Poklonite stih

Član
Učlanjen(a)
27.01.2011
Poruka
447
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
možda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan i osmeh sve tiši
i tiši i nekako iskrivljen.
Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo stoleća sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao
.Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.

A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.
Šta ga to zauvek ište.

Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.

Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.
Znaš šta ću ti učiniti:pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.
Ne lažem te.Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi još otkrio,jer ga nisi ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.
Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao
ne znači jedan život,
stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.

I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje svoje budućnosti glas.

I nema praznih svetova.
To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.

Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.
Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka,koleno,ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze i trava?

Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,tama i prah?

Znaš, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Ništa se u meni neće ugasiti ni skratiti.
Samo ću,obično tako
,jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnosti
proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su početak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti pitanjem:
kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.

Ako ti jave: umro sam,
ne brini.
U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.
Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,uporan,dug.

Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?

Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim..


(Nisam mogla da izdvojim neki deo, pa sam postavila celu...) :)
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
25.04.2010
Poruka
286
Prolazi i ova noc,besana,pijana,
to sto pijem,moja stvar,
takav mi je dan,
klizi kisa,tiho pada,
mrtva noc je ovog grada,
pusta svaka ulica.


Ista prica,stare pesme,dosadne i prolazne,
ljubila si jedno leto,
uzela mi sve,
ljubila pa ubila,
srce si izgubila,
il'je tamo uvek bio led.

Htela si da kratko traje,jer tako je najbolje,
sta ce onaj ko sve daje,
zar je ljubav greh,
bas te briga da li boli,
kad se voli i ne voli,
tudje snove razbijes za tren.

Za moje drage prijatelje! Ceca, Nensy, Tito, Message, Nevenamiletic...
 
Član
Učlanjen(a)
14.03.2011
Poruka
670
svetlost.jpg
 
Član
Učlanjen(a)
05.04.2011
Poruka
17
" Kazi mi, kad bih te jednog dana zgrabio i stopala ti poljubio, da li bi posle toga malo hramala u strahu da mi poljubac ne zgazis?" Nikita Stanesku. "Hej gospodo! Ljubitelji obesvecenja, zlocinstva, pokolja, da li ste najstrasnije videli? Lice moje kada sam ja apsolutno spokojan. I osecam JA, za mene je malo nesto se otima iz utrobe moje..." V.V.Majakovski. "Ako smo pali, padu smo skloni bili." B.Miljkovic. "Ako ti jave umro sam, ne veruj, ja to ne umem..." M.Antic... jos?
 
Član
Učlanjen(a)
03.01.2011
Poruka
1.820
" ... Because I saw her today, I saw her face
It was the face I loved and I knew
I had to run away and get down on my knees
And pray that they'd go away
But still they begin
Needles and pins
Because of all my pride
The tears I gotta hide ..."
 
Član
Učlanjen(a)
02.07.2009
Poruka
2.908
Smak - Plava pesma

Kako je drag tvoj lik
nežan i plav buket
upijaš moju moć
i ja sam tako slab

vežeš mi oči i telo mi lomiš
ljubav je zločin jer ne znam ni ko si

muči me ko si ti
ševa il' žut leptir
zaželim krila let
al tonem jako slab

očajan ćutim i gledam u prazno
ljubav je zločin jer ne znam ni ko si

veče uzdah šapat zov
gubim se u bolu svom

kako je drag tvoj lik
nežan i plav buket
zaželim krila let
al tonem jako slab

vežeš mi oči i telo mi lomiš
ljubav je zločin jer ne znam ni ko si

veče uzdah šapat zov
gubim se u bolu svom
gubim se u bolu svom
gubim se u bolu svom
 
Član
Učlanjen(a)
03.01.2011
Poruka
1.820
" ... We believed we'd catch the rainbow
Ride the wind to the sun
And sail away on ships of wonder
But life's not a wheel
With chains made of steel
So bless me, oh bless me, bless me
Come the dawn ... "
 
Član
Učlanjen(a)
13.02.2010
Poruka
4.075
Azra: Ako znas bilo sta

Ne znam sta da radim sa sobom
na sta misli da bacim
eto stvaram polako pesmu o tebi
gledam tvoje telo
ludujem za njim
i ponavljam u sebi samo jedno
poljubi me
pa mi prste u kosu uvuci
i zagrli me
poljubi me
pa se privi tik uz mene i zapevaj
ako znas bilo sta
zelim da se stisnem uz tebe
da te milujem
da ti sapucem na uho bisere
da pricam o slobodi
da se glupiram
da ti kazem oh ti ludo jedina
poljubi me
pa mi prste u kosu uvuci
i zagrli me
poljubi me
pa se privi tik uz mene i zapevaj
ako znas bilo sto
 
Član
Učlanjen(a)
03.01.2011
Poruka
1.820
Hteo bih da budem pesma,
pesma na tvojim usnama,
vojnik u tvome ratu, – covek od kamena.

Hteo bih da budem reka,
izvor u tvojim ocima,
cuvar zvezda u tvojim besanim nocima.

Nek traje, dok traje,
A posle nek’ zvona zvone tuznima.

Pokloni svoje zelje
mesecu mladom zadnji put
i vrati prah prahu, pepeo pepelu.

A kad noc sklopi krila i magle padnu srebrne,
nacices put do druge obale.

Nek traje, dok traje,
A posle nek’ zvona zvone tuznima.
 
Natrag
Top