja 19. veka i kubizma s početka 20. veka. Bio je jedna od najznačajnijih ličnosti francuskog i evropskog slikarstva, sa presudnim uticajem na njegov danji razvoj. Istoričari umetnosti su ga svrstali u postimpresionizam, zajedno sa Van Gogom i Gogenom.

Rodio se na jugu Francuske u bogatoj porodici, kao vanbračno dete prodavca šešira i kćerke jednog zanatlije. Osnovna školu Sv. Josipa bila je za Sezana prvi kontakt sa običnim svetom, jer se dotada njegov svet svodio na porodicu, sa snažnim uicajem oca, koji je u međuvremenu već postao uspešan bankar. Od 1952. godine studira na gimnaziji, a u internatu se sprijateljio sa Emilom Zolom koji će postati jedan od njegovih najvećih prijatelja i s kojim će kasnije razmenjivati pisma o umetnosti.

1857. godine se upisuje na besplatnu školu crtanja i tu se susreće sa mnogim umetnicima. Maturirao je posle drugog pokušaja te iako ga interesuje muzika, literatura i slikarstvo, posle mature se upisuje, zbog očeve želje, na pravo koje nije voleo, ali ne prestaje da pohađa školu crtanja. Njegov otac je platio da ne ide u vojsku. Nadu da će jednog dana postati slikar potkrepila je pohvala njegove uljane slike u škole crtanja.

Godine 1860. pomoću majke i sestre Marije od oca dobija dozvolu da studira u Parizu umetnost. Kada njegov otac ustanovljava da nema talenat da ga nasledi u bankarstvu dozvoljava mu da ode u Pariz. Tu se susreće sa Kamij Pisarom i drugim impresionistima i upravo on utiče na Sezana, a ponekad su i zajedno slikali.

Sezan je pohađao kurseve slikanja ali ipak nije primljen na Školu lepih umetnosti u Parizu i vraća se kući. Od 1862. godine kupuje atelje u Parizu i živi samo za slikarstvo i upoznaje se sa Alfred Sislem, Ogist Renoarom i Klod Moneom,ali na Akademiji lepih umetnosti je ponovo odbijen.

Kao dvadesetopetogodišnjak prilaže svoja dela za "salon" ali ih komisija koja je radila po konzervativnim principima akademizma nije prihvatila. Slična odbijanja je doživela i grupa ostalih impresionista i oni se trude da osnuju svoj vlastiti "salon".

Sa impresionistima se susreće na susretima "Salona nezavisnih" i njegove slike su prvi put izložene na ovom salonu 1863. godine. Oficijalni salon i dalje ne prima njegove slike. Godine 1874. i 1877. izlaže na izložbama impresionista ali se njegova dela susreću sa neshvatanjem i postaju izvori podsmeha kritičara. Sezan se povlači i distancira od svojih prijatelja i odlazi kući u Eks an Provans. 1886. godine njegov otac se konačno ženi njegovom majkom i nakon toga odmah umire, a Sezan i njegove sestre se obogaćuju.

Sezan je sve više usamljen. 1895. prodavac i skupljač slika Volard organizuje Sezanovu prvu samostalnu izložbu. Sezan i dalje živi samo za svoju umetnost. 1897. godine umire njegova majka.

Sezan kupuje atelje u Eks an Provans i živi u njemu samo sa svojom sluškinjom, jer izolaciju smatra za uslov svog rada. Od 1900. ne napušta atelje i u ovo doba on konačno postaje poznat. 15. oktobra 1906. godine radi u pleneru i naglo pada u nesvest nakon čega leži nekoliko sati na jakom plusku. Kada ga nalaze njegovo stanje je jako ozbiljno i posle osam dana umire u svojoj 67. godini života od upale pluća. 1907. godine požnjeće njegova dela velike uspehe.

U svojem delu je pre svega slikao pejsaže, portrete i mrtvu prirodu. Prirodu nije predstavljao verno već kroz igru svetlosti i senke dajući mnogo pažnje na strukturu slike. Pejsaže je pojednostavljavao na geometrijske oblike i upotrebljavao je neočekivane senke i zbog toga ga možemo smatrati prethodnikom kubizma. Njegovi likovi su bez pokreta i bez izraza i mimike.

Za svog života nije smatran za velikog umetnika i susretao se sa pogrdama i uvredama jer se razlikovao od dotadašnjih umetnika, njegova umetnost je bila nova neuobičajena i neshvaćena. Javnost je počela da voli njegove slike kada je prevazišla mišljenje da tu ide samo o nekompletnost i fleke na slikama. On je spojio boju i prostor na novi način i time uticao na slikarstvo 20. veka.

Kupačice

Mrtva priroda

Moderna Olimpija

Autoportret

Orgije

Arlekin

Izvor: Wikipedia

 

[bla bla]

Ne bi bilo loše reći nešto i o samom slikarstvu Sezana.
U početku je prošao kroz impresionističku fazu i izlagao je sa ostalim impresionistima. U štampi su izlazile kritike koje su bile toliko oštre i uvredljive da se zauvek povukao u Eks. Od svih listova je po uvredljivosti i podsmehu najdalje otišao Šarivari koji je pisao kako Sezan pokazuje osnovno nepoznavanje crteža, kompozicije i boje. Pisao je takođe i kako su mu slike smešne i jadne u isto vreme i kako deca koja se igraju papirom i bojicama rade bolje:???:.
Bilo kako bilo, povukao se i u okolini brda Sen Viktoar je stvorio novo slikarstvo tako što je počeo sa kritikom impresionizma i radeći studije prirode. Upravo će ciklus pejzaža Sen Viktoar biti najznačajniji u njegovom opusu, naslikaće to brdo na desetine puta, iz svih uglova, u svim godišnjim dobima i u svim fazama svog stvaralaštva. Impresionisti su sa svojim igrama svetlosti razorili oblik koji je tako izgubio svoju konstrukciju, težinu i volumen. Sezan je sebi ustvari zadao cilj da Moneovim slikama vrati skelet, konstrukciju. Proučavao je prirodu, posmatrao i promišljao ono što vidi. Ustvari, shvatio je da se priroda mora predstaviti, a ne reprodukovati. Pustio je da se boje ređaju, da se harmonizuju i same uređuju odnose na slici. Pejzaž se reflektuje u njemu, a on ga onda objektivizuje i fiksira na platnu, pomoću boje i osnovnih geometrijskih tela. Shvatio je da se u prirodi sve modelira kao lopta, valjak ili kupa. To se baš sada lepo može videti kad je napadao sneg preko svega. Ja sam se neko veče oduševio kad je pao sneg i kad je taj pokrivač otkrio pravu strukturu svih objekata na ulici - žbunovi tise su postali kupe, krošnje lopte, automobili kvadrovi, kuće piramide koje stoje na kockama, sve se svelo na osnovne geometrijske oblike i sve je odisalo harmonijom.
Tako je Sezan počeo da objektivizuje prirodu, tako što ju je rekonstruisao, izbacio je sve suvišno iz nje, otkrio je "geološke naslage" kako bi slikao tu prastrukturu forme koja je postala skelet, zamišljeni raster, unutrašnja konstrukcija. Po njemu je umetnost bila paralelna sa prirodom, ne ni kopiranje ni neki iracionalni univerzum, već paralelna stvarnost koja ima svoje zakone izgradnje i sopstvenu strukturu. Sezan je otkrio nov način konstrukcije prostora koji je suprotan statičnoj, trodimenzionalnoj euklidovskoj šupljini. On osvaja ravan slikane površine, tako da mu slika nema klasičnu dubinu prostora, a ni fokus, centralnu tačku posmatranja koju je slikarstvo gajilo od renesanse. Prirodu i predmete je video iz različitih uglova, pa je neke od tačaka osmatranja povezivao na jednom platnu. Posledice su bile deformacije predmeta, njihovo razvlačenje ili sužavanje, gubitak dubine i njeno pretvaranje u plitki reljef. Proučavajući prirodu, video je i mislio sliku, sam je isticao kako misli očima. To bi jednostavnije moglo da znači da je smatrao da postoji jedna čisto slikarska istina stvari. Da bi uhvatio suštinu jednog objekta , on taj objekat ne preslikava, već ga ponovo konstruiše - kad slika kuću počinje od kocke, kad slika flašu, početna forma mu je valjak. Zatim ti oblici prolaze kroz razne metamorfoze u kojima se povezuju sa odgovarajućim tonom i bojom, usaglašavaju se sa celinom dok sve ne bude čvrsto povezano - crtež sa tonom, ton sa bojom, boja sa formom, forma sa kompozicijom. Tako dobija potpuno novu, rekonstruisanu prirodu. Slika mu podseća na mozaik od poteza četkice, sve je struktuirano potezima boje koji podsećaju na naslagane cigle. Na taj način je i bukvalno i metaforički "gradio" sliku.
Tako je sliku odvojio od prirode, ali i stvaranje od reprodukovanja, pokazao je novu svest o slici kao samostalnoj stvarnosti i tako uticao na uspostavljanju jasne granice između stare i nove umetnosti. Osnovni cilj mu je bio da obnovi čisto slikarstvo. Sa njim, Gogenom i Van Gogom se stvarno i simbolično završava 19 vek i počinje novo doba.
Evo i par primera ovoga što sam napisao, Sezanovog proučavanja konstrukcije i strukture. U nekim segmentima se jasno može videti zametak onoga što će kubisti kasnije razviti u novi i potpuno nezavisan i originalan pravac u slikarstvu.